Sombor.info

Na osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, broj 91/2025) koji je stupio na snagu 24.10.2025. godine, građani su imali mogućnost da podnesu prijavu za nezakonito izgrađene objekte, u periodu od 08.12.2025. do 08.02.2026. godine putem digitalne platforme na linku svojnasvome.gov.rs, putem pošte, kao i u Gradskoj upravi koja je pružala pravnu i tehničku pomoć svim zainteresovanim građanima, s tim da je pred kraj isteka roka u mnogome bio povećan broj građana koji su zatražili pomoć Gradske uprave pri podnošenju prijava.

Lica koja iz objektivnih razloga nisu podnele prijavu za evidentiranje nezakonito izgrađenih objekata do 08.02.2026. godine, mogu to učiniti do 24.10.2026.godine. Po isteku roka, tj. od 09.02.2026. godine građani se i dalje obraćaju Gradskoj upravi i traže pomoć za prijavu nezakonito izgrađenih objekata.

Naknadne prijave, po članu 20. stav 2. Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, građani mogu podneti elektronski preko aplikacije „Svoj na svome“, gde je aktivirana mogućnost „Razlog nepodnošenja prijave“, uz prilaganje dokaza. Obavezna je pisana izjava sa obrazloženjem razloga kašnjenja (npr.zdravstveni razlozi, boravak u inostranstvu, ostavinski postupak, i slično).

U Gradskoj upravi grada Sombora, u zgradi Županije, Trg cara Uroša 1, kancelarija broj 146/prvi sprat, svakog radnog dana od 8 do 14 časova pruža se tehnička pomoć za podnošenje naknadnih prijava i dopunu postojećih prijava.

Lica koja su dobila SMS obaveštenje od Agencije za prostorno planiranje i urbanizam za dopunu dokumentacije, mogu zatražiti pomoć u Gradskoj upravi, radi preuzimanja sadržine iz poslate SMS poruke, s tim da moraju poneti telefon kako bi se uz verifikacioni kod koji stiže putem te SMS poruke preuzelo obaveštenje, zahtev ili slično, a u vezi dopune dokumentacije.

Na isti način Gradska uprava takođe može pružiti pomoć građanima u slanju dopunjene dokumentacije.

Dopunjena dokumentacija nakon dostavljanja povezuje se sa već postojećom prijavom.

Sve informacije – da li je dopunjena ili naknadna prijava prihvaćena od strane Agencije, kao i sve vezano za dalji tok postupka, dobijaju se isključivo putem SMS-a na broj mobilnog telefona.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. mart

Nedostatak ugljenih hidrata često je povezan sa padom energije i smanjenom fizičkom izdržljivošću.

Ugljeni hidrati su glavni izvor energije za naše telo i igraju ključnu ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma.

Kada njihov unos padne ispod potrebnog nivoa, to može da utiče na više telesnih procesa, a mnogi ljudi toga često nisu svesni.

Prvo i najvažnije, ugljeni hidrati su primarni izvor goriva za mozak i mišiće. Kada jedete premalo ugljenih hidrata, telo mora da se prebaci na alternativne izvore energije, kao što su masti i proteini.

Taj proces, poznat kao ketosis, može dovesti do osećaja umora, slabosti i smanjene koncentracije jer mozak i dalje najlakše koriste glukozu. Nedostatak ugljenih hidrata često je povezan sa padom energije i smanjenom fizičkom izdržljivošću.

Ljudi koji unose premalo ugljenih hidrata mogu se osećati umorno tokom dana i imati slabije performanse pri fizičkim aktivnostima jer telo nema dovoljno glikogena – zaliha glukoze u mišićima i jetri koje se koristi za energiju.

Takođe, mnoge namirnice bogate ugljenim hidratima, poput celih žitarica, voća i povrća, sadrže važne vitamine, minerale i vlakna. Ako ih izbegavate, moguće je da će vam nedostajati esencijalnih nutrijenata, što dugoročno može uticati na imunitet, varenje i opšte zdravlje. Nedostatak vlakana posebno može dovesti do problema sa probavom, poput zatvora. Emocionalno i mentalno, niska konzumacija ugljenih hidrata može doprineti promenama raspoloženja i razdražljivosti.

Ugljeni hidrati učestvuju u proizvodnji serotonina, neurotransmitera koji utiče na osećaj zadovoljstva i raspoloženje, pa njihov premali unos može povremeno izazvati osećaj nervoze ili „maglenog“ razmišljanja.

Kod nekih ljudi nedovoljno ugljenih hidrata može da dovede i do lošeg daha, što je posledica promene metabolizma kada telo počne da koristi ketone kao izvor energije umesto glukoze - piše B92.

Dakle, premali unos ugljenih hidrata ne znači samo manji unos kalorija to za organizam predstavlja promenu u načinu na koji dobija energiju i može dugoročno uticati na nivo energije, raspoloženje, probavu i unos važnih nutrijenata.

Uravnotežen pristup koji uključuje dovoljne količine složenih ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti obično daje najstabilnije rezultate za opšte zdravlje i osećaj vitalnosti.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da se u Srbiji u trećoj nedelji februara, odnosno od 16. do 22. februara, beleži pad broja obolelih od virusa sličnih gripu i akutnih respiratornih infekcija.

U saopštenju navode da je u navedenom periodu zabeleženo 6.473 slučajeva oboljenja sličnih gripu što je za 24,34 odsto niže u poređenju sa drugom nedeljom februara.

Prema podacima, ovi registrovani slučajevi su sa incidencijom od 97,13 na 100.000 stanovnika, a epidеmiоlоški pоkаzаtеlji ukаzuјu dа sе u Srbiјi rеgistruје rеgiоnаlnа gеоgrаfskа rаširеnоst, dok je kliničка аktivnоst gripа ispоd еpidеmiјskоg prаgа, а trеnd incidеnciје је оpаdајući.

Najveći broj obolelih je u uzrasnoj grupi od nula do četiri godine i u uzrasnoj grupi od pet do 14 godina.

Laboratorijski su dokazani virusi gripa tip A(H1) pdm09 i A (netipizirani).

Virus gripa prijavljen je na teritoriji grada Beograda, Nišavskog i Kolubarskog okruga.

Takođe, pad broja obolelih beleži se i kod akutnih respiratornih infekcije (ARI) što pokazuju podaci sentinelnog nadzora nad ARI.

Registrovano je ukupno 9.414 slučajeva obolevanja od akutnih respiratornih infekcija, sa stopom incidencije od 754,18 na 100.000 stanovnika, što je za 23,19 niže u poređenju sa prethodnom nedeljom.

Batut navodi da što se tiče epidemiološke situacije u zemljama Evropske unije, oboljenja gripa prisutna su u više desetina zemalja od kojih je 14 zemalja prijavilo srednji ili više intenzitet, a 29 zemalja prijavilo je regionalnu ili široko rasprostranjenost gripa.

Zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku, priča o "kompletu za preživljavanje" je ponovo aktuelna na društvenim mrežama.

Prošlog leta, britanska vlada je objavila dokument u kojem se navodi da njeni građani treba da se "aktivno pripreme" za rat zbog rastućih tenzija sa Rusijom - piše B92.

Sada se strah prebacio na Bliski istok, gde su SAD i Izrael započeli "velike borbene operacije" protiv Irana, što je prošle nedelje potvrdio i predsednik Donald Tramp. Naravno, treba napomenuti da za sada nema naznaka da će sukob eskalirati na globalni nivo, jer zapadne zemlje nisu bile meta.

Šta treba da sadrži "komplet za preživljavanje"?

Kanadski grad Kalgari objavio je preporuke za ključne stvari koje svaki komplet za hitne slučajeve treba da sadrži, a koje mogu biti ključne u situaciji preživljavanja.

Flaširana voda je jedna od najvažnijih stvari, posebno u uslovima kada možete biti zavisni od ograničenih obroka hrane danima.

Preporučuje se piti jedan i po do dva litra vode dnevno kako bi se sprečila dehidracija. Bez vode možete preživeti tri do pet dana, ali to se, naravno, ne preporučuje. Savetuje se da se zaliha vode u kompletu menja "svaki put kada se menja sat", a dodaje se da se u hitnim slučajevima može koristiti i voda iz vodokotlića ili bojlera.

Kada je reč o hrani, neophodno je imati zalihu konzervirane hrane sa dugim rokom trajanja, kao i otvarač za konzerve. Obroci mogu biti ograničeni, pa je važno obezbediti hranu za najmanje tri dana.

Takođe je potrebno uključiti lekove u komplet. Pre svega, ovo se odnosi na lične lekove na recept ili lekove za članove porodice. Ako ih ne možete čuvati u kompletu, ponesite ih sa sobom tokom evakuacije. Savetuje se da se "uključe vitamini i lekovi koji će vas zaštititi od bolesti".

Komplet prve pomoći je takođe neophodan. Nikad ne znate šta vam može zatrebati u hitnim slučajevima, zato je bolje biti spreman. Osnovni komplet treba da sadrži sterilnu gazu, rukavice, zavoje različitih veličina, antiseptik, pincetu, makaze, iglu i konac, instant hladne obloge i ćebe za preživljavanje, ako ima mesta za jedno.

Prenosiva baterija, ili power bank, nije tu da biste stalno skrolovali kroz TikTok, već da biste napunili telefon u slučaju da treba da pozovete nekoga ili u nekoj drugoj hitnoj situaciji. "Ako su telefonske linije preopterećene, i dalje možete primati ažuriranja i upozorenja na svom mobilnom uređaju", navodi se u preporukama.

Gotovina u manjim novčanicama i kovanicama biće neophodna. U ratnom scenariju, beskontaktna plaćanja verovatno neće funkcionisati, a u slučaju nestanka struje, gotovina će biti jedino sredstvo plaćanja.

Važna dokumenta poput pasoša i lične karte su neophodna ako treba da se krećete ili napustite zemlju. Ako je lakše, možete poneti i fotokopije.

Ostale neophodne stvari uključuju toplu odeću, ćebad i vreće za spavanje, zabavu koja nije električna poput društvenih igara, karata ili knjiga, potrepštine za bebe i kućne ljubimce, masku za prašinu i selotejp za osiguravanje skloništa, zvižduk za privlačenje pažnje i predmete za ličnu higijenu poput sredstva za dezinfekciju ruku i vlažnih maramica.

Dobro je da sve svoje potrepštine čuvate u vodootpornom koferu na točkove ili prenosivom kontejneru, jer je komplet beskoristan ako nije prenosiv.

Produžni kablovi danas su često praktično rešenje kada u domu nema dovoljno utičnica, ali stručnjaci upozoravaju da njihova upotreba može nositi znatno veći rizik nego što mnogi pretpostavljaju.

Džastin Nilsen, stručnjak za energetiku u kompaniji Volf River Elektrik, ističe da produžni kablovi imaju jasno definisanu maksimalnu struju koju mogu bezbedno da podnesu. Kada se na njih priključe uređaji koji troše veliku količinu energije, ove granice se lako prekoračuju. U takvim situacijama, kabl se može pregrejati, a u najtežim slučajevima toplota može oštetiti izolaciju, izazvati varnice ili čak dovesti do požara.

Uređaji koje ne treba uključivati u produžni kabl

Kako Nilsen naglašava, električna bezbednost ne zavisi samo od toga koliko je uređaja povezano, već od ukupnog opterećenja koje stvaraju, prenosi Miror.

Mikrotalasne pećnice

Posebno je rizično uključivati mikrotalasne pećnice u produžne kablove. Iako se koriste kratko vreme, zahtevaju izuzetno veliku snagu u veoma kratkom vremenskom periodu. Ako su drugi kuhinjski aparati na istom produžnom kablu, rizik od preopterećenja se još više povećava. Nilsen upozorava da su aparati velike snage često grupisani u kuhinjama, što dovodi do toga da ljudi koriste produžne kablove sa više utičnica, iako bi takve aparate uvek trebalo direktno uključiti u zid, prenosi Nova.

Frižideri, zamrzivači…

Sličan problem se javlja i sa frižiderima i zamrzivačima. Iako ne rade kontinuirano, njihovi kompresori se stalno uključuju i isključuju tokom dana, stvarajući kontinuirano opterećenje koje polako zagreva kabl. Ako je kabl uvijen, skriven iza nameštaja ili pokriven, toplota se ne može pravilno raspršiti, što dodatno ubrzava oštećenje izolacije.

Mašine za pranje veša

Mašine za pranje veša su među najvećim potrošačima energije u domaćinstvu, posebno tokom zagrevanja vode, kada potrošnja naglo raste. Moderni modeli mogu dostići i do 2500 vati, što je daleko iznad onoga što većina produžnih kablova može bezbedno da podnese. Zbog toga, mašine za pranje veša treba uvek priključiti na fiksnu zidnu utičnicu.

Električni čajnici

Ni električni čajnici nisu bezopasni. Iako rade kratko vreme, oni vuku mnogo struje za veoma kratko vreme. Uobičajeno je da se čajnik i toster priključe na isti produžni kabl, što stvara kombinaciju koja lako može dovesti do pregrevanja i oštećenja kabla.

Električni grejači

Najopasniji od svih gore navedenih uređaja su prenosivi električni grejači.

Oni rade dugo, troše mnogo energije i sami generišu toplotu. Kada se takav uređaj priključi na produžni kabl, rizik od pregrevanja i požara se višestruko povećava. Nilsen naglašava da su grejači dizajnirani isključivo za direktno povezivanje sa zidnom utičnicom i nikada se ne smeju koristiti preko produžnog kabla.

Na kraju krajeva, zajednički imenilac svih ovih uređaja je velika potrošnja energije i intenzivno opterećenje tokom kratkog ili dužeg vremenskog perioda. Produžni kablovi jednostavno nisu dizajnirani za takve zahteve, a njihova nepravilna upotreba može dovesti do ozbiljnih posledica. Iz tog razloga, stručnjaci savetuju da se produžni kablovi koriste samo privremeno i isključivo za uređaje male snage, dok sve snažnije uređaje treba direktno uključiti u zidnu utičnicu.

Nova istraživanja pokazuju da gubitak Y hromozoma u ćelijama može biti povezan sa srčanim bolestima, Alchajmerovom bolešću, kancerom i povećanim rizikom od smrtnosti.

Y hromozom je relativno mali i sadrži tek oko 51 gen koji kodira proteine, za razliku od drugih hromozoma koji nose hiljade gena. Poznat je po ulozi u određivanju muškog pola i funkciji spermatozoida, pa se dugo smatralo da nema mnogo drugih funkcija, prenosi Ordinacija.hr.

Nova istraživanja pokazuju da gubitak Y hromozoma u ćelijama može biti povezan sa srčanim bolestima, Alchajmerovom bolešću, kancerom i povećanim rizikom od smrtnosti.

Kako muškarci stare, deo njihovih ćelija postepeno gubi Y hromozom – polni hromozom koji razlikuje muškarce od žena. Donedavno se smatralo da taj gubitak nije naročito važan jer Y hromozom sadrži relativno malo gena. Međutim, nova istraživanja ukazuju na to da gubitak Y hromozoma može biti povezan sa ozbiljnim bolestima i kraćim životnim vekom.

Gubitak Y hromozoma postaje sve češći s godinama

Zahvaljujući novim metodama genetske analize, kako za ScienceAlert piše Dženi Grejvs, profesorka genetike i saradnica potpredsednika sa Univerziteta La Trobe, naučnici su otkrili da se Y hromozom često gubi u ćelijama starijih muškaraca. Učestalost raste sa godinama:

Na gubitak hromozoma utiču i faktori iz okruženja poput pušenja i izloženosti kancerogenim supstancama.

Važno je naglasiti da se Y hromozom ne gubi u svim ćelijama, već samo u nekima. Time nastaje svojevrsni „mozaik“ ćelija – neke imaju Y hromozom, a neke ne. Ćelije bez Y hromozoma u laboratorijskim uslovima rastu brže, što ukazuje na to da mogu imati prednost u organizmu, pa čak i u razvoju tumora.

Y hromozom je posebno sklon greškama tokom deobe ćelija i može se „izgubiti“ tokom tog procesa. Zbog toga su tkiva sa brzim obnavljanjem ćelija naročito podložna ovom fenomenu.

Zašto je gubitak Y hromozoma uopšte važan?

Y hromozom je relativno mali i sadrži tek oko 51 gen koji kodira proteine, za razliku od drugih hromozoma koji nose hiljade gena. Poznat je po ulozi u određivanju muškog pola i funkciji spermatozoida, pa se dugo smatralo da nema mnogo drugih funkcija.

Zanimljivo je da se Y hromozom često gubi i u laboratorijskim kulturama ćelija – i to bez fatalnih posledica po ćeliju. Takođe, u evoluciji se Y hromozom postepeno „smanjuje“ već oko 150 miliona godina, a kod nekih životinjskih vrsta je čak potpuno nestao.

Zbog svega toga činilo se da gubitak Y hromozoma u kasnijoj životnoj dobi ne bi trebalo da ima veliki uticaj. Međutim, nova istraživanja pokazuju suprotno.

Povezanost gubitka Y hromozoma sa bolestima

Sve više dokaza ukazuje na to da je gubitak Y hromozoma povezan sa nizom ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući:

• kardiovaskularne bolesti
• neurodegenerativne bolesti poput Alchajmerove bolesti
• razne vrste kancera
• bolesti bubrega

Na primer, studije su pokazale da muškarci stariji od 60 godina sa čestim gubitkom Y hromozoma imaju povećan rizik od srčanog udara. Deset puta veća učestalost gubitka Y hromozoma zabeležena je kod obolelih od Alchajmerove bolesti.

Takođe je uočen i veći rizik od smrti usled kovida, što bi moglo delimično da objasni zašto muškarci češće umiru od ove bolesti.

Kod kancera, gubitak Y hromozoma povezan je sa lošijim ishodom bolesti, a često se nalazi i u samim tumorskim ćelijama.

Uzrok ili posledica bolesti?

Naučnici još ne znaju da li gubitak Y hromozoma uzrokuje bolesti ili je samo posledica drugih procesa u organizmu. Moguće je da bolesti podstiču gubitak hromozoma ili da postoji treći faktor koji uzrokuje oboje.

Genetske studije pokazuju da je oko trećine sklonosti gubitku Y hromozoma nasledno i povezano sa genima koji regulišu deobu ćelija i rizik od kancera.

Ipak, eksperimenti na životinjama ukazuje na to da gubitak Y hromozoma može imati direktan negativan efekat. Kada su naučnici transplantirali krvne ćelije bez Y hromozoma u miševe, životinje su razvile probleme povezane sa starenjem, uključujući slabiju funkciju srca i srčanu slabost.

Koju ulogu Y hromozom zapravo ima u telu?

Iako nosi relativno mali broj gena, Y hromozom očigledno ima važnu ulogu i izvan reproduktivnog sistema. Neki njegovi geni učestvuju u regulaciji aktivnosti drugih gena, imunološkom odgovoru i zaštiti od kancera.

Zanimljivo je da mnogi geni na Y hromozomu imaju „parnjake“ na X hromozomu, pa i muškarci i žene imaju po dve kopije tih gena. Kada muškarac izgubi Y hromozom u delu ćelija, može doći do poremećaja u regulaciji tih gena.

Osim toga, Y hromozom sadrži i brojne nekodirajuće gene koji proizvode RNK molekule, a one mogu uticati na funkcionisanje drugih gena u telu.

Šta to znači za budućnost?

DNK ljudskog Y hromozoma u potpunosti je sekvencirana tek pre nekoliko godina, pa naučnici tek sada počinju da razumeju njegove funkcije. U budućnosti bi se moglo pokazati da je praćenje gubitka Y hromozoma važan biomarker za procenu rizika od bolesti kod muškaraca.

Nedostatak magnezijuma je neuobičajen kod zdravih ljudi. Magnezijum je esencijalni mineral koji je svima potreban za regulaciju nerava, kostiju, imunog sistema i nivoa šećera u krvi.

Potreban za više od 300 biohemijskih reakcija u telu, pomaže u održavanju stabilnog srčanog ritma i doprinosi proizvodnji energije i proteina.

Neki korisnici društvenih mreža promovišu uzimanje suplemenata magnezijuma zbog ovih i drugih koristi, uključujući ublažavanje stresa i pomoć varenju. Ali da li su vam tablete zaista potrebne i da li je bezbedno konzumirati ih svakog dana?

Stručnjaci naglašavaju da, iako ljudi mogu bezbedno uzimati tablete, konzumiranje hrane bogate magnezijumom predstavlja najbolji način da unesete potrebnu količinu ovog minerala.

„Glavna poruka koju bih podelila jeste da većina ljudi obično unosi dovoljno magnezijuma kroz zdravu ishranu“, rekla je dr Norhan Nasar iz Hjuston Metodist bolnice za Independent.

Suplementi magnezijuma nisu regulisani od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA).

Na tržištu postoji nekoliko različitih oblika magnezijuma, ali magnezijum glicinat je „oblik koji se najčešće preporučuje“ jer se „najbolje apsorbuje i koristi u organizmu“, rekla je registrovana dijetetičarka Klinike Klivlend, Julia Zumpano.

Suplementi koji se prodaju onlajn mogu sadržati između 25 i 800 miligrama magnezijuma, ali preporučena dnevna granica unosa je otprilike upola manja.

Muškarci mlađi od 30 godina trebalo bi da unose 400 miligrama dnevno, a stariji muškarci 20 miligrama više, prema podacima njihovog Nacionalnog instituta za zdravlje. Žene mlađe od 30 godina trebalo bi da unose 310 miligrama, dok se za starije žene preporučuje 310 miligrama dnevno.

Pošto telo prirodno ne proizvodi magnezijum, moramo ga unositi putem hrane.

Dok suplementi uglavnom deluju izolovano, hrana je kompleksan izvor vitamina i minerala koji u telu deluju zajedno, navodi Northwestern Medicine.

„Magnezijum kao deo nutritivne matrice zapravo doprinosi zdravstvenim benefitima“, izjavila je Betani Derfler, klinička istraživačka dijetetičarka u Centru za digestivno zdravlje Nortvestern Medicine.

Takođe je malo verovatno da ćete uneti previše magnezijuma putem hrane i pića.

Sa suplementima magnezijuma postoje rizici, a predoziranje može biti i smrtonosno.
„Previše magnezijuma iz hrane ne predstavlja zdravstveni rizik kod zdravih osoba jer bubrezi eliminišu višak putem urina“, navodi NIH. „Međutim, visoke doze magnezijuma iz suplemenata ili lekova često dovode do dijareje koja može biti praćena mučninom i grčevima u stomaku.“

Simptomi mogu uključivati mučninu, povraćanje, bol u stomaku, nizak krvni pritisak, žeđ, pospanost, slabost mišića i usporeno ili plitko disanje.

Ekstremno visoke doze mogu dovesti do nepravilnog rada srca ili čak izazvati zastoj srca, navodi Medicinski centar Cedars-Sinai, a prenosi Independent.

Postoje i zdravstveni problemi povezani sa nedovoljnim unosom magnezijuma. Ipak, nedostatak magnezijuma je redak i obično je povezan sa gastrointestinalnim stanjima, kao što su hronična dijareja ili nekontrolisani dijabetes, napominje Hjuston Metodist.

Simptomi nedostatka magnezijuma najčešće uključuju mučninu, gubitak apetita, povraćanje, umor i slabost. Može dovesti do napada, poremećaja srčanog ritma, spazma koronarnih arterija i nedostatka kalcijuma u krvi poznatog kao hipokalcemija.

Postoje i neka istraživanja koja ukazuju na povezanost između nedostatka magnezijuma i migrena.

„Iako određena zdravstvena stanja i upotreba određenih lekova mogu izazvati simptomatski nedostatak magnezijuma, on je neuobičajen kod zdravih ljudi“, navodi NIH.

Na kraju dana, osim ako vam nije dijagnostikovan ili se ne sumnja na nedostatak, ili nemate Kronovu bolest ili preeklampsiju, koje dovode do deficita, Harvard Health navodi da „ne postoji ubedljiv razlog za rutinsko uzimanje suplemenata magnezijuma“.

Ljudi bi trebalo da jedu lisnato zeleno povrće, nemasne mlečne proizvode, orašaste plodove, mahunarke i tamnu čokoladu kako bi povećali unos magnezijuma. Jedna unca tamne čokolade sadrži 64 miligrama magnezijuma.

"'Hrana na prvom mestu’ je moj moto," kaže registrovana dijetetičarka Klinike Klivlend, Ana Tejlor.

JKP ”Parking Servis Sombor” Sombor uputilo je na zvaničnom sajtu ovog preduzeća obaveštenje korisnicima parkirališta da od 01. marta 2026. godine primenjuje novi Cenovnik korišćenja komercijalnih parkirališta i uklanjanja nepropisno parkiranih vozila.

Nove cene parking karata iznose: ekstra zona – 65,00 dinara, I zona – 55,00 dinara, II zona – 45,00 dinara i III zona – 90,00 dinara. Parking karta za celodnevno parkiranje (I, II i III zona, kombinovano) iznosi 255,00 dinara. Cena intervencije ”Pauk”-a sa odnošenjem vozila se nije menjala i iznosi 7.484,00 dinara.

Za sve informacije o izmenama cenovnika, korisnici parkirališta mogu da se informišu na brojeve 0800/102-125 i 025/423-000.

Kompletan novi cenovnik usluga JKP „Parking servis Sombor” dostupan je na sajtu javnog komunalnog preduzeća “Parking servis” Sombor https://www.parkingsombor.co.rs/