Sombor.info

Američki pisac Den Simons, jedan od najznačajnijih autora naučne fantastike i horora, koji je slavu stekao romanom „Hiperion“ (1989), umro je u 77. godini od srčanog udara, javljaju svetski mediji.

Simons je umro 21. februara u Koloradu, a pored njega bili su supruga Karen i ćerka Džejn, prenosi Danas.

Rođen je 4. aprila 1948. godine i karijeru je počeo kao profesor engleskog jezika. Predavao je po osnovnim školama u Koloradu, Misuriju i Njujorku. Radio je s nadarenom decom.

Književnu karijeru je započeo kada je sa horor pričom „Reka Stiks teče uzvodno“ učestvovao u jednoj spisateljskoj radionici, na kojoj ga je zapazio saradnik radionice pisac Harlan Elison i njegov rad preporučio za objavljivanje.

Za prvi roman „Pesma boginje Kali“ (1985), horor ostvarenje smešteno u Indiju, Simons je dobio Svetsku nagradu za fantastiku, a veoma zapažen bio mu je i drugi roman, „Strvinarska uteha“ (1989).

Sa trećim romanom „Hiperion“ (1989) stekao je svetsku slavu i dobio najznačajniju globalnu nagradu u oblasti naučne fantastike – Hugo. Roman je dobio tri nastavka, od kojih je drugi, „Pad Hiperiona“ (1990) gotovo podjednako bio slavljen kao original.

„Hiperion“ je inspirisan romantičarskom književnošću, pre svega stvaralaštvom pesnika Džona Kitsa, a formu duguje Čoserovim „Kenterberijskim pričama“, jer je ispričan kroz pripovesti sedmoro hodočasnika koji se nalaze na zajedničkom poslanju na planeti Hiperion, u predvečerje velikog rata između ljudi i humanoidne rase zvane Proterani.

Simonsov roman, i njegovi nastavci, zapravo su storija o čovečanstvu u 28. veku koje se raširilo po galaksiji, pobegavši sa davno uništene Zemlje.

Međutim, ljudska rasa, okupljena u međuzvezdanu državu zvanu Hegemonija, u suštini stagnira, a ključna slabost joj leži u tome što svoja ključna tehnološka dostignuća – uključujući trenutno prebacivanje sa jedne na drugu planetu preko sistema tzv „dalekobacača“ – duguje veštačkoj inteligenciji. A ona je stekla samosvest i razmišlja o tome šta će joj čovečanstvo uopšte.

Simons je tokom devedesetih bio zapažen i sa romanom „Šuplji čovek“, zbirkom priča „Molitve razbijenom kamenju“ i zbirci novela „Ljubav i smrt“.

U novom milenijumu, ponovo je zasijao sa romanom „Teror“ (2007), koji se bavi sudbinom Frenklinove ekspedicije u Severozapadnom prolazu na Arktiku sredinom 19. veka. Ova knjiga je pretočena u istoimenu, vrlo popularnu TV seriju iz 2018. godine.

Ekranizacija „Hiperiona“ je više puta najavljivana ali nikada nije realizovana.

Simons je objavio 31 knjigu a prevođen je na više od 20 jezika, uključujući srpski jezik. Pored naučne fantastike i horora, pisao je klasičnu fantaziju ali i tvrdokuvane krimiće i distopije.

Gradska hala Mostonga sutra će biti domaćin Međunarodnog turnira u sanda borbama „Sombor Open 2026“.

Očekuje se učešće preko 80 takmičara u svim uzrasnim kategorija. Ovim povodom, medijima se obratio i Dejan Kunić, koji je pozvao sve ljubitelje borilačkih sportova da dođu sutra u halu i uživaju u vrhunskom borilačkom spektaklu.

Početak takmičenja predviđen je u 10 časova, a domaćin i organizator turnira je Klub borilačkih sportova Galaktik - piše somborsport.org.

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom namenjen je parovima i pojedincima do 45 godina starosti koji žele da žive na selu i ispunjavaju propisane uslove. Pravo učešća na konkursu imaju državljani Republike Srbije bez uknjižene nepokretnosti na svoje ime, a željenu kuću u selu sami pronalaze. Za kupovinu kuće koja se nalazi na teritoriji Grada Sombora, zainteresovana lica potrebno je da se prijave Gradskoj upravi grada Sombora, kako bi dalje zajedno nastavili proceduru prijave na konkurs.

Ove godine je povećan maksimalni iznos bespovratnih sredstava na 1,5 miliona dinara,

Javni konkurs je otvoren do utroška opredeljenih sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2026. godine. Više informacija o potrebnoj dokumentaciji, uslovima i načinu prijave možete da pogledate na sledećem linku: https://www.sombor.rs/aktuelnosti/konkursi/obavestenje-o-javnom-konkursu-ministarstva-za-brigu-o-selu-za-dodelu-bespovratnih-sredstava-za-kupovinu-kuca-na-selu/ .

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 28. februar

Naučite kako da razlikujete prirodnu kožu od veštačke na obući pomoću jednostavnih provera u radnji – dodir, miris i struktura materijala otkrivaju više nego deklaracija.

Obuća od prirodne kože i dalje važi za najpoželjniji izbor, iako je skuplja. Razlog je jednostavan, traje duže, udobnija je i lepše stari. Međutim, kako raste interesovanje kupaca, tako raste i broj modela koji samo liče na kožu.

Na prvi pogled razlika često nije očigledna, ali nekoliko sitnih detalja može vam pomoći da donesete sigurniju odluku pre kupovine.

Dodir otkriva više nego izgled

Najlakši test je onaj koji možete uraditi odmah u radnji. Držite cipelu među dlanovima oko pola minuta. Prirodna koža brzo upija toplotu i postaje prijatno topla, dok sintetički materijali ostaju hladni i zagrevaju se sporo.

Razlog je jednostavan, koža diše, dok veštački materijali stvaraju osećaj tanke folije na površini.

Miris kao pouzdan znak

Prirodna koža ima blag, neutralan miris sa diskretnom drvenastom notom. Kod imitacije se obično oseća hemijski ton, čak i kada je parfimisan.

Zato nije nepristojno pomirisati obuću, to je i dalje jedan od najpraktičnijih načina provere kvaliteta.

Kako se materijal ponaša pri savijanju

Blago savijte prednji deo cipele i zadržite nekoliko sekundi. Kvalitetna koža brzo se vraća u prvobitni oblik i ne ostavlja duboke pregibe. Kod veštačkih materijala često ostaju nabori ili sitne pukotine već tokom probanja, zbog čega obuća brže gubi lep izgled.

Pogledajte strukturu površine

Prirodna koža nema savršenu šaru. Pore su nepravilne i svaka cipela je blago drugačija. Ako je tekstura previše ujednačena i ponavlja se, verovatno je reč o sintetici. Potpuno glatka površina bez pora takođe je znak da materijal nije prirodan.

Prodavci napominju da nijedan znak sam po sebi nije apsolutna garancija, ali kombinacija detalja daje pouzdan odgovor. Nekoliko minuta pažnje u radnji može sprečiti razočaranje posle prve sezone nošenja, a upravo je to razlika između dobre kupovine i impulsivne, prenosi Žena.

Svaka negativna misao ili emocija koju osećamo ima određeni uticaj na organ u našem telu i ako to zanemarimo, takvo stanje vodi ka bolu, vrlo često i do bolesti.

Dr Dušanka Petrović, neuropsihijatar, kaže za Prva TV da telo prvo progovori, što se u lekarskoj praksi naziva bodyspeak.

"Ljudi najčešće beže da priznaju da je došlo do poremećaja u oblasti mentalnog zdravlja, radije bi da im je telo bolesno. Tako često knedla u grlu, nervozno debelo crevo, lupanje srca, glavobolje, pad raspoloženja se ne registruju kao mentalni poremećaj, problem koji treba rešiti uz konsultaciju sa psihijatrom, nego rešavaju kod kardiologa, gastroenterologa ili lekara opšte prakse. I vrlo često dolaze kod nas sa hrpom rezultata iz somatske medicine, a da nisu rešili problem", istakla je ona.

Kako kaže, postoje psihosomatske bolesti koje su posledice pada serotonina, dopamina, oksitocina... i to se sve reflektuje na tri sistema: endokrini, imuni i nervni. Sva tri sistema su u tesnoj vezi, i oboljenje jednog se odnosi i na druga dva.

Tako na primer kod hipofize, navodi lekarka, ukoliko enormni stres dovede do nadražaja nervnog dela, dogodiće se hormonalni poremećaj, pa tako žena može da izgubi ciklus, ili će doći do poremećaja štitne žlezde.

Kako da sačuvamo mentalno zdravlje u svetu stalnog pritiska

Svaki organ je povezan sa određenom emocijom, dodaje neuropsihijatar, pa tako bolesti pluća su povezane sa tugom, bes se odražava na jetru, ljubav i radost na srce, a strah na bubrege, dok će se briga odraziti na rad slezine.

"Kineska tradicionalna medicina kaže da je sve povezano sa disfunkcijom pojedinih organa, jer mi smo energetska bića, i kroz naše telo teče bioenergija, koja je smeštena u 12 kanala. Da bi telo optimalno funkcionisalo, neophodno je da u toku 24 sata protekne 50 puta energija kroz naše kanale, a to je bitno da bi svaki deo tela bio napojen energijom koja bi dala odgovarajuću funkciju", pojasnila je doktorka.

Dodaje da svaki organ ima svoju satnicu kada daje maksimum, posle čega energija opada - piše B92.

Kada jedan organ bude preplavljen energijom, a sledeći bude u deficitu, nastaje problem.

Srce ima najveću energiju

"Srce je organ sa najvećom energijom. Energija srca je veća od energije mozga, i tako znamo kada je prejaka emocija da dolazi do infarkta i do povećanog krvnog pritiska, što znači da je srce sa najvećom energijom", istakla je ona.

Dodaje da postoje telesni signali kojima telo govori da nešto nije u redu, poput bola ispod desne plećke, koji ukazuje da sa žučnom kesom nešto nije u redu, dok bol ispod leve plećke ukazuje na poremećen rad srca.

Na pitanje kako rešiti problem emocija, neuropsihijatar ističe da sve leči, ne samo lek, ali ni samo reč, skalpel, već i empatija, situacija u kojoj ćete biti saslušani.

Stanje mozga se sa procesom starenja pogoršava kod mnogih ljudi, pošto zbog lošeg funkcionisanja proteina dolazi do gubitka memorije i kognitivnih svojstava, dok kod drugih ljudi mozak ostaje savršeno očuvan, a najnovija studija je ponudila potencijalno objašnjenje za to, prenosi Njujork tajms.

U istraživanju se navodi da osobe koje imaju 80 i više godina, a pamćenje im je kao kod 30 godina mlađih ljudi, imaju oko dvostruko više novih neurona i normalno pamćenje, kao i 2,5 puta više neurona od osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti.

Studija je bila fokusirana na deo mozga poznat kao hipokampus, koji je važan za učenje i memoriju, i gde se, kako se veruje, primarno stvaraju novi neuroni - piše N1.

Vanredna profesorka psihijatrije i bihevioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Fajnberg Univerziteta Nortvestern Tamar Gefen rekla je da istraživanje sugeriše da su matične ćelije aktivne i da se dele u mozgu, i da te nove mlade ćelije sazrevaju u odrasle neurone kod starih osoba koje imaju očuvanu memoriju.

On je dodao da se proces očuvanja mozga ne dešava samo zato što ima više ovih mladih ćelija, već zato što postoji vrsta genetskog programiranja koja omogućava njihovo očuvanje.

Brajan Strejndž, profesor kliničke neuronauke na Politehničkom univerzitetu u Madridu, rekao je da bi neurogeneza mogla da pomogne u objašnjavanju drugih jedinstvenih aspekata mozga znatno starijih osoba, uključujući i to da je hipokampus često mnogo veći nego kod tipičnih starijih odraslih osoba.

Istraživanje je takođe otkrilo nešto zanimljivo i kod ljudi u grupi obolelih od Alchajmerove bolesti.

Jedno tumačenje novog otkrića je da je kod Alchajmerove bolesti neurogeneza poremećena i matične ćelije se isključuju i nisu u mogućnosti da pređu u sledeću fazu razvoja, tako da je fond matičnih ćelija očuvan.

"Ako imate normalnu neurogenezu, postepeno gubite matične ćelije", rekao je profesor neuroloških nauka na Medicinskom fakultetu Perelman Univerziteta u Pensilvaniji, Hongđun Song, koji istražuje neurogenezu.

On je dodao da, ako je to tačno, to je zaista otvorilo novi pravac za ovu oblast da se Alchajmerova bolest potencijalno leči reaktiviranjem uspavanih matičnih ćelija.

Kako navodi list, nisu, međutim, svi uvereni u nova otkrića.

Vanredni profesor neuronauke na Univerzitetu u Pitsburgu Šon Sorels koji je takođe istraživao neurogenezu, rekao je da je "cilj naučnika da mapiraju kako se hipokampus menja sa starenjem i kako se menja drugačije kod ljudi koji stare različito, fantastično zanimljiv i važan".

Sorels, međutim, strahuje da i ova studija pati od nekih metodoloških propusta i pretpostavki kao i druga istraživanja o neurogenezi.

On je dodao da bi voleo da vidi da se otkrića studije validiraju i korišćenjem drugih tehnika.

Eksperti se slažu da kod dece i beba mogu da se stvaraju novi neuroni u mozgu, kao i kod nekih vrsta odraslih životinja, ali mnogi smatraju da još uvek nije jasno da li istu sposobnost imaju i odrasli ljudi.

Najnovija studija verovatno neće doneti rešenje ove debate, ali daje naučnicima nove tragove koje mogu da slede, naveo je Njujork tajms.

Sat otkucava, dani prolaze, a menstruacije nema. Poznata situacija? Svaka žena bar jednom u životu oseti tu čudnu mešavinu zabrinutosti i neizvesnosti kada ciklus odluči da ima sopstveni raspored.

Pre nego što panika uzme maha, valja razumeti šta telo zapravo govori kroz ovu promenu.

Šta uopšte znači "redovan" ciklus

Menstrualni ciklus počinje prvog dana krvarenja i traje do prvog dana sledeće menstruacije. Većina medicinskih priručnika navodi 28 dana kao prosek. Međutim, ova brojka često stvara pogrešna očekivanja - piše N1.

Zanimljivo je da je velika studija koju je sproveo Univerzitet u Adelejdu pokazala da je samo oko 16 odsto učesnica zapravo imalo ciklus od tačno 28 dana. Dakle, četiri od pet žena ima ciklus koji odstupa od ovog takozvanog "standarda". Zdrav ciklus može trajati između 21 i 35 dana, a svaka žena ima svoj sopstveni ritam.

Kad se razmisli o tome, telo nije mašina sa preciznim tajmerom. Hormoni reaguju na spoljašnje i unutrašnje faktore, a menstrualni ciklus odražava to stanje.

Koliko dana kašnjenja spada u normalu

Menstruacija koja počinje između jednog i četiri dana ranije ili kasnije od očekivanog termina smatra se potpuno normalnom. Kašnjenje menstruacije za dan ili dva jednostavno znači da je telo imalo malo drugačiji tempo tog meseca.

Ali gde je granica? Stručnjaci kažu: ako menstruacija kasni više od pet dana, vreme je da se obrati pažnja na moguće uzroke.

Na primer, ako je uobičajeni ciklus 28 dana, a 33. dan je prošao bez krvarenja – to se računa kao kašnjenje. S druge strane, ako ciklus redovno traje 32 dana, onda se kašnjenje broji tek od 33. dana pa nadalje.

Nakon šest nedelja bez krvarenja, menstruacija se smatra izostalom, a ne samo zakašnelom. U tom slučaju konsultacija sa ginekologom postaje neophodna.

Trudnoća kao najčešći razlog

Za većinu žena, prva asocijacija na kašnjenje menstruacije jeste trudnoća. I to sa dobrim razlogom – ovo je najčešći uzrok izostanka ciklusa kod seksualno aktivnih žena.

Ako je menstruacija kasnila više od nedelju dana, a postojao je nezaštićeni odnos bilo kada od prvog dana poslednje menstruacije, mogućnost trudnoće je realna. Kućni testovi mogu otkriti trudnoću već od prvog dana kašnjenja, dok testovi krvi daju rezultate čak i ranije.

Rani znaci trudnoće često uključuju i druge simptome pored kašnjenja: umor, mučninu, osetljivost grudi i promene apetita. Ipak, odsustvo ovih simptoma ne isključuje trudnoću.

Kada hormoni prave haos

Dva perioda u životu žene podrazumevaju potpuno normalne nepravilnosti ciklusa: pubertet i perimenopauza.

Tokom puberteta, adolescentkinje mogu imati neredovne cikluse i do tri godine nakon prve menstruacije. Razlog je jednostavan – jajnici još uvek ne oslobađaju jajnu ćeliju svakog meseca jer se hormonski sistem tek uspostavlja.

Na drugom kraju spektra, većina žena ulazi u menopauzu između 45. i 55. godine. Period pre potpunog prestanka menstruacije naziva se perimenopauza i donosi nepredvidive cikluse. Žene koje primete ove promene oko 40. godine možda doživljavaju ranu perimenopauzu, što znači da se zalihe jajnih ćelija ranije smanjuju.

Stres i njegov uticaj na ciklus

Može li stres zaista zaustaviti menstruaciju? Apsolutno.

Stres direktno utiče na hipotalamus – deo mozga koji reguliše hormonalnu aktivnost. Kada je telo pod hroničnim pritiskom, ono "odlučuje" da reprodukcija nije prioritet. Rezultat može biti kašnjenje ili potpuni izostanak menstruacije.

Zanimljivo je koliko telo pamti stresne periode. Mnoge žene primećuju da im ciklus kasni upravo tokom ispitnih rokova, nakon gubitka posla ili u periodima emocionalne turbulencije. Telo jednostavno reaguje na signale iz okoline.

Praktikovanje tehnika opuštanja i promene u načinu života mogu pomoći da se ciklus vrati u normalu. Joga, meditacija, redovan san – sve to šalje signale telu da je okruženje bezbedno.

Težina i menstrualni ciklus

I previše i premalo kilograma može poremetiti hormonalnu ravnotežu.

Žene sa poremećajima ishrane poput anoreksije ili bulimije često doživljavaju izostanak menstruacije. Težina koja je 10 odsto ispod normalnog raspona za određenu visinu može zaustaviti ovulaciju. Telo štedi energiju za osnovne funkcije, a reprodukcija pada na dno liste prioriteta.

S druge strane, gojaznost takođe izaziva hormonske poremećaje. Masno tkivo proizvodi estrogen, pa višak kilograma dovodi do viška ovog hormona. Rezultat je opet – nepravilan ciklus.

Sportistkinje koje se bave ekstremnim treninzima, poput maratonki, takođe mogu primetiti izostanak menstruacije. Intenzivna fizička aktivnost u kombinaciji sa niskim procentom masnog tkiva signalizira telu da uslovi nisu idealni za trudnoću.

Sindrom policističnih jajnika

PCOS (sindrom policističnih jajnika) pogađa značajan procenat žena reproduktivne dobi. Ovo stanje karakteriše povećana proizvodnja androgena – muških hormona koji postoje i u ženskom telu, ali u manjim količinama.

Kod žena sa PCOS-om, na jajnicima se formiraju male ciste kao posledica hormonskog disbalansa. Ovulacija postaje neredovna ili potpuno prestaje, a samim tim i menstruacija kasni ili izostaje.

Pored kašnjenja ciklusa, simptomi mogu uključivati pojačanu maljavost, akne, dobijanje na težini i poteškoće sa začećem. Dijagnoza se postavlja kombinacijom ultrazvučnog pregleda i analize krvi.

Kontraceptivne pilule i promena ritma

Hormonska kontracepcija direktno utiče na menstrualni ciklus. Pilule sadrže estrogen i progestin koji sprečavaju ovulaciju.

Prilikom započinjanja ili prekida uzimanja pilula, telo prolazi kroz period prilagođavanja. Nakon prestanka korišćenja hormonske kontracepcije, može proći i do šest meseci dok ciklus ne pronađe svoj prirodni ritam.

Ovo ne znači da nešto nije u redu – jednostavno je potrebno vreme da se telo vrati na sopstvenu proizvodnju hormona.

Hronične bolesti i štitna žlezda

Dijabetes i celijakija mogu uticati na menstrualni ciklus na načine koji nisu odmah očigledni.

Loše kontrolisan dijabetes dovodi do promena nivoa šećera u krvi koje su povezane sa hormonalnim oscilacijama. Celijakija uzrokuje upalu i oštećenja tankog creva, što sprečava apsorpciju hranljivih materija neophodnih za normalnu hormonalnu funkciju.

Štitna žlezda reguliše metabolizam celokupnog organizma. Bilo da je previše aktivna ili nedovoljno aktivna, poremećaj štitne žlezde može uzrokovati kašnjenje ili izostanak menstruacije. Dobra vest je da se problemi sa štitnom žlezdom obično uspešno leče lekovima, nakon čega se ciklus vraća u normalu.

Kada je vreme za lekara

Povremeno kašnjenje menstruacije za nekoliko dana ne zahteva hitnu medicinsku pažnju. Međutim, postoje situacije kada je konsultacija sa ginekologom neophodna.

Preporučuje se zakazivanje pregleda ako menstruacija često kasni, ako izostaje više od šest nedelja, ili ako se uz kašnjenje javljaju neuobičajeni simptomi. Bol u donjem delu stomaka praćen kašnjenjem može ukazivati na vanmateričnu trudnoću, endometriozu ili ciste na jajnicima.

Hitna pomoć je potrebna ako se uz kašnjenje menstruacije i nadimanje pojavi jak bol u stomaku, nekontrolisano povraćanje, krv u stolici ili vaginalno krvarenje koje nije menstruacija.

Nadutost uz kašnjenje ciklusa
Kombinacija nadimanja stomaka i zakasnele menstruacije često zbunjuje žene. Ova dva simptoma mogu biti povezana, ali mogu biti i potpuno nezavisni jedan od drugog.

Ako se nadutost ponavlja zajedno sa kašnjenjem, moguće je da je u pitanju PMS, rana trudnoća, PCOS ili promene povezane sa perimenopauzom. Neki lekovi, uključujući antidepresive i preparate za hemoterapiju, takođe mogu izazvati oba simptoma istovremeno.

Praćenje simptoma kroz nekoliko ciklusa može pomoći lekaru da lakše postavi dijagnozu. Vođenje dnevnika o datumima, intenzitetu i pratećim simptomima pruža dragocene informacije za tačniju procenu stanja.

U Somboru je prikupljeno preko 750 slikovnica i knjiga za decu i mlade povodom Međunarodnog dana poklanjanja knjiga, koji se obeležava svakog 14. februara.

Podsećamo, Gradska biblioteka Кarlo Bijelicki organizovala je akciju prikupljanja slikovnica i knjige za decu i mlade, u cilju obnove fondova biblioteka u Školi za osnovno i srednje obrazovanje sa domom Vuk Кaradžić i Domu za decu i omladinu Miroslav Mika Antić – piše Radio Dunav.

-Gradska biblioteka brojnim uslugama i akcijama promoviše knjigu i čitanje, naročito za decu i mlade (besplatna članarina do 2. razreda OŠ, Bebiteka: bibliobata i biblioseka, Čitalački klub, „Pročitali smo mi, pročitaj i ti!”, Čitaonica-pričaonica, brojne tematske radionice, Omladinski Кutak), i dragoceno je i to što su se naši sugrađani uključili u ovu akciju i učinili je uspešnom.

Zahvaljujemo se svima koji su se odazvali ovoj akciji, prikupljeno je ukupno 757 knjiga za decu i mlade. Sve prikupljene knjige su sortirane i uručene, poručili su iz somborske biblioteke.

Pripadnici MUP-a Srbije uhapsili su sedam osoba iz više gradova zbog nabavljanja, posedovanja i širenja dečije pornografije, saopšteno je danas.

Uhapšeni su iz Beograda, Novog Sada, Niša i Sombora a osumnjičeni su da su u dužem vremenskom periodu, putem takozvanog DarkWeba-a, preuzimali, čuvali i delili materijal nastao seksualnom eksploatacijom dece.

Prilikom pretresa stanova osumnjičenih, na elektronskim uređajima pronađeno je više gigabajta fotografija i video-zapisa koji prikazuju tešku zloupotrebu dece, u najvećem broju slučajeva uzrasta od četiri do 14 godina, razvrstanih po uzrastu, polu dece i drugim parametrima.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na roditelјe da pojačaju nadzor nad onlajn aktivnostima dece i da svaku sumnju na zloupotrebu prijave nadležnim organima“, dodaje se u saopštenju.