Sombor.info

Zavičajno udruženja Crnogoraca u Somboru po 12. put organizovalo je „Crnogorsko kulturno veče“ u subotu, 28.2.2026. godine. Veče kulture, običaja i tradicije koje ima izuzetan značaj za crnogorsku zajednicu u Somboru ponovo je okupilo veliki broj zvanica iz Srbije i Crne Gore.

Manifestaciji je prisustvovao i ambasador Republike Crne Gore u Republici Srbiji Nebojša Đoković koji je poručio da su ovakvi događaji od izuzetne važnosti za očuvanje kulturnog identiteta crnogorske zajednice u ovim krajevima.

„Mi smo prošle godine proslavili 80 godina kolonizacije Crnogoraca u Vojvodinu. Imamo toliko naših ljudi u svim vojvođanskim opštinama i veliko mi je zadovoljstvo što je naše udruženje u Somboru napravilo ovo umetničko i kulturno druženje. Moramo da kažemo da su ta naša druženja pokazala da možemo da sačuvamo i negujemo našu tradiciju i običaje, ali i da pokažemo da su se naši ljudi integrisali u Srbiju i Vojvodinu i da neguju bratske odnose, kao i dolikuje između Crne Gore i Srbije i da pokazuju da te naše generacije koje su došle nakon kolonista, posle 80 godina ne zaboravljaju svoj zavičaj, svoje običaje, svoju braću i svoje rođake, ali takođe pokazuju jedanu izuzetnu ljubav prema Srbiji i prema Vojvodini i nadamo se da će se tako nastaviti“ istakao je ambasador Đoković.

Generalna konzulka Crne gore u Srbiji Nevenka Ćirović ovom prilikom naglasila je da se na ovakvim svečanostima bolje povezuje zajednica i rađaju nove saradnje.

„Ovakva okupljanja zapravo predstavljaju jedan od najvažnijih oblika i načina na koji se crnogorska zajednica okuplja. Ovo je za njih izuzetno bažno zbog toga što je to prilika da vide jedni druge, jer život u različitim gradovima i razuđenost na teritoriji AP Vojvodine i u čitavoj Republici Srbiji zapravo diktira da nekada prosto da ne uspevaju da se gledaju. Sa druge strane oni sarađuju dosta tesno, imaju jako puno udruženja koja učestvuju na raznim konkursima, rade projekte i uglavnom se ti projekti odnose na negovanje kulture i tradicije Crne Gore i specifičnosti za Crnogorce, zato ovakve večeri predstavljaju vrlo važan način komunikacije, prvo njih međusobno, a zahvaljujući medijima imaju mogućnost i da pošalju poruku zemlji iz koje potiču i institucijama zemlje u kojoj žive“, rekla je Ćirović.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković istakao je da su ovakve manifestacije od velikog značaja za Sombor, jer pored toga što bolje povezuju ljude koji u njemu žive, pozivaju i mnogobrojne goste da mu se opet vrate.

„Grad Sombor je primer kako 21 nacionalna manjina složno živi i upravo to je naše bogatstvo – što je više nacionalnih manjina, to je veće bogatstvo i našeg grada i zato mi je izuzetno drago da i mi možemo da pomognemo kako crnogorsku nacionalnu manjinu, tako i ostale nacionalne manjine koje se nalaze na teritoriji našeg grada“ poručio je ovom prilikom Ratković.

Ispred organizatora, dr Radenko Stanić, naglasio je da događaj kroz kulturno – umetnički i zabavni program neguje tradiciju i običaje, te osnažuje crnogorsku zajendicu.

„Ovo veče je nama izuzetno važno iz tog razloga što mi kroz ovakva okupljanja pokazujemo da smo ostvareni u ovoj sredini u kojoj živimo i radimo, kao zajednica kojoj pripadamo. Кada su naši preci, prvi kolonisti dolazili u ove krajeve pre 80 godina, oni su nosili samo uspomene, drugo nisu imali šta poneti. Mi smo jedna generacija koja je ovde rođena, završila fakultet, i našla zaposlenje u Republici Srbiji. Mi smo bili u situaciji da nosimo sa sobom uspomene i savete svojih roditelja da ne obrukamo svoje poreklo. Upravo to je cilj okupljanja ovog: da negujemo tradiciju, da negujemo poreklo, da negujemo običaje, a kroz kulturno – zabavni i umetnički program, pesme guslara i kulturno umetničko društvo Njagoš iz Lovćenca reprezentuju u pravom smislu te igre, pesme i običaje Crne Gore“ kazao je dr Stanić.

Uz brojnie goste, svečanosti su prisustvovali i sekretarka Vlade APV Dušanka Golubović, predsednik Nacionalnog saveta Crnogoraca Dragoljub Malović, zamenik gradonačelnika Milan Stakić, članovi Gradskog veća Slobodan Stanić i Nebojša Trivunović, kao i predstavnici nekoliko gradova i opština i udruženja Crnogoraca.

U okviru svečanog programa priređen je bogat kulturno-umetnički program uz gusle, tradicionalne nošnje, pesme i igru.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 3. mart

Saobraćajna policija je danas na podrčju Sombora zaustavila dvadesetpetogodišnjeg M.M, koji se vozilom marke „Audi“ kretao brzinom od 213 kilometara na sat, na delu državnog puta Sombor – Subotica, gde je ograničenje brzine 80 kilometara na sat, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Vozač je isključen iz saobraćaja i protiv njega je podneta prekršajna prijava zbog nasilničke vožnje.

Pripadnici Uprave saobraćajne policije koji kontrolišu saobraćaj vozilima presretačima su od početka godine isključili iz saobraćaja više od 300 vozača zbog učinjenih težih prekršaja, od čega 65 prekršaja nasilničke vožnje, navodi se u saopštenju.

Poslednjeg februarskog dana u Bečeju je održano Prvenstvo Vojvodine u kik boksu (u disciplini ful kontakt). Ovo je ujedno bilo i prvo takmičenje u ovoj godini. Kako saznajemo održano je 30 kvalitetnih mečeva. Među učesnicima bili su i takmičari Kluba borilačkih sportova "Kobra" iz Sombora.

Borci trenerskog tandema Aleksandar i Nemanja Kovač osvojili su dve zlatne medalje u juniorskoj konkurenciji. Vuk Branković osvojio je titulu je kategoriji do 71 kg, dok je David Dragičević trijumfovao u kategoriji do 91 kg. Obojica su svoje rivale dobili nokautom - piše somborsport.org.

Niška grupa Lavina predstavljaće Srbiju sa pesmom "Kraj mene" na jubilarnoj 70. Evroviziji, nakon pobede na festivalu Pesma za Evroviziju.

Nakon glasova žirija i publike na PZE odlučeno je da pesma "Kraj mene" koju izvodi grupa Lavine ide u Beč.

U nastavku pročitajte tekst pesme "Kraj mene", a možete nam u komentarima pisati šta vi mislite o ovom izboru i kakve šanse ima Srbija na Evroviziji 2026.

Pesma "Kraj mene" govori o neuzvraćenoj i jednostranoj ljubavi - o osobi koja i dalje voli, čeka i daje sve od sebe, dok druga strana emotivno odlazi i postaje hladna, a evo kako glasi tekst:

Kraj mene - Lavina

Toliko trebalo je

Da potonem u naručje

Podle, stare, navike

Srce si otvorila

Uzalud poklonila

Iz nemara da zgazim ga

Kako da ti pokažem da stalo mi je

Naravno, pre ili kasnije, srušiću sve

Ja još ti čuvam mesto kraj sebe

A ova jednostrana ljubav ubija me

Zar ne vidiš koliko lomim se

Što više dajem manje imam te

Zašto me gledaš s visine

Dok zovem u prazno

I odgovaraš glasom tišine

Da ipak je kasno

Ne mogu još dugo ovako

Da puzim i molim, i klanjam se

Tu si bila kad bilo je lako

Dok mislila si da sam savršen

Ja još ti čuvam mesto kraj sebe

A ova jednostrana ljubav ubija me

Zar ne vidiš koliko lomim se

Što više dajem manje želiš me

Još uvek sanjam da si kraj mene

A ova nemoguća ljubav ubija me

Zar ne vidiš koliko lomim ѕe

Što više dajem mаnje želiš me

Uredba o ograničenju marži ističe 28. februara, a ekonomisti procenjuju da je izvesno da će nakon njenog isteka doći do povećanja cena pojedinih proizvoda.

Podsetimo, Uredba je doneta 1. septembra prošle godine, nakon višemesečnog nezadovoljstva građana visokim cenama u trgovinskim lancima.

Društvene mreže su tada bile preplavljene objavama sa uporednim cenama proizvoda u Srbiji i zemljama regiona, pa čak i zapadne Evrope. Te objave su služile kao dokaz da je hrana u Srbiji među najskupljima u Evropi. Nakon toga usledili su i bojkoti trgovinskih lanaca - piše Danas.

Prošle godine međugodišnja inflacija je bila najviša u julu i iznosila je 4,9 odsto.

Država je potom odlučila da reaguje i smanji nezadovoljstvo građana uvođenjem Uredbe o ograničenju marži.

Narodna banka Srbije (NBS) navodi da je Uredba dala rezultate, jer su cene hrane pojeftinile što je usporilo inflaciju krajem prošle godine. U decembru je iznosila 2,7 odsto, dok je u januaru ove godine dodatno pala na 2,4 odsto.

„Izvršni odbor Narodne banke Srbije imao je u vidu da je usporavanje međugodišnje inflacije na nivo ispod centralne vrednosti cilja od septembra 2025. godine u velikoj meri rezultat ograničenja trgovinskih marži na prehrambene proizvode“, navodi se u februarskom izveštaju o inflaciji NBS.

Međutim, postavlja se pitanje šta će se desiti sa inflacijom nakon isteka Uredbe.

U NBS navode da bi Uredbu trebalo da zameni Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, čije se usvajanje očekuje na proleće. Ovaj Zakon bi, kako navodi NBS, trebalo da obezbedi da se trgovačke marže ne vrate na nivo na kojem su bile pre donošenja Uredbe.

Prema njihovim procenama, novi Zakon bi trebalo da doprinese tome da se inflacija u srednjem roku kreće u okviru ciljanog raspona od 3 ± 1,5 odsto.

Ipak, iz NBS upozoravaju da je od septembra ove godine moguć privremeni rast međugodišnje inflacije.

Razlog za to je takozvani efekat niske baze iz prošle godine, upravo zbog marži koje su trgovini na veliko i malo ograničene na 20 odsto. Zbog toga bi inflacija krajem ove godine mogla da se približi nivou od oko četiri odsto, procenjuju iz NBS.

„Moguće blago korigovanje cena naviše“

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ocenjuje da je odmah nakon isteka Uredbe moguće blago korigovanje cena naviše, pre svega kod proizvoda gde su marže bile administrativno najviše pritisnute.

Međutim, smatra da je prostor za značajniji rast ograničen slabijom kupovnom moći stanovništva, jakom konkurencijom među trgovinskim lancima i pojačanim nadzorom javnosti.

„Tržište se u međuvremenu prilagodilo novim cenovnim nivoima, tako da ne očekujem nagli talas poskupljenja, već selektivne i postepene korekcije“, kaže Mijušković za Danas.

Na pitanje kako će trgovci i dobavljači pregovarati nakon ukidanja uredbe i da li možemo očekivati da će jači igrači nastaviti da ucenjuju manje, Mijušković je mišljenja da će se odnosi vratiti na klasične tržišne pregovore u kojima je pregovaračka moć presudan faktor.

„Veliki lanci i dominantni dobavljači i dalje će imati jaču poziciju, posebno prema malim proizvođačima, ali je prostor za otvorene zloupotrebe sužen zbog reputacionog rizika i regulatornog nadzora. Bez jasnog zakonskog okvira o nepoštenim trgovačkim praksama, asimetrija moći ostaje realan izazov“, upozorava Mijušković.

Upitan koji su bili pozitivni efekti ove državne uredbe, Mijušković ocenjuje da je uredba kratkoročno amortizovala inflatorni udar na osnovne životne namirnice i stabilizovala očekivanja potrošača.

Dodaje i da je doprinosila smanjenju cenovne neizvesnosti i ublažila socijalni pritisak u periodu izraženih troškovnih šokova.

Istovremeno je, kako kaže naš sagovornik, poslala signal da država raspolaže instrumentima intervencije u vanrednim okolnostima.

Mijušković ukazuje i da je nakon isteka uredbe, a pre donošenja Zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, realno očekivati prelazni period sa pojačanim nadzorom tržišta i mogućim ciljanim merama ako dođe do naglih poremećaja.

„Država će verovatno nastojati da izbegne trajnu administrativnu kontrolu cena, ali će zadržati spremnost za intervenciju dok se sistemski ne uredi oblast nepoštenih trgovačkih odnosa“, smatra Mijušković.

„Sledi usaglašavanje cena, bez naglih poskupljenja“

Ekonomista Dragovan Milićević ne očekuje veće oscilacije cena, ali će, kako kaže, svakako doći do promena i usaglašavanja kod pojedinih grupa proizvoda.

Objašnjava da će se to dogoditi zbog rasta cena inputa, minimalne zarade i električne energije. Dodaje da je kurs za uvozne proizvode stabilan, tako da sa te strane nema dodatnog inflatornog pritiska.

„U svakom slučaju, sve zavisi od tražnje. Ni tu ne vidim inicijalni impuls za njen značajniji rast. Moramo uzeti u obzir i činjenicu da su veliki sistemi favorizovali robu sopstvenih robnih marki, koje su znatno jeftinije, jer se proizvode pod njihovim brendovima i, osim proizvodnih troškova, nemaju dodatne troškove koje imaju originalni proizvođači“, ukazuje Milićević.

Ocenjuje da šestomesečna Uredba sigurno nije „naučila pameti“ trgovce, dodajući da tamo gde procene da postoji prostor za ekstra zaradu, oni tu priliku sasvim sigurno neće propustiti.

Milićević očekuje da će nove mere, odnosno Zakon o trgovačkim praksama, koji reguliše odnose između trgovaca i dobavljača, bolje urediti ovu oblast.

Ajatolah Ali Hamnei (86), za kojeg je Izrael večeras saopštio da je poginuo u američko-izraeskim udarima i da je njegovo telo pronađeno, vladao je Iranom od 1989.

Kao vrhovni vođa, on ima krajnji autoritet nad svim granama vlasti, vojskom i pravosuđem u šiitskoj islamskoj republici, prenosi Danas.

Tokom skoro četiri decenije, Hamnei je izgradio regionalnu moć da parira sunitskim muslimanskim državama širom Persijskog zaliva, dok je promovisao nuklearnu tehnologiju koja je zabrinula region, piše Rojters.

Iran je bio neumoljivo neprijateljski nastrojen prema SAD i Izraelu – dok je istovremeno gušio ponavljane nemire u zemlji.

Ali subotnji udari na Iran dolaze usred niza kriza.

Hamnei je bio primoran da se skloni u junu prošle godine zbog udara koji su ubili nekoliko bliskih saradnika i komandante Revolucionarne garde.

Junski udari 2025. od strane Izraela i SAD razorili su dragocene nuklearne i raketne objekte.

Januarski veliki protesti ogorčenog stanovništva koje pati pod sankcijama bili su ugušeni po cenu hiljada života.

I od kada je Hamas, podržan iz Teherana, napao Izrael 7. oktobra 2023, Hamnenijev regionalni uticaj slabi.

Kada bi jetra mogla da progovori, verovatno bi najpre zatražila čašu soka od šargarepe. Prema rečima nutricionistkinje Ivane Đurović, reč je o jednom od najboljih prirodnih saveznika za detoksikaciju i regeneraciju jetre, naročito kod osoba koje se suočavaju sa masnom jetrom.

Sok od šargarepe trebalo bi piti na prazan stomak, jer podstiče izlučivanje masti i stimuliše obnavljanje ćelija jetre, objašnjava Ivana Đurović. Međutim, šargarepa nije jedino povrće koja na ovaj izuzetno važan organ deluje gotovo blagotvorno.

Nutricionistkinja savetuje da se u sok od šargarepe doda malo limunovog soka, koji podstiče detoksikaciju, kao i kestenov med, koji doprinosi obnovi tkiva. Među namirnicama koje jetra posebno voli izdvajaju se i paradajz, cvekla, spanać i stabljike maslačka. Preporučuje se da se svakog dana pojede 10 do 15 sirovih stabljika maslačka, jer deluju kao prirodni čistač krvi i jetre. Ako se ovakav režim sprovodi tri nedelje, funkcija jetre se vidno poboljšava, prenosi nova.rs.

Rotkva, kupus, ali i suve šljive...

Sok od rotkve ili od listova kupusa takođe ima snažan efekat u uklanjanju masti iz jetre, a dovoljna je jedna kašičica dnevno. Još jedno efikasno sredstvo je kompot od suvih šljiva. Suve šljive se kuvaju deset minuta, a zatim se jedu po 10 komada tri puta dnevno, 15 minuta pre obroka. Posle dvanaest dana nivo masti u jetri počinje da se smanjuje, dok se organizam prirodno čisti.

Među najcenjenijim saveznicima jetre nalazi se i artičoka, kuvana ili samlevena, jer reguliše njen rad, ubrzava metabolizam masti i sprečava njihovo nakupljanje. Nutricionisti naglašavaju da je ključ zdravih jetre redovno konzumiranje svežih i prirodnih namirnica, uz izbegavanje teške i masne hrane. Iako se jetra može brzo opteretiti, uz prave sokove, upornost i disciplinu moguće ju je podjednako brzo i oporaviti, prenosi "Elle.si"

Ako ste nekoliko meseci nakon gripa primetili pojačano opadanje kose, niste jedini.

Stručnjaci upozoravaju da je reč o često neprepoznatoj reakciji organizma na visoku temperaturu i upalni proces – stanju poznatom kao telogeni efluvijum.

Mnoge žene u četrdesetim prve znakove proređivanja kose pripisuju perimenopauzi i hormonskim promenama. Međutim, triholozi ističu da uzrok može biti i bolest preležana nekoliko meseci ranije.

Prema rečima doktorke Ejmi Vauler, opadanje kose nakon gripa ili kovida 19 često je posledica visoke telesne temperature koja narušava ciklus rasta vlasi - piše N1.

„Reč je o telogenom efluvijumu, stanju u kojem veći broj vlasi prerano prelazi u fazu mirovanja i potom opada“, objašnjava ona.

Zašto kosa opada tek nakon nekoliko meseci?

Zbog prirode ciklusa rasta kose, pojačano opadanje obično počinje dva do tri meseca nakon bolesti, što otežava povezivanje uzroka i posledice.

Dermatološkinja Šeron Vong objašnjava da organizam tokom infekcije proizvodi upalne molekule koje „izbacuju“ folikule iz faze rasta.

Rezultat je naglo, difuzno opadanje kose – više vlasi u tušu, na četki ili tanji rep nego inače. Za razliku od hormonskog proređivanja, koje se često očituje širenjem razdeljka, telogeni efluvij obično zahvata celo vlasište.

Dobra vest - stanje je najčešće privremeno

Stručnjaci ističu da se ciklus rasta u većini slučajeva normalizuje sam od sebe. Iako opadanje može delovati dramatično, kosa najčešće ponovo počinje da raste kada se organizam oporavi.

Povrat volumena može potrajati nekoliko meseci, a ponekad i do godinu dana, u zavisnosti od brzine rasta.

Ako pojačano opadanje traje duže od šest meseci ili je praćeno simptomima poput umora, naglog gubitka težine, promena u menstrualnom ciklusu ili kružnih područja bez kose, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Kako podstaći oporavak?

Iako se vlasi koje su već u fazi mirovanja ne mogu sprečiti da opadnu, stručnjaci preporučuju podršku zdravom rastu kose. To uključuje ishranu bogatu proteinima i mikronutrijentima poput vitamina B12 i D, cinka i folata.

U nekim slučajevima mogu pomoći topikalni preparati poput minoksidila ili tretmani kao što je PRP terapija, ali odluku o terapiji potrebno je doneti uz savet stručnjaka.

Bosna i Hercegovina prva je na Time Out listi najpovoljnijih zemalja za putovanja u Evropi, dok se Srbija našla na trećem mestu.

Magazin Time Out fokusirao se na turističke destinacije u Evropi "koje nude ozbiljnu vrednost za vaš novac, mesta koja privlače i uzbuđuju, a cene drže u razumnom rasponu", prenosi nova.rs.

"Evropa ima mnogo takvih mesta, a ovih šest zemalja se visoko ističu kao najjeftinije. Naravno, potrebno je napomenuti: pod „jeftino“ mislimo „ne skupo“, sa fokusom na odnos cene i kvaliteta i ukupnu pristupačnost", navodi se u tekstu.

Bosna i Hercegovina je prva na listi, Srbija treća, a evo šta kažu za svaku od istaknutih zemalja.

Bosna i Hercegovina

Kako primećuju, kada je u pitanju odnos cene i kvaliteta u Evropi, malo mesta može da se poredi sa Bosnom i Hercegovinom.

"Sarajevo i Mostar ostaju relativno pristupačni, ali prava vrednost leži negde drugde u zemlji, posebno u centralnom regionu. Travnik je pravo zadovoljstvo, mali grad prepun raskošne arhitekture i najboljeg roštilja u zemlji, dok je i dalje neverovatno da Jajce nije preplavljeno turistima. Vodopadi u centru grada? Tamo ćete ih pronaći.

Bez obzira da li se divite divljim konjima Livna, učite o vrednosti soli u Tuzli, upuštate se u adrenalinske avanture u Foči ili doživljavate čisto blaženstvo na Janjskim Otokama, Bosna i Hercegovina je Evropa u svom najlepšem (i najpristupačnijem) izdanju."

Litvanija

"Bez obzira na to da li istražujete istorijske znamenitosti Viljnusa i Kaunasa, lutate baltičkom obalom u Klajpedi ili Neringi ili dozvoljavate da vas teret duhovne istorije preplavi u Šjauljaju, Litvanija je zemlja koja uzbudi i angažuje, a istovremeno održava stvari laganim po pitanju budžeta", istaknuto je, a poseban ton dodat činjenicom da je predstojeća godina puna značajnih godišnjica.

Srbija

"Beograd ne pruža toliko vrednosti za novac kao nekada (i izgubio je mnogo svog šarma u tom procesu), ali unutrašnjost Srbije nudi fantastičan niz pristupačnih avantura", navodi se u tekstu.

Predlažu gradove poput Kraljeva i Novog Pazara bogate istorijom, "dok će entuzijasti 20. veka pronaći mnogo toga za sebe u Kragujevcu, Užicu i ostalim gradovima. Severni region Vojvodine ostaje prelep kao i uvek, sa Suboticom i Zrenjaninom koji spajaju kulture, arhitektonske stilove i kulinarsko nasleđe, sve bez opterećenja budžeta."

Poljska

Krakov i Varšava možda izlaze iz okvira niskobudžetnih destinacija, ali kažu da Poljska nudi odlična iskustva po povoljnim cenama ako se držite podalje od glavnih mesta.

Preporučuju se gradovi poput Poznanja, Vroclava i Lublina i besplatno uživanje u zadivljujućoj mešavini renesansne, secesijske i gotičke arhitekture, a posebno ističu Katovice, "možda najbolje od svih, bivši industrijski centar koji se oslobodio sumnjive reputacije i postao jedan od najuzbudljivijih, najinovativnijih gradova u regionu".

Albanija

Albanija se i dalje "otkriva" kao jedna od najuzbudljivijih zemalja u Evropi, a povoljne cene su svakako jedan od aduta.

"Provešćete dosta vremena u i oko vode tokom posete, jer je obala zemlje njena glavna atrakcija, a gradovi poput Sarande, Valone i Himare nude zapanjujuće primorske pejzaže po neverovatnim cenama. Na severu, Skadar prikazuje albanski gradski život (sa više bicikala nego što biste očekivali), a Tirana je i dalje jedan od najpotcenjenijih glavnih gradova na kontinentu", piše Time Out.

Bugarska

Bugarska se u 2026. pridružila evrozoni i usvojila evro - šta to znači za budućnost pristupačnih putovanja u zemlji, ostaje da se vidi, ali... Možda je baš sad treba uhvatiti trenutak.

Kažu da je Plovdiv "jedan od najfascinantnijih gradova u Evropi, sa jednim od najbolje očuvanih rimskih pozorišta na planeti koje nudi zapanjujući pogled na grad i okolinu."