Sombor.info

Lekar je upozorio na svakodnevnu naviku koja može uticati na rad štitne žlezde, iako se o njenom značaju retko razmišlja.

Neka se javi ko nije parfem nanosio direktno na vrat. To je uobičajena navika i mesto za koje su nas oduvek učili da se baš tu stavlja parfem, ali čini se da bi takva praksa mogla biti opasna po zdravlje, tačnije po zdravlje štitne žlezde, piše Živim.hr.

Na to je upozorio infektolog dr Mateo Baseti, koji je u videu na društvenim mrežama objasnio da prskanje parfema po vratu može negativno uticati na pravilnu funkciju štitne žlezde, uz moguće posledice po metabolizam.

Zašto je parfem opasan za štitnu žlezdu

Dr Baseti, direktor Klinike za infektivne bolesti bolnice San Martino u Đenovi, u svom videu postavio je direktno pitanje: „Da li je zdravo nanositi parfem direktno na vrat?”, a njegov odgovor na to pitanje bio je jednako direktan i jasan: „Ne, nije zdravo.”

Parfem na vratu mogao bi biti mnogo štetniji nego što biste pomislili, jer se ta zona na koju se parfem nanosi nalazi odmah iznad štitaste žlezde, vitalne žlezde koja je odgovorna za regulaciju metabolizma, energije, temperature i hormonske ravnoteže. Osim toga, koža vrata je tanka, osetljiva i nema mnogo lojnih žlezda, te je zato i slabije zaštićena – ističe dr Baseti.

Šta kaže nauka

Studija objavljena u časopisu Environmental Health Insights istakla je prisustvo endokrinih disruptora u mirisnim proizvodima, poput sintetičkih mošusa i derivata ftalata.

To su supstance koje, apsorbovane kroz kožu ili udahnute, dugoročno mogu promeniti hormonsku funkciju. Zato nastavite da koristite parfeme sa uživanjem, ali bez rizika, prskajući ih ili nanoseći na zglobove, unutrašnju stranu laktova i zadnji deo vrata, što su manje izložena područja. Kao i iza ušiju, na odeću ili na kosu (za one koji je imaju) – poručuje dr Baseti.

I alkohol može biti štetan

Kako kaže infektolog, vrat je takođe ključno središte za limfnu drenažu, jer sadrži važne limfne čvorove i sudove koji filtriraju toksine i podržavaju imunološku funkciju. Problem je što je koža na tom delu tela tanja i osetljivija i nedostaju joj lojne žlezde koje mogu zaštititi od potencijalnih negativnih interakcija.

U svakom slučaju, osim endokrinih disruptora, i druge potencijalno štetne supstance mogu imati negativan efekat. Među njima je, na primer, alkohol, pa dr Baseti preporučuje izbor proizvoda bez alkohola. To je zato što alkohol ima tendenciju da isušuje i senzibiliše kožu, naročito ako se više puta nanosi na isto područje.

Taj se problem prvenstveno odnosi na proizvode za koje nema dovoljno garancija. Dakle, ne na parfeme sertifikovanog kvaliteta, već na one kupljene onlajn ili na uličnim tezgama, gde se često prodaju falsifikati poznatih brendova, čiji tačan sastav nije poznat – napominje dr Baseti.

Pazite i na druge sastojke

Alkohol se takođe može mešati sa drugim supstancama koje potencijalno mogu izazvati negativne reakcije, poput nekih eteričnih ulja. Iako su to prirodne esencije, poput bergamota ili gorke pomorandže, to su fotosenzibilizujući proizvodi.

To znači da mogu izazvati probleme kada su izloženi direktnoj sunčevoj svetlosti. To se naziva fototoksičnost, a može se javiti i kod drugih potencijalno alergenih sastojaka u parfemima.

Rizici uglavnom uključuju kožne reakcije, čak i intenzivne, koje mogu dovesti do trajnih fleka i upala. Iako toksičnost može zahvatiti bilo koji deo tela, vrat je posebno osetljiv na parfeme zbog svog položaja i osetljivosti.

Ko je najviše izložen riziku

Svi su potencijalno u opasnosti, iako neke osobe mogu biti više izložene mogućim posledicama, poput onih koji pate od dermatitisa ili poremećaja štitne žlezde, pa samim tim trpe veće posledice delovanja određenih supstanci.

Potencijalni rizici, u slučaju visoke izloženosti, mogu biti ozbiljni, poput dermatitisa, astme, raka dojke, pankreasa, bubrega, prostate… – zaključuje dr Baseti, pozivajući još jednom korisnike parfema na oprez, naročito kada je reč o proizvodima koji su manje kontrolisani i nižeg kvaliteta.

Svetski dan borbe protiv Humnog Papiloma Virusa/HPV, Srbija dočekuje sa i dalje nedovoljnim obuhvatom vakcinisane dece, iako je reč o infekciji koja je direktno povezana sa razvojem više vrsta malignih bolesti, ali i u velikoj meri preventabilna.

Zato je Udruženje pacijentkinja obolelih od raka materice i jajnika „Progovori“ pokrenulo inicijativu da se vakcinacija protiv HPV uvede u kalendar obavezne imunizacije, kao i da se tokom 2026. godine u Srbiji zaštiti najmanje 30.000 devojčica i dečaka koji do sada nisu zaštićena protiv HPV, piše u saopštenju Udruženja građana za borbu protiv raka jajnika i materice - piše N1.

Vakcina protiv HPV je u Srbiji besplatna i dostupna, ali za gotovo četiri godine imunizacije o trošku države, u potpunosti je vakcinisano ukupno svega 50.952 dece i mladih. Najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje „Batut“ otkrivaju duboke regionalne razlike, od Beograda, Južnobačkog, Zaječarskog, Borskog i Moravičkog okruga sa najvišim obuhvatom, do teritorija Novog Pazara i Tutina, kao i Pčinjskog i Jablaničkog okruga, koji beleže zabrinjavajuće niske stope vakcinacije. Ovi podaci jasno ukazuju da mi i dalje propuštamo priliku da sistemski sprečimo oboljevanje od karcinoma grlića materice i drugih karcinoma koji su povezani sa humanim papiloma virusima.

"Zaštitni znak naše kampanje “Ti možeš sve” je padobran – simbol sigurnosti, zaštite i slobode. Pre skoka, hajde da zajedno uradimo sve što je potrebno kako bi let bio uspešan, miran i bezbedan. Na toj misiji mi iz Udruženja možemo mnogo i radimo mnogo. Poznato je da gotovo 90 odsto populacije u Srbiji tokom života dođe u kontakt sa humanim papiloma virusima, a svakog dana dve žene izgube život od raka grlića materice, bolesti koju danas u velikoj meri možemo da sprečimo. Upravo zato pokrećemo ovu kampanju, ali i inicijativu da tokom 2026. godine u Srbiji bude zaštićeno najmanje 30.000 dece koja do sada nisu vakcinisana protiv HPV. Iako imamo kapacitet da godišnje vakcinišemo i do 600.000 dece i mladih, za skoro četiri godine vakcinisano je svega oko 50.000 dečaka i devojčica. I zato se postavlja pitanje da li smo spremni da zaštitu naše dece postavimo kao prioritet", kaže Gorica Đokić iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka grlića materice i jajnika.

Pomoćnik ministra zdravlja, prof. dr Nebojša Tasić poručio je da Ministarstvo zdravlja apsolutno snažno stoji ka cilju da se ova vakcina uvede u obavezni kalendar imunizacije.

"Ministarstvo zdravlja, zajedno sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, apsolutno će učiniti sve, s jedne strane da nabavi adekvatne količine vakcine, i to već radimo, a sa druge strane apsolutno snažno stojimo ka cilju da se ova vakcina uvede u obavezni kalendar imunizacije. Za sada je ona samo preporučena, dok se ne izmeni zakon, ali zajednički napori idu ka jednom cilju, da se uvođenjem ove vakcine u kalendar obaveznih suštinski zaštiti što veći broj mladih osoba. Ovo je, po mom mišljenju, najbolji pokazatelj snažne povezanosti između države, struke, nevladinih organizacija i medija, jer samo zajednički, kroz ovakve konferencije i aktivnosti, možemo postići cilj koji želimo", poručio je prof. dr Tasić.

Podaci Instituta za javno zdravlje “Batut” pokazuju da je od početka sprovođenja imunizacije, prvu dozu vakcine protiv HPV primilo je ukupno 36.184 dece uzrasta od 9 do 14 godina, od čega je 27.235 u potpunosti vakcinisano u skladu sa uzrastom. U starijoj uzrasnoj grupi, od 15 do 19 godina, prvu dozu primilo je 24.286 adolescenata, dok je njih 18.959 završilo kompletnu vakcinaciju sa tri doze. Od aprila 2024. godine omogućena je i vakcinacija studenata, uzrasta od 19 do 26 godina u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. U ovom programu prvu dozu vakcine primilo je 6.451 mladih, dok je 4.758 njih u potpunosti vakcinisano.

"Imunizacija je najefektivnija i najbezbednija mera prevencijе oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima. Sprovodi se kao preporučena imunizacija kod dece od devet do 19 godina života, a prvenstveno kod dece petih i sedmih razreda osnovnih škola, tokom sprovođenja preventivnih (sistematskih) pregleda ili uz obaveznu revakcinaciju protiv difterije i tetanusa, u organizaciji službi za zdravstvenu zaštitu školske dece. Od januara 2026. godine, u skladu sa raspoloživim količinama vakcina, imunizacija se može sprovoditi i kod lica uzrasta od 19 do 26 godina, kao i kod lica uzrasta od 27 do 45 godina u skladu sa indikacijom postavljenom od strane specijaliste odgovarajuće grane medicine, u nadležnim I/ZJZ, službama za zdravstvenu zaštitu studenata, odnosno u službama opšte medicine kod izabranog lekara. Od početka sporovođenja preporučene imunizacije protiv HPV o trošku države, zaključno sa 31.1.2026. godine, aplikovano je ukupno 146.401 doza vakcine", istakla je prof. dr Verica Jovanović, v.d.direktorke Instituta za javno zdravlje „Batut“.

Vakcina protiv HPV je najefikasnija kada se primi na vreme, pre nego što mlada osoba dođe u kontakt sa virusom, jer do infekcije može doći već pri prvom seksualnom odnosu.

"Upravo zato je važno da se deca vakcinišu u uzrastu kada su zdrava i nemaju nikakve simptome. Ova vakcina se u svetu primenjuje više od 15 godina, dato je na stotine miliona doza i spada među najbezbednije vakcine koje imamo, bez dokaza o ozbiljnim neželjenim reakcijama. Važno je naglasiti da HPV ne pogađa samo devojčice, i kod dečaka može izazvati kondilome, ali i ozbiljne karcinome penisa, analne regije i glave i vrata. Roditelji danas imaju priliku da svoju decu zaštite na vreme i tu priliku ne bi trebalo da propuste. Uvođenje HPV vakcine u kalendar obavezne imunizacije dodatno bi unapredilo informisanost i obuhvat, jer bismo sistemski obezbedili da svi roditelji dobiju tačne i pravovremene informacije o njenom značaju", objasnila je dr Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević“ na Čukarici.

Simbol kampanje nije ostao samo metafora. Mišo Božić, instruktor padobranstva je podržao ovu inicijativu i podsetio koliko su priprema, sigurnost i poverenje ključni za svaki bezbedan let, baš kao i pravovremena zaštita kada je reč o zdravlju.

"U padobranstvu ne čekate problem da biste reagovali, bezbednost počinje mnogo pre samog skoka. Detaljna obuka, provera opreme, ponavljanje procedura i razvijanje svesti o rizicima sastavni su deo svakog treninga. Upravo ta preventiva pravi razliku između bezbednog doskoka i ozbiljnih posledica. Isto važi i za HPV. Preventivno delovanje kroz edukaciju, redovne preglede i vakcinaciju predstavlja ključnu meru zaštite zdravlja. Kao što padobranac ne skače bez pripreme, tako ni društvo ne sme zanemariti preventivne mere kada je u pitanju virus koji može imati dugoročne posledice po zdravlje. Prevencija nije reakcija, prevencija je odgovornost. Ona je deo sistema, deo kulture bezbednosti i deo brige o sebi i drugima", istakao je Božić.

Jedno od najlepših iznenađenja tokom sezone nagrada 2026. bila je nominacija 75-godišnje Ejmi Medigan za Oskara za najbolju sporednu glumicu za ulogu u filmu „Weapons“.

Ovo priznanje nije bilo neočekivano zbog kvaliteta njenog rada ili karijere: Medigan je ostvarena glumica i već je bila nominovana za sporednu ulogu za film „Twice in a Lifetime“ iz 1985. godine.

Ipak, „Weapons“ je horor film, žanr koji nikada nije bio miljenik Akademije filmskih umetnosti i nauka - barem do sada.

„Jedna od najlepših stvari u čitavom procesu snimanja ‘Weapons’ bila je gledati Ejmi kako staje na crtu, briljira, a zatim videti kako ljudi reaguju. To je zaista ispunjavajuće. Presrećan sam zbog nje. Da li će pobediti ili ne, to mi je nekako nevažno. Oduševljen sam što je prepoznata za nešto izuzetno“, rekao je reditelj Zak Kreger u intervjuu za Consequence.

Tokom skoro stogodišnje istorije Oskara, horor filmovi su često bili nagrađivani u tehničkim kategorijama: „Isterivač đavola" (The Exorcist) iz 1973. osvojio je nagrade za adaptirani scenario i zvuk, dok je „Muva" (The Fly) iz 1986. pobedio za šminku - piše N1.

Primeri nominacija za glumu u horor filmovima mnogo su ređi: Fredrik Marč bio je prvi glumac koji je pobedio u ovom žanru za svoju ulogu u „Dr. Jekyll and Mr. Hyde“ 1931, dok je Rut Gordon bila prva glumica koja je trijumfovala zahvaljujući svojoj jezivoj ulozi u „Rozmarinoj bebi" (Rosemary’s Baby) iz 1968.

Osim tih pionirskih uspeha, ostali glumci koji su osvojili Oskara za uloge u ovom žanru mogu se nabrojati na prste jedne ruke: Keti Bejts je imala probleme kada oden na sastanak nakon što je igrala poremećenu progoniteljku u filmu „Mizeri" (Misery) iz 1990, ali je za tu ulogu dobila Oskara za glavnu glumicu, a sledeće godine Džodi Foster je pobedila za ulogu Klaris Starling u velikom oskarovskom hitu „Kad jaganjci utihnu" (The Silence of the Lambs).

Entoni Hopkins je takođe osvojio nagradu za glavnog glumca za „Kad jaganjci utihnu" , a u zavisnosti od toga kako tumačite „Crni labud" (Black Swan) iz 2010, i Natali Portman pripada ovoj veoma ekskluzivnoj grupi.

Čak su i nominacije retke kada je reč o horor ostvarenjima, iako je Danijel Kaluuja bio nominovan za glavnu ulogu u „Beži!" (Get Out) (kasnije je osvojio Oskara za sporednu ulogu u „Juda i crni mesija" (Judas and the Black Messiah)), Džoni Dep je bio hvaljen za svoje polupevanje u filmu „Sweeney Todd“, a Sigurni Viver je više nego zaslužila svoju nominaciju za „Osmi putnik" (Aliens, 1986), makar samo zbog replike: „Beži od nje, kučko!“

Ova istorija čini uspeh Ejmi Medigan sa filmom „Weapons“ još uzbudljivijim.

Medigan je bila nezaboravna kao temperamentna supruga Kevina Kostnera u „Field of Dreams“, unosila je jezu u HBO drami „Carnivále“ i slomila mnoga srca u filmskoj adaptaciji „The Laramie Project“.

Ipak, „Weapons“ je njena najzapaženija uloga poslednjih godina.

Proizvodnja "Lemeškog" kulena tek je pola posla. Siromašno jednostavan recept- prvoklasno svinjsko meso, pažljivo odabrana domaća mlevena paprika i so, ali tajna počinje kada se kulen okači i kako se čuva. Mesecima kulen polako gubi vlagu, upija dim, spaja ukuse. Temperatura i vlažnost moraju biti savršeni.

"Ono što se zove Lemeški kulen je kulen u tzv.kati ili slepom svinjskom crevu,on sazreva 6 meseci od trenutka proizvodnje do konzumacije ,na tradicionalna način sazreva šest meseci", otkrio nam je Stipan Ivanković iz Udruženja "Lemeški kulen" Svetozar Miletić - piše RTV.

Stariji meštani pamte vremena kada svinja od 80 kilograma nije bila pravilo nego uspeh.

"E sad, pošto svinjče nema više slepih creva osim jednog,napravio se jedan kulen i to bi bio jedini kulen koji je postojao u kući I on se načinjao za specijalne prilike,za kirbaj ,to je uvek bilo 8.septembra,jer su se tada u kući uvek sačekivali gosti i domaćin se hvalio sa svojim kulenom", priča nam Ivanković.

Danas je Lemeški kulen zaštićen kao proizvod sa geografskim poreklom i predstavlja simbol sela Svetozar Miletić. Svake godine organizuje se I manifestacija na kojoj se bira najbolji kulen.

"Na Kulen fest ne dolaze samo Lemešani ,dolaze proizvođači iz svih krajeva iI oni predstavljaju svoje proizvode. Bude tu i suhomesnatih proizvoda,sireva,kolača,vina…", rekao je Ivanković.

U selu se danas proizvodnjom kulena profesionalno bavi nekoliko registrovanih proizvođača okupljenih u udruženje, dok mnoge porodice i dalje prave kulen za sebe, rodbinu i prijatelje. Teško je prebrojati koliko ih je jer u Lemešu svaka peta kuća ima nekoga ko zna da ga napravi.

Kompanija "Black Horse", jedini domaći proizvođač akumulatora svečano je obeležila pokretanje proizvodnje trakcionih akumulatora u svom proizvodnom pogonu u Somboru i na taj način započela novu etapu razvoja kompanije i povratak na tržište.

Direktor kompanije "Black Horse" Aleksandar Čolić najavio je na svečanosti otvaranje novih radnih mesta.

"Trenutno zapošljavamo 45 radnika, a u narednih mesec dana stižemo do inicijalnog cilja od 60 zaposlenih. Plan je da otvorimo još značajan broj novih radnih mesta u 2026. godini", rekao je direktor kompanije.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini se nastavlja investicioni ciklus daljim unapređenjima tehnologije i ekoloških standarda u proizvodnji.

"Današnjim događajem ne obeležavamo samo pokretanje nove proizvodne linije, već potvrđujemo strateško opredeljenje kompanije ka kontinuiranom razvoju i investiranju u modernu tehnologiju", poručio je Čolić.

U "Black horse" najavljeno otvaranje novih radnih mesta

Direktor kompanije "Black horse" je pojasnio da će trakcioni akumulatori pružati optimalan odnos cene i performansi.

"I to u kapacitetima od 60 do 155 amper sati", obrazložio je Čolić.

"Akumulatori zahtevaju visok nivo tehničke preciznosti i stroge kontrole"

Prema rečima, direktor sektora istraživanja, razvoja i kontrole kvaliteta u "Black horse" Genadi Isaeva, trakcioni akumulatori zahtevaju visok nivo tehničke preciznosti i stroge kontrole u svim fazama proizvodnje.

"Uspostavili smo sistem koji omogućava dosledan kvalitet, pouzdanost i optimalne performanse proizvoda. Naš cilj je da tržištu ponudimo rešenja koja ispunjavaju najviše profesionalne standarde. Kombinujući industrijsku tradiciju i savremena rešenja, gradimo stabilnu osnovu za dalji rast i jačanje naše pozicije na tržištu", naglasio je on.

Nova proizvodna linija u skladu sa visokim standardima

Isaev smatra da je nova proizvodna linija projektovana u skladu sa visokim tehničkim i operativnim standardima.

"Cilj je da se obezbede pouzdana i dugotrajna rešenja za industrijsku i logističku primenu", zaključio je on.

Događaju su prisustvovali gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i načelnik Zapadno-bačkog okruga Goran Nonković, predstavnici poslovne zajednice, partneri, saradnici i mediji.

Svi su imali priliku da obiđu proizvodne kapacitete i upoznaju se sa tehnološkim unapređenjima i savremenim sistemima kontrole kvaliteta implementiranim u procesu proizvodnje.

Ruskinja Anja (32) iz Moskve koja je pre četiri godine došla u Srbiju, tačnije Beograd, odlučila je nedavno da gradsku gužvu i užurbanost života u našoj prestonici zameni spokojem sela u okolini Sombora.

Zajedno sa suprugom, u avgustu 2025. godine kupila je staru kuću za 20.000 evra i odlučila da je sopstvenim rukama renovira gotovo u potpunosti, uz dodatnih 15.000 evra za materijal i rad. Svaki zid i svaki kvadrat kuće planiraju da dovedu u red sami, pokazujući da kvalitetno renoviranje ne mora da bude skupo.

Prva prostorija koju su počeli da sređuju bila je spavaća soba, koja je otkrila više problema nego što su očekivali.

"Mislili smo da će sve ići brzo"

"Spavaća soba je prva prostorija u kojoj smo započeli renoviranje. Mislili smo da će sve ići brzo. Ipak, to nije ni kuhinja ni kupatilo. Na kraju smo malterisanje završili tek nakon četiri meseca", ispričala je Anja u videu na TikTok profilu "mmmoanna".

Glavni izazov bila je vlaga koja je dolazila iz susednog kupatila.

"Morali smo da obijemo veliki deo zida. Sa strane kupatila je postojalo curenje, pa se buđ duboko uvukla u malter. Skinuli smo sav oštećeni deo, tretirali zid sredstvom protiv buđi, naneli podlogu i tek nakon toga ponovo počeli da malterišemo. Malter sa dodatkom kreča pomaže da se spreči ponovno pojavljivanje buđi", objasnila je Anja detalje rada - piše Blic.

Posle malterisanja usledilo je šmirglanje, a potom temeljno čišćenje da bi se sledeći slojevi mogli pravilno postaviti.

Ukupan trošak za ovu fazu renoviranja - 6.650 dinara
Troškovi materijala za ovu fazu bili su izuzetno povoljni:

Malter (10 džakova): 4.500 dinara
Armaturna mrežica: 700 dinara
Podloga (emulzija): 900 dinara
Dodatni sitni troškovi: 550 dinara

Ukupno: 6.650 dinara, s tim da alat nisu računali u troškove, jer će ga koristiti i u narednim fazama renoviranja.

"Nije sve išlo po planu"

Kako je otkrila, vreme i svakodnevne obaveze takođe su uticale na tempo radova.

"Kad je zahladnelo, bukvalno smo morali sebe da teramo da uđemo u sobu i radimo. Po sunčanim danima je sve išlo mnogo lakše. Naravno, nije sve išlo po planu, muž je morao da traži posao, pa nije bilo mnogo vremena za renoviranje. Takođe, u ovoj fazi je sve ispalo prilično budžetski. Nažalost, tako neće biti uvek. Sledeće faze će biti skuplje. Ali renoviranje uči strpljenju i izdržljivosti", napisala je ona u opisu njenog snimka.

Kako kaže, ovo im je prvo iskustvo života u srpskom selu.

Povodom Međunarodnog dana žena, u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki" u Somboru, danas će biti održano predavanje o psihološkoj podršci ženama "Žene koje cvetaju".
Na predavanju će biti reči o psihološkoj podršci ženama u izazovnim vremenima, o tome kako mogu biti otpornije na stres, kako da prepoznaju i na najbolji način koriste svoje snage karaktera, žive život ispunjen blagostanjem i dožive procvat.

O svemu tome govoriće Izabela Rašković, diplomirani psiholog. Ona se dugi niz godina uspešno bavi temama iz pozitivne psihologije i primenjuje najnovija stručna saznanja iz te oblasti u svom radu.

Predavanje počinje u 18.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića (Kralja Petra I 11, na spratu).

Karate klub Somborac imao je proteklog vikenda predstavnika na Prvenstvu Vojvodine za seniorke u Bačkoj Palanci. Bilo je ovo kvalifikaciono takmičenje za seniorsko Prvenstvo Srbije. Takmičenje se odvijalo u svim karate disciplinama, pojedinačno i ekipno, po pravilima Karate Federacije Srbije. Kako se navodi, u disciplini kate pojedinačno Kristina Kosanović uspela je da se domogne bronzane medalje i ostvari pravo učešća na prvenstvu Srbije koje će se održati krajem (29) marta u Čačku.

Somborski klub je objavio izveštaj sa prvenstva zone Bačka za mlađe uzrasne kategorije poletarce, pionire i nade koje je održano u Bačkoj Palanci. Takmičari karate kluba Somborac osvojili su dve medalje: po jednu srebrnu odnosno bronzanu. Vicešampionsko mesto u disciplini kate pojedinačno u kategoriji muških nada osvojio je Ilija Hristov, dok je bronzano odličje osvojila pionirka Sofija Zavođa - piše somborsport.org.

U celokupnom stvaralačkom opusu Milana Konjovića, crtež je polazna tačka. Izložbu "Crteži Milana Konjovića" čine dela koja su nastala u razdoblju od 1917. do 1920. godine.

Postavku ove veoma značajne izložbe čini 66 crteža koja su podeljena u tri celine; "Skice sa fronta", "Praška abeceda" i "Crteži iz parka". Nakon završetka gimnazije, umesto na akademiju Konjović je prisilno mobilisan i odlazi u Budimpeštu u školu rezervnih oficira. Svako slobodno vreme od vojničkih obaveza koristio je crtajući. U sklopu postavke predstavljeno je 14 crteža iz tog perioda - piše RTS.

"Po završetku rata 1919. godine upisao je akademiju umetnosti u Pragu kod profesora Vlaha Bukovca, ali ne bez rezlultata. Sačuvani crteži iz tog perioda govore i te kako o Konjovićevom izuzetno disciplinovanom radu. Radi se o crtežima koji su nastali u duhu akademizma. Po napuštanju akademije, upoznaje češkog avangardnog slikara Jan Zrzavija koji pristaje da radi sa Konjovićem, to je dakle bio nekakav ubrzani kurs. Jan Zrzavi je uveo Konjoviću mnoge tajne slikarskog zanata. Jedan od zahteva je bio da radi crteže po uzoru na Leonarda da Vinčija, što on to naravno čini, a u postavci se nalazi nekoliko crteža", ističe Nebojša Vasić, kustos.

Najzastupljenija serija crteža nastala je u parku Stromovka u Pragu.

"Radi se o veoma značajnim crtežima zato što su to krotki brzi crteži, skice gde je jednostavno Konjović od tih strogih ranijih crteža, sad ima jednu potpunu slobodu tog likovnog izražavanja. Crtao je kako je govorio od jutra do mraka. Porodice sa decom, penzionere, zaljubljene parove i sve ono što je bilo deo njegovog fokusa", navodi Nebojša Vasić, kustos.

U tom periodu Konjović upoznaje svoju suprugu Emu Maštovsku koja će narednih decenija i te kako biti prisutna u njegovom radu, izazovima i slikarskim krizama, što je ispunilo čitav 20. vek.