Sombor.info

Olivera Katarina važila je za jednu od najlepših žena bivše Jugoslavije, svojom lepotom uspela je da osvoji i svetsku publiku.

Rođena je 5. marta 1940. godine u Beogradu kao Olivera Petrović, a kasnije je svoju karijeru gradila pod imenima Olivera Katarina i Olivera Vučo, kako je i postala poznata široj javnosti.

Završila je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, a svoju karijeru započela je glumeći u pozorištu. Pozorišna publika imala je priliku na samom početku njene karijere da je gleda u predstavi "Koštana", posle čega se Olivera opredelila za filmsku umetnost, pa se predstavila široj publici i na bioskopskim platnima - piše Nova.rs.

Glumila je u filmovima "San", "Polenov prah", "Derviš i smrt", "Skupljači perja", a drama Saše Petrovića donela joj je i prvu nagradu u Kanu, kada je ceo svet primetio mladu, telentovanu glumicu raskošne lepote.

Lepotom je očarala muškarce širom sveta, a u autobiografiji je opisala i kako se susretala sa Josipom Brozom Titom. Tvrdila je da je Jovanka bila ljubomorna na nju i da su je Titovi ljudi otrovali, prenosio je "Kurir".

"Dok sam živela tamo bila sam jako upadljiva zbog svoje lepote i držanja, a to je bilo vrlo opasno. Ljudi su stalno nasrtali na mene. Ozbiljno mi se udvarao jedan riđokosi monarh, čije ime ne mogu da otkrijem jer je i danas kralj jedne države, ali odbila sam ga jer sam bila zaljubljena u Milana Galeta Muškatirovića, svoju prvu veliku ljubav, čuvenog vaterpolo golmana", ispričala je o svom životu u Parizu jednom prilikom.

Kada je doživela krah prve ljubavi i raskinula vezu sa Muškatirovićem, udala se za reditelja Vuka Vuča i u braku su bili dve godine.

Posle njega je sedam godina bila u vezi s Ratkom Draževićem, a zatim je ušla u drugi brak sa potpredsednikom Beograda Miladinom Šakićem sa kojim je dobila sina Maneta.

"Upoznala sam Tita, prvi put kad sam snimala ‘Nišku banju‘. Odjednom sam čula da je Tito u studiju, a on je seo za kameru i gledao me. Otpustio je kamermana da me sam snima. Drugi put je bilo kad sam sa suprugom Miladinom Šakićem čekala Novu godinu. Prišao nam je Milan Vukos i rekao da Tito želi da mu pevam. Tu se nije moglo reći ‘ne‘", prisetila se glumica i pevačica, prenosi pomenuti portal.

"Uvek je lepo reagovao kad bih pevala i svidela sam mu se kao pojava. Jednom kad sam se pojavila, Jovanka ga je gurnula i rekla: ‘Evo ti je‘. To sam čula. Možda je bila ljubomorna, on se činio kao ženskaroš. Bio je pravi muškarac, to sigurno", dodala je Olivera.

Dogodio se i njihov treći susret, ali taj nije baš dobro prošao.

"To maltretiranje koje sam tamo doživela nije bilo ni za film. Pozvali su me da mu pevam na Tari i to bih odbila da nisam bila udata, ali ovako nisam mužu htela da pravim probleme. Tamo je počelo neviđeno šikaniranje. Nema ko me nije preslušavao, razne službe: hrvatska, savezni SUP, republička, vojna i svako vuče na svoju stranu. Rekli su mi da moram da mu pevam kad krene u šetnju. Od ranog sam jutra vežbala sa trubačima dok nisam promukla. Odjednom, Tito dolazi, a nema orkestra. U onoj gužvi, prilaze mi ljudi u civilu i kažu da odem iza. Tu nije bilo govora o ljubaznosti, bili su jako bezobrazni. A onda mi prilaze ovi otpozadi i deru se na mene da izađem i pevam pred Tita, ali prošlo je to nekako", napisala je u autobiografiji.

Olivera Katarina je tada otkrila da ju je neko od Titovih ljudi otrovao.

"Otrovana sam tamo. Dali su mi nešto od čega sam dobila rane u ustima. Grlo, usta, sve je to bilo u ranama. Hranili su me kap po kap. Ne znam ko me je tačno otrovao", ispričala je pevačica.

Pre nekoliko godina Olivera je priznala za medije da je usamljena žena, otkrila je da ni sa kim nije bila više od 20 godina. Domaći mediji pisali su od 2017. godine kako nekada jedna od najpopularnjih pevačica i glumica živi u siromaštvu i nemaštini u Srbiji. Navodno je živela u iznajmljenom stanu u Beogradu. Nacionalnu penziju uspela je da dobije 2013. godine.

"Samujem u četiri zida, zaboravljena od većine prijatelja i kolega. Sačuvala sam dostojanstvo, pak, i nisam depresivna. Neću nikoga moliti", zaključila je Olivera Katarina, prenosi pomenuti portal.

Frižider je jedan od ključnih kućnih aparata, ali njegovo redovno čišćenje i održavanje često zanemarujemo. Budući da u njemu čuvamo sveže namirnice, ostatke obroka i lako kvarljive proizvode poput mleka, mesa i povrća, njegova higijena ima direktan uticaj na bezbednost hrane i zdravlje svih članova domaćinstva.

Uz malo organizacije i redovnu rutinu, čišćenje frižidera ne mora biti naporan zadatak, a osećaj svežine i urednosti u kuhinji je vredan truda, piše Zadovoljna.hr.

Stručnjaci preporučuju temeljno čišćenje frižidera najmanje jednom mesečno, dok bi brzu „mini inspekciju“ trebalo obaviti jednom nedeljno – izbaciti hranu kojoj je istekao rok trajanja i obrisati eventualne mrlje. Redovno održavanje sprečava neprijatne mirise, razvoj bakterija i nakupljanje buđi, ali i produžava vek trajanja samog uređaja.

Kako pravilno očistiti frižider

Pre čišćenja, najbolje je isprazniti frižider i, ako je moguće, isključiti ga iz struje.
Privremeno skladištite hranu u torbi za hlađenje ili na hladnom mestu kako biste održali svežinu.
Izvadite police i fioke i operite ih toplom vodom i blagim deterdžentom za pranje sudova, a zatim ih dobro osušite pre nego što ih vratite.
Unutrašnjost frižidera možete očistiti mešavinom tople vode i sode bikarbone ili sirćeta – to su prirodna sredstva, efikasna protiv prljavštine i neutrališu mirise, a nisu agresivna.
Obratite posebnu pažnju na gumene zaptivke na vratima, jer često zadržavaju mrvice i vlagu.
Da biste olakšali održavanje, čuvajte hranu u zatvorenim posudama i odmah obrišite prosutu tečnost.

Takođe je dobra ideja da čistite zadnju stranu frižidera, ili otvore za ventilaciju, svakih nekoliko meseci kako bi vaš uređaj radio efikasnije.

Ulaskom u četrdesete telo počinje da se menja na načine koje mnogi prvi put zaista primete. Hormonalne promene, sporija proizvodnja kolagena, prirodan gubitak mišićne mase i duži oporavak nakon napora postaju deo svakodnevice. Iako je uravnotežena ishrana i dalje najvažnija osnova zdravlja, određeni suplementi mogu pomoći da se nadoknade eventualni nutritivni nedostaci i podrži proces zdravog starenja.

Dermatološkinja dr Doris Dej za portal SheFinds, prenosi Index.hr otkrila je koje dodatke ishrani bez recepta najčešće preporučuje svojim pacijentima starijim od 40 godina, ali i na koje suplemente ne treba nužno trošiti novac.

Vitamin D

„Vitamin D je nešto o čemu ne treba ni razmišljati – jednostavno ga treba uzimati. Gotovo svi moji pacijenti imaju nizak nivo vitamina D, a on pravi ogromnu razliku za kosu, kožu i raspoloženje. Pruža autoimunu zaštitu, pa čak i određenu zaštitu od raka dojke“, kaže dr Dej.

Ovaj vitamin telo prirodno proizvodi kada je koža izložena suncu, a ključan je za zdravlje kostiju, pravilnu apsorpciju kalcijuma i rad imunog sistema. Pošto mnogi ljudi danas provode mnogo vremena u zatvorenom prostoru i redovno koriste zaštitu od sunca, nedostatak vitamina D posle četrdesete je veoma čest.

Magnezijum

„Magnezijum je mnogima važan jer često pomaže kod sna, a kada dobro spavate, koža se obnavlja i izgleda mlađe“, objašnjava dermatološkinja.

Magnezijum je mineral koji učestvuje u velikom broju procesa u organizmu – od opuštanja nervnog sistema i oporavka mišića do regulacije šećera u krvi. Kako se koža najviše regeneriše tokom sna, bolji kvalitet sna može imati i vidljiv efekat na njen izgled.

Kvercetin

„Kvercetin je bioflavonoid koji se u visokim koncentracijama nalazi u soku od pomorandže i drugim citrusima. Kada se uzima kao suplement, pruža snažnu protivupalnu zaštitu, što je dobro za kožu“, kaže dr Dej.

Posle četrdesete u organizmu se češće javlja takozvana hronična upala niskog intenziteta, koja može ubrzati vidljive znake starenja. Kvercetin je poznat po antioksidativnom delovanju i podršci imunitetu, a smanjenje upalnih procesa može pomoći da koža izgleda smirenije i zdravije.

Omega-3 masne kiseline

„Omega-3 masne kiseline postaju još važnije kako starimo, jer želimo da te esencijalne masti pomognu u zaštiti kože, srca i organizma u celini“, navodi dr Dej.

Ove masne kiseline najčešće se nalaze u ribljem ulju i povezane su sa zdravljem srca, funkcijom mozga i smanjenjem upala. Kako nivo estrogena s godinama opada, koža može postati suvlja i tanja, a omega-3 masne kiseline pomažu da se očuva njena elastičnost i ojača zaštitna barijera.

Resveratrol

„Resveratrol u kombinaciji sa spermidinom – koji pomaže da se resveratrol aktivira – pruža snažnu antioksidativnu i protivupalnu zaštitu za koju se pokazalo da može imati određene benefite za dugovečnost“, objašnjava dr Dej.

Resveratrol je biljni spoj koji se prirodno nalazi u grožđu i bobičastom voću. Poznat je po snažnom antioksidativnom delovanju i povezuje se sa procesima koji podržavaju zdravlje ćelija i usporavaju znakove starenja.

Suplementi koji vam možda nisu potrebni

Iako dodaci ishrani mogu biti korisni, dr Dej naglašava da nisu svi potrebni svakoj osobi. Na primer, multivitamini sa visokim dozama često nisu neophodni ako je ishrana uravnotežena. Takođe, višak vitamina A može se akumulirati u organizmu i postati toksičan, dok megadoze antioksidanasa bez lekarskog nadzora nisu preporučljive.

Zato je ključ u personalizovanom pristupu i konsultaciji sa lekarom pre uvođenja novih suplemenata.

Posle četrdesete fokus se sve više pomera sa brzih rešenja na dugoročnu zaštitu zdravlja. Podrška kvalitetnom snu, smanjenje upalnih procesa, očuvanje zdravlja srca i pravilno funkcionisanje ćelija mogu doneti vidljivu razliku – kako spolja, tako i iznutra.

Vitamin D, magnezijum, kvercetin, omega-3 masne kiseline i resveratrol spadaju među suplemente koje dr Dej često preporučuje, ali najbolji plan je uvek onaj koji je prilagođen vašem individualnom zdravstvenom stanju. Starenje je neizbežno, ali ubrzano starenje ne mora biti.

"Semper idem" nije samo pozorišni maraton od šest sati, već je ova predstava postala fenomen slučaja, gde je uspeh proizašao iz snage umetničkog dela, koje je postalo, možemo reći, izvozni brend koji Sombor pozicionira na mapi kulturnog turizma. 

Ovaj šestočasovni spektakl mami publiku iz celog regiona da u gradu troši, jede i noći, direktno puneći lokalni budžet. Sombor je dokazao da vrhunska umetnost nije trošak, već privredni potencijal, koji kroz pune hotele i restorane vraća svaki uloženi dinar. Ovo je jedinstven domaći kulturni proizvod koji je uspeo da spoji "tešku" emociju sa hladnom logikom ekonomskog uspeha - piše RTV.

Predstava "Semper idem", rađena po kultnom romanu Đorđa Lebovića, prerasla je okvire pozorišnog čina i postala specifičan ekonomski fenomen: karta koja se čeka mesecima i hotelska soba koja se rezerviše nedeljama unapred. Narodno pozorište Sombor uspelo je nešto što se čini nemogućim: stvorili su magnet koji publiku iz regiona dovodi u grad mesecima unapred. Kada se karte za predstavu od šest sati rasprodaju za rekordnih 40 minuta, jasno je da autentični kulturni brend, koji drži pažnju gledaocu šest sati, generiše popunjenost smeštajnih kapaciteta i prihoda u turističkom sektoru. Kako? Zbog trajanja predstave, odlazak u pozorište postaje kulturno iskustvo gde posetioci iz Beograda, Novog Sada i drugih gradova, ali i prekograničnih centara, ostaju na najmanje jednom noćenju, što direktno utiče na pansionski i vanpansionski sektor.

Bojana Kovačević, direktorka Narodnog pozorišta Sombor, navodi: "Kada smo pre oko šest godina počinjali ovaj zahtevan komad, gde imamo 20 glumaca, a predstava traje šest sati, nismo ni znali da će imati ovakav kapacitet. U ponedeljak smo pustili karte, koje su prodate za 40 minuta… dolaze ljudi iz raznih krajeva Srbije, dolaze grupe…"

Vlasnik hotela u neposrednoj blizini pozorišta potvrđuje da su dani igranja ove predstave garant popunjenosti hotela.

Borisav Andrić, vlasnik hotela u Somboru, kaže: "Kada god je na repertoaru pozorišna predstava 'Semper Idem', hotel je bukiran, i tako godinama unazad. Ovu predstavu dolaze da pogledaju ljudi iz različitih krajeva, čak i Hrvatske, pa noće kod nas. Zadovoljan 'kulturni turista' postaje ambasador Sombora kao destinacije visokog kulturnog stila, što ovaj slučaj pokazuje".

Verni hroničar svake scene Mile Đapić kaže da "Semper Idem" nije samo pročitao – već da je fantastičnu hroniku jednog detisnjtva proživeo kroz svaku ispisanu stranicu putem predstave koju je gledao na daskama Narodnog pozorišta Sombor.

Mile Đapić iz Sombora navodi: "Supruga i ja smo pročitali knjigu, pa smo nakon toga rešili da pogledamo predstavu. I ako traje šest sati, nakon pročitane knjige to je jedinstven doživljaj, nemate osećaj da je prošlo šest sati".

Iz Turističke organizacije naglašavaju da su dobrodošli projekti koji menjaju strukturu gostiju. Reč je o visokoplatežnoj publici, koja u grad dolazi sa namerom da konzumira celokupno iskustvo Sombora.

Predrag Topalov, iz Turističke organizacije grada Sombora, ističe: "Sombor ima dugu tradiciju. Naš grad ima, osim pozorišta, koje ima zapažen repertoar, i druge važne manifestacije što utiču na to da ljudi dolaze na vikend-noćenja".

U slučaju "Semper idem" skala uspeha pokazuje da ova predstava nije samo umetnički događaj više od šest godina, već indikator kako jedan vrhunski kulturni proizvod direktno utiče na parametre lokalne privrede – od ugostiteljstva do hotelske industrije. "Semper Idem" je dokazao da visoka umetnost nije samo duhovna hrana, već tržišni mehanizam. Kada jedna predstava postane razlog za popunjene hotelske kapacitete i turističku migraciju, ona prestaje da bude samo kulturni događaj i postaje ozbiljan poslovni model koji može poslužiti kao primer dobre prakse.

Kao sredina koja je suočena sa katastrofalnom demografskom situacijom o čemu svedoči i pad broja stanovništva od čak 18 odsto u periodu između dva poslednja popisa, somborska lokalna samouprava pokušava da donošenjem dokumenata koji bi treba da imaju karakteristike strateških, zaustavi taj trend.

Odeljenje za društvene delatnosti somborske Gradske uprave objavilo je nacrt Programa za unapređenje položaja mladih grada Sombora 2026-2028. godine, čime je ujedno otvorena javna rasprava o njemu.

Pored opisa posto-jećeg stanja, nacrt dokumenta sadrži, između ostalog, i viziju, ciljeve, mere za ostvarivanje ciljeva, kao i akcioni plan. Tako se kao opšti cilj programa navodi težnja da mladi imaju ravnopravne mogućnosti i podsticaje da razvijaju svoje potencijale i kompetencije, koji dovode do socijalnog i ekonomskog osamostaljivanja - piše Dnevnik.

Definisana su i tri posebna cilja kao što su unapređenje aktivizma i jačanje uloge mladih u lokalnoj zajednici, poboljšanje mentalnog zdravlja mladih i zdravih životnih navika i uspostavljanje funkcionalnog Džob info centra. U odeljku o proceni finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje programa piše da je za uspešnu realizaciju neophodno osigurati finansijska sredstva u gradskom budžetu kao i sredstva od zainteresovanih donatora.

Okrug starih žitelja

Koliko je demografska situacija Sombora i celog Zapadnobačkog okruga kojem je on administrativno sedište alarmantna svedoči i zvaničan podatak da se nalazi na čelu neslavne liste najstarijih vojvođanskih sredina. Naime, prosek starosti na nacionalnom nivou je 43,9 godina, a Zapadnobački okrug ima prosečnu starost od čak 45,9 godina, što je dve godine više od proseka u preostalih šest okruga.

Proces obezbeđivanja sredstava će biti postepen i u skladu sa budžetskim mogućnostima. U trenutku izrade Programa, nije bilo moguće utvrditi precizne iznose finansijskih sredstava i budžetske pozicije, te će se neophodni resursi obezbeđivati sukcesivno, u skladu sa određenim prioritetima, navodi se u nacrtu programa čija je javna prezentacija zakazana za poslednji dan javne rasprave, 13. marta od 11 sati u Sali broj 142 u zdanju Skupštine grada.

Proteklog vikenda u Lapovu je održano otvoreno prvenstvo Srbije u streetliftingu gde se somborski Legacy zauzeo prvo mesto.

U kategoriji juniora istakao se Damjan Blagojević koji je bio prvi u totalu, a propadanje koje je uradio od 120 kg što je ujedno i novi državni rekord. Aleksandar Šutalo je slavio u totalu. Ponavljanja u openu je bio najbolji, uradio je 30 ponavljanja sa 50 kg. Lazar Đuran je osvojio treće mesto u jakoj konkurenciji do 94 kg. Sofija Bukejlovic se izborila za drugo mesto u ženskoj kategoriji preko 70 kg, dok je Julijana Kovačić bila najjača žena prvenstva. Odličan nastup imao je i Jovan Mastilović koji je bio najjači takmičar u teškoj kategoriji. Vredi pomenuti i Milovana Velemira koji je osvojio prvo mesto u zgibu, uradivši 60 kg u kategoriji seniora do 94 kg, Lazara Stojmirovića, najjačeg takmičara u totalu u kategoriji do 94 kg, kao i debitanta Sretu Vujičića koji je osvojio zlato na zgibu do 83 kg.

Najbolji apsolutno i relativno je bio Radovan Repac, postavivši sve rekorde kategorije (zgib 75 kg i propadanje 150 kg).

„Radovan je pokazao da je zvezda u usponu i da se mnoge stvari očekuju od njega na internacionalnoj sceni“ – kazao je trener Jovan Mastilović. „Prezadovoljan sam rezultatima ekipe, a ovo je samo pokazatelj da imamo najbolju trenersku strukturu u državi i da pravimo šampione – zaključio je trener somborskog Legacy-a - piše somborsport.org.

Narodna biblioteka Kula, u saradnji sa Galerijom „Milan Konjović“ iz Sombora, poziva sve zainteresovane da večeras, 5. marta, sa početkom u 19 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra, prisustvuju predstavljanju ove eminentne kulturne ustanove.

Ovaj program ujedno predstavlja i uvod u buduću veliku izložbu koja će biti priređena u novom prostoru biblioteke, kao i nastavak stručne saradnje između dve ustanove kulture.

O Galeriji i njenom radu govoriće kustos Nebojša Vasić, koji će publici približiti bogato umetničko stvaralaštvo i dinamičan život jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog slikarstva 20. veka, Milana Konjovića. Kroz priču, retrospektivne reprodukcije i filmski zapis, posetioci će imati priliku da se upoznaju sa njegovom kreativnom ličnošću i stvaralačkim opusom.
Izvor: nasemesto.rs

U Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić"u Somboru otvorena je izložba "Zapisi vremeplova" Sanje Savić Straka.
Na izloženim slikama dominira točak bicikla kao simbol života, putovanja i slobode, a istovremeno podstiče na razmišljanje o prolaznosti.

"Ovom izložbom umetnica se bavi već duže vreme. Najviše je okupira predmet bicikla i ono na šta podseća, a to je putovanje, ne samo kroz vreme nego kroz različite dimenzije naših sećanja koja se uvek menjaju kada ih ponovo prizovemo u realnost. Sanja je radila tehnikom digitalnog printa, ali svi ovi radovi da bi bili prevedeni u digitalnu formu su urađeni klasičnim štamparskim tehnikama, tako da imamo spoj tradicije i novih medija", rekla je urednica likovnog programa Slađana Dragičević Trošić - piše RTV.

Izložba je otvorena do 13. marta.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. mart

Elektrodistribucija Srbije (EDS) istakla je da je jedna od najčešćih grešaka kod šifre mernog mesta, koja se može naći u levom gornjem uglu računa za struju i ima 12 cifara, i dešava se da korisnik prilikom unosa šifre mernog mesta permutuje brojeve.

Saopštili su da je u prvih godinu dana više od 700.000 korisnika instaliralo je mobilnu aplikaciju ED Srbije koja im omogućava da od 1. do 6. u mesecu samostalno prijave stanje brojila i ostvare popust od šest odsto na račun. Dodali su da više od 99 odsto korisnika uspešno i ispravno prijavi stanje.

Ipak, kako navode, greške se dešavaju i kada kontrolori EDS provere prijavu i uoče da nešto nije u redu, korisnik dobija mejl sa porukom kakvu je grešku napravio i savetom kako da je ispravi direktno u aplikaciji. Na mernom mestu sa greškom pojavi se crveno dugme sa natpisom "Ispravite stanje" i korisnik može ponovo da prijavi stanje, ovoga puta sa ispravnim podacima.

Jedna od najčešćih grešaka je kod šifre mernog mesta, koja se može naći u levom gornjem uglu računa za struju i ima 12 cifara. Dešava se da korisnik prilikom unosa šifre mernog mesta permutuje brojeve. Tada je potrebno da se merno mesto obriše iz aplikacije klikom na dugme "Odjavi". Nakon toga se doda novo merno mesto sa ispravnom šifrom - piše B92.

Kada korisnici dobiju mejl da se šifra mernog mesta ne slaže sa slikom brojila koju su poslali, potrebno je uporediti broj brojila na računu i na slici. Primeri gde se nalazi broj brojila na različitim tipovima navedeni su u uputstvu za prijavu stanja u samoj aplikaciji i na veb stranici.

Jedna od čestih grešaka za brojila sa digitalnim displejom je slika pogrešnog registra. U uputstvu je detaljno navedeno koje registre je potrebno slikate, a najčešće su to 15.8.1 za višu tarifu i 15.8.2 za nižu tarifu. Ispravka može da se pošalje do 10. u mesecu.

Važno je korisnici znaju da nema potrebe da bilo šta da računaju. Samo na mesto za višu tarifu samo prepišu stanje sa brojila koje označava višu tarifu, isto tako i za nižu. Unosi se ceo broj, bez nule na početku, do zareza.

Da bi se izbegle greške i olakšala prijava u aplikacija može da se memoriše više mernih mesta. Po potrebi, korisnik jednostavno doda novo brojilo u memoriju ili izbriše neko za koje više ne želi da šalje stanje. Osnovni podaci – opština i šifra mernog mesta se unose samo jednom, a uvedena je opcija i da korisnici sami daju ime mernom mestu da bi ih lakše razlikovali, na primer, garaža, vikendica, mamin stan. Cilj je da prijava bude laka i jednostavna.

Detaljno uputstvo postoji u aplikaciji i na Jutjub kanalu Elektrodistribucije Srbije.

Stanje brojila može da se prijavi i na internet stranici elektrodistribucija.rs, a na istom mestu mogu da se pronađu kontakti za slanje mejlom. Za one koji više vole starije tehnologije, stanje brojila može da se prijavi i besplatnim pozivom na broj 0800 360 300 za celu Srbiju ili može da se dostavi lično na šaltere EDS. Oni koji sami očitaju brojila i plate račun do 20. u mesecu ostvaruju popust od šest odsto. Rok za prijavu stanja ističe u petak, 6. marta i pozivamo korisnike da isprobaju aplikaciju i pošalju stanje.

Korisnici koji imaju pametna brojila sa antenom na ormaru, ne šalju stanja, već njihova brojila daljinski očitava isključivo EDS.