U galeriji je tim povodom urađena 15. stalna postavka i izdata knjiga dnevničkih beleški Irme Lang, dugogodišnjeg prvog saradnika umetnika i prvog direktora galerije
Sombor – Kada se stupi u prelepo zdanje Galerije „Milan Konjović” u centru Sombora, posetilac se odmah sreće sa čuvenim slikarom. Na fotografiji, u punoj veličini, Milan Konjović na omiljenom vojvođanskom prevoznom sredstvu, biciklu. U predvorju, ispod slike, stoji i njegov bicikl, kao da će svakog časa maestro da sedne na njega i napravi jedan krug. Utisak pojačava i deo postavke namenjen njegovom privatnom životu sa nežnim detaljima njegovog odrastanja i potom školovanja.
Ovog septembra navršilo se 55 godina od kako je formirana Galerija „Milan Konjović” i tim povodom urađena je i 15. stalna postavka „Stepenice ka nebu”. Uz odabir nekih od njegovih najpoznatijih dela, ova galerija raspolaže sa više od hiljadu Konjovićevih radova kroz sve njegove faze, sada su izložena i dela iz njegove Vizantijske faze.
„Stalna postavka traje tri godine, a povremeno je zamenjujemo određenim tematskim izložabama, koje traju mesec dana”, objašnjava za „Politiku” Milena Rackov Kovačić, direktorica galerije.
Vizantijski period Milana Konjovića traje od 1985. do 1990. godine i to je faza kojom zatvara svoje stvaralaštvo.
„U ovom poznom kontemplativnom periodu, fasciniran srednjovekovnim vizantijskim slikarstvom i pikturalnim bogatstvom, kao i savršenstvom vizantijske ikone, Konjović je svoje divljenje pretvorio u novi stvaralački izazov. Vizantijsko slikarstvo i odabrane predloške religioznog značenja, strogih pravila i principa, transponuje u svoj autentični ekspresionistički izraz. U ovom poznom periodu nastalo je oko tridesetak slika, između ostalih: „Beli anđeo”, 1986. godina, „Dva ratnika na konju”, 1986. godina, „Blagovesti”, 1986. godina itd. Ovom poslednjom slikarskom fazom, Konjović je ukazao na duhovnu vertikalu koja nas uzdiže iznad svakog zla, koja nam je ujedno i smernica na svim putevima i stranputicama i čini da nikada ne zaboravimo ko smo i odakle smo. Poslednjim crtežom 1993. godine, Konjović je simboličkim krugovima zatvorio svoj izuzetan stvaralači opus”, napisao je u tekstu uz 15. stalnu izložbu kustos Nebojša Vasić.
Navodi i da je Konjović jedan od retkih slikara koji je u sebi gotovo osam decenija uspeo da održi i sačuva svetlo i strast stvaralačkog rada. Sve što ga je u životu zadesilo, radost, tuga, ljubav, bol, stanja razočarenja ili poniženja, uvek je sve prebrodio, ostajući čvrsto na nogama i reagujući svojom umetnošću. Na delima Milana Konjovića upisani su tragovi vremena, iskrene i duboko preživljene emocije koje je prenosio na svoja platna. Svojim impozantnim delom, gradeći umetničku i duhovnu vertikalu, Konjović je obeležio gotovo čitav 20. vek.
Godišnjicu, 55 godina od osnivanja, galerija je obeležila ne samo novom stalnom postavkom već i objavljivanjem izuzetno značajne knjige, kaže direktorka Milena Rackov Kovačić. Reč je o dnevničkim beleškama Irme Lang, žene koja je prve 42 godine bila direktorka galerije, a poslednjih 26 godina umetnikovog života i njegov prvi saradnik. Knjiga „Milan Konjović – U poznim godinama kroz čitav život” izašla je u izdanju galerije, a sadrži beleške iz dnevnika koji je Lang vodila od 1983. do 1993. godine, odnosno poslednje decenije umetnikovog života. Reč je, kao navodi Milena Rackov Kovačić, o dragocenom štivu.
„Dragocene podatke o dnevnoj rutini slikara ove dnevničke beleške daju u razgovorima o uobičajenom dnevnom rasporedu koji gotovo da je ličio na svakodnevni službenički život, samo što su rezultati Konjovićeve svakodnevice bili drugačiji od rezultata običnih ljudi. Posebno tokom poslednje decenije života rado se vraćao prošlosti, uživajući u procesu razgledanja fotografija koje su podsticale sećanja na različite etape umetnikovog dugog i plodnog života i stvaralaštva; istovremeno se prisećao kako su nastajale njegove najznačajnije slike, pamtio detalje njihovog kasnijeg života, učešća na izložbama, zanimljive opaske o novim vlasnicima; često se vraćao objašnjavanju procesa sopstvenog stvaralačkog impulsa, i mada je bio autor koji je visoko cenio svoj rad, povremeno se takođe kritički osvrtao na sopstveno slikarstvo. I takođe, što inače nije imao običaj da radi u javnosti i za javnost, komentarisao je radove drugih umetnika, upoređujući sebe s njima i određujući i na taj način svoje mesto u istoriji slikarstva. Ništa manje značajan segment ovih sećanja namenjen je i ljudima koje je Konjović sretao, sa kojima je sarađivao ili se družio i koji su sakupljali njegove slike, poput kolekcionara Pavla Beljanskog. Zahvaljujući pojedinim od ovih iskaza, dnevničke beleške Milana Konjovića koje je zabeležila Irma Lang, kao slikareva dugogodišnja saradnica, bacaju novo svetlo na mnoge ljude i događaje, pa samim tim i na jedan period srpske istorije umetnosti” ocenjuje Rackov Kovačić.
izvor:politika.rs
