Sombor.info

Narodna biblioteka „Miodrag Borisavljević“ Apatin organizuje svečanu dodelu diploma učenicima koji su se plasirali na prvom literarnom konkursu raspisanom povodom osnivanja književnog kluba u okviru biblioteke – „Кnjiževni svitac“.

Кonkurs je bio posvećen temi „Svitac među stanicama“, koja je inspirisala učenike da kroz svoje literarne radove pokažu maštu, kreativnost i ljubav prema pisanoj reči - piše Radio Apatin.

“Diplome će biti dodeljene najuspešnijim učenicima u kategorijama nižeg i višeg uzrasta, dok će posebne pohvale dobiti i učenici čiji radovi nisu nagrađeni, ali su svojim kvalitetom i originalnošću ostavili snažan utisak na žiri”, najavili su u apatinskoj biblioteci.

Svečana dodela će biti održana u petak, 13. marta, sa početkom u 18 sati, u Narodnoj biblioteci „Miodrag Borisavljević“ u Apatinu.

“Dobro došli da zajedno proslavimo mlade stvaraoce i prve korake „Кnjiževnog svica“”, poručuju organizatori.

Ulaz na ovaj događaj besplatan je za sve posetioce.

Vlada Republike Srbije je usvojila Uredbu o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva na teritoriji Republike Srbije, kako bi se razvojem ruralnog turizma i unapređenjem kapaciteta i kvaliteta usluga povećao ukupan turistički promet.

Sredstva se dodeljuju bespovratno, a maksimalan iznos sredstava po projektu je 2,9 miliona dinara, dok je korisnik dužan da sopstvenim učešćem obezbedi sredstva od najmanje 10 odsto ukupne vrednosti projekta. Zainteresovana pravna i fizička lica mogu se do 31. marta prijaviti na konkurs za dodelu sredstava za podsticanje razvoja i unapređenja ruralnog turizma i ugostiteljstva koji je raspisalo Ministarstvo turizma i omladine.

Dodatne informacije se mogu dobiti putem linka: https://mto.gov.rs/tekst/14151/javni-poziv-za-dodelu-sredstava-za-podsticanje-razvoja-i-unapredjenja-ruralnog-turizma-i-ugostiteljstva.php

Opšta bolnica "Dr Radivoj Simonović" u Somboru raspisala je oglas za prijem novih radnika. Ceo oglas možete pogledati na linku: OGLAS ZA POSAO

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. mart

Ishrana bogata vlaknima iz različitih izvora može biti jednostavan, ali moćan alat za poboljšanje kvaliteta sna.

Ako ne spavate dovoljno, mogli biste propuštati neke ključne nutritivne sastojke. Međutim, cilj nije samo spavati duže, već obezbediti kvalitetan i dubok san koji obnavlja telo.

Nedavno istraživanje pokazalo je da bi jedan esencijalni nutrijent mogao biti presudan, posebno jer pomaže varenju, ima antikancerogena svojstva, učestvuje u prevenciji dijabetesa i nudi brojne druge zdravstvene prednosti.

Vlakna kao ključ dobrog odmora

Ono što jedemo tokom dana direktno utiče na kvalitet sna, a dodatna porcija jednog supernutrijenta mogla bi obezbediti onih potrebnih sedam do devet sati sna koliko je većini odraslih potrebno.

Najopsežnija studija sprovedena do sada pokazala je da je za dobar noćni odmor potrebno unositi dovoljno vlakana tokom dana.

Ne samo da povećanje unosa vlakana pomaže u postizanju dubokog sna, već konzumacija širokog spektra namirnica bogatih vlaknima može pomoći i da brže zaspite.

Kako je sprovedeno najopsežnije istraživanje do sada?

Istraživači su analizirali podatke o spavanju i ishrani prikupljene od više od tri i po hiljade odraslih osoba tokom dva uzastopna dana.

Učesnici su nosili uređaj odobren od strane američke Agencije za hranu i lekove (FDA) koji je merio san pomoću senzora postavljenih na grudima, ručnom zglobu i prstu. Uređaj je pratio hrkanje, nivo kiseonika u krvi, kao i rad srca i disanja.

Merenja su korišćena kako bi se utvrdilo koliko su vremena učesnici proveli u četiri faze sna: laganom snu (koji se deli na dve faze), dubokoj, restorativnoj fazi i REM fazi (fazi brzog pokreta očiju).

Više vremena provedenog u fazi dubokog sna

Naučni tim je takođe koristio računarski model kako bi utvrdio kako je 25 različitih prehrambenih faktora uticalo na san svake noći. Pri tome su uzeti u obzir starost, pol, unos kofeina, kao i podaci o ishrani i spavanju od prethodnog dana koji bi mogli uticati na rezultate.

Prema istraživanju, oni koji su jeli više od prosečnih 21 gram vlakana dnevno imali su kvalitetniji san od onih čiji je unos bio ispod proseka. Grupa koja je konzumirala iznadprosečne količine vlakana provela je 3,4 odsto više vremena u fazi dubokog sna i 2,3 odsto manje vremena u laganom snu, piše New York Post.

Iako su i prethodne studije povezivale ishranu bogatu vlaknima sa boljim snom, njihovi rezultati nisu bili toliko precizni jer su se oslanjali na to da učesnici sami prijavljuju šta su jeli ili nisu pratili specifične faze laganog i dubokog sna.

Zašto vlakna dobro utiču na san?

Naučnici još nisu potpuno sigurni zašto vlakna imaju takav uticaj na san, ali druge studije sugerišu da ih crevni mikrobi fermentišu u kratkolančane masne kiseline. Te kiseline smanjuju upale u telu i menjaju signalizaciju između creva i mozga na način koji podstiče dublji san.

Povećan unos vlakana takođe bi mogao dovesti do blago sporijeg rada srca, što je primećeno tokom studije, a to je jasan pokazatelj da je telo ušlo u duboko stanje odmora - prenosi N1.

Važnost raznovrsnosti u ishrani

Međutim, važnu ulogu igrala je i raznovrsnost namirnica. Učesnici koji su jeli više od pet vrsta biljne hrane dnevno zaspali su nešto brže od onih koji su jeli manje. Ova raznolikost izvora vlakana obezbeđuje širok spektar vitamina, minerala i drugih hranljivih molekula poput polifenola, koji smanjuju upale i pomažu nervnom sistemu da pređe u režim rada poznat kao „odmori i vari“.

Čini se da je ishrana bogata vlaknima iz različitih izvora jednostavan, ali moćan alat za poboljšanje kvaliteta sna. Uključivanje više voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki u svakodnevnu ishranu ne samo da doprinosi opštem zdravlju već može biti i ključ za postizanje dubokog i okrepljujućeg sna koji nam je svima potreban.

U organizaciji Saveza atletskih veterana Srbije 07.03.2026 god. u Beogradu održan je Balkan athletics master Open 2026.

Član ARK Somaratona Bogdan Nikolić je prvi put učestvovao u takmičenju u brzom hodanju. Tokom trke posvetio je veliku pažnju ispravnom izvođenju tehnike brzog hodanja te nije upozoravan ili sankcionisan od strane sudaca. Takmičio se u disciplini 3000 m hodanje u konkurenciji od sedam takmičara. Zauzeo je 4. mesto u ukupnom plasmanu i 1. mesto u kategoriji muškarci M50.

Takmičenje je održano u Atletskoj dvorani Srpskog atletskog saveza na Banjici. Više od 70 takmičara iz Republike Srbije, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore takmičili su se u sledećim disciplinama:
60 m, 400 m, 1500 m, 3000 m brzo hodanje, 4x200 m, motka, troskok, kugla, koplje, 200 m, 800 m, 3000 m, 60 m prepone, 4x200 m MIX, dalj, disk.

Grčka je već decenijama jedna od najomiljenijih destinacija za letovanje među turistima iz regiona. Njena obala, kristalno čisto more, bogata istorija i gostoprimstvo čine je idealnim mestom za letnji odmor. Međutim, prilikom planiranja putovanja mnogi se suočavaju sa važnim pitanjem: da li je bolje letovati na grčkom ostrvu ili na kontinentalnoj obali.

Na prvi pogled, izbor može delovati jednostavno. Ostrva često asociraju na egzotične pejzaže, tirkizno more i romantičnu atmosferu, dok kontinentalni deo Grčke nudi pristupačnije cene i lakši dolazak. Međutim, razlike između ove dve vrste destinacija nisu samo estetske već i praktične.

Troškovi putovanja, način dolaska, organizacija odmora, tip plaža i turistička infrastruktura mogu značajno uticati na ukupno iskustvo letovanja. Pročitajte koje su osnovne razlike između ostrvskih i kontinentalnih destinacija pre nego što donesete konačnu odluku.

Kako dolazak utiče na cenu letovanja?

Jedna od prvih i najvažnijih razlika između ostrva i kontinentalne Grčke odnosi se na način dolaska do destinacije. Kontinentalna letovališta su često dostupna direktnim putem, bez dodatnih logističkih koraka.

Mesta poput Paralije, Stavrosa ili Leptokarije nalaze se relativno blizu granice sa Severnom Makedonijom i Srbijom, zbog čega su veoma popularna među turistima iz regiona. Velika prednost ovih destinacija jeste činjenica da se do njih može doći automobilom ili organizovanim kombi ili minibus prevozom. Kombi prevoz je posebno popularan, jer omogućava jednostavno i povoljno putovanje bez potrebe za dugom vožnjom.

Za razliku od toga, putovanje na grčka ostrva često uključuje dodatni trošak trajekta. Nakon dolaska do luke, turisti moraju da nastave putovanje brodom kako bi stigli do željene destinacije. Cena trajekta može značajno povećati ukupni budžet putovanja, posebno ako se prevozi i automobil. Naravno, zbog tog dodatnog koraka letovanje na ostrvima često je skuplje od odmora na kontinentalnoj obali.

Tasos kao najbliže i najpopularnije ostrvo

Među ostrvskim destinacijama, Tasos zauzima posebno mesto među turistima iz regiona. Razlog za to je njegova relativna blizina i jednostavan pristup u poređenju sa drugim ostrvima.

Putovanje do Tasosa obično uključuje vožnju do luke Keramoti ili Kavala, nakon čega sledi kratka trajektna vožnja. Trajekt do ostrva traje relativno kratko, što ga čini pristupačnijim u poređenju sa udaljenijim ostrvima u Egejskom moru.

Tasos je poznat po zelenim pejzažima, borovim šumama i veoma čistom moru. Plaže poput Golden Beach, Marble Beach i Paradise Beach često se nalaze na listama najlepših plaža u severnom delu Grčke. Na izvestan način, Tasos predstavlja zanimljiv kompromis između ostrvskog ambijenta i relativno pristupačne logistike putovanja.

Razlike u prirodnom ambijentu

Ostrva i kontinentalna Grčka često se razlikuju i po prirodnom okruženju. Ostrva obično nude dramatične pejzaže, strme obale i spektakularne panorame mora. Mnoga ostrva karakterišu male uvale i skrivena kupališta koja su često dostupna samo brodom ili pešačkim stazama. Takav pejzaž daje osećaj ekskluzivnosti i avanture.

Kontinentalna letovališta, sa druge strane, često imaju duže i ravnije plaže koje su pogodne za porodice i duge šetnje. Plaže u mestima poput Paralije ili Leptokarije često su široke i peščane, što ih čini idealnim za kupanje i opuštanje. Ova razlika u geografiji često utiče i na atmosferu destinacije.

Atmosfera i tempo odmora

Tempo života na ostrvima često je sporiji i opušteniji. Manja mesta i ograničen broj turista u pojedinim delovima godine doprinose mirnijoj atmosferi.

Ostrva često nude autentičniji doživljaj lokalne kulture, tradicionalne taverni i malih ribarskih sela. Takva mesta pružaju osećaj izolacije od svakodnevnog života i omogućavaju potpuniji odmor.

Kontinentalna letovališta često imaju življu turističku infrastrukturu. Veći broj hotela, apartmana, restorana i barova stvara dinamičniju atmosferu, posebno tokom letnje sezone. Za mnoge turiste upravo ta energija i dostupnost sadržaja predstavljaju veliku prednost.

Razlike u cenama smeštaja i restorana

Cene smeštaja mogu se razlikovati u zavisnosti od popularnosti destinacije i udaljenosti od velikih gradova. Kontinentalna letovališta često nude širi raspon apartmana i hotela, što omogućava veću fleksibilnost u budžetu.

U mestima poput Stavrosa ili Paralije moguće je pronaći pristupačan smeštaj čak i tokom vrhunca sezone. Lokalni restorani i kafići takođe često imaju nešto niže cene u poređenju sa poznatim ostrvskim destinacijama. Na ostrvima su cene ponekad više zbog dodatnih troškova transporta robe i turističke potražnje. Međutim, kvalitet hrane i autentična atmosfera taverni često ostavljaju snažan utisak na posetioce.

Mogućnosti za istraživanje okoline

Kontinentalna Grčka nudi veliku prednost kada je reč o istraživanju okolnih regiona. Putnici mogu relativno lako posetiti istorijske lokalitete, planine ili druge gradove u blizini.

Primera radi, turisti koji letuju u oblasti Olimpijske regije mogu organizovati izlete na planinu Olimp, u Solun ili u brojne istorijske lokalitete. Na ostrvima je istraživanje često ograničeno geografijom samog ostrva. Zahvaljujući toj kompaktnosti možete detaljnije upoznati lokalnu kulturu i prirodu. Mnogi turisti na ostrvima iznajmljuju skuter ili automobil kako bi obišli različite plaže i sela.

Turistička infrastruktura i sadržaji

Kontinentalna letovališta često imaju razvijenu infrastrukturu sa velikim brojem hotela, apartmana i turističkih sadržaja. To može biti posebno važno za porodice ili turiste koji žele veći izbor aktivnosti.

Ostrva, sa druge strane, često nude manji broj smeštajnih kapaciteta i mirniji ambijent. Upravo ta razlika često privlači putnike koji žele da pobegnu od gužve i uživaju u autentičnoj atmosferi. Izbor između ove dve opcije često zavisi od ličnih preferencija i stila odmora.

Grčka kao večita inspiracija

Letovanje u Grčkoj može ponuditi potpuno različita iskustva u zavisnosti od toga da li se odlučite za ostrvo ili kontinentalnu obalu. Kontinentalne destinacije često su pristupačnije zbog lakšeg dolaska i nižih troškova putovanja. Mesta poput Paralije, Stavrosa ili Leptokarije posebno su popularna jer se do njih može doći direktno, često i organizovanim kombi prevozom.

Sa druge strane, ostrva nude jedinstvenu atmosferu, spektakularne pejzaže i osećaj izolacije koji mnogi turisti smatraju idealnim za odmor. Destinacije poput Tasosa pokazuju da ostrvsko letovanje može biti i relativno dostupno, iako trajekt obično povećava ukupnu cenu putovanja.

Na kraju, izbor između ostrva i kontinenta zavisi od ličnih preferencija, budžeta i stila odmora. Neki turisti više vole živu atmosferu i pristupačnost kontinentalnih letovališta, dok drugi traže mir i prirodnu lepotu ostrva. Bez obzira na izbor, Grčka ostaje destinacija koja nudi izuzetno bogato iskustvo letovanja i širok spektar mogućnosti za različite tipove putnika.

Fotografije:

https://pixabay.com/photos/beach-sea-island-summer-vacations-6514331/

https://pixabay.com/photos/greece-village-karpathos-hill-3384386/

https://pixabay.com/photos/olives-green-mediterranean-olive-4636996/

https://pixabay.com/photos/boat-ferry-vessel-tourism-vacation-7618814/

Proteklog vikenda u Novom Sadu je održano Prvenstvo Vojvodine u karateu za poletarce, pionire i nade, na kojem je nastupilo preko 400 mladih sportista. Među njima, osam članova KK „Dušan Staničkov“ briljiralo je i osvojilo značajan broj medalja, potvrđujući kvalitet i predan rad u klubu.

Osvajači medalja za KK Dušan Staničkov

• Drakulić Ognjen – zlato
• Radić Georgije – zlato
• Vulinović Lola – zlato
• Radmilović Milan – srebro i bronza
• Vejin Dušan – srebro
• Keseić Vuk – srebro
• Iskra Ivanović – srebro
• Radenković Marija – bronza

Ovi rezultati ne samo da osvetljavaju ime kluba već i podstiču sve članove da i dalje teže ka najboljim rezultatima.

Čestitke svima – svaki uspeh je dokaz da se trud, disciplina i timski duh isplate!

Buđenje nekoliko minuta pre alarma može se činiti nevažnim, ali to je retko kada slučajnost.

Iako se svima dogodi da se ponekad probude ranije, redovno buđenje pre alarma ukazuje na dublje procese povezane s vašim navikama, načinom razmišljanja i nervnim sistemom.

Ljudsko telo, funkcioniše prema unutrašnjim cirkadijalnim ritmovima koji reaguju na obrasce, a kada navike postanu dosledne, mozak počinje da predviđa vreme buđenja. Ipak, nije sve u biologiji; ljudi koji redovno preduhitre alarm često dele specifične životne navike koje podstiču predvidljivost i samoregulaciju, piše "YourTango".

Drže se doslednog rasporeda spavanja

Ljudi koji se bude pre alarma obično odlaze na počinak otprilike u isto vreme svake večeri, čime njihov unutrašnji sat usvaja jasan ritam. Takva doslednost jača sposobnost tela da prirodno predvidi buđenje, prenosi N1.

S vremenom mozak počinje da oslobađa kortizol neposredno pre očekivanog ustajanja, što telo postepeno priprema za razbuđivanje. Zbog toga se bude nežno, a ne naglo, a alarm postaje samo rezerva, a ne potreba. Taj obrazac zahteva disciplinu, pa čak ni vikendom njihov raspored ne odstupa drastično.

Pre spavanja mentalno prolaze naredni dan

Mnogi od onih koji se rano bude imaju naviku da pre spavanja razmišljaju o danu koji sledi. Vizualizuju zadatke, sastanke i planove, što smanjuje jutarnju neizvesnost.

Mozak teži strukturi, pa kada je sutrašnji dan definisan, buđenje je lakše, a iščekivanje zamenjuje anksioznost. Planiranje smanjuje anksioznost i poboljšava kvalitet sna jer saznanje o tome šta ih čeka stvara suptilnu motivaciju.

Izbegavaju jaku večernju stimulaciju

Aktivnosti poput neprestanog skrolovanja po telefonu ili gledanja intenzivnih sadržaja pre spavanja remete cikluse sna. Ljudi koji se prirodno bude rano često ograničavaju takvu stimulaciju.

Oni prigušuju svetla, smanjuju izloženost ekranima ili praktikuju umirujuće večernje rituale. Manje plavog svetla pomaže telu da lakše utone u san, a večernja disciplina obezbeđuje jutarnju bistrinu.

Imaju nizak nivo jutarnje anksioznosti

Ovi ljudi se bude pre alarma zato što im je telo odmorno i spremno, a ne zbog stresa. Njihov nervni sistem je uglavnom uravnotežen.

Dok hronična anksioznost često dovodi do isprekidanog sna, oni koji se bude mirno obično imaju predvidljiv nivo stresa i ne osećaju intenzivan strah od nadolazećeg dana. Njihova spremnost odražava emocionalnu stabilnost.

Cene jutarnju tišinu

Za mnoge koji se rano bude jutarnji sati su dragoceni. Tišina im nudi bistrinu, a manje prekida poboljšava koncentraciju.

Buđenje pre alarma daje im dodatni period mira koji mogu iskoristiti za razmišljanje, ispijanje kafe, pisanje dnevnika ili jednostavno planiranje. Tih nekoliko minuta stvara im psihološku prednost, a lagan početak dana zapravo im daje bolji zamah.

Ne vole osećaj žurbe

Ljudi koji se bude pre alarma uglavnom preferiraju miran tempo umesto jurnjave. Naglo buđenje stvara stres, dok im nekoliko dodatnih minuta omogućava osećaj kontrole.

Miran početak dana smanjuje reaktivno donošenje odluka, a rano buđenje postaje svojevrsna zaštita od haosa. Radije će započeti dan polako nego iskočiti iz kreveta u poslednji čas.

Unapred razmišljaju o obavezama

Iščekivanje važnih događaja igra ulogu u ranom buđenju. Ako je za taj dan zakazano nešto bitno, njihovo telo se automatski prilagođava i priprema.

Ljudi koji ozbiljno shvataju svoje obaveze imaju tendenciju predvidljivog buđenja jer se njihov unutrašnji sat usklađuje sa spoljnim očekivanjima. Ta odgovornost se ispoljava i pre nego što se potpuno razbude.

Vikendom ne odstupaju previše od rasporeda
Dok neki vikendom potpuno menjaju ritam spavanja, ljudi koji se prirodno rano bude izbegavaju drastične promene. Velika odstupanja remete cirkadijalni ritam, a stručnjaci takvu pojavu nazivaju „socijalnim džet legom“.

Izbegavanjem toga oni održavaju stabilan nivo energije. Mogu ostati budni nešto duže, ali ne dramatično, pa njihov telesni sat ostaje usklađen, a ponedeljak ujutro im ne pada teško.

Usmereni su na budućnost

Buđenje pre alarma često je povezano sa sklonošću planiranju. Ljudi koji razmišljaju o dugoročnim ciljevima imaju tendenciju da namerno strukturiraju svoj svakodnevni život, a jutro za njih postaje simbol napretka.

Istraživanja povezuju savesnost sa doslednim rutinama i tačnošću, a rano buđenje može biti odraz te osobine. Vole da budu korak ispred, a ne u zaostatku, pa im ta mala jutarnja pobeda jača osećaj spremnosti.

Veruju signalima svog tela

S vremenom, osobe sa doslednim navikama spavanja postaju usklađene sa suptilnim signalima sopstvenog tela. Prepoznaju kada su umorni i kada su spremni za ustajanje.

Umesto da se bore sa budilicom, bude se prirodno, što je više odraz unutrašnje usklađenosti nego puke discipline. Njihove navike istrenirale su telo da reaguje na unutrašnje ritmove, a ne na spoljašnju prisilu, zbog čega alarm s vremenom postaje suvišan.

Presađivanje biljaka je zadatak koji mnogi često odlažu, jer strahuju da bi mogli napraviti grešku i oštetiti biljku.

Ali istina je da je presađivanje zapravo jednostavan, ali važan ritual koji vašoj biljci daje novi životni prostor za rast. Ako ste primetili da korenje izlazi iz rupa na dnu saksije, da se zemlja brzo suši ili da biljka stagnira, vreme je za promenu doma, piše Zadovoljna.hr.

Najbolje vreme za presađivanje je proleće, kada biljke prirodno ulaze u fazu intenzivnog rasta. Tada će se najlakše prilagoditi novoj podlozi i prostoru. Presađivanje je moguće i početkom leta, dok ga zimi treba izbegavati jer je većina biljaka tada u fazi mirovanja.

U nastavku donosimo jednostavan vodič koji će vam pomoći da bezbedno i bez panike presadite svoju biljku.

Izaberite pravu saksiju i podlogu

Prvi korak je izbor nove saksije. Ne bi trebalo da bude mnogo veća od stare, odnosno, trebalo bi da bude dva do tri centimetra šireg prečnika. Prevelika saksija može zadržati previše vlage, što povećava rizik od truljenja korena.

Podjednako važna je i kvalitetna podloga. Univerzalna zemlja za saksije sobnih biljaka odgovaraće većini vrsta, ali ako imate sukulente, orhideje ili mediteranske biljke, izaberite specijalizovanu podlogu prilagođenu njihovim potrebama.

Obavezno stavite sloj drenaže na dno tegle – ekspandiranu glinu, sitno kamenje ili komade keramike. Ovo će omogućiti da se višak vode ocedi.

Pažljivo izvadite biljku iz stare saksije

Pre vađenja, lagano zalijte biljku da bi zemlja omekšala. Okrenite saksiju naopačke, držeći biljku za osnovu stabljike. Nežno stisnite stranice plastične tegle ili kucnite po ivicama ako je keramička, da biste odvojili korenje od zidova.

Ako korenje formira gustu, kompaktnu masu, nežno je malo olabavite prstima. Ovo će podstaći biljku da se brže ukoreni u novom prostoru.

Postavite biljku u novu saksiju

Dodajte malo sveže zemlje za saksije u drenažni sloj, dovoljno da biljka dostigne istu visinu u novoj saksiji kao što je bila ranije. Postavite je u sredinu, zatim dodajte zemlju oko korena, nežno je pritiskajući prstima da biste uklonili vazdušne džepove.

Nemojte previše sabijati zemlju, jer korenu treba prostor za disanje.

Zalivanje i adaptacija

Nakon presađivanja, temeljno zalijte biljku da bi se zemlja slegla. Obavezno uklonite višak vode koja curi iz posude.

Držite biljku dalje od direktne sunčeve svetlosti narednih nekoliko dana. Presađivanje je stresno za nju, zato joj dajte vremena da se prilagodi novim uslovima. Moguće je da će nekoliko dana izgledati malo tromo, ali to je normalna reakcija.

Mali znaci da ste sve uradili kako treba
Ako posle dve do tri nedelje primetite nove listove ili svež rast, možete biti sigurni da je presađivanje bilo uspešno. Biljka je prihvatila svoj novi dom i spremna je za novu fazu razvoja.

Presađivanje nije samo tehnički posao. To je prilika da se proveri stanje korena, osveži zemlja i biljci pruži pažnja koju zaslužuje, a uz malo vežbe, postaće prirodno kao i zalivanje.