Šta znači ako se svako veče budite između 3 i 4 sata ujutru?
Kao kognitivni terapeut, Greg Marej je primetio da je buđenje u ovim ranim jutarnjim satima često povezano sa stresom. Iako nas stres direktno ne drži budnima tokom noći, čini da nam je san lakši, pa se češće budimo baš u to vreme.
Stručnjaci za spavanje preporučuju održavanje redovnog rasporeda spavanja, izbegavanje prekomernog listanja društvenih mreža i održavanje fizičke aktivnosti i izloženosti jakom svetlu ujutro.
Stefani Romiševski, somnolog i direktor Klinike Sleepyhead, savetuje da se bude budan u isto vreme svaki dan i da se ne ide u krevet dok se ne oseti pospanost.
Ali zašto se baš budimo u specifično vreme?
Pa, razmotrite sledeće: većina nas obično utone u san između 23 sata i ponoći, i probudi se između sedam i osam ujutro. Koja vremena se nalaze tačno usred tih intervala?
„Tokom noći, naš san se smenjuje između brze faze pokreta očiju (REM) sna i faze sna bez REM-a. Svaka faza sna ima različit prag koliko je lako da se probudite dok traje“, objasnila je Anisa Das, pomoćnik direktora programa za medicinu sna na medicinskom centru Ohio State Wexner.
„Jedno verovatno objašnjenje za buđenje u isto vreme svake noći je da zaspite u isto vreme i zatim, u isto vreme svake noći, dostignete laku fazu sna i probudite se“, napisala je.
Možete razmišljati o ciklusima sna kao o ponavljajućem obrascu, ali zapravo provodimo različito vreme u svakoj fazi kako noć odmiče.
Bitno je napomenuti da se, kako jutro sve više približava, vreme provedeno u REM snu povećava – što znači da sve više vremena provodimo u relativno laganim i snovima ispunjenim snom.
„Možda je moguće da neko od ovog [buđenja u ranim satima] proizlazi iz buđenja iz anksioznih snova“, rekao je Majkl K. Skalin, profesor psihologije i neurologije na Univerzitetu Bejlor u Teksasu, za Newsweek.
To ne mora nužno da bude zbog noćnih mora o bićima iz tamnice: „Naučnici sumnjaju već oko stotinu godina da se nedovršeni zadaci zadržavaju na povišenom nivou aktivacije u mozgu i tu unose nemir sve dok se ne završe“, dodao je.
Na sreću, to znači da postoji prilično jednostavan lek: vodite spisak obaveza.
„Držanje blokčića pored kreveta i zapisivanje svega na vašem spisku obaveza, kao i svih drugih briga ili stresora koje kruže vašim umom, pokazalo se da pomaže“, rekao je Skalin.
On je autor studije iz 2018. godine koja je pokazala da provedenih pet minuta pre spavanja u sastavljanju liste budućih zadataka značajno utiče na brzinu uspavljivanja kod ispitanika – i, kako je rekao Newsweek-u, isti princip trebalo bi da se primenjuje i na noćno buđenje.
Ovo bi imalo smisla prema Kolinu Espiju, profesoru medicine sna na Odseku za kliničke neuroznanosti Univerziteta Oksford, koji zagovara ono što se naziva „stavljanje dana na spavanje“.
Jednostavno rečeno, to znači da pre spavanja provedete neko vreme razmatrajući događaje proteklog dana i planirajući sutrašnji dan.
„Kada se ljudi bude tokom noći, ono što im prvo padne na pamet i što ih može brinuti obično je prilično predvidljivo“, rekao je za Newsweek. „To je nešto što se dešavalo prethodnog dana ili nešto što dolazi sledećeg dana.“
Praksa vođenja spiska obaveza, dakle, može pomoći mozgu da procesuira stvari bez buđenja, rekao je.
Ako to ne pomogne, možda je vreme da se posavetujete sa stručnjakom – posebno ako vas problem muči više od nekoliko meseci, savetovala je Romiševski.
„Ako je prošlo više od tri meseca, onda apsolutno posetite lekara„, rekla je za Metro.co.uk.
„Nakon tri meseca, bilo koji problem sa snom može postati navika, kao obrazac za vaš mozak. U tom trenutku, nikakvo uklanjanje originalnog okidača neće rešiti problem. Možda ćete se osloboditi stresa, na primer, ali problem sa snom može ostati.“
„To je trenutak kada vam je potrebno lečenje nesanice, poput kognitivno-bihevioralne terapije (KBT), kako biste promenili obrazac ponašanja“, rekla je.
„Za to ćete morati posetiti svog lekara ili stručnjaka za san.“
