Sombor.info

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da će od 9. do 15. marta, u 34 države članice organizacije ROADPOL (Evropska mreža saobraćajnih policija) biti sprovedena pojačana kontrola saobraćaja, a akcenat će biti na otkrivanju prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog prevoženja dece u vozilima.

“Ova akcija ima za cilj unapređenje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju i podizanje svesti o značaju upotrebe sigurnosnog pojasa, koji predstavlja jednu od najefikasnijih mera zaštite u slučaju saobraćajne nezgode. Nekorišćenje sigurnosnog pojasa i dalje predstavlja jedan od najvećih problema bezbednosti saobraćaja u Srbiji, jer na godišnjem nivou, u saobraćajnim nezgodama, život izgubi više od 100 osoba”, stoji u saopštenju.

Kako dalje navode, tokom prošle godine, saobraćajna policija je sankcionisala više od 150.000 vozača zbog ove vrste prekršaja, kao i više od 8.000 vozača i suvozača zbog nepropisnog prevoženja dece u vozilu.

MUP još jednom apeluje na sve vozače i putnike da dosledno koriste sigurnosni pojas na svim sedištima u vozilu, kao i da decu prevoze isključivo u skladu sa propisima, uz upotrebu odgovarajućih dečjih sedišta i sigurnosnog pojasa.

Rukometaši Dalmatinca trijumfalno su završili prvenstvo Druge lige Vojvodine. Riđičanci su u poslednjem kolu slavili na gostovanju u Srbobranu nad istoimenom ekipom sa 28:33 (7:19). Pitanje pobednika rešeno je nakon pola časa igre kada su gosti stekli plus 12. U nastavku su spustili gas, te su domaćini izborili častan poraz. Mihajlo Vučković postigao je osam pogodaka, dok je Alen Bajrović dao gol manje na pobednički sastav.

Sombor je poražen u okružnom duelu od PIK Prigrevice 39:34 (19:11). Milan Đukić je bio najefikasniji igrač poraženog tima sa deset pogodaka. Strahinja Aćić je pridodao sedam golova, dok je Danijel Kokrehelj utakmicu završio sa pet postignutih golova. Pobednički tim predvodio je Đorđe Vilić sa 11 golova. 

Apatin je ubedljivo poražen od Hajduka iz Čuruga sa 25:40 (13:20). Zapisnik… Takmičenje se nastavlja za dve nedelje utakmica ple – ofa i olej – auta.

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom namenjen je parovima i pojedincima do 45 godina starosti, koji žele da žive na selu i ispunjavaju propisane uslove. Pravo učešća na konkursu imaju državljani Republike Srbije bez uknjižene nepokretnosti na svoje ime, a željenu kuću u selu sami pronalaze. Za kupovinu kuće koja se nalazi na teritoriji Grada Sombora, zainteresovana lica potrebno je da se prijave Gradskoj upravi grada Sombora, kako bi dalje zajedno nastavili proceduru prijave na konkurs. Ove godine je povećan maksimalni iznos bespovratnih sredstava na 1,5 miliona dinara.

Javni konkurs je otvoren do utroška opredeljenih sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2026. godine. Više informacija o potrebnoj dokumentaciji, uslovima i načinu prijave možete da pogledate na zvaničnom sajtu Grada Sombora.

Regionalna privredna komora Zapadnobačkog upravnog okruga i Ambasada Republike Slovenije u Republici Srbiji organizovali su sastanak pod nazivom „Unapređenje poslovne saradnje između Zapadnobačkog upravnog okruga i Republike Slovenije“, koji je održan u prostorijama Regionalne privredne komore u Somboru.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ambasade Republike Slovenije u Republici Srbiji na čelu sa ambasadorom dr Slobodanom Šešumom, direktor Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga Slobodan Stevančev sa saradnicima, članovi Gradskog veća Sava Dojić i Tamaš Кanižai, predstavnici preduzeća sa kapitalom koja posluju na teritoriji Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga, predstavnici Slovenačkog poslovnog kluba, kao i predstavnici regionalnih privrednih komora iz Slovenije i Vojvodine.

Ovom prilikom učesnici sastanka razmenili su iskustva u radu, uspostavili nove mogućnosti za saradnju, a predstavljeni su i potencijali Zapadnobačkog upravnog okruga za nove investicije.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. mart

Mnogi vlasnici oduševljeni su kada vide svoje pse pored vrata, ali postoji razlog zašto se raduju kada okrenete ključ u bravi.

Uobičajeno iskustvo za bezbrojne vlasnike pasa uključuje otvaranje ulaznih vrata i susret sa ljubimcem kao da je nekako predvideo njihov povratak kući.

Dok mnogi veruju da je to isključivo odanost ili oštar sluh, stručnjaci ukazuju na to da je objašnjenje složenije i izrazito naučno.

Studije ponašanja životinja pokazale su da psi ne zavise samo od zvuka. Izuzetno su osetljivi na rutinu, sitne signale iz okoline, pa čak i fluktuacije u koncentraciji mirisa unutar domaćinstva.

Kris Maksted, direktor britanske kompanije za sigurnosna vrata za pse "Dog-G8", objašnjava da ponašanje proizlazi iz prepoznavanja obrazaca.

„Psi su majstori u uočavanju sitnih promena u svom okruženju. Prate obrasce, a vaš povratak kući jedan je od najpredvidljivijih događaja u njihovom danu“, kaže on.

Kako navodi, vlasnici često pretpostavljaju da njihov pas čuje motor automobila iz udaljenih ulica. Ali u mnogim slučajevima psi već očekuju vaš dolazak pre nego što uopšte skrenete u ulicu.

Psi razvijaju očekivanja zasnovana na vremenskim rutinama, obrascima zvukova u komšiluku, varijacijama osvetljenja i kretanju unutar imanja, piše Wales Online.

Rutina i naučena asocijacija

„Ako se obično vraćate u 18 časova, vaš pas počinje da povezuje određene signale iz okoline sa tim događajem. Vremenom, to nagomilavanje postaje deo rituala“, smatra Maksted.

Iako privrženost svakako igra ulogu, Kris objašnjava da je ponašanje sistematičnije nego što mnogi pretpostavljaju - prenosi N1.

„Naravno, psi stvaraju snažne veze sa svojim vlasnicima. Ali ovo ponašanje na vratima uglavnom je stvar rutine i naučene asocijacije. Nesvesno ste ih istrenirali da predvide vaš ulazak“, kaže Maksted

Napominje da veoma dosledni rasporedi pojačavaju iščekivanje, što objašnjava zašto su pojedini psi imali poteškoća kada su se obrasci naglo promenili.

„Kada se obrasci promene, psi mogu delovati zbunjeno ili uznemireno jer su im očekivanja poremećena“, ističe stručnjak

Jedna hipoteza, koju su ispitivali istraživači kognitivnih sposobnosti pasa, ukazuje da psi mogu da otkriju i postepene promene u koncentraciji mirisa unutar doma.

„Kako vaš miris bledi tokom dana, potencijalno deluje kao svojevrsni senzorni marker. Kada dostigne određenu tačku, u kombinaciji sa rutinskim signalima, vaš pas može predvideti da ćete se uskoro vratiti kući“, objašnjava Kris.

Ulazna vrata kao „vruća tačka iščekivanja“

Postoji i poseban razlog zašto pse privlače ulazna vrata.

„Ona su mesto sa visokom energijom u većini domova. To je mesto gde počinju šetnje, stižu dostave, a vlasnici odlaze i vraćaju se. Psi brzo nauče da se tamo dešavaju važni događaji“, kaže on.

Vremenom, taj prostor postaje ono što bihejvioristi često opisuju kao „vruća tačka iščekivanja“.

„Zato neki psi postaju vidno uzbuđeni ili nemirni kako se približava vaše očekivano vreme dolaska“, objašnjava on.

Iako je čekanje, na vratima obično bezazleno, u određenim situacijama može prerasti u skakanje, lajanje ili čak pokušaje bekstva.

„Pokušajte da pozdrave održite mirnima, umesto da ih pretvorite u veliki događaj“, savetuje Kris, predlažući ljudima da uđu smireno, spuste kese, a zatim pozdrave psa.

On smatra da je takođe važno nagraditi ponašanje koje želite da vidite. Dakle, ako vaš pas mirno sedi ili čeka, posvetite mu pažnju i pohvalite ga. Vremenom će naučiti da smirenost izaziva reakciju, a skakanje i lajanje ne.

Poslednji put loto sedmica izvučena je 1. avgusta prošle godine, u vrednosti od 298.000 evra, a dobitni listić uplaćen je u Beogradu, na opštini Čukarica. Premija u narednom loto kolu za loto sedmicu iznosi 4.450.000 evra, a igra se ovog petka, 6. marta, u organizaciji Državne lutrije Srbije (DLS).

Izvlačenja u igri „Loto“ odvijaju se dva puta nedeljno: utorkom i petkom, uz direktan TV prenos na TV Prva.

Činjenica da od avgusta prošle godine nije izvučena „sedmica na Lotu“ zagolicala je interesovanje javnosti ovih dana. Ipak, dug vremenski period od izvlačenja prethodne sedmice nije razlog za kovanje teorija zavere oko ove igre na sreću.

Da je u pitanju „čista matematika“, uverio nas je Dragan Vukmirović, profesor Fakulteta organizacionih nauka FON.

Profesor, koji se decenijama bavi statistikom, pomogao nam je da razumemo fenomen igre na sreću, da ga osvetlimo iz ugla verovatnoće, te građanima stručno pojasnio koje su im „šanse“ da ubodu lutriju.

– Verovatnoća dobitka „sedmice“ u sistemu 7/39 je fiksna i iznosi tačno 1 prema 15.380.937. To što dobitak nije izvučen mesecima nije statistička anomalija, već direktna posledica broja uplaćenih kombinacija – kaže profesor Vukmirović za Danas.

Prema njegovim rečima, u statistici se to posmatra kroz binomnu raspodelu. Ako je broj uplaćenih listića mali u odnosu na ukupan broj mogućih kombinacija (preko 15 miliona), sasvim je prirodno da prođu nedelje, pa i meseci bez pogotka, pojašnjava profesor.

– „Loto“ nema „pamćenje“ – svako izvlačenje je nezavisan događaj. Verovatnoća da se sedmica ne izvuče u jednom kolu izuzetno je visoka (99,9999935%), a kada se ti nezavisni događaji nanižu, dobijamo periode bez glavnog dobitka koji su matematički potpuno očekivani – objašnjava Vukmirović.

Profesora smo upitali i da li je moguće unapred izračunati ili predvideti dobitnu kombinaciju, a on kratko odgovara – ne.

– Loto je igra na sreću zasnovana na principu slučajnosti. Svaka od 15.380.937 kombinacija ima apsolutno identičnu šansu da bude izvučena u svakom kolu. Ne postoje „vrući“ ili „hladni“ brojevi koji povećavaju šansu za dobitak. Jedina strategija koju statistika priznaje nije kako da pobedite, već kako da, ako dobijete, ne delite dobitak – ukazuje Vukmirović.

Naime, profesor objašnjava da ljudi često biraju datume rođenja (brojevi do 31), pa statistički gledano, biranjem brojeva preko 31 ne povećavate šansu za izvlačenje, ali smanjujete šansu da nagradu delite sa velikim brojem ljudi.

Njega smo pitali i da li se statistički može proceniti kada bi u budućnosti sedmica mogla biti izvučena, na šta je odgovorio: „Možemo izračunati očekivanu učestalost na osnovu prosečnog broja uplata, ali ne i tačan datum“.

– Što je veći fond dobitka, takozvani „jackpot“, veći je i broj uplata, što automatski povećava verovatnoću da će bar jedan listić „pokriti“ izvučenu kombinaciju. Ipak, to je i dalje igra velikih brojeva, gde zakon verovatnoće vlada na dugi rok, dok je na kratak rok sve prepušteno čistom slučaju – objašnjava Vukmirović.

A s obzirom na to da je stručnjak u oblasti statistike, zanimalo nas je da li i profesor igra „Loto“.

– Kao profesor statistike, svestan sam da je loto zapravo „porez na nadu“ ili, kako se u šali kaže, „porez na nepoznavanje matematike“. Ipak, ponekad uplatim kombinaciju, ne zato što očekujem dobitak na osnovu kalkulacija, već zbog onog ljudskog faktora – zabave i simbolične šanse koju taj listić pruža. Statistički gledano, šansa je skoro nula, ali psihološki ona je uvek veća od nule ako imate listić u džepu – kaže profesor Vukmirović.

Naša misija je sreća

Dragana Milićević iz Državne lutrije Srbije (DLS) podseća da interesovanje igrača raste sa porastom premije, a igra Loto iz kola u kolo ima uplaćeno više od pola miliona kombinacija.

– Pored tradicionalne Loto igre, od decembra 2024. imamo i igru Loto 5. Izvlačenja su takođe dva puta nedeljno – ponedeljkom i četvrtkom (TV Prva) – i u njoj je za dobitnu kombinaciju potrebno pogoditi manji broj brojeva – kaže Milićević.

Upitana koji je najduži period u istoriji ove igre na sreću koji je protekao bez izvlačenja sedmice, ona podseća da je to bilo tokom 2018. godine, tačnije u periodu od 9. januara 2018. do 15. januara 2019.

Tog 15. januara 2019, kaže Milićević, izvučena je sedmica najveće vrednosti u istoriji DLS, u iznosu od 6.054.148 evra, a dobitni listić je uplaćen u Subotici.

– Smatramo da je važno znati da se od svake odigrane igre DLS deo novca uplaćuje u budžet Republike Srbije, kojim se finansiraju: Crveni krst, organizacije osoba sa invaliditetom, ustanove socijalne zaštite i druga udruženja čiji je cilj unapređenje socioekonomskog i društvenog položaja lica u stanju socijalne potrebe, sport i omladina, jedinice lokalne samouprave, a deo sredstava odlazi i na lečenje osoba sa retkim bolestima. Zato sa ponosom kažemo da je naša misija sreća! – ukazuje Dragana Milićević.

Od kneza Miloša Obrenovića do danas

Podsetimo, lutrija na našim prostorima datira iz perioda vladavine kneza Miloša Obrenovića, početkom 19. veka. Milićević kaže da je knez Miloš Obrenović dozvolio organizovanje igara na sreću kako bi potpomogao privredu u zemlji.

– Godine 1833. knez je dao pismenu dozvolu izvesnom doktoru Mesareviću da „može svoju kuću i majur u Beogradu, u Paliluli, dati na lutriju“. Miloš je izdao dopis Visokoslavnom sudu Narodno-srbskom za ustanovljenje prve srpske lutrije – navodi Milićević podatke iz istorije.

Prema njenim rečima, izvlačenje dobitaka bilo je svake druge nedelje, izveštaji o dobicima objavljivani su u „Srpskim novinama“, a političari su morali da traže dozvolu od Državnog saveta „kako bi lutriju igrali“. Kako ističe, nagrade su bile robne i za ono vreme vredne. Tako su u februaru 1834. godine dobici na lutriji bili konj i kola, srebrna sablja i zlatni sat. Četiri godine kasnije, nažalost, prva srpska lutrija, koja je za cilj imala da prodajom srećki potpomogne privredu u zemlji, ugašena je.

– Istorija lutrijskih igara u našoj zemlji nastavlja se krajem 19. veka. Prihode Klasne lutrije kontrolisalo je Ministarstvo narodne privrede, deo je pretvaran u akcije državnih preduzeća, dok je ostatak izdvajan u humanitarne svrhe – kaže ona.

Milićević navodi da je posle samo sedam godina poslovanja, 1896. godine, njeno bogatstvo procenjeno na 3,45 milijardi dinara, odnosno trećinu državnog duga u zlatu.

– Tokom Prvog svetskog rata lutrija u našoj zemlji nije radila, a obnovljena je 1919. pod nazivom „Državna klasna lutrija“. Drugi svetski rat uništio je sav kapital koji je Državna klasna lutrija stvarala više od pola veka. Ipak, i tako osiromašena, institucija lutrije uspela je da preživi – navodi Milićević.

Prema njenim rečima, u Titovoj Jugoslaviji lutrijske igre nastavile su da se organizuju u okviru države. Od početka sedamdesetih godina prošlog veka prestala je da postoji Lutrija Jugoslavije i svaka od šest republika i dve pokrajine imala je svoju.

– Državna lutrija Srbije osnovana je 2004. godine u skladu sa Zakonom o igrama na sreću – podseća Milićević.

Duboko unutar Arktičkog kruga, na krajnjem severu Sibira, nalazi se Noriljsk - mesto koje nosi nezvaničnu titulu najdepresivnijeg i najzagađenijeg grada na planeti.

Ovo nije destinacija za radoznale turiste. Ovo je zatvorena teritorija od strateškog značaja u koju stranci mogu ući isključivo uz posebnu dozvolu ruskih vlasti, piše Bizlife.

Ostrvo u moru leda

Do Noriljska ne vodi nijedan drum. Ne postoji autoput, magistrala, čak ni improvizovana staza koja ga povezuje sa ostatkom Rusije. Grad je, u fizičkom smislu, ostrvo. Do njega se stiže isključivo avionom ili brodom, i to samo kada vremenski uslovi dozvole.

Zimi, na temperaturama koje padaju ispod minus 40 stepeni, grad postaje apsolutno izolovan. Zgrade su podignute na stubovima jer bi toplota domova inače otopila permafrost (trajno zaleđeno tlo) i destabilizovala temelje. Ovde polarna noć traje nedeljama, a vetrovi nose ledene čestice kroz ulice koje su gotovo stalno obavijene industrijskom maglom.

Zašto bi iko živeo ovde? Odgovor je jednostavan: novac i resursi.

Noriljsk je centar Nornickela, jednog od najmoćnijih svetskih igrača u proizvodnji nikla i paladijuma. Rudnici i topionice su kičma lokalne ekonomije, ali i razlog zašto je grad decenijama bio strogo čuvana sovjetska tajna. Danas, metali koji se ovde iskopavaju pokreću savremenu tehnologiju, od pametnih telefona do električnih automobila.

Fenomen crvenog snega

Cena te strateške važnosti je zastrašujuća. Noriljsk je godinama na vrhu liste najzagađenijih mesta na svetu. Emisije sumpor-dioksida su toliko intenzivne da je zabeležen fenomen "crvenog snega", prizor gde padavine poprimaju narandžastu ili crvenu nijansu zbog metalnih čestica i rđe koja se taloži iz vazduha.

Iako kompanija poslednjih godina najavljuje milijarde investicija u "zelenu" tranziciju i smanjenje emisija, reputacija grada ostaje teška kao metal koji proizvodi.

Od Gulaga do urbane metropole

Noriljsk nije nastao prirodnim širenjem civilizacije. Njegovi temelji su postavljeni u krvi i znoju zatvorenika iz sovjetskog sistema Gulag 1930-ih godina. Hiljade ljudi radile su u nehumanim arktičkim uslovima kako bi podigli rudarsku infrastrukturu.

Danas je to, uprkos svemu, grad u punom smislu te reči. Sa preko 170.000 stanovnika, Noriljsk ima pozorišta, muzeje i univerzitete. Plate u rudarskom sektoru su znatno iznad ruskog proseka, a beneficije koje država nudi za život u ekstremnim uslovima čine ga, za mnoge, racionalnim izborom za život.

Nazvati Noriljsk „najdepresivnijim mestom“ je možda pojednostavljenje, ali je izolacija u kombinaciji sa večnim mrakom i mirisom sumpora realnost koja se retko gde viđa.

On je podsetnik da svetski napredak ima svoju cenu i da se materijali bez kojih ne možemo zamisliti digitalno doba često dobijaju tamo gde priroda i čovek vode neravnopravnu bitku. U svet se iz njega izvozi nikl. U grad se, međutim, ne ulazi lako.

U godinama pre početka menopauze javlja se perimenopauza. Reč je o prelaznoj fazi često obeleženoj hormonskim promenama poput pada estrogena, što može dovesti do niza simptoma koji liče na menopauzu.

Iako perimenopauzu, a potom i menopauzu povezujemo sa kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim godinama, ona se može pojaviti i u tridesetima, prenosi Zadovoljna.hr.

Autori studija koji su se bavili ranom perimenopauzom primetili su da žene u perimenopauzi, kao i njihovi lekari, često veruju da su premlade za takvo stanje, zbog čega zanemaruju simptome.

Kako bi svaka žena bila upoznata sa svime što potencijalna perimenopauza u tridesetima nosi sa sobom, u nastavku donosimo vodič u kojem ćemo odgovoriti na neka ključna pitanja koja se tiču te teme.

Početak

Žena ste u tridesetima i iz nekog razloga vaše menstruacije postale su neredovne, PMS se pogoršao, buđenja tokom noći u kojima se osećate pregrejano sve su češća, jednako kao i umor i loše raspoloženje.

Zanima vas šta se događa jer mislite da ste premladi za menopauzu?

Postoji mnogo nejasnoća o pojmu menopauza. Simptomi koje obično povezujemo s menopauzom zapravo su simptomi perimenopauze, vremena pre prestanka menstruacije.

Iako perimenopauza najčešće počinje u četrdesetim ili pedesetim godinama, u nekim slučajevima može početi mnogo ranije, odnosno u tridesetima.

Rani početak perimenopauze sa sobom donosi brojne fizičke i emocionalne promene, kao i zabrinutosti, a u nastavku ćemo pokušati da objasnimo kako ih prepoznati i kako se s njima nositi.

Razumevanje perimenopauze

Perimenopauza je razdoblje u životu žene koje obično traje nekoliko godina, a prethodi konačnom prestanku menstruacije.

Za vreme tog stadijuma u životu žene događaju se velike promene, i to ne samo u endokrinom i reproduktivnom sistemu nego i socijalne i psihološke.

Tokom perimenopauze nivoi estrogena i progesterona počinju da fluktuiraju. Nivo tih hormona u pravilu se smanjuje. Nivo estrogena može se malo povećavati i smanjivati pre nego što se izjednači. Te prirodne fluktuacije hormona u perimenopauzi su normalne, ali često mogu izazvati različite simptome.

Ti simptomi mogu se uveliko razlikovati od žene do žene i mogu uključivati valunge, noćno znojenje, neredovne menstruacije, promene raspoloženja, umor i promene libida.

Kada se perimenopauza pojavi u tridesetima, neretko se dogodi da žena ne shvata da ima simptome onoga što je poznato kao rana perimenopauza. Situacija tada dovodi do zbunjenosti i nesigurnosti zbog onoga što doživljavamo.

Prevalencija rane perimenopauze i faktori rizika

Neke studije sugerišu da 11 do 12 odsto žena može iskusiti perimenopauzu pre 41. godine života.

Među faktorima rizika za ranu perimenopauzu su:

pušenje
visina (više osobe)
duža upotreba hormonskih kontraceptiva

Druge studije navode još neke faktore za povećan rizik od rane perimenopauze:

• vaša majka je pušila tokom trudnoće
• dojili ste mesec dana ili manje
• ne vežbate redovno
• lečili ste se od kancera
• imate autoimune poremećaje, uključujući Hašimotov tireoiditis

Kada su u pitanju simptomi perimenopauze, bitno je naglasiti da su sprovedene studije pokazale kako se simptomi povezani s mentalnim zdravljem poput anksioznosti, depresije i razdražljivosti pojavljuju pre fizičkih simptoma.

Znakovi i simptomi rane perimenopauze

Znakovi i simptomi rane perimenopauze slični su onima koji se javljaju tokom tradicionalnog perimenopauzalnog razdoblja.

To su:

neredovan menstrualni ciklus (u prvoj fazi rane perimenopauze možete primetiti skraćivanje ciklusa, dok ćete s vremenom primetiti da on postaje sve duži).
promene u krvarenju (možete primetiti fluktuacije između obilnog i slabijeg krvarenja te videti promenu boje ili povećane ugruške u menstrualnoj krvi).
promena simptoma PMS-a (možete primetiti da se simptomi poboljšavaju ili pogoršavaju).
poteškoće sa začećem (neredovan menstrualni ciklus može otežati predviđanje ovulacije i može uticati na vašu plodnost ako pokušavate da zatrudnite)

Ostali simptomi perimenopauze

Među fizičkim promenama koje možete osetiti su valunzi, noćno znojenje, suvoća vagine, umor i nizak libido.

Kao što smo već spomenuli, osim fizičkih simptoma, perimenopauza može doneti i emocionalne promene. Tako su česte promene raspoloženja, razdražljivost, anksioznost i depresija jer se menja nivo hormona.

Ti emocionalni simptomi mogu biti izuzetno izazovni za žene u tridesetima koje često balansiraju između karijere, porodice i drugih obaveza, piše palomahealth.com.

Uticaj rane perimenopauze

Rana perimenopauza može imati uticaj na zdravlje i dobrobit žene.

Česta briga je uticaj na plodnost. Iako je žena tokom perimenopauze tehnički sposobna da zatrudni, plodnost opada zbog promena u nivou hormona, a ovulacija postaje manje predvidljiva.

U svakom slučaju, razgovor s lekarom u toj situaciji pomoći će vam da dođete do najboljeg rešenja.

Tu su i potencijalni dugoročni uticaji perimenopauze na zdravlje.

Istraživanja sugerišu da žene koje dožive ranu menopauzu mogu imati veći rizik od određenih zdravstvenih stanja među kojima su bolesti srca, osteoporoza i kognitivni pad.

Lečenje rane perimenopauze

Kod dela žena simptomi rane perimenopauze mogu biti toliko neprijatni i iscrpljujući da zahtevaju lečenje. Potencijalna terapija nešto je o čemu treba da razgovarate s lekarom.

Sa stručnjakom možete razgovarati i o uvođenju dodataka ishrani.

Promene u načinu života

Određene promene u načinu života mogu pomoći u ublažavanju simptoma perimenopauze, kao i poboljšanju celokupnog zdravlja.

Nekoliko ideja koje bi trebalo uzeti u obzir izdvajamo u nastavku.

Ishrana

Zdrava, uravnotežena ishrana ključna je tokom perimenopauze.

Aktivnost

Funkcionalni treninzi snage i kardio-vežbe u kombinaciji s praksama mindfulnessa, odnosno usredsređene svesnosti, pomoći će u očuvanju zdravlja i smanjenju stresa.

Spavanje i odmor

Održavanje dobre higijene spavanja, kao i odmor i opuštanje, ključni su da biste se dobro osećali u ovom potencijalno izazovnom razdoblju.

Mentalno blagostanje

Razgovor s prijateljima, porodicom ili kolegama koji prolaze kroz slična iskustva, kao i sa stručnim osobama, može pružiti emocionalnu podršku u perimenopauzi.

Izbegavanje štetnih navika
Prestanak pušenja u perimenopauzi dobra je odluka jer pušenje može pogoršati valunge i povećati rizik od osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, kako biste izbegli pogoršanje simptoma preporučuje se i smanjenje konzumacije alkohola.

Pratite svoje zdravlje

Važno je redovno odlaziti na lekarske preglede kako biste pratili celokupno zdravlje i rešili sve probleme koji se mogu pojaviti tokom perimenopauze.

Zaključno, mnoge žene u (ranim) tridesetima mogu imati perimenopauzalne simptome koji se zanemaruju jer se menopauza obično povezuje sa starenjem.

Vi to nemojte činiti. Ako osetite simptome i pomislite da bi mogla biti reč o ranoj perimenopauzi, nemojte ih ignorisati, već se za pomoć obratite stručnoj osobi.