Nakon slučaja u Boru, kada su ženu, inače aktivistkinju za zaštitu životinja, napali i izujedali opasni psi, prenosimo šta piše u našim pravnim aktima, odnosno u pravilniku.
Pas koji se drži kao kućni ljubimac, a koji može da prestavlja opasnost za okolinu (opasan pas), prema pravilniku, jeste bilo koja jedinka te vrste, izuzev službenog psa, koja je:
1) bez očiglednog povoda napala čoveka i nanela mu telesne povrede ili smrt;
2) bez očiglednog povoda napala drugog psa i nanela mu teške telesne povrede ili smrt;
3) uzgajana, odnosno dresirana za borbe pasa ili nađena u organizovanoj borbi sa drugim psom;
4) namenjena za čuvanje imovine ili kao telesni čuvar;
5) rase pit bul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja;
6) rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer ili mešanac tih rasa.
Opasnog psa može da drži samo punoletno lice koje nije kažnjavano, odnosno protiv koga nije pokrenut postupak zbog kaznenih dela protiv života i tela, imovine, javnog reda i mira, kao i kaznenih dela zloupotrebe opojnih droga, ubijanja i zlostavljanja životinja, odnosno drugih dela iz oblasti dobrobiti životinja i drugih kaznenih dela koja u sebi sadrže elemente nasilja, stoji u pravilniku.
Opasne pse mogu da izvode samo punoletna lica, i to uz brnjicu i na povocu, u skladu sa posebnim propisom.
Vlasnik opasnog psa ne sme psa ustupiti nekom drugom licu na čuvanje i privremeni smeštaj, osim u cilju obezbeđivanja lečenja psa od strane veterinara.
Vlasnik opasnog psa mora da obezbedi da taj pas, bez obzira na njegovu starost, bude obeležen mikročipom, u skladu sa posebnim propisom.
Vlasnik opasnog psa mora psa da drži u prostoru, odnosno objektu koji je odgovarajuće veličine i iz koga pas ne može da pobegne.
Na ulazu u prostor, odnosno objekat u kome se drži opasan pas mora da bude vidljivo istaknuto upozorenje: „OPASAN PAS”.
Ulaz u prostor ili objekat u kome se drži opasan pas mora se držati pod ključem.
Kako u pravilniku stoji, vlasnik koji drži opasnog psa mora, zajedno sa psom, da prođe obuku, uz proveru stepena socijalizacije.
Obuci i proveri podvrgava se i pas koji se, po ovom pravilniku, ne smatra opasnim psom, i to pas srednjeg rasta (visine 55 cm mereno u visini grebena) i veliki pas, ako vlasnik želi da tog psa izvodi bez povoca i brnjice.
Vlasnik koji drži opasnog psa koji je više od jednog puta bez očiglednog povoda napao čoveka i naneo mu telesne povrede ili drugog psa i naneo mu teške telesne povrede ili smrt mora da obezbedi kastraciju/sterilizaciju psa, u roku od 14 dana od dana upisa podatka da je taj pas opasan u Registar pasa i u potvrdu za pse i mačke, kao i da o tome, kao dokaz, nadležnom veterinarskom inspektoru dostavi fotokopiju računa za obavljenu kastraciju/sterilizaciju, navodi se u pravilniku.
Obavezan rodovnik
Kako stoji u pravilniku, opasni psi iz kontrolisanog uzgoja vrste terijera, i to: bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer mogu se držati ako poseduju rodovnik, koji je izdao kinološki savez i moraju da budu upisani u rodovnu knjigu, odnosno – ako poseduju rodovnik izdat od strane kinološkog saveza jedne od zemalja članica Međunarodne kinološke organizacije (Fédération Cynologique Internationale – F.C.I).
Registar pasa
Veterinarska stanica, odnosno veterinarska ambulanta upisuje podatak da je pas opasan u Registar pasa i u potvrdu za pse i mačke, i to:
1) u slučaju da pas bez očiglednog povoda napadne čoveka i nanese mu telesne povrede ili drugog psa i nanese mu teške telesne povrede – ako veterinarski inspektor po podnetoj prijavi utvrdi da je pas opasan;
2) u slučaju da je pas dresiran za borbe ili nađen u organizovanoj borbi sa drugim psima – ako veterinarski inspektor po podnetoj prijavi utvrdi da je pas uzgajan, odnosno dresiran za borbe ili nađen u organizovanoj borbi sa drugim psom;
3) u slučaju iz člana 2. tač. 4), 5) i 6) ovog člana – prilikom vakcinacije psa protiv besnila.
O upisu podatka veterinarska ambulanta obaveštava kinološki savez, u roku od osam dana od dana upisa.
Izvor: n1info.rs
