Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. mart

Posmatrači neba u različitim delovima sveta svedočili su zapanjujućem spektaklu 3. marta, kada je potpuna pomračina obojila pun Mesec u crveno.

Dok je prolazio kroz Zemljinu senu, poprimio je tamnocrvenu nijansu, stvarajući upečatljiv „krvavi Mesec“.

Ova pojava nastaje kada sunčeva svetlost prolazi kroz Zemljinu atmosferu, koja filtrira plavu i savija crvenu svetlost prema Mesecu.

Gotovo trećina svetskog stanovništva mogla je svedočiti ovom događaju od početka do kraja - piše BBC na srpskom.

Među onima koji su najverovatnije videli ovaj fenomen su posmatrači neba u delovima Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Meksika, istočne Azije i Australije.

Pun Mesec u utorak bio je i prvi mesec kalendarskog proleća na severnoj hemisferi i prvi jesenji južno od ekvatora.

Indijanci su ga nazvali „crv Mesec“ jer se javlja u vreme kada se zemlja odmrzava i crvi ponovno izlaze na površinu.

Potpuno pomračenje Meseca se dešava kada Zemlja prođe tačno između Sunca i Meseca u pravoj liniji, pa je cela strana Meseca okrenuta prema nama osvetljena.

Sledeće potpuno pomračenje Meseca biće 31. decembra 2028. godine i moći će se videti iz Afrike, Evrope, Azije, Australije, Kanade i Aljaske.

Pun Mesec je imao važnu ulogu u oblikovanju kultura i tradicija širom sveta.

Kroz istoriju su uticali i na poljoprivredne radove, a mnogi baštovani ga smatraju idealnom prilikom za sadnju semena.

Utiče i na san nekih ljudi.

Pun Mesec se javlja otprilike svakih 29 dana, kada je Zemlja između Sunca i Meseca što znači da je bliža strana Meseca Zemlji potpuno obasjana suncem.

Tada se čini da je Mesec čak 14 odsto veći i 30 odsto svetliji od prosečnog punog meseca.

Takozvani Supermesec se dešava samo tri ili četiri puta godišnje i uvek uzastopno.

Šta je pomračenje Meseca?

Do pomračenja dolazi kada se Zemlja zaustavi između Sunca i Meseca, blokirajući svetlost.

Drugim rečima, tokom pomračenja Meseca, ono što vidimo je senka Zemlje na površini Meseca.

„Vidljivost pomračenja Sunca zavisi od geografskog položaja posmatrača.

„Kod pomračenja Meseca dešava se suprotno: fenomen se posmatra sa bilo kog mesta na našoj planeti gde je Mesec iznad horizonta u vreme pomračenja“, objašnjava stručni vodič sa Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva (IAC).

„Za razliku od pomračenja Sunca, gde raspored faza pomračenja zavisi od geografskog položaja posmatrača, kod pomračenja Meseca, one će biti iste bez obzira na mesto posmatranja.“

Tokom potpunog pomračenja Meseca, Mesec i Sunce su na potpuno suprotnim stranama Zemlje, objašnjavaju iz NASA-e.

„Iako je Mesec u senci Zemlje, izvesna količina sunčeve svetlosti dopire do Meseca.“

Tokom potpunog pomračenja Meseca, sunčeva svetlost se filtrira kroz Zemljinu atmosferu i Mesec dobija narandžastu nijansu
Prema IAC-u, „Pošto je prečnik naše planete četiri puta veći od prečnika Meseca, njena senka je takođe mnogo šira, tako da potpuno pomračenje Meseca može trajati i do 104 minuta“, kažu iz IAC-a.

Sledeće potpuno pomračenje Meseca biće 31. decembra 2028. godine i moći će da se vidi iz Afrike, Evrope, Azije, Australije, Kanade i Aljaske.

Mesečevi ciklusi – sa redovnim fazama rasta i opadanja – koriste se od primitivnih vremena za praćenje vremena.

Uzmimo za primer Išangovu kost – pronađenu 1957. godine u današnjoj Demokratskoj Republici Kongo.

Veruje se da je kost, verovatno iz potkolenice babuna, čija je starost procenjena na više od 20.000 godina, bila rani oblik kalendara.

Kost koju je iskopao belgijski geolog, nosi izrazite gravure – neke su u obliku svetlih krugova, druge tamnih ili delimičnih.

Aleksandar Maršak, arheolog sa Univerziteta Harvard, pretpostavio je da su krugovi predstavljali različite mesečeve faze, što sugeriše da je kost možda korišćena kao šestomesečni lunarni kalendar.

Žetveni mesec je naziv za pun mesec, najbliži jesenjoj ravnodnevici (krajem septembra ili početkom oktobra).

U to doba godine Mesec izlazi ubrzo posle zalaska Sunca, što znači da su poljoprivrednici koji su žurili da sakupe useve mogli da rade do kasno uveče pod mesečinom.

Danas, naravno, većina koristi električne lampe.

Koji festivali se održavaju tokom punog Meseca?

U Južnoj Koreji, festival Chuseok je trodnevni događaj koji se održava u vreme žetvenog meseca, kada se porodice okupljaju da proslave žetvu i zahvale njihovim precima.
U Kini, Festival sredine jeseni, koji se naziva i Festival Meseca, održava se za vreme Žetvenog meseca i državni je praznik.

Festival potiče od pre 3.000 godina i održavao se u iščekivanju bogatog roda.

U Južnoj Koreji, festival Chuseok je trodnevni događaj koji se održava u vreme žetvenog meseca.

Porodice se okupljaju da proslave žetvu i zahvale njihovim precima.

U hinduističkoj kulturi dani punog meseca koji se zovu Purnima, obeležavaju se postom i molitvama.

Festival Kartik Purnima se održava u novembru, najsvetijem mesecu u hinduističkom kalendaru.

Obeležava pobedu Šive nad demonom Tripurasurom i prvog avatara boga Višnua.

Rituali su kupanje u reci i paljenje sveća.

Kumb Mela, koji počinje u vreme punog meseca, dešava se jednom u dvanaest godina.

Budisti veruju da je Buda rođen pod punim Mesecom pre 2.500 godina.

Veruju i da je dostigao prosvetljenje i umro pod punim Mesecom.

Ovi događaji se obeležavaju festivalom Buda Purnima, koji se obično slavi na dan punog meseca u aprilu ili maju.

Na Šri Lanki, pun mesec svakog meseca je državni praznik, koji se zove Poja, i tada je zabranjena prodaja alkohola i mesa.

Na Baliju, pun mesec se obeležava festivalom Purnama, kada se, prema verovanju, bogovi i boginje spuštaju na Zemlju i daju njihove blagoslove.

To je vreme za molitvu, prinošenje žrtava bogovima i sadnju voćaka u baštama.

Muslimani se podstiču da oko punog meseca poste tri dana, koji se zovu Beli dani.

Veruje se da je prorok Muhamed ovim danima postio da zahvali Alahu što je osvetlio mračne noći.

U hrišćanstvu, Uskrs se slavi uvek u nedelju, prve sedmice posle prolećne ravnodnevice, odnosno posle punog Meseca.

U Meksiku i nekim drugim latinoameričkim zemljama, oživeo je indijanski „Ples na mesečini”, trodnevni festival u vreme punog Meseca kada se žene okupljaju da igraju i obavljaju religijske obrede.

Koji su mitovi i legende inspirisani punim Mesecom?

Mit o vukodlaku opstao je u modernim vremenima, zahvaljujući horor filmova poput Londonskog vukodlaka, emitovanog 1935. godine
Još od antičkih vremena, u Evropi se smatra da pun Mesec izaziva ludilo kod nekih ljudi.

Engleska reč lunacy (ludilo, ludost, duševna bolest) izvedena je od luna, što na latinskom znači mesec.

Verovanje da pun Mesec izaziva nekontrolisano ponašanje izrodilo je mit o vukodlacima, ljudima koji se protivoljno pretvaraju u vukove i terorišu njihove zajednice u noćima punog Meseca.

U četvrtom veku pre nove ere, grčki istoričar Herodot je pisao o plemenu Neuri iz oblasti Skitije (današnja Rusija), tvrdeći da su se nekoliko dana svake godine pretvarali u vukove.

U Evropi je između 15. i 17. veka ljudima suđeno jer se verovalo da su vukodlaci.

Jedan od najpoznatijih je slučaj zemljoposednika Petera Stubea (ili Stumpa) u Nemačkoj 1589. godine.

Lokalni lovci su tvrdili da su ga videli kako se pretvara iz vuka u čoveka.

Posle mučenja, Peter je priznao da ima magični pojas koji je koristio da se pretvori u vukodlaka i koji mu je omogućavao da lovi i jede ljude.

Kako pun Mesec utiče na svakodnevni život?

Studije ukazuju da za vreme ili oko punog Meseca ljudima treba duže da utonu u san, spavaju kraće dubokim snom i imaju niži nivo hormona melatonina, koji poboljšava kvalitet sna.

Ljudi koji su učestvovali u istraživanju kažu da su lošije spavali čak i u prostorijama bez prozora gde im nije smetala svetlost punog Meseca.

Mnogi baštovani sade semena i mladice u vreme punog Meseca (kao što to čine ljudi na ostrvu Baliju tokom festivala Purnama) verujući da se tako poboljšava kvalitet zemljišta.

Kada je pun, Mesečeva gravitacija privlači jednu stranu Zemlje dok gravitaciona sila Sunca vuče drugu.

Osim što izaziva veće plime, smatra se i da se tada povlači više vlage na površinu Zemlje.

Prema studiji Bredford u Ujedinjenom Kraljevstvu iz 2000. godine, tokom punog Meseca veća je verovatnoća ujeda životinja.

Studija je utvrdila da je između 1997. i 1999. godine broj ljudi koji su došli u bolnicu zbog povreda od ugriza životinja značajno bio veći u danima oko punog Meseca.

Ono što je bilo razočaravajuće je da nije zabeležen nijedan ujed vukodlaka.

Član Upravnog odbora poslovnog udruženja Međunarodni transport Srbije, Dušan Nikolić rekao je danas da je doneta odluka da se, zbog nerešenog problema dužine boravka profesionalnih vozača u zemljama Šengen sporazuma, 14. aprila blokiraju teretni granični prelazi.

On je za Betu rekao da je od 10. april predviđena puna primena sistema ulaz/izlaz (EES) i pravila 90/180, što znači da vozači kamiona ne mogu duže da borave u zemljama Šengena od 90 dana u periodu od šest meseci - piše Danas.

„Ostavili smo dovoljno dug period da se otkaže protest, ako se u međuvremenu nađe rešenje u razgovorima sa Evropskom komisijom“, (EK), rekao je Nikolić.

Dodao je da, u slučaju da od 10. aprila počne masovnije oduzimanje kamiona, a vozači koji su prekoračili dozvoljeni period boravka u zemljama Šengenskog sporazuma, budu deportovani u zemlje iz kojih potiču, protest će početi i ranije.

Istakao je da će Transportna zajednica pokušati da usaglasi termin blokade sa vozačima Bosne i Hercegvine (BiH), a da će, ako Crna Gora ne bude učestvovala u protesu, blokirati izalaze prema toj državi i Severnoj Makedoniji.

Nikolić je rekao da je predlog Hrvatske da produži boravak vozačima iz drugih zemalja, ako voze robu za firme u toj zemlji dobar, ali da to zahteva dugu izmenu zakonskih propisa.

EU je početkom oktobra 2025. uvela EES sistem koji automatski na granici registruje ulazak i izlazak vozača iz određene zemlje, a uz to izjednačen im je staus sa turistima jer u toku šest meseci mogu najviše da provedu u Šengen zoni 90 dana čime im je prepolovljeno radno vreme.

EK je najavila izmenu viznog režima krajem janura ove godine, nakon četvorodnevnog protesta vozača Srbije, BiH i Crne Gore, ali konkretno rešenje problema još nije doneto. Za EES i pravilo 90/180 probni period traje do 10. aprila, a uvedeni su, kako je objasnila EU, da bi se sprečio ulazak migranata.

Do uvođenja tog sistema kontrola dužine boravka vozača kamiona je obavljana preko pečata u pasošima i nije bila striktna.

Hrvatski poslodavci već su krenuli u potragu za sezonskim radnicima posebno u oblasti turizma i ugostiteljstva - obećavaju veće plate, smeštaj, hranu i ostale pogodnosti, a najviše se traže kuvari, konobari, poslastičari i sobari.

"Prema našoj internoj anketi o radnoj snazi u turizmu, 60 posto ispitanih kompanija očekuje da će im za sezonu 2026. trebati više zaposlenika, a 40 posto da će im trebati isto kao 2025. godine, odnosno procena poslodavaca u turizmu i ugostiteljstvu je da će im trebati do 5.000 sezonskih radnika više", potvrdili su iz Hrvatske udruge poslodavaca (HUP).

Kažu da očekuju nastavak trenda nedostatka radne snage na domaćem tržištu rada, što će se kompenzovati pojačanim zapošljavanjem radnika iz regiona (+1 % u odnosu na 2025.) i radnika s Filipina (+4 %), prenosi Nova.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova RH, prošle godine je ukupno u turizmu i ugostiteljstvu izdato 52.858 radnih dozvola, ili 6 odsto manje nego 2024. godine, dok je ukupan broj izdatih radnih dozvola pao za 17 posto. Time je u 2025. godini po prvi put došlo do promene trenda i smanjenja broja izdatih dozvola koje su prethodnih pet godina značajno rasle iz godine u godinu.

Među pet delatnosti s najvećim brojem izdatih dozvola, turizam je zabeležio najmanji pad i time je sektor turizma po prvi put došao na prvo mesto po broju izdatih radnih dozvola. Ukupno je 2025. u svim delatnostima najviše zaposleno radnika iz Bosne i Hercegovine (32 hiljade), Srbije (24 hiljade), Severne Makedonije (12 hiljada), Nepala (31 hiljada), Indije (15 hiljada) i s Filipina (18 hiljada), čiji je broj značajno narastao u odnosu na 2024. godinu (+ 20%).

"Najviše se traže radnici za radna mesta: kuvar/ica, konobar/ica, poslastičar/ka, barmen/ica i sobar/ica, pomoćni kuvari i konobari, a poslodavci i naši članovi koji imaju uhodane procese zapošljavanja i atraktivne ponude za radnike u turizmu uspevaju zadovoljiti većinu svojih potreba", navode iz HUP.

Ističu i da je potražnja za sezonskim radnicima velika u svim priobalnim kantonima Republike Hrvatske.

U vezi sa uslovima rada i platama, iz Hrvatske udruge poslodavaca kažu da se u sektoru turizma beleži trend kontinuiranog povećanja plata i da su samo u poslednje dve godine u najvećim turističkim kompanijama primanja radnika povećana za 25 odsto.

Uz platu, dodaju, poslodavci sezonskim radnicima obezbeđuju smeštaj, hranu, napojnice i druge benefite, čime sektor turizma po uslovima rada postaje sve atraktivniji poslodavac.

Trend rasta plata nastaviće se i u ovoj godini, pokazuje anketa koju su sproveli.

"Sa sindikatima u turizmu svake godine pregovaramo o povećanju plata u ugostiteljstvu te je HUP Udruga ugostiteljstva i turizma upravo u finalnim dogovorima oko povećanja minimalnih plata za sezonu 2026. i tipična radna mesta u ugostiteljstvu (sobar, konobar, kuvar, poslastičar, recepcionar, pomoćni radnici i specijalisti) kroz sklapanje novog kolektivnog ugovora ugostiteljstva", napominju iz HUP-a.

Udruženje za edukaciju i lečenje gojaznosti i Udruženje "Zdrava nacija" danas su, uoči Svetskog dana borbe protiv gojaznosti, koji se obeležava 4. marta, podsetili da se Srbija suočava sa alarmantnim porastom tog oboljenja i da je krajnje vreme za sistemski, stručan i empatičan pristup.

Prema podacima Svetske federacije za gojaznost, 24 odsto populacije u Srbiji je gojazno, po čemu ona spada u zemlje visokog rizika, više od 70 odsto smrtnih ishoda povezano je sa prekomernom težinom i gojaznošću, a od četiri vodeća uzroka smrtnosti u Srbiji, gojaznost direktno utiče na tri - piše N1.

Dodatni podsticaj globalnoj diskusiji o gojaznosti daje Italija, koja je krajem prošle godine postala prva zemlja na svetu koja je usvojila Zakon o gojaznosti, čije donošenje jasno ukazuje da reč o ozbiljnom zdravstvenom problemu, koji zahteva sistemsko rešenje, naglasila su Udruženja.

Navedeno je da je gojaznost je ozbiljna, hronična, progresivna i relapsirajuća bolest koja značajno narušava zdravlje i kvalitet života i da je povezana sa više od 200 zdravstvenih komplikacija, uključujući tip dva dijabetesa, hipertenziju, dislipidemiju i kardiovaskularne bolesti.

Direktno je povezana sa najmanje 13 malignih bolesti i, odmah posle pušenja, predstavlja drugi vodeći uzrok raka na koji je moguće uticati, a procene ukazuju da bi u narednim godinama mogla postati i prvi uzročnik određenih maligniteta.

Posebno zabrinjava, kako dodaju Udurženja, uticaj gojaznosti na srce i krvne sudove, jer su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti kod osoba sa gojaznošću, a gojazne osobe imaju značajno veći rizik od infarkta miokarda u poređenju sa osobama normalne telesne mase.

Prema podacima Svetskog atlasa gojaznosti, čak 57 odsto populacije u Srbiji ima povišen indeks telesne mase, dok procene ukazuju da bi do 2030. godine skoro tri miliona građana Srbije moglo imati visok BMI.

Jednako zabrinjavajući jeste i podatak da je između 40 do 50 odsto odraslih osoba u Srbiji nedovoljno fizički aktivno, navela su Udruženja.

Gojaznost je u Srbiji prepoznata kao hronična bolest i 2022. godine donet je Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za njeno lečenje, a savremeni pristup podrazumeva kombinaciju pravilne ishrane, povećane fizičke aktivnosti, psihološke podrške i, kada je indikovana, farmakoterapije ili hirurškog lečenja.

Skoro polovina starijih od 65 godina redovno se bori sa nesanicom, ali stručnjaci upozoravaju da loš san nije neizbežna posledica starenja.

Uoči Svetskog dana spavanja 13. marta, stručnjaci poručuju da poremećaje sna ne treba automatski pripisivati godinama. Iako se struktura sna vremenom menja, kvalitet može da se očuva pravilnim navikama i odgovarajućom terapijom, prenosi T portal.

Prema podacima British Geriatrics Society, oko 40 odsto osoba starijih od 65 godina redovno pati od nesanice, dok ih do 75 odsto ima neki oblik poremećaja spavanja.

Više faktora rizika nakon 60

Profesor Džejson Elis sa Northumbria University upozorava da se starijim osobama često pogrešno sugeriše kako je loš san „normalan“. „U šezdesetim godinama povećava se niz faktora ranjivosti – hronične bolesti, terapije, životni gubici. Ali to ne znači da je kvalitetan san nedostižan“, ističe.

Sa godinama raste i rizik od problema sa disanjem tokom noći, naročito uz porast telesne težine. Kod žena dodatni uticaj ima menopauza jer pad estrogena i progesterona može narušiti stabilnost sna.

Manje melatonina, više buđenja

Nivo melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i budnosti, počinje da opada već nakon puberteta. Taj proces postepeno menja strukturu sna. Od srednjih dvadesetih smanjuje se udeo dubokog sna ključnog za fizički oporavak. U kasnijoj dobi san postaje plići i osetljiviji na buku, svetlo i druge podražaje.

„Starije osobe i dalje treba da spavaju sedam do devet sati, ali njegov kvalitet može biti drugačiji“, napominje Lisa Artis iz The Sleep Charity.

Unutrašnji sat i penzija

Sa godinama dolazi do pomeranja cirkadijalnog ritma pa se mnogi osećaju pospano ranije uveče i bude se veoma rano. Taj „fazni pomak“ čest je u starijoj dobi.

Promene načina života, naročito odlazak u penziju, dodatno utiču na san. Nestanak dnevne rutine, češće dremanje, manje kretanja i slabija izloženost dnevnom svetlu mogu pogoršati noćni odmor.

Redovnost je ključna

Stručnjaci sve više naglašavaju važnost redovnog rasporeda spavanja. Nije presudno samo koliko spavamo, već i kada odlazimo na počinak i budimo se.

Ako promene sna utiču na koncentraciju, raspoloženje ili svakodnevno funkcionisanje, savetuje se razgovor sa lekarom opšte prakse.

Terapije bez tableta

Tablete za spavanje danas nisu prvo rešenje. Kod nesanice se često preporučuje kognitivno-bihevioralna terapija, usmerena na promenu navika i uverenja povezanih sa snom.

Kod apneje, poremećaja kod kojeg tokom noći dolazi do prekida disanja, može pomoći terapija kontinuiranim pozitivnim pritiskom vazduha (CPAP), koja održava disajne puteve otvorenim.

Stručnjaci zaključuju da je ključno prepoznati uzrok problema i prilagoditi terapiju. Kvalitetan san važan je za telesno zdravlje, mentalne sposobnosti i emocionalnu stabilnost u svakoj životnoj dobi.

Somborska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), Regionalna privredna komora zapadnobačkog upravnog okruga, Centar za socijalni rad Sombor i Školska uprava Sombor organizuju Sajam zapošljavanja, obrazovanja i privrede, 18. marta, objavila je danas NSZ.

Sajam je biti održan u Sportskom centru "Soko".

Poslodavci i obrazovne institucija se za sajam prijavljuju lično u Filijali Sombor NSZ, pozivom na brojeve telefona 064/8028479, 025/464-013, 025/420-780, 066/8751066 ili preko imejl adresa Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Poslodavcima će na raspolaganju biti besplatna profesionalna selekcija prilikom izbora kandidata i mogućnost korišćenja finansijskih olakšica pri zapošljavanju.

Nezaposleni zainteresovani za učešće na sajmu trebalo bi da se jave svom savetniku za zapošljavanje radi evidentiranja učešća i informisanja o pripremi za sajam.

NSZ savetuje nezaposlene da pre dolaska na sajam pohađaju obuku za aktivno traženje posla, koja je dostupna i na onlajn platformi za učenje NSZ, kako bi što bolje napisali svoju radnu biografiju (CV) i pripremili se za razgovor za posao.

Vikend iza nas nije doneo željene rezultate košarkašima Sombora. Naime, seniorski tim Sombora u derbiju kola ugostio je drugoplasirani tim lige, novosadski Danubius. Gosti su opravdali ulogu favorita., te su zasluženo slavili sa 73:84 (12:15, 18:24, 22:27, 21:18). Novosađani su bili bolji rival tokom većeg dela susreta. Do poluvremena stekli su devet poena prednosti, koju su tokom treće četvrtine dodatno uvećali (+14). U finišu meča su uspešno održavali stečeni višak. U dresu Sombora istakli su se Vasilije Terzić sa 13 poena, dok su Aleksa Vukeljić i Bojan Trivunović susrte završili sa po 11 poena. Dvocifreni učinak imao je i Ilić (10), dok su Repaja i Vukolić pridodali devet odnosno osam poena.

Uprkos porazu Sombor je zadržao treće mesto na tabeli 2. MRL KSV Sever sa 22 bodova. U narednom (17) kolu Sombor će dočekati sedmoplasiranu Slobodu.

Ovim informacijama treba dodati i da su mlađe selekcije Košarkaškog kluba Sombor ostvarile polovičan učinak. Juniori su gostovali u Gajdobri gde su porazili (54:66) domaći Hercegovac, dok su pioniri poraženi u Vrbasu od istoimene ekipe sa 77:63 - piše somborsport.org.

Proleće stiže uApatin, a sa njim i jedan od najlepših događaja u organizaciji Turistička organizacija Apatin – Apatinski prolećni bazar, koji će biti održan 20. i 21. marta u pešačkoj zoni ulice Srpskih vladara u Apatinu.
Tokom dva dana, centar grada biće ispunjen bojama, mirisima i prolećnom atmosferom. Posetioce očekuje bogata ponuda cveća, baštenskog materijala, meda i pčelinjih proizvoda, kreativnih rukotvorina, kao i uskršnjih ukrasa i simbola – sve ono što najavljuje toplije i radosnije dane pred nama.

Ovo je prilika da građani prošetaju, podrže lokalne proizvođače, pronađu nešto lepo za svoj dom ili baštu i uživaju u duhu proleća u srcu Apatina. Uskoro sledi i više informacija o zabavnom i edukativnom delu programa koji će dodatno obogatiti ovaj događaj.