Udruženje za edukaciju i lečenje gojaznosti i Udruženje "Zdrava nacija" danas su, uoči Svetskog dana borbe protiv gojaznosti, koji se obeležava 4. marta, podsetili da se Srbija suočava sa alarmantnim porastom tog oboljenja i da je krajnje vreme za sistemski, stručan i empatičan pristup.
Prema podacima Svetske federacije za gojaznost, 24 odsto populacije u Srbiji je gojazno, po čemu ona spada u zemlje visokog rizika, više od 70 odsto smrtnih ishoda povezano je sa prekomernom težinom i gojaznošću, a od četiri vodeća uzroka smrtnosti u Srbiji, gojaznost direktno utiče na tri - piše N1.
Dodatni podsticaj globalnoj diskusiji o gojaznosti daje Italija, koja je krajem prošle godine postala prva zemlja na svetu koja je usvojila Zakon o gojaznosti, čije donošenje jasno ukazuje da reč o ozbiljnom zdravstvenom problemu, koji zahteva sistemsko rešenje, naglasila su Udruženja.
Navedeno je da je gojaznost je ozbiljna, hronična, progresivna i relapsirajuća bolest koja značajno narušava zdravlje i kvalitet života i da je povezana sa više od 200 zdravstvenih komplikacija, uključujući tip dva dijabetesa, hipertenziju, dislipidemiju i kardiovaskularne bolesti.
Direktno je povezana sa najmanje 13 malignih bolesti i, odmah posle pušenja, predstavlja drugi vodeći uzrok raka na koji je moguće uticati, a procene ukazuju da bi u narednim godinama mogla postati i prvi uzročnik određenih maligniteta.
Posebno zabrinjava, kako dodaju Udurženja, uticaj gojaznosti na srce i krvne sudove, jer su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti kod osoba sa gojaznošću, a gojazne osobe imaju značajno veći rizik od infarkta miokarda u poređenju sa osobama normalne telesne mase.
Prema podacima Svetskog atlasa gojaznosti, čak 57 odsto populacije u Srbiji ima povišen indeks telesne mase, dok procene ukazuju da bi do 2030. godine skoro tri miliona građana Srbije moglo imati visok BMI.
Jednako zabrinjavajući jeste i podatak da je između 40 do 50 odsto odraslih osoba u Srbiji nedovoljno fizički aktivno, navela su Udruženja.
Gojaznost je u Srbiji prepoznata kao hronična bolest i 2022. godine donet je Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za njeno lečenje, a savremeni pristup podrazumeva kombinaciju pravilne ishrane, povećane fizičke aktivnosti, psihološke podrške i, kada je indikovana, farmakoterapije ili hirurškog lečenja.
