Sombor.info

Pesma Evrovizije će ove godine biti održana u Beču, a Srbiju će predstavljati grupa "Lavina".

Polufinalne večeri Evrovizije će se održati 12. i 14. maja, dok će veliko finale biti 16. maja, prenosi Nova.

Na takmičenju će učestvovati 35 zemalja, što je najmanji broj učesnika od 2003. godine.

Naime, ove godine su svoje učešće otkazale Španija, Slovenija, Island, Holandija i Irska, u znak protesta zbog učešća Izraela na Evroviziji.

Srbija je nedavno izabrala svog predstavnika, a u pitanju je grupa "Lavina" koja će nastupiti sa pesmom "Kraj mene".

Kao i do sada, na kladionicama su se već izdvojile neke numere, a ubedljivo prvo mesto za sada zauzima Finska, dok su među prvih pet i Francuska, Danska, Grčka i Australija.

Slede Švedska, Izrael, Kipar, Ukrajina i Italija, koje su u prvih 10, dok su predstavnici Srbije na 26. mestu.

Iako je grupa "Lavina", nakon pobede na PZE, na evrovizijskim kladionicama zauzimala 19. mesto, sada je došlo do promene.

U nedelju 08.03.2026. godine na Divčibarima je startovala nova sezona trejl trka u organizaciji ‘’West Serbia Trails’’-a. Na startu trke okupilo se oko 500 trkača koji su mogli da odaberu jednu od dve staze od 10 ili 15 kilometara. Članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Miroslav Liščević, Daniel Šokac kao i najmlađi finišer prošlogodišnje serije ovih trka Damjan Šokac, su uzeli učešće na kraćoj deonoci od 10 kilometra sa kumulativnim usponom od 470 metra čime je sezona i zvanično počela.

Sombor je ovih dana postao bogatiji za ono što mnogi već nazivaju novom fabrikom, ali ne bilo kakvom. Iako se na prvi pogled ne čuju mašine niti vide dimnjaci, u samom centru grada otvorena je fabrika koja proizvodi – osmeh, iznenađenje i savršen poklon za svaku priliku - FABRIKA POKLONA GIFTић u Dositejevoj ulici (preko puta pošte)

Na prostoru koji ostavlja utisak ozbiljnog pogona, zapravo se krije jedinstvena prodavnica – fabrika poklona, kakva do sada nije viđena u ovom delu Srbije. Koncept je jednostavan, ali moćan: sve na jednom mestu, za sve prilike i za svačiji ukus.

Alkoholni asortiman koji parira svetskim metropolama

Posebnu pažnju privlači impresivna ponuda alkoholnih pića. Police su ispunjene vrhunskim viskijima, od poznatih svetskih etiketa do pažljivo biranih premium brendova, zatim rumovima bogatih aroma, kao i širokim izborom likera i rakija. Ljubitelji domaće kapljice posebno će ceniti vrhunska domaća vina, birana iz najboljih vinarija, savršena i za poklon i za lično uživanje.

Galerijska roba i kožna galanterija

Ova “fabrika” ne staje samo na piću. Prostor podseća na galeriju – izložene su slike, umetnički detalji i dekorativni predmeti koji svaki dom čine posebnim. Tu je i bogata ponuda kožne galanterije: muške i ženske torbe, novčanici, kaiševi, rađeni od kvalitetne kože, elegantni i bezvremenski.

Pokloni za najlepše životne trenutke

Za one najemotivnije prilike, poput babina i rođenja deteta, fabrika poklona nudi pažljivo odabranu baby opremu, setove i poklone koji spajaju praktičnost i simboliku, idealne za prve uspomene.

Delikatesi koji se pamte

Gurmani će ovde doći na svoje. U ponudi su vrhunski delikatesi: dimljeno konjsko meso, autentični kulin, kobasice od mangulice, konjska kobasica, kao i bogat izbor kozjih i kravljih sireva, pažljivo biranih od domaćih proizvođača. Svaki proizvod nosi priču tradicije, kvaliteta i punog ukusa.

Nakit, satovi i luksuzni detalji

Za one koji traže nešto posebno, u ponudi su i nakit – suptilan, elegantan, ali i upečatljiv – kao i pažljivo odabrani satovi, savršeni kao poklon koji traje godinama i ima ličnu vrednost.

Fabrika koja ne proizvodi serijski – već lično

Iako naslov govori o novoj fabrici u Somboru, istina je još zanimljivija: ovo je mesto gde se ne proizvodi industrijski, već pažljivo bira, kombinuje i stvara savršen poklon za rođendane, slave, godišnjice, poslovne prilike ili jednostavno – znak pažnje.

Sombor je tako dobio nešto više od prodavnice. Dobio je fabriku poklona za sve prilike, mesto gde se luksuz, tradicija i emocija susreću – i gde svako može da pronađe nešto što se ne zaboravlja.

Život nas uči da ništa nije jednostavno, a neki nelogični tržišni zakoni često nadvladaju zdrav razum.

Upozorenja nikad dosta, pa evo još jednog korisnog saveta za štedljivu vožnju: što je brzina veća, veći je i otpor vazduha, a to direktno utiče na potrošnju goriva, piše Revijahak.

Otpor vazduha raste eksponencijalno sa rastom brzine, a ne linearno. Dakle, ako ubrzate samo malo, otpor, a s njim i potrošnja, može porasti znatno više nego što biste očekivali.

Prema nemačkom auto-klubu ADAC, automobili srednje klase pri brzini od 160 km/h troše i do dve trećine više goriva nego pri 100 km/h.

Iako mnogi vozači, pa i na našim auto-putevima, vole brzu vožnju, to je daleko od ekonomičnog (a i bezbednog).

Koja je brzina idealna za ekonomičnu vožnju? Najpre ubrzajte koliko je potrebno, pa prebacite u najviši mogući stepen prenosa i održavajte brzinu između 60 i 90 km/h - tada je potrošnja minimalna.

Naravno, ovo nije rešenje za vožnju auto-putem, tu je optimalno voziti konstantnih 100 do 130 km/h u najvišem stepenu prenosa.

Savremeni motori su najefikasniji između 90 i 110 km/h, a nakon tog praga potrošnja brzo raste zbog većeg naprezanja pogonske grupe.

Iako se maslinovo ulje smatra važnim delom zdrave ishrane, kardiolog upozorava da i s njim treba biti umeren.

Naime, i zdrave masti imaju svoje granice, a preterano dodavanje ulja jelima može doneti više štete nego koristi.

Studija koja je 28 godina pratila učesnike pokazala je da je unos od najmanje 7 grama maslinovog ulja dnevno, odnosno oko pola supene kašike, povezan s manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta raka. Ipak, ključ je – kako piše Eating Well – u umerenosti i preciznom doziranju.

Preporuka kardiologa

Dr. Anirud Balčandran, kardiolog sa Medicinskog fakulteta Duke University School of Medicine, slaže se da više maslinovog ulja ne znači nužno i veći zdravstveni efekat.

"Zamena zasićenih masti nezasićenim mastima biljnog porekla, poput ekstra devičanskog maslinovog ulja, donosi jasne zdravstvene koristi", rekao je Balčandran i dodao da je ekstra devičansko maslinovo ulje najbolji izbor jer je najmanje prerađena i nutritivno najvrednija varijanta - piše B92.

"Preporučujemo minimalan dnevni unos od oko 7 grama (oko pola supene kašike), ali ne bi trebalo prelaziti 20 grama, što je otprilike jedna i po supena kašika. Svakih 10 grama maslinovog ulja unutar tih granica povezano je s manjim rizikom od srčanih i krvnih problema", objasnio je.

Prema uglednoj studiji Predimed, to smanjenje rizika iznosi oko 10 odsto.

Na pitanje zašto unos treba ograničiti, Balčandran odgovara:

"Iznad 20 grama dnevno nema dodatno dokazanih koristi za zdravlje srca i krvnih sudova. Na kraju, višak kalorija nikome ne koristi."

Jednostavno rešenje za precizno doziranje

Problem je u tome što je količinu ulja teško proceniti, posebno kada se sipa direktno iz flaše. Čak i iskusni kuvari lako mogu premašiti preporučenih 20 grama dnevno, raspoređenih kroz više obroka.

Zato se kao jednostavno rešenje preporučuje korišćenje dozatora za ulje. Takav dozator omogućava kontrolisanije sipanje i preciznije doziranje. Modeli sa poklopcem dodatno pomažu da se sačuvaju aroma, svežina i antioksidansi.

To je jednostavan i pristupačan način da lakše kontrolišete unos ulja i pritom čuvate zdravlje srca.

Godinama se verovalo da je za više energije dovoljno spavati duže, ali novo istraživanje ukazuje na to da trajanje sna nije presudno.

Ključnu ulogu ima naša percepcija sna, odnosno uverenje da smo se dobro naspavali. Ideja da način razmišljanja može uticati na fizičko stanje poznata je kroz placebo efekat, pri kojem osoba doživljava stvarne fiziološke promene nakon neaktivnog tretmana, prenosi Index.hr.

Upravo su tim principom istraživači pokušali da objasne kako doživljaj sna može uticati na osećaj umora.

Istraživanja su pokazala da pozitivna telesna aktivnost može poboljšati percepciju sna, gotovo kao da smo dobili dodatni sat odmora.

Nikol Tang, profesorka psihologije na Univerzitetu Vorvik, objasnila je: "Kad razgovarate s ljudima o kvalitetu sna, svi misle da tačno znaju o čemu je reč", prenosi YourTango.

U dodatnom istraživanju 119 odraslih osoba učesnici su svaka dva sata ocenjivali kvalitet prethodne noći, a više od 90 odsto njih promenilo je procenu barem jednom tokom dana.

Tang je istakla: "Kad su se ljudi bavili nekom pozitivnom telesnom aktivnošću, njihova ocena kvaliteta sna je rasla."

Kad verujemo da smo loše spavali, osećamo se još umornije

U ranijem delu istraživanja Tang i njene kolege analizirali su 100 ispitanika, onih koji spavaju dobro i onih koji spavaju loše, kako bi uporedili različite scenarije spavanja. Učesnici su, osim noćnih faktora, kvalitet sna povezivali i sa "nivoom telesne aktivnosti, raspoloženjem, društvenim veštinama i sposobnošću jasnog razmišljanja".

To je pokazalo da procena sna ne zavisi isključivo od onoga što se događa tokom noći. Percepcija se menja u zavisnosti od toga kako se osećamo i koliko smo aktivni tokom dana.

Tang upozorava da nalazi ne nude univerzalno rešenje za sve probleme sa spavanjem. Ipak, ističe da ako stalno verujemo da smo loše spavali, mogli bismo se zaista osećati još umornije.

Uz redovnu telesnu aktivnost preporučuju se i dobre navike poput izbegavanja ekrana pre spavanja, pravilne ishrane i izlaganja jutarnjem svetlu.

Studija je pokazala da dremanje odmah nakon ispijanja kafe može poboljšati sposobnost mozga da apsorbuje kofein.

Možda zvuči “ludo”, ali ispijanje kafe, pa odlazak na dremanje moglo bi da bude tajna energičnijeg i boljeg buđenja, piše New York Post.

“Kofeinu je potrebno oko 30 minuta da se metabolizira, a dok se probudite, možete dobiti dvostruku korist od osvežavajućeg sna i budnosti sa kofeinom”, rekao je stručnjak za spavanje Džejms Vilson iz "Mattress Online".

Nauka definitivno podržava ovu tvrdnju. Studija iz 2010. pokazala je da dremanje odmah nakon ispijanja kafe može poboljšati sposobnost mozga da apsorbuje kofein - prenosi N1.

Iako se može činiti da vas kafa može sprečiti da zaspite, potrebno je vreme da kofein deluje. Stručnjaci iz Healthline-a rekli su da je pijenje kofeina neposredno pre 20 minuta dremke idealno za miran san.

Spavanje duže od 30 minuta može učiniti da se neko oseća pospaniji jer može ući u dublje stanje sna. Da biste optimizovali noćni san, ne bi trebalo da pijete kafu manje od šest sati pre spavanja.

Koliko kafe popiti pre nego što odspavate?

Idealna količina kofeina koju treba uzeti pre spavanja da biste se osećali budnije su dve šoljice kafe ili 200 mg kofeina.

Međutim, Vilson je upozorio da nisu svi ljudi isti.

“Važno je napomenuti da su svačije preferencije individualne, tako da kofeinska dremka može raditi za neke, a ne za druge”, rekao je on.

Međutim, dremanje ima različite zdravstvene prednosti, posebno ako ste lišeni sna.

“Dremanje je odličan način za borbu protiv simptoma nedostatka sna. Može vam dati pojačanje budnosti, učiniti vas produktivnijim i može pomoći ako spavate u suprotnosti sa svojim prirodnim cirkadijalnim ritmom, na primer, ako ste "noćna ptica" koja je primorana da ustaje u pet ujutru zbog posla”, otkrio je Vilson.

Ovaj paradoks poznat je mnogima. Nakon dugih zimskih meseci, sunce konačno počinje češće da se pojavljuje, dani postaju duži, temperature rastu, a priroda najavljuje dolazak proleća. Ipak, umesto očekivanog naleta energije, mnogi ljudi tada osećaju suprotno – umor, razdražljivost, pad koncentracije i neobjašnjiv osećaj iscrpljenosti.

Ovaj fenomen nije samo subjektivan utisak. Lekari ga već decenijama povezuju sa kombinacijom bioloških i psiholoških faktora koji se javljaju upravo na kraju zime. U medicinskoj literaturi najčešće se opisuje kao produženi efekat sezonske depresije ili takozvani „prolećni umor“, prenosi nova.rs.

Zima menja hemiju mozga

Najvažniji razlog leži u svetlosti. Tokom zimskih meseci dani su kraći, a nedostatak prirodnog svetla direktno utiče na hemijske procese u mozgu.

Kada je izloženost sunčevoj svetlosti mala, dolazi do pada serotonina – neurotransmitera koji reguliše raspoloženje, motivaciju i osećaj zadovoljstva. Istovremeno raste nivo melatonina, hormona koji kontroliše san i čini nas pospanijima, navode naučnici u istraživanju za Neuroscience.

Ova promena utiče na unutrašnji biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam. Rezultat je osećaj tromosti, manjak energije i potreba za dužim snom.

Zbog toga se kod mnogih ljudi tokom zime javlja stanje poznato kao sezonski afektivni poremećaj oblik depresije koji je direktno povezan sa promenom godišnjih doba.

Zašto je kraj zime posebno težak

Iako se simptomi često javljaju već na jesen, stručnjaci primećuju da kod velikog broja ljudi vrhunac dolazi upravo u februaru i martu.

Razlog je jednostavan. Organizam je mesecima bio izložen manjku svetlosti, fizičke aktivnosti i vitamina D, pa se stvara svojevrsni „biološki dug“. Kada vreme počne da se popravlja, telo još nije stiglo da se prilagodi promenama.

Drugim rečima, priroda ulazi u novu fazu, ali naš organizam i dalje funkcioniše po zimskom režimu.

U tom periodu česti su simptomi kao što su:

izražen umor i nedostatak energije
povećana potreba za snom
slabija koncentracija
razdražljivost i promenljivo raspoloženje
želja za hranom bogatom ugljenim hidratima

Sve su to klasični znaci sezonske depresije ili blažeg oblika takozvanog „zimskog bluza“.

Postoji i fenomen „prolećnog umora“

U evropskoj medicini ovaj osećaj ima čak i poseban naziv – prolećna letargija. To je stanje privremenog umora i psihičke iscrpljenosti koje se javlja upravo na prelazu iz zime u proleće.

Telo tada prolazi kroz niz adaptacija. Hormoni, krvni pritisak i metabolizam počinju da se prilagođavaju dužim danima i višim temperaturama. Taj proces može izazvati osećaj iscrpljenosti dok se organizam ne stabilizuje.

Sunce ne popravlja raspoloženje odmah

Još jedan razlog zbog kog se ljudi zbune jeste činjenica da lepo vreme ne donosi momentalno poboljšanje raspoloženja.

Mozgu je potrebno vreme da ponovo uspostavi ravnotežu između serotonina i melatonina. Tek nakon nekoliko nedelja dužih i svetlijih dana nivo serotonina počinje da raste, što mnogi ljudi primete kao nagli povratak energije i dobrog raspoloženja.

Zbog toga prvi pravi topli dan u proleće često deluje gotovo euforično – jer se tada hemija mozga konačno vraća u ravnotežu.

ASOCIJACIJA žena Sombor, tradicionalno je priredila humanitarnu izložbu torti i kolača u prostorijama Doma učenika srednjih škola Sombor, povodom obeležavanja 8. marta.

Kao i predhodnih godina, sve izložene poslastice namenjene su deci koja pohađaju Školu za osnovno i srednje obrazovanje „Vuk Karadžić“ Sombor i štićenike Doma „Mika Antić“.

predsednica Okružnog, opštinskog i gradskog odbora i potpredsednica Republičke organizacije Asocijacije žena Jelica Polovina zahvalila se svima na učešću, a posebno ženama, organizacijama i udruženjima koji su se i ove godine potrudili da obraduju decu.

Ovom prilikom otvorena je i petnaesta izložba radova sa likovnog konkursa „Cvet za moju mamu“ u kojoj su učestvovali đaci prvaci. Izložbu je zvanično otvorila članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić.

Najlepše poslastice proglasio je žiri Somborskih novina: treće mesto pripalo je UG „Rubac“ Kljajićevo, drugo mesto Ani Gužvanj, a najlepšu poslasticu napravila je Tatjana Blanuša.

Asocijacija žena Sombor dodelila je zahvalnice učesnicima programa, pojedincima i organizacijama koje su podržale organizaciju 31. osmomartovske izložbe torti i kolača. U okviru manifestacije priređen je i kulturno – umetnički program.

Planirana isključenja struje u Somboru za ponedeljak, 9. mart

08:00 - 09:30
ULICE: HAJDUК VELJКA 5-21 i 2-14 i JUG BOGDANA 1-7 i 2-14

10:00 - 11:30
ULICE: DEO SV.STEFANA ARHIĐAКONA