Ovaj paradoks poznat je mnogima. Nakon dugih zimskih meseci, sunce konačno počinje češće da se pojavljuje, dani postaju duži, temperature rastu, a priroda najavljuje dolazak proleća. Ipak, umesto očekivanog naleta energije, mnogi ljudi tada osećaju suprotno – umor, razdražljivost, pad koncentracije i neobjašnjiv osećaj iscrpljenosti.
Ovaj fenomen nije samo subjektivan utisak. Lekari ga već decenijama povezuju sa kombinacijom bioloških i psiholoških faktora koji se javljaju upravo na kraju zime. U medicinskoj literaturi najčešće se opisuje kao produženi efekat sezonske depresije ili takozvani „prolećni umor“, prenosi nova.rs.
Zima menja hemiju mozga
Najvažniji razlog leži u svetlosti. Tokom zimskih meseci dani su kraći, a nedostatak prirodnog svetla direktno utiče na hemijske procese u mozgu.
Kada je izloženost sunčevoj svetlosti mala, dolazi do pada serotonina – neurotransmitera koji reguliše raspoloženje, motivaciju i osećaj zadovoljstva. Istovremeno raste nivo melatonina, hormona koji kontroliše san i čini nas pospanijima, navode naučnici u istraživanju za Neuroscience.
Ova promena utiče na unutrašnji biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam. Rezultat je osećaj tromosti, manjak energije i potreba za dužim snom.
Zbog toga se kod mnogih ljudi tokom zime javlja stanje poznato kao sezonski afektivni poremećaj oblik depresije koji je direktno povezan sa promenom godišnjih doba.
Zašto je kraj zime posebno težak
Iako se simptomi često javljaju već na jesen, stručnjaci primećuju da kod velikog broja ljudi vrhunac dolazi upravo u februaru i martu.
Razlog je jednostavan. Organizam je mesecima bio izložen manjku svetlosti, fizičke aktivnosti i vitamina D, pa se stvara svojevrsni „biološki dug“. Kada vreme počne da se popravlja, telo još nije stiglo da se prilagodi promenama.
Drugim rečima, priroda ulazi u novu fazu, ali naš organizam i dalje funkcioniše po zimskom režimu.
U tom periodu česti su simptomi kao što su:
izražen umor i nedostatak energije
povećana potreba za snom
slabija koncentracija
razdražljivost i promenljivo raspoloženje
želja za hranom bogatom ugljenim hidratima
Sve su to klasični znaci sezonske depresije ili blažeg oblika takozvanog „zimskog bluza“.
Postoji i fenomen „prolećnog umora“
U evropskoj medicini ovaj osećaj ima čak i poseban naziv – prolećna letargija. To je stanje privremenog umora i psihičke iscrpljenosti koje se javlja upravo na prelazu iz zime u proleće.
Telo tada prolazi kroz niz adaptacija. Hormoni, krvni pritisak i metabolizam počinju da se prilagođavaju dužim danima i višim temperaturama. Taj proces može izazvati osećaj iscrpljenosti dok se organizam ne stabilizuje.
Sunce ne popravlja raspoloženje odmah
Još jedan razlog zbog kog se ljudi zbune jeste činjenica da lepo vreme ne donosi momentalno poboljšanje raspoloženja.
Mozgu je potrebno vreme da ponovo uspostavi ravnotežu između serotonina i melatonina. Tek nakon nekoliko nedelja dužih i svetlijih dana nivo serotonina počinje da raste, što mnogi ljudi primete kao nagli povratak energije i dobrog raspoloženja.
Zbog toga prvi pravi topli dan u proleće često deluje gotovo euforično – jer se tada hemija mozga konačno vraća u ravnotežu.
