Sombor.info

U petak, 10. 2. 2023. godine, u 18.00 časova, u „Fabrici snova“, na adresi Venac Radomira Putnika 2, biće prikazana predstava „Aska i Vuk“, Pan Teatra iz Beograda.

Karte po ceni od 300 dinara dostupne su u prodaji radnim danima, počevši od srede, 8.2.2023. godine, u terminu od 10.00 do 13.00 časova, ili na dan predstave od 17.00 do 18.00 časova.

Pozorišna predstava „Aska i Vuk” (rađena po dramatizaciji poznate pripovetke Ive Andrića) govori o snazi umetnosti – kako se fizički slabija ovčica Aska može suprodstaviti daleko snažnijem Vuku, svojim jedinim oružjem – igrom.

Dobro i lepo uvek pobeđuje zlo, samo treba biti uporan. Scenski pokret, klasična muzika i baletska koreografija zauzimaju značajno mesto u ovoj predstavi, pa je i na taj način edukativna i prilagođena najmlađem uzrastu dece.

Tekst: Olivera Viktorović
Režija: Olivera Viktorović
Kostimi: Zora Miočinović
Koreografija: Tamara Spasić Antonijević
Scenografija: Ivan Pantović

Igraju: Bojana Đurašković
Olivera Viktorović
Aleksandra Đurić
Marko Milošević

Prema Čubrilu, vrlo je verovatno da je ovo najhaldniji deo zime.

Narednih par dana naš deo Evrope će se nalaziti na istočnoj periferiji jakog anticiklona preko koje će ka nama strujati hladan i suv vazduh, tako da će preovlađivati suvo ali hladno vreme, piše najpopularniji meteorolog amater u Srbiji, Marko Čubrilo.

Posebno će biti hladne noći i jutra kada će zbog pretežno vedrog neba minimumi biti vrlo niski i u nizijama će se kretati od -11 do -3, a na planinama od -16 do -10, ponegde i oko -20 stepeni Celzijusa, upozorio je.

„Dnevni maksimumi niski ali ništa ekstremno jer će dosta sunca i činjenica da se dan počinje produžavati usloviti umereno hladne dane uz maksimume od -4 do +2 stepena Celzijusa, na višim planinama, naravno znatno hladnije“, kaže Čubrilo.

U drugom delu nedelje i prema sledećem vikendu i dalje suvo. Noćni i jutarnji mrazevi će i dalje biti prisutni – ali će polako slabiti, i za naredni vikend jutarnji minimum od -13 do -6 na planinama i od -6 do 0 u nizijama. Dnevni maksimum u nizijama od 2 do 5 stepeni Celzijusa.

„Prema sredini meseca sve upućuje na dalje otopljenje uz postepeno jačanje uticaja Atlantika koji bi sredinom meseca mogao doneti povremene padavine, gotovo sigurno u obliku kiše. Dalji razvoj sinoptike ostaje upitan. Proces zagrevanja stratosfere će imati svoj nov ciklus negde od 9.2. pa do oko 18.2. Za sada se simulira značajno slabljenje ali ne i razdvajanje polarnog vrtloga, nešto slično kao početkom februara. U isto vreme modeli za sada daju signal za značajno slablenje zapadnih vetrova, dok neki od članova niza idu ka okretanju vetrova na istočne ali to još uvek nije dominatna trend“, analizirao je.

Prema Čubrilu, vrlo je verovatno da je ovo najhaldniji deo zime i da nas možda čeka još jedno zahlađenje, možda čak i obilniji sneg – ali teško da se ekstemno niske temperature javiti.

Posle 10. februara se očekuje popuštanje hladnog talasa, a prema sredini meseca i osetno otopljenje, zaključio je Marko Čubrilo.

Izvor: nova.rs

Naziv Lagoto Romanjolo (engl. Lagotto Romagnolo) označava „vodenog psa iz Romanje“ (Romanja – pokrajina u Italiji). Odgovarajuće ime za ovu rasu obzirom da je bila namenjena lovu na vodenu divljač kroz vlažne močvare u ovoj pokrajini. Takođe su poznati kao italijanski i romanjski vodeni psi.

Budući da su mnoge močvare ove oblasti danas presušile, rasa je pronašla novu namenu u vidu lova na tartufe. Lako se obučavaju jer imaju veoma izražen njuh, ali i debeli sloj krzna koje ih štiti u jesen i zimi i čuva od bodlji i trnja dok prolaze kroz šumu.

U savremenom dobu, lagoto predstavlja jedinu rasu namenjenu pronalaženju tartufa, a njihov snažan osećaj mirisa, kao i tendencija ka kopanju čine ih eskpertima ovog posla. Pored svega ovoga, oni su nežni, aktivni i nezahtevni kućni ljubimci. Dlaka im je hipoalergenska, pa su stoga odlični za one koji pate od istih, ali im krzno zahteva dobro održavanje.
Ukoliko ste spremni da se posvetite njegovom održavanju i da mu pružite ljubav i ako vam je potreban veran porodični pratilac i družbenik u lovu na tartufe, lagoto romanjolo može biti odličan pas za vas.

Poreklo

Istorija rase doseže čak do doba renesanse u Italiji, a vrlo verovatno i mnogo pre toga. Prvobitno su bili uzgajani kao lovci koji su pomagali u hvatanju pernate divljači romanjskih močvara. Njihovo vodootporno krzno štitilo ih je od hladne vode pri ronjenju.
Međutim, krajem osamdesetih godina prošlog veka veliki deo močvarnih područja bio je isušen i ovi psi bi ostali bez posla, da nije njihovog odličnog njuha koji im je pomagao u otkrivanju tartufa. Vremenom lagoto postaje sve više zastupljen u oblastima Lombardija, Toskane i Romanje. Od tada pa sve do danas, odlično je prilagođen ovoj svrsi.

Krajem sedamdesetih, zanimanje za rasu je počelo da jenjava i ona bi potpuno nestala da nije bilo entuzijasta koji su se osamdesetih godina borili za njeno očuvanje. Od tada, interesovanje se proširilo na zemlje širom sveta, a u julu 2015. lagoto romanjolo je priznat kao sportski pas od strane Američkog kinološkog kluba (AKC – American Kennel Club).

Karakteristike

Ovu veoma poznatu rasu najviše krasi njen neobičan i originalan izgled. Dlaka joj je nesvakidašnje kovrdžava i često podseća na vunu. Manje je do srednje veličine i četvrtaste i snažne građe. Prosečna visina mužjaka kreće se u rasponu od 43 do 48 cm, a ženke od 41 do 46 cm. Normalna težina mužjaka je od 13 do 16 kg, dok su ženke, po pravilu, nešto lakše 11-14 kg.

• Naziv: Lagoto Romanjolo
• Zemlja porekla: Italija, Belgija, Francuska
• Životni vek: 15-17 godina
• Temperament: veran, nežan, druželjubiv, razigran, lak za dresuru
• Boja: braonkasto-siva, smeđe-bela, oranž-bela, smeđa, oranž
• Visina: mužjak 43-48 cm, ženka 41-46 cm
• Težina: mužjak 13-16 kg, ženka 11-14 kg

Temperament

Kada prvi put ugledate lagota, verovatno ćete prvo primetiti njegovo prelepo, kovrdžavo krzno. Upravo to vodootporno krzno štitilo ga je i održavalo toplim i zaštićenim dok je lovio divljač po hladnim močvarama Italije. Slojevi dlake više podsećaju na valovitu ljudsku kosu nego na krzno i dolaze u različitim bojama sa raznolikim obeležjima.

Ne linja se puno, što je naročito dobro za one koji pate od alergija, ali mu krzno lako gubi sjaj i raste do te mere da prekriva oči i uši. Iz tih razloga zahteva dobro održavanje. Međutim, ako možete da ispunite ove zahteve nege bićete nagrađeni vernim, porodičnim saputnikom koga ćete lako naučiti praćenju mirisa, obukama poslušnosti, agilnosti i još mnogo čemu.

Lagoto Romanjolo nije zahtevan pas. Srećan je kada od vas dobije dovoljno vežbanja i druženja, a može čak i da živi u stanu ukoliko su zadovoljene njegove najbitnije potrebe. Ipak, ako ga ostavite predugo bez fizičke i mentalne stimulacije biće mu dosadno pa će lajati, kopati i ispoljavati drugo neželjeno ponašanje, kao što je griženje stvari.

Ukoliko je pravilno socijalizovan, dobar je i sa decom i sa drugim kućnim ljubimcima, iako ima tendenciju da laje na strance ako uđu na njegovu teritoriju. Ova rasa sve više postaje popularna širom sveta. Čak i oni sa niskim do umerenim iskustvom po pitanju pasa, vrlo brzo će shvatiti da je lagoto odgovarajuć kućni ljubimac, nežan, brižan i beskrajno posvećen svojim ljudima.

Iako su prvobitno namenjeni lovu, danas je ovo jedina pasmina uzgajana da lovi tartufe. Naučnici su čak i proučavali njihove gene da bi bolje shvatili epilepsiju ranog doba i primenili ovo genetsko istraživanje na proučavanje epilepsije kod dece.

Mogu biti jako dobri čuvari, ako ih istrenirate da laju kada je to potrebno. Ipak, bez obuke mogu postati preveliki lajavci. Kao što smo već pomenuli, njihov veoma izražen njuh čini ih odličnim tragačima tartufa, a takođe, imaju i urođenu tendenciju da kopaju, pa neki vlasnici daju svojim lagotima peščane kutije ili im ograničavaju određena područja gde je kopanje dozvoljeno.

Zbog svojih davnih lovačkih gena, neće zaboraviti da iskažu uzbuđenje radosno skačući u vodu kako bi vam nešto doneli i to je za mnoge od njih potpuno prirodna stvar. Zbog visokog nivoa energije i mentalne aktivnosti, veoma će ceniti vaš napor da mu pružite ovakve vidove stimulacije.

Njihovo oštro čulo mirisa naročito dolazi do izražaja kada „uposle“ svoje noseve kako bi pronjuškali okolo. Osim ovoga, lagoto romanjolo je odličan porodični prijatelj, nežan je i opušten, a potrebna mu je najmanje jedna duža šetnja svaki dan, kao i igra u kojoj će vam donositi stvari.

Veoma su druželjubivi, pa ih nikada nemojte predugo ostavljati sami ili dopustiti da veći deo vremena provode napolju. Bez ljudskog društva, očekujte nezadovoljstvo, usamljenost, a sami tim i neželjeno ponašanje, što važi za svakog psa. Sa socijalizacijom počnite što ranije, kako biste ih naučili dobrom ponašanju kada su okruženi novim ljudima ili životinjama.

Dobro pazite kako se ponašate prema svom ljubimcu. Nevezano za to da li je pas rasan ili mešanac, nijedan od njih ne zaslužuje loše ophođenje i batine. Ako kod životinje postoji nedozvoljeno ponašanje, to ćete rešiti samo obukom i dresurom, nikako fizičkim zlostavljanjem. Kod pasmine lagoto romanjolo, jako je specifično da pamte ako ga udarite ili ste previše grubi, pa se može desiti da usled toga samoinicijativno prestanu biti vaši pomagači u potrazi za tartufima.

Lagoto Romanjolo spada u jedne od najpopularnijih pasmina na svetu, naročito zbog, kako smo prethodno istakli, odličnih sposobnosti u potrazi za tartufima, pa samim tim i velikim mogućnostima da svojim vlasnicima donesu ogromnu zaradu. Mnogi od vlasnika ili odgajivača u ovim divnim bićima vide samo novac, a ne prijatelja za ceo život. Lagoto će vam doneti korist, ali nemojte da vam to bude glavni razlog da uzmete psa ove rase. Pre svega, na njega gledajte kao na najodanijeg kompanjona i nežne duše koja će vas voleti do kraja svog života.

Zdravlje

Lagoto Romanjolo je, generalno, zdrava pasmina, iako i kod njih, kao i kod svake rase, postoji par bolesti kojima su skloni. Odgovorni odgajivači će svoje pse testirati na ova oboljenja i isključiti ih iz daljeg uzgoja, ukoliko postoji razlog za to, kako se bolest ne bi dalje prenosila na buduće štence, a takođe i pored toga treba biti oprezan i psa redovno voditi veterinaru. Neki od zdravstvenih problema sa kojima se suočava ova rasa uključuju displaziju kukova, displaziju laktova, gangliozidoza, epilepsiju kod mlađih pasa, cerebralna ataksija i neuroaksonalna distrofija.
Displazija kukova je nasledno oboljenje koje predstavlja nepravilan razvoj kukova, kada je koštani, brzorastući deo kuka „labav“, tj. kada nije dovoljno učvršćen mišićima, tetivama, ligamentima… Displazija kukova je nasledna, ali se može pogoršati dejstvom određenih faktora kao što su brz rast usled nepravilne ishrane, gojaznost, povrede nastale usled skakanja ili pada, kao i šetnja po klizavoj površini (izbegavajte da se vaš pas šeta po parketu jer mu to može oštetiti zglobove i doprineti displaziji).
Neki psi imaju simptome poput hramanja ili bola u jednoj ili obe zadnje noge, dok drugi neće imati nikakve simptome. Kako pas stari, može se razviti artritis. Dijagnoza se postavlja rendgenskim snimanjem kukova, a u konsultaciji sa veterinarom, znaćete koji je najbolji vid lečenja vašeg ljubimca – to mogu biti lekovi, pa čak i hirurška intervencija. Pse sa displazijom treba isključiti iz daljeg uzgoja.

Displazija laktova – slično displaziji kukova i ovo predstavlja degenerativno oboljenje karakteristično za velike pse. Kada tri vrste kostiju koje čine lakat srastu nepravilno, javlja se opšta slabost laktova. Bolest zavisi od težine: pas jednostavno može razviti artritis ili bi mogao početi da hramlje. Kao terapiju veterinari koriste lekove za ublažavanje bolova (antiinflamatorne lekove), regulisanje telesne težine, a po potrebi i operaciju.

Gangliosidoza kod pasa predstavlja recesivan, genetski poremećaj. Vršenje provere određenog gena se ne radi kod svih rasa. Ova bolest, takođe, predstavlja i retki, metabolički poremećaj, a psi koji od nje pate imaju nedostatak ili smanjen broj enzima u mozgu koji pomažu razgradnji starih molekula. Tada mozak gubi sposobnost da se „reši“ starih molekula, dok se novi molekuli u isto vreme razvijaju, pa dolazi do problema koji utiču na nervni sistem.
Simptomi se značajno razlikuju od jedinke do jedinke, a mogu uključivati nedostatak koordinacije, depresiju, promene u ponašanju, trešenje glavom (pogotovo kad jedu), mentalnu „otupljenost“, napade, slepilo, gluvilo i druge.

Epilepsija kod mladih pasa je specifična vrsta epilepsije koja se ređe javlja kod odraslih i starijih jedinki. Prilično je retka u odnosu na klasične tipove epilepsije i identifikovana je kao stanje usko povezano upravo za rasu lagoto romanjolo, pogađa značajan broj pasa, pa postoji veliki rizik da se bolest prenese genetskim putem, ukoliko se to ne spreči na vreme.

To je, dakle, nasledno oboljenje, ne može se preneti sa jednog psa na drugog, već samo sa roditelja na štence i to tako što psi nasleđuju određenu kombinaciju „neispravnih“ gena od strane oca i majke. Dijagnoza se obično postavlja u radnom dobu, pa, stoga, obolele pse treba isključiti iz daljeg uzgoja.

Kao što smo već rekli, uglavnom je ovo bolest mlađih pasa i često daje simptome kad je pas već od 5-6 nedelja star. Neki psi se potpuno oporavljaju u periodu od 4-6 meseci starosti i nastavljaju da žive zdravo bez dodatnih problema, a nekima će simptomi stvarati neprijatnosti tokom čitavog života.

Za razliku od drugih oblika epilepsije, simptomi ove vrste su slaba koordinacija, nespretnost, podrhtavanje tela i veća od normalne sklonosti da se sapliću o razne stvari. Dijagnozu će postaviti vaš veterinar uzimanjem DNK putem krvi ili brisa.

Odgovorni odgajivači rase lagoto romanjolo testiraće roditelje štenaca na bolest i rezultati će biti transparentni potencijalnim kupcima. Ukoliko kupujete štene, obavezno tražite da vidite rezultate testa, iako su roditelji šteneta naizgled zdravi, simptomi kod štenaca se mogu manifestovati tek kasnije, a oni će ipak biti nosioci „lošeg“ gena.

Cerebralna ataksija je stanje koje se javlja kada je deo mozga vašeg psa oštećen. Može se javiti kao rezultat naslednih ili urođenih defekata, a može biti i rezultat infekcija ili tumora mozga. Nažalost, ova bolest je progresivna i fatalna.

Najčešće se prenosi genetskim putem, a budući da se simptomi javljaju u kasnijim godinama, vrlo je teško izbeći uzgoj obolelih pasa. Ipak, pošto je od nedavno na raspolaganju DNK test na cerebralnu ataksiju, odgovorni odgajivači će zasigurno svoje pse testirati. Međutim, gen koji uzrokuje bolest je recesivan, što znači da oba roditelja moraju biti nosioci tog gena kako bi preneli bolest na svoje potomstvo.
Kao prvi simptomi se obično javljaju nespretnost i blage oscilacije pokreta. Kako se stanje pogoršava, pas ne uspeva održati ravnotežu i često pada. Glava i oči vašeg psa mogu početi da se kreću ubrzano i na neuobičajan način. Imaće problema sa hodanjem i počeće da gubi na težini.

Kod nekih se simptomi pojavljuju u blažem obliku i uzrokuju samo slabu onesposobljenost do pete godine. Kod drugih, simptomi napreduju brzo i uzrokuju ozbiljno oštećenje. Obično se pojavljuju kod jedinki starijih od dve godine. Ukoliko primetite neke od navedenih znakova, odmah odvedite psa kod specijalizovanog veterinara – neurologa.

Neuroaksonalna distrofija obično predstavlja genetsko oboljenje koje uzrokuje progresivnu degeneraciju nervnih ćelija perifernog ili centralnog nervnog sistema. Pogođena štenad mogu se roditi sa respiratornim problemima, skoliozom i artrogripozom (ograničena pokretljivost zglobova). Pored toga, može se javiti i cereberalna hipoplazija (cerebelum je deo mozga zadužen za kontrolisanje motoričke veštine i koordinacije). Postoje psi koji ne pokazuju simptome sve do odraslog doba.

Simptomi mogu uključivati: nepravilan hod (visoko koračanje), slabu koordinaciju, posrtanje, trešenje glavom, nekontrolisanost mokrenja, nekontrolisanost defekacije, nedostatak vitamina E (što uzrokuje oštećenje ćelija), sekundarna pneumonija.

Bolest je obično uzrokovana genetikom, a veruje se da je naslednost autosomno recesivna, što znači da moraju biti prisutne dve kopije mutiranog gena kako bi se bolest prenela na leglo. I otac i majka moraju biti nosioci pomenutog gena. Drugi uzroci oboljenja su nedostatak vitamina E, dijabetes sa manjkom insulina (nizak nivo šećera u krvi), stariji psi, psi izloženi određenim toksinima.

Za neuroaksonalnu distrofiju ne postoji lek. U zavisnosti od uzroka, vaš veterinar će prepisati terapiju. Neki psi reaguju na kortikosteroid Prednizon, nekad se prepisuju lekovi za opuštanje mišića, a antibiotici se prepisuju da se spreči zapaljenje pluća i infekcije. Preporučuje se dodatak vitamina E i Omega 3.

Veterinar će takođe verovatno želeti da svog pacijenta drži na visokokvalitetnoj ishrani na bazi mesa, koja ima više hranljivih sastojaka. Masiranje ojačanih ekstremiteta može biti korisno, kao i tretman masažom. Proverava se i stanje pankreasa zbog problema sa insulinom.

Psi sa sporo progresivnom neuraksonalnom distrofijom, uz potrebnu terapiju, mogu živeti kvalitetnim životom. Važno je da psa ne ostavljate samog napolju ili pored vode (bazena) kako ne bi upao i utopio se. Za sve ostale provere i medikamente, obavezno slušajte samo svog veterinara.

Nega

Zube vašeg lagota trebate prati prema preporuci veterinara. Proveravajte uši i postolje šapa kako biste sprečili zadržavanje ostataka, infekcije i parazite i održali ih čistim. Posebno je važno proveriti uši barem jednom nedeljno, jer njegova kovrdžava dlaka brzo raste u i oko ušiju i predstavlja „raj“ za različite ostatke i bakterije. Možda će biti potrebno da deo oko ušiju ošišate, tj. skratite, kako biste sve lepo očistili.

Krzno sadrži dvostruke slojeve otporne na vodu. Ovi psi se jako malo linjaju, a dlaka im zadržava alergene pri telu, a ne širi ih okolo, tako da se lagoto smatra savršenom rasom za one koji pate od alergija, pa ih iz tog razloga često nazivaju hipoalergenskom pasminom. Ipak, ako im ne održavate dlaku, postaće suva i bez sjaja.

Dlaka je gušća oko očiju i ušiju, pa zato ta mesta obazrivije pregledajte. Kako biste izbegli probleme, redovno ga četkajte i vodite kod grumera.

Ishrana

Ishranu lagota treba formulisati u odnosu na mnoge faktore, kao što je starost psa i nivo aktivnosti. Najbolje je da se obratite svom veterinaru ili profesionalnom nutricionisti za pse u vezi saveta o tome kako da ga hranite i koju veličinu porcije da mu dajete. Njegove prehrambene potrebe će se menjati od doba šteneta preko odraslog psa, pa sve do seniora. U odnosu na to, bitno je da se pridržavate datih uputstava za ishranu.

Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima

Psi ove rase sposobni su da žive mirno i da se slažu sa decom i drugim kućnim ljubimcima, sve dok su socijalizovani, pogotovo od ranog doba. Naučite svoje dete da se nikada ne vuče psa za uši ili rep, da se ne približava ijednom psu dok jede ili spava, niti da mu pokušava oduzeti činiju sa hranom. Bez obzira koliko je pas prijateljski nastrojen, sa malom decom nikada ne treba ostajati nasamo, upravo zbog mnogih nepredviđenih situacija. Uvek nadgledajte psa i malo dete. Nijedan pas, ma kako bio prijateljski nastrojen, ne treba biti ostavljan sam sa malim detetom.

Generalno su dobri i veoma razigrani, sa velikom potrebom za aktivnošću, ali je važno da se uverite da se u igri ne uzbude previše i slučajno ne gurnu veoma malu decu.

Kada su u pitanju drugi kućni ljubimci, kod njih se ponekad budi lovački instikt, pa tako mogu početi da jure manje životinje. Međutim, dresura i socijalizacija smanjiće ove tendencije, tako da lagoto neće imati problema kada je u pitanju prilagođavanje domaćinstvima sa više kućnih ljubimaca.

Pošto smo mi zagovornici udomljavanja, ukoliko želite lagota, zavirite za svaki slučaj u neki azil, budući da ljudi bez razmišljanja i prethodne pripreme, može se reći olako, uzimaju psa, a kada mu se ne posvete dovoljno i dođe do nepoželjnog ponašanja, onda ga izbacuju na ulicu. Ukoliko ste i vi nakon ovog izlaganja ostali zadivljeni pasminom zvanom „lagoto romanjolo“, proverite u obližnjim skloništima i sigurno ćete naći barem jednog napuštenog koji čeka svoj zauvek dom.

Izvor: ljubimci.org

Građani Sombora potpisuju peticiju kojom se traži obnavljanje železničke stanice u tom gradu.

Na portalu "Ide glas" objavljena je peticija kojom se traži renoviranje železničke stanice u Somboru, a peticija će biti upućena gradonačelniku Antoniju Ratkoviću.

Građani peticijom traže "bezbedno mesto za čekanje i mesto sačuvano od hladnoće u kom bi mogli tokom čekanja da sednu".

Železnička stanica u Somboru nema uređenu i ugrejanu čekaonicu.

Stanična zgrada izgrađena je 1869. godine.

Na početku 20. veka iz ove železničke stanice vozovi su se kretali u sedam pravaca.

Danas su ostala aktivna dva - prema Subotici i prema Bogojevu.

Izvor: 021.rs

Španski grad Oropesa Del Mar, proteklog vikenda od 3. do 5. februara 2023. godine, ugostio je najbolje evropske atletske klubove iz 22 evropskih zemalja koji su nastupili na najprestižnijem klupskom kros takmičenju Kupu Evropskih šampiona u krosu.

Republiku Srbiju i Srpski atletski Savez na Kupu Evropskih šampiona krosu drugu godinu za redom (posle prošlogodišnjeg učešća u Portugaliji) predstavljali su muške seniorske ekipe Atletskog kluba Apatin i Atletskog kluba Leposavić i ženska seniorska ekipa Atletskog kluba Srem Sremska Mitrovica.

Takmičenje je realizovanp po sunčanom vremenu, temepratura je bila 16 stepeni, uz povremeni mestimično jak vetar- staza je bila izuzetno zahtevna celom dužinom je bila sapuno zaokreta. Podloga je bila kombinacija peska i mekane trave, na pojedinim mestima je teren bio tvrd.

U trci seniora na 8.750 metara na izuzetno zahtevnoj stazi i u odličnoj konkurenciji ekipa koje su angažovala pojačanja sa takmičarima iz Kenije, Etiopije, ekipa Atletskog kluba Apatin u ekipnom plasmanu zauzela je 25. mesto. U pojedinačanoj konkurenciji u kojoj je nastupio 101 takmičar, Đuro Borbelj osvojio je 75. mesto sa rezultatom (27 minuta i 44 sekunde), Dušan Krstić zauzeo je 92. mesto (30:23), Miroslav Pešić (31.08) i Aleksandar Stajić (32:15) osvojili su 95. i 96. mesto. Atletski klub Leposavić zauzeo je 26. mesto u ekipnom plasmanu.

U seniorskoj muškoj ekipnoj konkurenciji trijumfovala je ekipa Kasteljona sa 12 bodova, ispred Sportinga iz Lisabona 30 bodova i ekipe iz Italije Kasone Noceto 32 boda. U pojedinačnoj konkurenciji slavio je Kvizera Rodrigo (Kasteljon) 23:55, drugoplasirani je Oskar Čelimo (Kasone Noceto) 24:03, dok je trećeplasirani Longosiva Reuben (Benfika) 24:18.

Ponosan sam na seniorsku ekipu Atletskog kluba Apatin koja je drugu godinu za redom predstavljala Opštinu Apatin, Srpski atletski Savez, AP Vojvodina I republiku Srbiju na ovom najjačem evropskom klupskom takmičenju, na koje se plasirala osvajanjem šampionske titule prvaka Srbije na Prvenstvu Srbije u krosu koje je održano u oktobru 2022. godine u Novom Sadu. Kup evropskih šampiona je jedno od najstarijih takmičenja iz kalendara Evropske atletske federacije, u muškoj seniorskoj konkurenciji bilo je 58. izdanje. Naša ekipa iako nije imala uslove za obavljanje adekvatnih priprema, dostojno je reprezentovala svoju svoj grad i svoju zemlju i hrabro se upustila u borbu sa sjajnim ekipama iz cele Evrope koje su se uz pojačanja specijalno pripremale za nastup. Želeo bih se zahvaliti kolegama iz druga dva srpska kluba Bojanu Komleniću i Aleksandru Neševskom i njihovim timovima na izuzetnoj saradnji tokom pripreme i realizacije naših aktivnosti, izjavio je Goran Čegar, predsednik kluba.

Atletski klub Apatin jedini nije imao službeno lice na takmičenju iz razloga što je kompletan finansijski trošak učešća finansiran iz sopstvenih sredstava, tako da je prioritet dat na učešće takmičara, i donesena je odluka da Goran Čegar kao službeni predstavnik kluba ostane u Srbiji.

Izvor: apatinskenovine.rs

Zbog havarije JKP "Energana" će u utorak na ceo dan obustaviti grejanje somborskim stanovima, a prognozirana najniža temepratura za utorak iznosi -5C.

Saopštenje JKP energana prenosimo u celosti:

"Poštovani,

Obaveštavamo Vas da je za utorak 07.02.2023.godine planirano izvođenje radova na havarijskoj sanaciji gasovoda RG-04-15 kod Vrbasa, usled čega će doći do privremenog prekida snabdevanja prirodnim gasom napodručju grada Sombora.

Privremeni prekid isporuke prirodnog gasa trajaće u intervalu od 06.00 do 22.00 časova.

JKP „Energana“ će grejati u ponedeljak uveče, 06.02.2023. godine i u utorak 07.02.2023. godine, odmah po normalizovanju isporuke, celu noć.

Kotlarnice koje koriste mazut kao energent (Radišićeva i Nike Maksimovića) će raditi normalno.

Hvala na razumevanju."

Jak vetar, koji od noćas duva na području naše opštine, u momentima i preko 70 km na sat, srušio je banderu na putu ka marini i dva drveta u gradu što je izazvalo probleme u saobraćaju i dovelo do njegovog prekida u pojedinim ulicama.

Nezvanično saznajemo, vozači koji su naišli neposredno posle pada bandere su se odmah organizovali, pomerili je sa puta i time ga ponovo osposobili za saobraćaj.

Policija je odmah obezbedila sva problematična mesta, a komunalne ekipe odmah izašle na teren kako bi što pre uklonili palo drveće i uspostavili normalan saobraćaj.

Ovogodišnje izdanje gastronomske manifestacije „Čvarak fest“ i ovoga puta ispunilo je sva očekivanja takmičara, sudija i posetilaca. Ni jak vetar koji je uporno duvao čitavo vreme nije uspeo da pokvari sam koncept događaja, a nije manjkalo druženja, pozitivne energije i, na kraju krajeva, dobrih čvaraka. Pokrovitelј „Čvarak festa“ je opština Kula, a predsednik opštine, Damjan Milјanić, rekao je da ova manifestacija ima ogroman značaj za opštinu Kula, a, iz godine u godinu, sve veći broj takmičara i posetilaca govore u prilog toj činjenici:

„Ova manifestacija je posebno značajna za našu opštinu, a u spremanju tradicionalnog specijaliteta, čvaraka, nadmetalo se rekordnih 75 ekipa. Svake godine je sve više i više ekipa, tako da to sve ide u dobrom smeru i veoma smo zadovolјni tom činjenicom. Vreme jeste nešto lošije nego prošle godine, ali, jednostavno, to su vremenske prilike koje nisu klјučne za ovakav događaj. Posebno mi je drago da vidim da ova manifestacija živi i raste, pošto je ovu manifestaciju osmislio i organizovao sada, nažalost, pokojni Boban Damjanović, nekadašnji predsednik Skupštine opštine Kula i onda to ima neku posebnu i dodatnu dimenziju. Uveren sam da će iz godine u godinu rasti i sada je već prepoznatlјiva i posetioci i takmičari su iz raznih krajeva Vojvodine, a ne samo iz naše opštine. Veoma sam zadovolјan kako je ova manifestacija protekla, kako je proticala u prethodnim izdanjima, a ne sumnjam da će tako biti i u budućnosti.“

Organizatori „Čvarak festa“ su Mesna zajednica Sivac i Turistička organizacija opštine Kula, a Milenko Rajić, sekretar Mesne zajednice Sivac, izrazio je zadovolјstvo rekordnim brojem ekipa. Takođe, istakao je da Sivac ima čime da se ponosi i ima šta da ponudi kada su u pitanju čvarci, jedni od najpoznatijih specijaliteta u ovim krajevima naše zemlјe:

„Mogu slobodno reći da su se svi takmičari odazvali koji su se prijavili i da, kao što je najavlјeno, imamo rekordnih 75 ekipa. Takođe, mogu reći još da, ako se neko pita gde se tope danas najbolјi čvarci, oni su definitivno u Sivcu. Što se tiče samih kriterijuma, sudije su najavile da gledaju boju i hrskavost čvarka i, po tom njihovom kriterijumu, imamo ekipu koja je prošle i 2020. godine uzela treće mesto. Znači, ipak ima nešto u tom našem čvarku. Iskoristio bih ovu priliku da pozovem sve zainteresovane da se i naredne godine prijave za učešće na „Čvarak festu“.

Jedno nezvanično pravilo uvrstilo se među ekipama na „Čvarak festu“, a to je da su svi pobednici. Ipak, kada su u pitanju glavna reč i, vrlo često, nijanse, za rešavanje istih i donošenje konačne odluke zadužene su sudije, a glavni sudija, Tomislav Subotički, detalјnije je pojasnio koji su to kriterijumi koje čvarci moraju da zadovolјe kako bi našli svoje mesto među prva tri plasirana:

„Čvarak mora da ima lepu i rumenu boju, da je pržen iznutra i da je hrskav kada se zagrize, da je posolјen i ništa više. Najvažniji posao, kada je domaćin u pitanju, jeste postavlјanje dobre temperature prženja čvarka. On mora da vri i ne sme da se kuva, a to domaćini znaju i zato ih je ovde sve više i više. Ja sam ovde od prve manifestacije zahvalјujući organizatorima i, eto, do danas nismo bili samo kada je bila korona. Znači, zahvalјujući domaćinima, mi jesmo ovde i bićemo i ubuduće. Takmičari kažu da smo realni i to je, između ostalog, jedan od razloga za povećanje broja takmičara, jer smatraju da će biti realno ocenjeni u onome što oni rade. “

Tokom pripreme čvaraka, organizovan je bogat muzički i zabavni program, te su tako nastupili sivački tamburaši i bend „Banda drvena“ iz Srbobrana. Takođe, održana su i takmičenja za posetioce sa vrednim nagradama, a prateći program vodio je Vuk Rosandić, poznati muzičar i nekadašnji frontmen grupe „Ruž.“ Na kraju, usledilo je proglašenje pobednika, a proglašenju je prethodilo detalјno većanje, s obzirom da broj takmičara, a samim tim i uzoraka, nikada nije bio veći. Kada je reč o trećem mestu, ono je pripalo ekipi „Tri musketara“, kojoj su uručeni bronzani pehar i zahvalnica. Sportskim rečnikom rečeno, srebrna medalјa pripala je ekipi Kinološko društvo „Sivac“, dok je pobednik ovogodišnjeg „Čvarak festa“ ekipa „Halid i momci“. U okviru manifestacije bila je prisutan i humanitarni momenat, pošto je ekipa Moto klub „Orlovi“ iz Sivca prodala svoje čvarke i sav prihod uputila za lečenje Maše Pleskonjić, a bila je i postavlјena kutija za prikuplјanje dobrotvornih priloga. Kako se moglo čuti, sudije su imale veoma težak zadatak i veoma su se pohvalno izrazile o kvalitetu ovogodišnjih čvaraka svih ekipa, ali, na kraju, odluka je donesena. Ovogodišnji „Čvarak fest“ je opravdao sva očekivanja i pomerio mnoge granice. Takođe, postavlјen je i domaći zadatak za narednu godinu, a to je još bolјe, brojnije i kvalitetnije takmičenje. Nema razloga da tako ne bude, a Sivac je još jednom potvrdio nezvaničnu titulu prestonice čvaraka i gastronomske destinacije koja iz godine u godinu privlači sve više turista i gurmana želјnih dobre hrane, tradicije i prijatelјske atmosfere.

Trenutno su svi putevi ka Kopaoniku neprohodni zbog oborenih drveća i većih smetova snega, saopštio je MUP.

Navode da su pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a angažovani na otklanjanju posledica vremenskih nepogoda koje su danas zahvatile Srbiju.

Ukupno 90 vatrogasaca-spasilaca sa 38 vozila iz Beograda, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Pančeva, Niša, Sombora, Valjeva, Jagodine, Užica i Smedereva do sada su bili angažovani na 41 intervenciji - asistenciji ekipama Hitne pomoći, izvlačenju vozila koja su sletela sa puta ili su zavejana, kao i na uklanjanju palih stabala i delova krovova.

Vatrogasci-spasioci angažovani su na evakuaciji osoba na putu Sjenica - Novi Pazar u mestu Brnjica, kao i na pružanju pomoći putnim preduzećima pri uklanjanju palog drveća radi što bržeg uspostavljanja saobraćaja na tom putu.

Iz MUP-a mole građane da ne kreću na put, posebno ka putnim pravcima koji su neprohodni i to su:

Aljinovići - Sjenica - Novi Pazar,
Novi Pazar - Deževa - Šaronje - Odvraćenica,
Brzeće - Kopaonik (Jaram),
Kumanica - Preko Brdo - Duga Poljana,
Odvraćenica - Preko Brdo,
Raška - Kuti – Odvraćenica,
Vrbnica - granica Srbije sa Crnom Gorom (Vrbnica),
Sjenica - Raždaginja - Buđevo - Karajukića Bunari - Suvi Do - Leskova - Velje Polje – Tutin
Srasla Bukva - Srezojevci - Trbušani (Komuna).

Bez električne energije su dalekovodi Štavalj i Bare, na teritoriji Novog Pazara, u Čačku, u selu Donja Trepča, selu Kačulice, u selu Ježevica i Banjica, kao i na teritoriji opštine Lučani u sela Dljin, Guberevci, Goračići, Veles i Grab.

Ekipe elektrodistribucije su na terenu i otklanjaju kvarove.

Izvor: 021.rs

Tri su stvari koje svaki posetilac uoči već prilikom prve posete Somboru - legendarno bujno zelenilo, nesrazmerno velik broj biciklista na njegovim ulicama i čistoća ulica Ravangrada Velјka Petrovića, koja se dobrano može meriti sa onima u najrazvijenijim zemlјama Evrope.

Mada su skloni da na svoj vlastiti grad gledaju kroz izuzetno kritičke naočare, percipirajući ga daleko lošijim nego što to stvarno jeste, najnovija istraživanja javnog mnjenja govore da su i sami Somborci svesni toga da žive u sredini koja se ipak može pohvaliti komunalnom čistoćom, bez obzira što ima puno prostora za pozitivne pomake.

Nedavno istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokazalo je da je čak 82 odsto ispitanika u Somboru zadovolјno načinom prikuplјanja i odnošenja otpada. Ovo istraživanje koje je obuhvatilo nekoliko srpskih lokalnih samouprava je pokazalo da je prema stavovima stanovnika Kragujevca, Niša, Sombora i Varvarina, koji su bili uklјučeni u projekat „Upravlјanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” više od 60 odsto građana zadovolјno radom službi gradske čistoće u svojim sredinama, a da najbolјe mišlјenje vlada u Somboru u kojem, za razliku od Niša gde pozitivno mišlјenje o radu svojih komunalaca ima tek
polovina ispitanika, čak 82 odsto pitanih u Somboru pozitivno ocenjuje ove usluge.

To je rezultat istraživanja u lokalnim samoupravama koje su dobile više od 600 novih kontejnera za odlaganje flaša i drugih pakovanja od stakla. Polovina tih kontejnera, koji su odmah po postavlјanju dobila naziv „zvona“, dodelјena je Nišu, Somboru je pripalo 150, dok su ostali postavlјeni u Kragujevcu (120) i Varvarinu (30). Prema navodima iz izveštaja NALED i nemačke razvojne agencije GIZ, koji su osmislili i proveli ovaj pilot projekat u „zvona” je odloženo oko 600 tona staklenog otpada za godinu dana, a rekordna količina od 252 tone, u periodu maj 2021 - maj 2022. prikuplјena je upravo na teritoriji Sombora, iako su ovdašnji stanovnici imali dvostruko manje kontejnera za prikuplјanje staklene ambalaže od Nišlija. Ono što posebno ohrabruje je podatak da je godinu ranije, na isti broj „zvona“ na somborskim ulicama prikuplјeno nešto preko 165 tona staklenog otpada, pa se može reći da se razvija svest o potrebi separacije otpada i njegove reciklaže.

Prezentujući rezultate ove akcije i njen ođek u javnosti Sanela Mandić Velјkovski, projektna menayerka u GIZ-u je naglasila da nakon plastike, staklo predstavlјa vrstu ambalaže koja se najčešće razvrstava u domaćinstvima, kao i da potom slede papir i kartonska pakovanja, limenke i upotreblјena tetrapak ambalaža, te da je zahvalјujući nabavci kontejnera za staklo, u ove četiri jedinice lokalne samouprave prikuplјeno čak 60 odsto više staklene ambalaže nego 2019., čemu su ponajviše doprineli upravo Somborci.

Ona je iznela i stav da bi za uspostavlјanje efikasnog sistema reciklaže stakla u celoj Srbiji bilo neophodno ponovo pokrenuti pogone fabrike za preradu stakla u našoj zemlјi koji su prestali sa radom, te nastaviti sa razvijanjem primarne selekcije na nivou domaćinstava i opština koja je tek u začetku. Kako kaže, od skoro tri miliona tona komunalnog otpada godišnje, u Srbiji se reciklira svega 15 odsto, što je višestruko manje u poređenju sa prosekom od 60 odsto u Evropskoj uniji.

Regionalni centar u Rančevu
Nedavno je Sombor, u skladu sa državnom strategijom, formirao novo javno komunalno preduzeće „Regionalni centar za upravlјanje otpadom Rančevo“. Poslednje dostupne informacije govore da je Evropska banka za obnovu i razvoj, kao finansijer ovog projekta vrednog 34 miliona evra, angažovala konsultanta čiji je zadatak da pripremi dokumentaciju za javnu nabavku za izvođača radova, koja bi uskoro trebalo da bude obelodanjena, kako bi sa radovima moglo da se otpočne u toku aprila ili maja. Ovaj regionalni centar, u okviru prve faze razvoja sličnih, bio bi jedan od ukupno četiri, pošto se planira izgradnja centara i u Valјevu, Užicu i Novoj Varoši.

- Ako govorimo isklјučivo o staklenoj ambalaži, EU je kao cilј postavila da se do 2030. reciklira 75 odsto stakla, a u Srbiji se reciklira oko 46 odsto što je u skladu sa nacionalnim cilјevima. U Srbiji, cene usluga odnošenja smeća još su na minimalnom nivou - oko pet evra, što je četiri puta manje nego u Sloveniji i gotovo deset puta manje od onoga što plaćaju građani Austrije - rekla je Sanela Mandić Velјkovski. Projekat „Upravlјanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” pokrenula je Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Pored projekta koji je NALED implementirao u Srbiji, on je je pokrenut i u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Izvor: dnevnik.rs