Sombor.info

Bend Let 3 s pesmom „Mama ŠČ“ predstavljaće Hrvatsku na predstojećoj Evroviziji, a nakon pobede na "Dori" njihova numera postala je glavna tema na društvenim mrežama.

Oni su odneli ubedljivu pobedu na „Dori“ i ekscentričnim nastupom oduševili glasače širom zemlje, ali se pesma nije baš svima svidela.

Ubrzo su na Tviteru počeli da se gomilaju komentari stranaca koji smatraju da pesma nije za Evroviziju, pa čak i da bi trebalo diskvalifikovati Hrvatsku sa takmičenja.

Mnogima poruka nije bila jasna, pa su Damir Martinović Mrle i Zoran Prodanović Prlja u intervjuu nakon pobede otkrili nešto više.

„Tema je ratna, pesma je antiratna, nastajala je prošlo leto dok sam u Splitu radio jednu predstavu. Došlo je do tog ratnog momenta da napravimo ratnu operu i ‘Mama ŠČ’ je jedna od pesama iz ratne opere“, rekao je Mrle.

Tekst pesme koja je izazvala veliku pažnju prenosimo u celosti:

Mama kupila traktora, šč
Mama kupila traktora, šč

Mama kupila traktora
Trajna-nina, armagedon, nona, šč
Mama kupila traktora, šč
Mama kupila traktora, šč
Mama kupila traktora
Trajna-nina, armagedon, nona

Traktora

Mama ljubila morona, šč
Mama ljubila morona, šč
Mama ljubila morona
Trajna-nina, armagedon, nona

A, b, c, č, ć, d, dž, đ (A, b, c, č, ć, d, dž, đ)

E, f, g, h, i, j, k, l, lj, m, n, nj (A, b, c, č, ć, d, dž, đ, oprez, oprez)
O, p, r, s, š, t, u, v, z, ž (V, d, z, v, d, z)
Mama, mama, mama, ja se idem igrat’
Mama, idem u rat

Onaj mali psihopat (R-r-rat, rat)
Mali, podli psihopat (R-r-rat, rat)

Krokodilski psihopat (R-r-rat, rat)
Mama, idem u rat

Mama ljubila morona, šč
Mama ljubila morona, šč
Mama ljubila morona
Trajna-nina, armagedon, nona

Onaj mali psihopat (Mama, idemo u rat)
Mali, podli psihopat (Rat, rat)
Krokodilski psihopat (Mama, idemo u rat)
Mama, idem u rat
Onaj mali psihopat (Mama, idemo u rat)
Mali, podli psihopat (Rat, rat)

Krokodilski psihopat (Mama, idemo u rat)
Mama, idem u rat
Mama, mama, mama
Onaj mali psihopat (Mama, idemo u rat)
Mali, podli psihopat (Rat, rat)
Krokodilski psihopat (Mama, idemo u rat)

Mama, idem u rat

Izvor: nova.rs

Ultrazvučno vođena biopsija podrazumeva poseban način uzimanja uzorka iz sumnjivih promena dojke, posebnom iglom, pod kontrolom ultrazvuka; procedura traje kratko, vrlo je komforna i radi se u lokalnoj anesteziji, pa žena nakon jednog sata ide kući.

Od početka februara meseca u Opštoj bolnici “Dr Radivoj Simonović” Sombor primenjuje se nova medicinska procedura, koja će u mnogome doprineti da se ubrza proces postavlјanja dijagnoze i proces lečenja tumora dojke, a istovremeno će se smanjiti čekanja i odlasci u veće kliničke centre. Radi se o histološkoj biopsiji tkiva dojke (poznatija kao kor biopsija), tj. o uzimanju uzorka tkiva iz sumnjivih promena dojke pod kontrolom ultrazvuka. Ovu metodu u somborskoj bolnici sprovodiće dva obučena radiologa, dr Ljerka Vukmirović i dr Marta Stić Vuković. Postavlјanje patohistološke dijagnoze iz ovako uzetih uzoraka vršiće patolozi naše bolnice, dr Tatjana Ćurić i dr Vladimir Zečev.
Kor biopsija ili iglena biopsija, podrazumeva jedan poseban način uzimanja uzorka tkiva specijalnom iglom, koja je deblјine oko 1,5-2mm pod kontrolom ultrazvuka. Iz sumnjive promene se uzima nekoliko uzoraka tkiva, deblјine oko dva milimetra, različite dužine od zavisnosti od igala i ovaj uzorak je potpuno validan za histopatološku dijagnostiku i za druge procedure, kao što su imunohistohemijske analize, odnosno određivanje hormonskih receptora, koji su važni za određivanje vrste terapije za svaku ženu ponaosob. Kod nekoliko žena sa sumnjivim promenama, biopsija je urađena ovih dana unašoj ustanovi i sve se one dobro osećaju, do sada nije bilo komplikacija, potvrdila je spec. dr Marta Stić Vuković, radiolog.

Spec. dr Ljerka Vukmirović, radiolog, istakla je da je ova metoda se isklјučivo radi kod promena u dojci koje su ultrazvučno detektabilne. To je velika grupa promena, od kojih su pojedine palpabilne, tj. mogu da se napipaju, a pojedine su male i nepalpabilne. Takođe, tu spadaju i promene uočene na mamografiji i magnetnoj rezonanci dojki, pod uslovom da se vide i ultrazvučno. Kor biopsija je proverena metoda, praktično bezbolna i bezbedna, pa se kao takva može primeniti i kod trudnica. Kontraindikacije za ovu metodu, odnosno trenutak kada ona ne može da se izvodi, su hematološka obolјenja, a posebno se to odnosi na pacijente na antikoagulantnoj terapiji odn. terapiji protiv zgrušavanja krvi. Ako je ova metoda neophodna kod takvih pacijenata, terapija se prilagođava i pristupi se izvođenju procedure. Ne postoji starosna granica za izvođenje ove dijagnostičke metode. Pacijenti po završetku radiološkog pregleda dobijaju nalaz sa zaklјučkom koji u sebi sadrži klasifikaciju promena tzv. BI RADS. Ukoliko je „ocena“ 4 ili 5, upućuju se na biopsiju.

Do sada su pacijentkinje kojima je bila potrebna ova metoda upućivane u Klinički centar Vojvodine i Sremsku Kamenicu, a sada se ova metoda primenjuje i kod nas. Zahvalјujući multidisciplinarnom pristupu, pacijenktinje iz Sombora brže dolaze do dijagnoze.

Vezano za ovu metodu, olakšavajuća okolnost je, što uzet uzorak odmah može da se testira na hormonske receptore, imunohistohemijska obrada je izvodlјiva na takvom, što nije slučaj sa prethodno smrzavanim uzorkom koji se koristi za „eks tempore“ analizu. To je ona intra operativna, hitna analiza, kada je kvalitet preparata lošiji, i kada je dijagnoza orijentaciona (maligno ili benigno). Nakon toga, u slučaju maligne promene, uzimamo još isečaka da bi se oni mogli slati na pomenute imunohistohemijske analize. Ovako, sa primenom kor biopsije, dobijamo dijagnozu i uzorak koji odmah može da se koristi za određivanje hormnoskih receptora i ostale imunohistohemijske analize. U najbolјem slučaju, pacijentkinje na rezultat, tj. patohistološki nalaz, čekaju nekoliko dana-kaže spec. dr Tatjana Ćurić, patolog.

Hirurg spec. dr Darko Kosanović, izražava veliko zadovolјstvo što su koleginice radiolozi usvojile i počele sa primenom ove nove zdravstvene metode.

I ističe da je standard u savremenom tretmanu tumora dojke postavlјanje dijagnoze pre prestavlјanja pacijentkinje na operacioni sto, dalјeg operativnog lečenja ili prethodne hemioterapije kombinovane sa zračnom terapijom. Napomenuo bih samo da je ovo dominantno dijagnostička metoda, koja je u domenu radiologije, ali nekako u isto vreme započeta je metoda kor biopsije i na hirurgiji, koju radimo u određenom broju slučajeva, kada su u pitanju veliki i uznapredovali tumori, da bi se brže došlo do dijagnoze. Nakon kor biopsije i patohistološke dijagnoze, u slučaju da nije prethodno indikovana hemio ili zračna terapija, sledi operativno lečenje. Ono što je jako značajno je, da smo mi na hirurgiji, započeli još jednu novu metodu, dodatak operativnom lečenju-obeležavanje tzv. „stražarskog“ limfnog čvora pazušne jame, kojeg specijalnom bojom obojimo, izvadimo taj limfni čvor tokom operativnog zahvata i pošalјemo ga na patologiju. Ukoliko je rezultat limfnog čvora negativan, to znači da se tumor nije proširio, pa ne radimo uklanjanje limfnih čvorova iz pazušne jame, što značajno smanjuje vreme lečenja i omogućava brži oporavak pacijentkinja.

Na kor biopsiju smo do sada naše pacijentkinje upućivali u Novi Sad ili Sremsku Kamenicu, operaciju limfnog čvora stražara nismo do sada radili. Nove metode značiće našim pacijentima da brže i lakše dođemo do dijagnoze u uđemo uproces lečenja, kaže hirurg spec. dr Milisav Vujović.

Veliki je ovo pomak za sve nas, jer će biti manje troškova kako za pacijente tako i za ustanovu i najznačajnije brži nalaz. Jedino nam još nedostaje da na patologiji počne da se radi hormonski receptorski status. Kada to bude jedna celina mi ćemo imati kompletnu dijagnostiku potrebnu pacijentu, kaže onkolog spec. dr Đerđi Šarić.

PREVENTIVA JE PRIORITET!
Ako imate 20 godina i više uradite samopregled dojki jednom mesečno, a ultrazvučni pregled jednom godišnje! Ako imate 45 godina i više uradite mamografski pregled jednom u dve godine! Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji. Svake godine oko 4.600 žena oboli, a 1.600 umre od ove bolesti. Jedna od osam žena tokom svog života oboli od raka dojke.

Izvor: bolnicasombor.org.rs

Slodes – Džoker 65:88 (Q1 – 18:19, Q2 – 9:23, Q3 – 21:19, Q4 – 17:27).

Košarkaši Džokera pobedom u prestolnici nad fenjerašem lige sve su bliži plasmanu u viši rang takmičenja. Domaći igrači su utakmicu otvorili vođstvom 10:2, a kako je vreme odmicalo tako su gosti preuzimali inicijativu. Na startu druge četvrtine Zoran Krstanović sa pet poena donosi svom timu prednost od šest poena, ubrzo mu se priključio Nino Čelebić sa šest poena, dok su Simjanovski, Munižava i Sužnjev ubacili po trojku, pa je na velikom odmoru bilo +15 (42:27) za goste. U nastavku susreta domaći igrači nisu bili ozbiljniji takmac igračima iz Sombora, koji su na kraju zasluženo upisali novu prvenstvenu pobedu.

U pobedničnom timu Munižaba i Vukas su bili najefikasniji sa 17 odnosno 15 poena. Dvocifreni su bili još i Čelević (13) i Krstanović (12). U poraženom sastavu Ognjen Ivković je meč završio sa 20 poena.

Nakon dva odigrana kola u doigravanju kragujevčaki SPD Radnički je prvi sa 15 bodova, dok je Džoker drugi sa bodom manje. Naredno treće kolo igra se za dve nedelje kada će u Somboru gostovati trećeplasirani Borac. Zemunci su upisali dva poraza u doigravanju, prvo od novosadskog Stara, a potom i od SPD Radničkog. Treći neuspeh bi ih gotovo sigurno izbacio iz igre za viši rang.

Izveštaj sa utakmice:

Slodes: N. Knežević 2, Ivković 20, Ilić 13, Simović 6, Kovačebić 8, Medić, Višnjić 4, S. Knežević 8, Bulatović, Trifković 4.

Džoker: Čelebić 13, Katušić 2, Brbaklić 7, Vuksanović 6, Munižaba 17, Sužnjev 9, Brekić, Vukas 15, Krstanović 12, Đapa, Simjanovski 5, Stević 2.

Izvor: sportsombor.org

Dvadesetosmogodišnji Petar Josipović iz Apatina, iako nikad u životu nije ni sanjao da će se baviti glumom, do sada je uzeo učešće u preko 40 filmova i serija. Ovaj neobični statista iz Apatina došao je čak i do svojih prvih malih uloga, a u svet glume zakoračio je sasvim slučajno. Sudbonosnu ulogu, kako nam je otkrio, za njega je odigrao niko drugi, do čuveni glumac Voja Brajović.

„Bio sam u Novom Sadu na nekom muzičkom događaju i krenuo sam stopom kod majčinog oca u posetu. Imao sam dvadesetak godina tad, i stane mi čevek za kog sam mislio da ga nikad u životu neću upoznati, proslavljeni glumac Voja Brajović, on i njegov vozač. Tada se radio projekat „Senke na Balkanu“, trebalo im je puno statista i pitali su me da li bih ja došao da statiram. Plaćaju, imaš klopu, piće, i ja sam prihvatio“, prisetio se Josipović svojih početaka.

Prema njegovim rečima, već u to vreme upoznaje ekipu „Novosadski statisti“ i njihovog vođu Dragana Božića, zahvaljujući kojima nastavlja svoje angažovanje u brojnim filmovima i serijama.

„Radili smo mnogo projekata, „Crveni mesec“, „Žigosani u reketu“, „Knez Mihajlo“, „U ime naroda“... Snimali smo u celoj Srbiji. Ne radim sve vreme u kontinuitetu, jer sam odlazio u inostranstvo da radim, ali kad god sam u Srbiji, ja pustim poruku da sam stigao i oni me angažuju“, priča Petar i dodaje da bi od ovog posla mogao da živi samo pod uslovom da se preseli u prestonicu.

„Od toga može da se živi, ali pod uslovom da se preseliš u Beograd. Tamo ljudi svaki dan statiraju, imaju po dva, tri snimanja dnevno, tako da se može zaraditi i po 10.000 dinara dnevno. Za sad nemam ambiciju da se preselim tamo“, rekao je naš sagovornik.

Petar ističe da je zahvaljujući ovom poslu stekao mnogo lepih iskustava, upoznao veliki broj sjajnih ljudi i mnogo naučio. Glumci sa kojima je sarađivao, kako kaže, većinom se ponašaju kao sav normalan svet i veoma su pristupačni.

„Od svih glumaca, posebno bih izdvojio Andriju Kuzmanovića. On je sasvim prirodan i normalan tip, kao bilo ko od nas, i druži se sa svima koji dođu na set. Mene je valjda zgotivio jer smo na dan kad smo se upoznali obojica nosili majice sa natpisom „Motorhead“. Prišli smo jedan drugom, počeli priču o muzici, tad smo radili „U ime naroda“, pomogao mi je kako to da uradim, pošto sam imao neku reč da kažem, i tako smo počeli da se družimo. Oko 10 dana smo konstantno imali snimanja. Sutradan smo čak otišli zajedno na pivo i ostao mi je u najlepšem sećanju. Takođe, tu je i Žarko Laušević, a bila mi je životna želja da ga upoznam. Čovek je izuzetno pristojan, miran, lepo je popričao sa nama, čak preoručio nekim ljudima kako da se ponašaju na setu. Zatim Ivan Bekjarev pokojni, divan čovek. Pa recimo Sergej Trifunović, on je takođe na mene ostavio poseban utisak. Mi bi to rekli „pozitivna budala“. Zbijao je šale sve vreme na snimanju, nudio nas pićem, pravio dobru atmosferu... Tu je i Kalina Kovačević, prava dama. Od nje, npr. nikad nećete čuti ružnu reč, divna žena“, podelio je svoja iskustva sa nama.

Uprkos tome što nikad u životu nije razmišljao o tome da će se baviti glupom i da će se naći ispred kamere, danas je ponosan na sebe, naročito zbog toga što je uznapredovao, u smislu da je dobio i ulogu.

„Osećao sam se važnim kad sam dobio ulogu Mileta četnika u seriji Vreme zla. Došao sam s dugom kosom da statiram u Knjaževcu i kad su me videli, odmah su me pozvali iz produkcije. Seo sam da pričam sa Ivanom Živkovićem, poznatim tv i filmski rediteljom, koji je režirao, recimo, Lepa sela lepo gore. Mnogo dobar čovek. Ponudio mi je ulogu, pročitao sam tekst i prihvatio. Na tom projektu su počeli da me tretiraju kao glumca. Imao sam posebnu klopu, posebno sam sedeo u kombiju, sa svim tim glumcima. Zaista je lep osećaj kad vidiš sve to iz nekog drugog ugla. Na projektu „Vreme smrti“ igram tu ulogu, a u februaru imamo nova snimanja. Još uvek se ne zna kad će biti emitovano“, saznajemo od Petra.

Naš sagovornik otkriva da u Srbiji ima jako puno statista.

„Velika je konkurencija, ali u grupi gde smo mi, „Novosadski statisti“, gde se ljudi često javljaju, ja sam stalan već 4 godine. Moj glas, kad se ja javim, je jači od nekog ko se prvi put pojavi. Eto, taj Božić Dragan npr, on je sad trenutno u Veneciji, radi, on je vođa statista Novog Sada. Taj čovek je imao i jače uloge, a počeo je kao i ja, da bi danas postao to što jeste. Kad on nije tu, ja recimo radim deo njegovog posla, dajem oglase za Novosadske statiste“, priča Josipović i dodaje da, ikao je lep osećaj biti među svim tim glumcima, zna biti naporno, jer se nekad radi po 12 do 15 sati, slabo ima pauza, ali se ne žali, jer je puno onih lepših stvari.

Ovaj tehničar finalne obrade drveta po struci kaže za sebe da nije bio najsjajniji đak, ali da je kroz statiranje u filmovima i serijama mnogo toga naučio iz oblasti glume, književnosti, istorije...

Mimo glume, Josipović je i inače umetnička duša. Svira gitaru, piše i crta. Trenutno, kaže, radi na jednom muzičkom projektu sa bratom i nada se da će u budućnosti imati priliku i nastupiti zajedno.

Ono što je za njega specifično, to je slobodan stil života koji neguje. Naime, većinu slobodnog vremena Petar je autostoper. Stopom je obišao celu Srbiju i veći deo Evrope, od Nemačke, Danske, Austrije, pa do Grčke. Priča da uglavnom ide sa nekim ciljem, u smislu odlaska na neki muzički događaj i slično, ali nekad prosto „skokne“ do Niša na kafu sa prijateljima. Josipović je trenutno u Apatinu, ali je često i u inostranstvu. Obično odlazi na povremeni rad u Nemačku, a nada se i skorom odlasku u Kanadu.

U svojim brojnim avanturama zbližio se i sa mnogim poznatim muzičarima, među kojima izdvaja Najdu iz Smaka, te Galeta i Nešu iz Kerbera, sa kojima je, kako nam je ispričao, sada već dobar prijatelj.

Njegove ambicije po pitanju glume su sledeće:

„Voleo bi da uspem u glumi do te mere da se pojavi neka priča o meni, u smislu vikipedije, da sam ostavio negde neki trag ozbiljniji, a ne, eto, da ostanem neki lik koji je aplaudirao u publici.“

Za sam kraj, nestrpljivo očekujemo gledati Petra u ulozi Mileta četnika, želimo mu ispunjenje njegovih glumačkih snova, te srećan put u novim pohodima koje je sebi zacrtao.

Izvor: Radio Apatin

Suzbijanje zagađenja prouzrokovanog farmaceutskim i poljoprivrednim sektorom ključ je u borbi protiv širenja superbakterija koje su otporne na lekove. Naime, prema predviđanjima stručnjaka, one bi do 2050. godine mogle da usmrte do 10 miliona ljudi godišnje.

„Sve je očiglednije da okolina igra ključnu ulogu u razvoju, prenošenju i širenju“ otpornosti antimikroba (AMR), ističe UN u svome izveštaju. Ta otpornost razvija se kada mikroorganizmi kao što su: bakterije, virusi, paraziti ili gljivice postaju otporni na antimikrobne terapije na koje su ranije bili osetljivi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra antibiootpornost pretnjom i strahuje da se svet kreće prema dobu u kojem će svakodnevne infekcije ponovno početi da ubijaju. UN procenjuje da je 1.27 miliona smrti u 2019. godini bilo povezano sa infekcijama otpornim na lekove. Očekuje da bi do 2050. godine ta brojka mogla da poraste na čak 10 miliona novih smrti, godišnje.

Ovakvu vrstu otpornosti podstiče i preterana primena antibiotika, ali UN ističe i druge faktore koji se ređe spominju. Tako napominje da je otpornost „usko povezana sa trostrukom krizom naše planete: klimatskom krizom, gubitkom bioraznolikosti i prirodnih staništa, te zagađenjem i otpadom“.

Zagađenje, posebno povezano sa farmaceutskom industrijom i poljoprivredom, omogućava zapravo antimikrobima da prodru u okolinu, najbrže u reke.

„To je istinski problem jer su reke često izvor naše pitke vode“, ističe mikrobiolog Džonaton Koks sa britanskog Univerziteta Aston, koji nije učestvovao u predmetnom izveštaju UN-a.

„Možemo već da govorimo o tihoj pandemiji“, kaže Koks. UN predlaže niz rešenja usmerena na sektore koji pogoršavaju taj problem.

Bolnice bi morale da ugrade specifične kolektore za pročišćavanje otpadnih voda i morale bi da garantuju trajno uništenje lekova, ističu stručnjaci.

U poljoprivredi se savetuje da „se ponovo procene granice antimikroba“ te da se „smanji otpad“ kako bi se zaštitile vode.

Izvor: danas.rs

U samo jednom danu donete su tri odluke koje će značajno skresati budžete građana Srbije. Narodna banka povećala je kamatnu stopu, a time i poskupela vaše kredite. Vlada je rešila da odmrzne cenu mesa i podigne cenu hleba Sava.

Hleb

Hleb Sava ubuduće će koštati 57 dinara, a ne 53,5 dinara kao do sada. Ovo je predviđeno novom Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije. Ovaj udarac po džepu će najviše osetiti oni najsiromašniji, koji su ujedno i najčešći kupci hlaba Sava.

„Maksimalna maloprodajna cena hleba iz člana 2. ove uredbe je 57 dinara, a maksimalna proizvođačka cena je 48,88 dinara“, stoji u danas usvojenoj uredbi, piše N1.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije (u trenutku nastanka ovog teksta Službeni glasnik još nije objavljen) i važi do 30. juna 2023. godine.

Kamata

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto, na nivo od 5,5 procenata, saopštili su iz NBS. Ovo je već 11. uzastopni mesec u kojem raste referentna kamatna stopa.

Referentna kamatna stopa poslednji put je porasla u januaru, kada je povećana za 0,25 odsto, te je iznosila 5,25 procenata.

Referentna kamatna stopa je i pre toga rasla iz meseca u mesec. Prvo povećanje je zabeleženo u aprilu, kada je ova kamatna stopa porasla za pola procenta, te je iznosila 1,5 odsto.

Profesor ekonomksog fakulteta Ljubodrag Savić objašnjava da je rast kamatne stope očekivan i da je to realnost u trenutku kada inflacija raste.

On objašnjava da će posledice rasta referentne kamtne stope osetiti oni koji imaju promenljivu kamatnu stopu – naročito ako je reč o dinarskim kreditima.

„Za one koji su uzeli male iznose kredita, to neće predstavljati veliko opterećenje, ali za one koji su imal investicione kredite na duži period, to može biti znčajno opterećenje“, navodi Savić.

Nisu bezbedni ni oni sa deviznim kreditima i varijabilnim kamatnim stopama.

„Njima će doći do povećanja mesečnih rata za onoliko koliko je porastao euribor. On je sada u negativnoj vrednosti i još uvek se odbija od kamatne marže. Ne treba očekivati da će to potrajati, pitanje je dana kada će i Centralna evropska banka morati da se prilagođava i prihvati inflaciju“, kaže iskusni ekonomista.

Meso

Vlada Srbije ukinula je ograničenje cena na pojedine vrste mesa, agroekonomista Milan Prostran smatra da će epilog ovakve odluke je biti poskupljenje te namirnice, kao i da će prva na udaru poskupljenja biti piletina.

Naime, odlukom Vlade Srbije, cene određenih vrsta mesa više nisu ograničene.

U pitanju su but i plećka bez kostiju, kao i vrat i slabina sa kostima, a trgovci će moći slobodno da formiraju cene svežeg pilećeg trupa.

Agorekonomista Milan Prostran navodi da kad „pustite nekoga sa lanca“, obično počine da „divlja“.

„Trgovci su bili skoro godinu dana pod kontrolom cena, sa pomeranjem naviše. U celom lancu proizvodnje mesa, pre svega živinskog biće pokušaja da cene idu na gore“ ,kaže Prostran dodajući da to nije dobro rešenje jer će tako potrošači posegnuti za kupovinom mesa manjeg kvaliteta.

Najpre će poskupeti živinsko meso

Sagovornik Nove ističe i da treba očekivati da će poskupljenja biti, al ida će se i cene možda vratiti nazad jer će trgovci ostati bez kupaca.

„Dakle, meso će poskupeti. To je psihološki model. S druge strane, mislim da će pre poskupeti živinsko meso. To je najjejftinije u odnosu na druge vrste mesa, a koriste ga svi potrošači, bez obzira na pol, uzrast, veru…Tu će pokušati da dođu do nešto većeg poskupljenja, nego, kod svinjskog, koje je i inače ugroženo zbog proizvođača koji su teškoj situaciji“, kaže Prostran.

Napominje i da se plaši da će cene hrane i u narednom periodu rasti, kao i da i dalje uvozimo velike količine iste.

Podsetimo, Vlada Srbije ranije je Uredbu o ograničenju cena o osnovnim životnim namirnicama kojom se u cilju sprečavanja i otklanjana štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja, ograničavaju proizvođačke cene i cene u trgovini na veliko i malo osnovnih životnih namirnica.

Izvor: nova.rs

U Srbiji će danas biti oblačno, mestimično sa kišom ili snegom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Pre podne u Negotinskoj Кrajini, a posle podne i u delovima severne Srbije očekuje se razvedravanje.

Najniža temperatura od minus šest do jedan stepen Celzijusa, a najviša dnevna od tri na jugoistoku do 10 stepeni na istoku Srbije.

Vetar slab, na severu i istoku, kao i u planinskim predelima povremeno jak, severni i severozapadni, uveče u slabljenju.

U Beogradu će pre podne biti oblačno, ujutro sa slabim snegom, a posle podne i uveče očekuje se postepeno razvedravanje.

Najniža temperatura od minus dva do jedan stepen Celzijusa, najviša dnevna oko šest stepeni. Vetar slab i umeren zapadni, u toku dana severni i sevrozapadni.

Očekivana biometeorološka situacija izazvaće uobičajene tegobe kod većine hronično obolelelih i osetlјih osoba. Nesanica i glavobolјa su očekivane meteoropatske reakcije.

Izvor: nova.rs

Povodom proslave Dana Grada Sombora, u periodu od 16. do 18. februara, biće upriličen niz kulturno-umetničkih, zabavnih i sportskih sadržaja. Ovogodišnji 274. rođendan Sombora nosi naziv "Zagrljaji gradskog jezgra -od odbrambenog šanca do somborskih Venaca 1685-2023."

Dan Grada Sombora obeležava se 17. februara, u znak sećanja na dan kada je 1749. godine Sombor od carice Marije Terezije dobio povelju kojom je uzdignut u status slobodnih kraljevskih gradova.

Osim velikog koncerta Dženana Lončarevića, koji je zakazan za petak, 17. februar, sa početkom u 21 sat, organizator je objavio i ostatak programa. U nastavku vam donosimo kompletan sadržaj ove trodnevne manifestacije:

Četvrtak, 16. februar

- 18h, promocija knjige „Kako je nastala pesma Santa Maria della Salute“ Laze Kostića, Svečana sala Županije, Sombor
- 20h, predstava „Dobra stara vremena“, Velika sala KC Sombor

Petak, 17. februar

- Od 11 do 15h, promotivne ture po Vencu i unutar gradskog jezgra, uz stručno vođenje i vožnju fijakerom
- 11h, otvaranje izložbe „Vekovi somborskog venca“, Gradski muzej Sombor
- 12h, Svečana akademija "Zagrljaji gradskog jezgra od odbrambenog šanca do somborskih Venaca 1685-2023.", Velika scena Narodnog pozorišta Sombor
- 18h, otvaranje izložbi „Zagrljaj gradskog jezgra“ i „Pasteli Milana Konjovića“, galerija Milan Konjović
- 19h, sportski spektakl „SerbianBattle Chanpionship 47“, Gradska hala Mostonga
- 20h, pozorišna predstava „Tramvaj zvani želja“, Narodno pozorište Sombor
- 21h, koncert Dženana Lončarevića, Trg Svetog Trojstva

Subota, 18. februar

- Od 11 do 16h, promotivne ture po Vencu i unutar gradskog jezgra, uz stručno vođenje i vožnju fijakerom
- 19h, gala koncert profesora i učenika Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor, Veika sala Gradske kuće

Svi sadržaji koji će biti organizovani povodom Dana Grada Sombora biće besplatni, a istim povodom, Sportski centar „Soko“ 17. februara će omogućiti posetiocima besplatan ulaz na bazen.

Izvor: Radio Apatin

Kao nekadašnja močvarna oblast Sombor i njegova okolina su „na zelenu granu“ izašali tek kada je ovaj deo Vojvodine prošaran kanalskom mrežom, koja je odvela vodu za ravnice i za sobom ostavila neverovatno plodnu zemlјu, černozem.

Danas, kada je severozapad Vojvodine, kojem je Sombor administrativni centar, prokrvlјen sa oko 200 kilometara kanalske mreže od koje je velik broj i plovan, sami kanali i njegove obale predstavlјaju i ogroman turistički potencijal.
Viziju kanala kao okosnice turizma, sami stanovnici Sombora i okoline su odavno prepoznali, pa su kanalske obale prosto načičkane vikend naselјima kojima dominiraju i skromne vikendice, dostatne tek za jednog ili dvojicu zalјublјenika u sportski ribolov, ali i prave vile koje mogu da prime daleko veći broj onih koji su namerni da uživaju u netaknutoj prirodi kanala, ali i samog Dunava koji je okosnica kanalske mreže.

Međutim, sistem kanala koji je počeo da se izgrađuje još u 18. veku ima daleko više potencijala, čega je svesna i lokalna samouprava, pa su se tako ovih dana somborski gradonačelnik Antonio Ratković i načelnik Zapadnobačkog okruga Goran Nonković, zajedno sa saradnicima sastali sa direktorom Agencije za upravlјanje lukama Vukom Perovićem i savetnikom za održivi turizam u Vladi Srbije Markom Bajićem. Povod za sastanak bilo je uspostavlјanje saradnje između Grada Sombora i Agencije za upravlјanje lukama na zajedničkom radu na uređenju upravlјanja rečnim i kanalskim tokovima na teritoriji grada, što je od posebnog značaja, budući da je teritorija Grada Sombora mesto na kome Dunav ulazi u Srbiju i gde započinje nekoliko bitnih kanalskih tokova.

Učesnici sastanka su iskoristili ovu priliku ne bi li posebno istakli da je potrebno povećati iskorišćenost kanala u turističkom smislu i omogućiti promotivne i turističke plovidbe od prevodnica kod Bezdana, koje imaju i veliki istorijski značaj, do Sombora, kao i svih usputnih tačaka od interesa za turiste. Tokom sastanka razgovarali su i o potencijalnim lokacijama za izgradnju pristaništa manjih kapaciteta na kanalima kod naselјenih mesta, što bi uvrstilo Sombor na mapu gradova koji su nosioci kanalskog turizma u Srbiji. Tokom sastanka bilo je reči i o pripremanju konferencije kojom će biti promovisan projekat „Zaplovimo Srbijom” – zajednički projekat Agencije za upravlјanje lukama i Vlade Republike Srbije, koji za cilј ima podizanje pristaništiih kapaciteta, povećanje turističke ponude, sa posebnim akcentom na zaštitu prirodnog i kulturno-istorijskog nasleđa.

Izvor: dnevnik.rs

Književnica Jelena Vukelić iz Sombora dobitnica je Vibove nagrade lista „Politika” za najbolјu mladu satiričarku i prva žena laureatkinja ovog značajnog priznanja koje se dodelјuje od 1995. godine, u znak sećanja na istaknutog srpskog satiričara Vladimira Bulatovića Viba (1931–1994).

Aforizme, poeziju i književne recenzije nagrađena autorka objavlјuje u mnogim listovima, časopisima i portalima, a zastuplјena je u zbornicima aforizama „Aforizam i žena” i „Žensko pismo”, te panoramama poezije „Arte stih” i „Almanah poezije”.

Rođena je u Somboru, gde i živi. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i stekla zvanje master filozof. Više od deset godina ispisuje aforizme, filozofeme, gnome, maksime, sentence, epigrame i satirične komentare. Zapažena je i kao pesnikinja lirske i refleksivne poezije, te kao recenzentkinja pesničkih i publicističkih dela.

Uspešno spajajući dve oblasti kojima se bavi, dokazuje da aforistika nije samo književni već i filozofski žanr. Osim o egzistencijalnim pitanjima, u svojim aforizmima dotiče se tema iz politike, ekonomije, obrazovanja, književnosti, medija, lјubavi, braka, odnosa među polovima... Nјeni zapisi su proniclјivi, višeznačni, kritički uz obaveznu dozu reskog humora. Unosi u njih moderne pojmove i termine, svojstvene mladoj generaciji, a često i idiome, žargon i sleng, koji aforizmima daju živopisnost i ležernost i pomažu u oslobađanju od društvenih konvencija, opuštaju i rasterećuju, pa stoga imaju i terapeutsku funkciju.

U najužoj konkurenciji za ovogodišnju Vibovu nagradu bile su i Esma Sarić i Radojka Draganić.

Odluku o dobitnici jednoglasno je doneo žiri, kojem je na čelu bio Dragutin Minić Karlo, a u odlučivanju su učestvovali Aleksandar Apostolovski, Aleksandar Čotrić, Mitar Đerić Laki i Jovan Zafirović.
Priznanje našeg lista dobitnici će biti uručeno 8. marta, na dan rođenja Vladimira Bulatovića Viba.

Izvor: politika.rs