Dvadesetosmogodišnji Petar Josipović iz Apatina, iako nikad u životu nije ni sanjao da će se baviti glumom, do sada je uzeo učešće u preko 40 filmova i serija. Ovaj neobični statista iz Apatina došao je čak i do svojih prvih malih uloga, a u svet glume zakoračio je sasvim slučajno. Sudbonosnu ulogu, kako nam je otkrio, za njega je odigrao niko drugi, do čuveni glumac Voja Brajović.
„Bio sam u Novom Sadu na nekom muzičkom događaju i krenuo sam stopom kod majčinog oca u posetu. Imao sam dvadesetak godina tad, i stane mi čevek za kog sam mislio da ga nikad u životu neću upoznati, proslavljeni glumac Voja Brajović, on i njegov vozač. Tada se radio projekat „Senke na Balkanu“, trebalo im je puno statista i pitali su me da li bih ja došao da statiram. Plaćaju, imaš klopu, piće, i ja sam prihvatio“, prisetio se Josipović svojih početaka.
Prema njegovim rečima, već u to vreme upoznaje ekipu „Novosadski statisti“ i njihovog vođu Dragana Božića, zahvaljujući kojima nastavlja svoje angažovanje u brojnim filmovima i serijama.
„Radili smo mnogo projekata, „Crveni mesec“, „Žigosani u reketu“, „Knez Mihajlo“, „U ime naroda“... Snimali smo u celoj Srbiji. Ne radim sve vreme u kontinuitetu, jer sam odlazio u inostranstvo da radim, ali kad god sam u Srbiji, ja pustim poruku da sam stigao i oni me angažuju“, priča Petar i dodaje da bi od ovog posla mogao da živi samo pod uslovom da se preseli u prestonicu.
„Od toga može da se živi, ali pod uslovom da se preseliš u Beograd. Tamo ljudi svaki dan statiraju, imaju po dva, tri snimanja dnevno, tako da se može zaraditi i po 10.000 dinara dnevno. Za sad nemam ambiciju da se preselim tamo“, rekao je naš sagovornik.
Petar ističe da je zahvaljujući ovom poslu stekao mnogo lepih iskustava, upoznao veliki broj sjajnih ljudi i mnogo naučio. Glumci sa kojima je sarađivao, kako kaže, većinom se ponašaju kao sav normalan svet i veoma su pristupačni.
„Od svih glumaca, posebno bih izdvojio Andriju Kuzmanovića. On je sasvim prirodan i normalan tip, kao bilo ko od nas, i druži se sa svima koji dođu na set. Mene je valjda zgotivio jer smo na dan kad smo se upoznali obojica nosili majice sa natpisom „Motorhead“. Prišli smo jedan drugom, počeli priču o muzici, tad smo radili „U ime naroda“, pomogao mi je kako to da uradim, pošto sam imao neku reč da kažem, i tako smo počeli da se družimo. Oko 10 dana smo konstantno imali snimanja. Sutradan smo čak otišli zajedno na pivo i ostao mi je u najlepšem sećanju. Takođe, tu je i Žarko Laušević, a bila mi je životna želja da ga upoznam. Čovek je izuzetno pristojan, miran, lepo je popričao sa nama, čak preoručio nekim ljudima kako da se ponašaju na setu. Zatim Ivan Bekjarev pokojni, divan čovek. Pa recimo Sergej Trifunović, on je takođe na mene ostavio poseban utisak. Mi bi to rekli „pozitivna budala“. Zbijao je šale sve vreme na snimanju, nudio nas pićem, pravio dobru atmosferu... Tu je i Kalina Kovačević, prava dama. Od nje, npr. nikad nećete čuti ružnu reč, divna žena“, podelio je svoja iskustva sa nama.
Uprkos tome što nikad u životu nije razmišljao o tome da će se baviti glupom i da će se naći ispred kamere, danas je ponosan na sebe, naročito zbog toga što je uznapredovao, u smislu da je dobio i ulogu.
„Osećao sam se važnim kad sam dobio ulogu Mileta četnika u seriji Vreme zla. Došao sam s dugom kosom da statiram u Knjaževcu i kad su me videli, odmah su me pozvali iz produkcije. Seo sam da pričam sa Ivanom Živkovićem, poznatim tv i filmski rediteljom, koji je režirao, recimo, Lepa sela lepo gore. Mnogo dobar čovek. Ponudio mi je ulogu, pročitao sam tekst i prihvatio. Na tom projektu su počeli da me tretiraju kao glumca. Imao sam posebnu klopu, posebno sam sedeo u kombiju, sa svim tim glumcima. Zaista je lep osećaj kad vidiš sve to iz nekog drugog ugla. Na projektu „Vreme smrti“ igram tu ulogu, a u februaru imamo nova snimanja. Još uvek se ne zna kad će biti emitovano“, saznajemo od Petra.
Naš sagovornik otkriva da u Srbiji ima jako puno statista.
„Velika je konkurencija, ali u grupi gde smo mi, „Novosadski statisti“, gde se ljudi često javljaju, ja sam stalan već 4 godine. Moj glas, kad se ja javim, je jači od nekog ko se prvi put pojavi. Eto, taj Božić Dragan npr, on je sad trenutno u Veneciji, radi, on je vođa statista Novog Sada. Taj čovek je imao i jače uloge, a počeo je kao i ja, da bi danas postao to što jeste. Kad on nije tu, ja recimo radim deo njegovog posla, dajem oglase za Novosadske statiste“, priča Josipović i dodaje da, ikao je lep osećaj biti među svim tim glumcima, zna biti naporno, jer se nekad radi po 12 do 15 sati, slabo ima pauza, ali se ne žali, jer je puno onih lepših stvari.
Ovaj tehničar finalne obrade drveta po struci kaže za sebe da nije bio najsjajniji đak, ali da je kroz statiranje u filmovima i serijama mnogo toga naučio iz oblasti glume, književnosti, istorije...
Mimo glume, Josipović je i inače umetnička duša. Svira gitaru, piše i crta. Trenutno, kaže, radi na jednom muzičkom projektu sa bratom i nada se da će u budućnosti imati priliku i nastupiti zajedno.
Ono što je za njega specifično, to je slobodan stil života koji neguje. Naime, većinu slobodnog vremena Petar je autostoper. Stopom je obišao celu Srbiju i veći deo Evrope, od Nemačke, Danske, Austrije, pa do Grčke. Priča da uglavnom ide sa nekim ciljem, u smislu odlaska na neki muzički događaj i slično, ali nekad prosto „skokne“ do Niša na kafu sa prijateljima. Josipović je trenutno u Apatinu, ali je često i u inostranstvu. Obično odlazi na povremeni rad u Nemačku, a nada se i skorom odlasku u Kanadu.
U svojim brojnim avanturama zbližio se i sa mnogim poznatim muzičarima, među kojima izdvaja Najdu iz Smaka, te Galeta i Nešu iz Kerbera, sa kojima je, kako nam je ispričao, sada već dobar prijatelj.
Njegove ambicije po pitanju glume su sledeće:
„Voleo bi da uspem u glumi do te mere da se pojavi neka priča o meni, u smislu vikipedije, da sam ostavio negde neki trag ozbiljniji, a ne, eto, da ostanem neki lik koji je aplaudirao u publici.“
Za sam kraj, nestrpljivo očekujemo gledati Petra u ulozi Mileta četnika, želimo mu ispunjenje njegovih glumačkih snova, te srećan put u novim pohodima koje je sebi zacrtao.
Izvor: Radio Apatin
