Sombor.info

Grad Sombor raspisao je tender za izvođača radova na poslovima održavanja opštinskih puteva, ulica i trotoara u gradu i naseljenim mestima.

Procenjena ukupna vrednost posla iznosi 250 miliona dinara.

Rok za učešće na tenderu je 6. mart do 11 sati.

Više detalja o oglasnoj dokumentaciji možete pronaći OVDE.

Izvor: e Kapija

Službe održavanja OŠ „Žarko Zrenjanin“ Apatin sinoć su u kasnim večernjim časovima ustanovile da je do pucanja cevi u sistemu grejanja došlo na podzemnom toplovodu novog krila škole.

Na taj toplotni vod povezane su dve učionice, pripremna prostorija i hodnik u prizemlju, zatim dve učionice, pripremna prostorija i hodnik na prvom spratu, kao i dve učionice, pripremna prostorija i hodnik na drugom spratu novog krila škole.

Sanacija sistema grejanja, koja podrazumeva da se postavi kompletno novi vod, zahteva ispuštanje vode iz grejnog sistema, te se narednih dana grejanje u školi neće moći koristiti.

Uz saglasnost Školske Uprave Sombor nastava će se u četvrtak 9. i petak 10.2.2023. održavati onlajn putem „E-učionice“.

Školska takmičenja koja su kalendarom MPNTR planirana za subotu biće održana prema planu, a redovna nastava počinje 13.2.2023. godine.

Ledeno do vikenda.

RHMZ je najavio da u naredna dva sata u brdsko-planinskim predelima jugozapadne i južne Srbije tek ponegde se očekuje provejavanje slabog snega, međutim upozorenje na ledene dane objavljeno na sajtu na snazi je od danas do 11. februara.

„Umereni i jaki jutarnji mrazevi, od -12 do -5 °C, očekuju se do subote ujutru, na planinama i do -20 °C. Dnevne temperature će do petka biti u intervalu od -2 do 2 °C, a danas i sutra ponegde se očekuju i ledeni dani. Od vikenda porast temperature“, ističe RHMZ.

Prema prognozi, u Srbiji će danas ujutru biti umeren mraz i magla. Na severu Srbije pretežno sunčano, u ostalim krajevima umereno do potpuno oblačno, još ujutru na zapadu i jugozapadu uz provejavanje slabog snega. Duvaće slab i umeren, u planinskim predelima istočne Srbije povremeno jak, severozapadni vetar. Najniža temperatura od -10 do -5 stepeni, a najviša od -3 do 2 stepena.

U Beogradu će ujutro biti umeren mraz. Biće malo i umereno oblačno, sa dužim sunčanim intervalima i hladno – ledeni dan. Najniža temperatura biće od -8 do -5, a najviša oko nula stepeni.

Do narednog vikenda uglavnom suvo i hladno, posebno u toku noći, a meteorolog amater Marko Čubrilo dao je detaljnu prognozu za naredni period.

„U utorak posle vrlo hladnog jutra u toku dana uglavnom pretežno sunčano i hladno, samo ponegde na planinama južne Srbije, severne Crne Gore i delova BiH provejavanje snega. U sredu se računa na nešto više vlage u atmosferi tako da bi u sredu pred zoru nad većim delom Srbije uz naoblačenje moglo biti slabih, snežnih, padavina, najčešće u obliku provejavanja. Slabijih snežnih padavina bi u sredu tokom dana moglo biti i nad jugom i jugozapadom Srbije, severom C.Gore i većim delom središnje i istočne BiH. Ne očekuje se bitna promena visine snežnog pokrivača. Vetar će biti slab istočni i severoistočni, a dnevni maksimum uglavnom do -2 do +2 stepena Celzijusa.

U četvrtak i petak jutra ponovo dosta hladna i uz vedre noći minimumi bi ponegde u nizijama mogli padati ispod -10 a, na planinama i ispod -17. Dnevni maksimumi uz sunčano vreme u postepenom porastu i u petak bi se trebale kretati od +7 na zapadu do oko +2 na istoku regiona. Na planinama hladnije.

Za naredni vikend će se jezgro anticiklona na kratko izmestiti nad središnju Evropu što će preko nas usloviti premeštanje slabog hladnog fronta koji će doneti prolazno naoblačenje i manje otopljenje uz slabljenje i prestanak jutarnjeg mraza. Padvine se uglanvom očekuju nad istokom Hrvatske, istočnom i središnjom BiH, Srbijom i severom C.Gore. U nizijama će biti kiše, susnežice i senga, a preko 800mnv prolazan sneg. Vetar će okrenuti an severozapadni smer, dok će se u nedelju dnevni maksimum kretati do oko +1 na jugoistoku i istoku do oko +8 na zapadu regiona.

Početkom sledeće nedelje polje anticiklona će se ponovo situirati nad nas, a preko njega će se uspostaviti toplo, jugozapadno vazdušno strujanje. Do oko 17.06. verovatno će preovlađivati suvo i relativno toplo vreme uz slabe jutarnje mrazeve i dnevne maksimume od +3 do +12 stepeni Celzijusa.

Na putanje da li je to kraj zimskih scenarija, još nema odgovora ali gledajući večernje parametre na ECMWF modelu vrlo je varovatno da ćemo krajem februara i početkom marta imati uslove za nove hladne prodore. Model nastavlja da simulira naglo slablejnje zapdnih vetrva posle 17.02. pri čemu sada srednja linija svih članova niza oko 23.02. na kratko olazi ispod nule (okretanje vetrova na istočne), dok bi zatim barem do oko 20.03. zapadni vetrovi bili slabiji od proseka.

Sve to upućuje na mogućnost hladnijeg vremena krajem meteorološke zime i početkom meteorološkog proleća. Koliko će to potencijalno zahlađenje biti jako i hoće li doneti kasnu pojavu snega i u nizijama regiona za sada nije moguće reći ali sudeći po trenutnim parametrima tako nešto nije nemoguće“, navodi Čubrilo uz napomenu da su izneti podaci i procene rezultat njegove obrade i tumačenja numeričkih modela, a za zvanične informacije treba pratiti državne prognostičke zavode.

Izvor: nova.rs

 MILICA ZANZE, članica Atletskog kluba Maraton Sombor je vicešampionka Srbije u disciplini 60m, u kategoriji mlađih pionirki!

U najbrojnijoj disciplini, trci na 60 metara, na Prvenstvu Srbije u dvorani za mlađe pionirke, nastupilo je 48 takmičarki raspoređenih u šest grupa. Svi atletičari i atletičarke na prvenstvo dolaze prema unapred postavljenim normama i kvotama. U kvalifikacionoj trci, Milica je istrčala deonicu za 8.26 sekundi (lični rekord do danas 8.23) i kao prva u grupi izborila učešće u finalu. U finalu je, sat kasnije, hrabro i borbeno istrčala novi lični rekord 8.14 sekundi i osvojila srebrnu medalju.

Milicin uspeh je utoliko vredniji jer je za zlatnu medalju ovoga puta bilo potrebno istrčati dvoranski državni rekord (8.00)!

U kvotu za nastup na dvoranskom državnom prvenstvu „upale“ su i Anja Vodeničar koja je nastupila u disciplini skok udalj i Tijana Borić u trci na 200 metara. Obe su zauzele šesto mesto, uz nove lične rekorde te smo i njihovim nastupima zadovoljni – kažu u Atletskom klub Maraton. Anja je skočila udalj 4.59 metara, a Tijana je trku na 200 metara istrčala za 29.13 sekundi.

Sve čestitke zaslužuju talentovane atletičarke najstarijeg atletskog kluba u Srbiji, predvođene svojom trenerkom profesorkom Mirom Trifunov!

Prvenstvo Srbije za mlađe pionire i pionirke (U14) održano je u Beogradu, prve februarske nedelje, 5. februara.

Proteklog vikenda je u Subotici je održan Kup Srbije za pionire (U15) u rvanju grčko – rimskim stilom. Rvači somborskog „Radničkog“ su nastupili sa deset takmičara i osvojili osam medalja.

Najuspešniji među njima bio je David Mazinjanin u kategoriji do 62 kg koji je sa četiri ubedljive pobede tušem osvojio zlatnu medalju.

Kristian Dobi je prva tri meča pobedio, da bi u finalu izgubio i osvojio srebrnu medalju u kategoriji do 48 kg. Srđan Todorović u kategoriji do 85 kg posle dve pobede tušem u finalu gubi i osvaja takođe srebrnu medalju.

Nikola Gunj u najtežoj kategoriji do 100 kg sa tri pobede ulazi u finale, gde gubi meč i osvaja srebrnu medalju. Ista odličja pripala su i Milošu Ranisavljeviću (41 kg) odnosno Nemanji Lončareviću (44 kg).

U kategoriji do 57 kg bilo je 18 takmičara, a Uroš Ilić sa tri pobede i jednim porazom osvaja bronzanu medalju, kao i Ilija Hinić u kategoriji do 38 kg. Bez medalja ostali su Mladen Batalo i Marko Mamula. Ekipa „Radničkog“ je u konačnom plasmanu bila najuspešnija u konkurenciji 21 ekipe iz cele Srbije. Somborci su osvojili 135 bodova, čak 40 boda više u odnosu na vicešampiona Šapca. Trećeplasirani Soko je takmičenje završio sa 93 boda.

Izvor: somborsport.org

„Davati plate hirurzima po učinku je savršena ideja, koja teško da će u Srbiji biti ostvarena“, „Zarada po broju operacija je divna zamisao, ali kod nas je to nažalost nemoguća misija“, „Jedan kolega ulazi u salu svaki dan, a većina jednom nedeljno i plate su im iste", neki su od komentara srpskih hirurga koji govore za Nova.rs, a reagovali su na najavu o novom obračunu plata koju priprema Ministarstvo zdravlja.

Jedna od stavki najavljenih reformi zdravstvenog sistema, biće i plate lekara, koje će ubuduće zavisiti od njihovog angažovanja, truda i posvećenosti u državnim ustanovama, ali i od operacija, koje će se bodovati po „težini“.

Sve katedre Medicinskog fakulteta dobile su zadatak da učestvuju u izradi pravilnika koji će odrediti normative za rad lekara, a hirurzi čekaju da vide kakav ishod će doneti reforma.

“Ljudi su dobili zadatke po katedrama Medicinskog fakulteta, da u kratkom vremenskom roku naprave tabele sa odrednicama koliko koja operacija zahteva vremena, angažovanja hirurga, koliko je složena, pa ako to bude urađeno kako treba, onda neće biti problema. Ministarka je zahtevala da napravimo spisak operacija po složenosti, da odredimo koliko koja nosi bodova. Međutim, pitanje je koliko će se poštovati ta metodologija, da relativna težina operacija i njeno trajanje, kao i složenost, bude na adekvatan način numerisana. Nismo mi pioniri u ovome, ovakav način bodovanja postoji u mnogim zemljama. Uopšteno gledano, u ovoj ideji o zaradama nema ništa loše. Očekivano je da se uvede neka vrsta norme koja će određivati broj i složenost operacija, ali na koji način će se te norme formirati još treba da vidimo“, kaže za Nova.rs prof. dr Milenko Stojković, načelnik Odeljenja za hirurgiju konjunktiva i rožnjače, u Klinici za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).

Razlike po učinku među hirurzima vrlo su očigledne.

„One sigurno postoje i sada se sprema neka vrsta odredbe koja će sa jedne strane upoređivati količinu rada u državnoj praksi, a uticaće i na primanja. Rad u privatnoj praksi niko ne spori, niti zabranjuje. Jednostavno će se konačno videti ko ulaže minimalno, a ko maksimalno angažovanja. Ovo je jedan vrlo složen sistem, koji nije lako napraviti. Nemamo razloga da budemo paranoični, nema mesta drami, ali ni oduševljenju jer ne znamo kakav će biti efekat novih normativa. Ovo će svakako biti korak napred, ali samo ako sve bude osmišljeno kako treba i kao takvo implementirano u sistem”, naglašava prof. dr Stojković.

Plaćanje hirurga po učinku je nemoguća misija, smatra većina lekara.

„Daj bože da bude tako, da se taj plan ostvari, ali plašim se da je to nemoguća misija i da će ostati samo na papiru, teško da će zaživeti u praksi. Možda bi neka slična ideja uspela za četiri do pet godina, ali sada, u ovako kratkom roku, mislim da nema šanse. Hirurzi nesrazmerno rade i to nije nikakva tajna, niti je nešto novo. Mi u bolnicma znamo ko, koliko i kako radi svoj posao. Kada bi svako bio plaćen po učinku, to bi bilo savršeno i voleo bih da vidim i to čudo“, kaže za Nova.rs dr Vladimir Lalošević, specijalista ortopedske hirurgije u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“.

Jedan hirurg ulazi u salu i do dva, tri puta dnevno, dok ima onih koji nisu sigurni da bi znali gde se rade operacije.

„Nažalost, razlike u angažovanju su velike, tačnije broj sati provedenih u operacionoj sali, kao i u broju pacijenata se ne može uporediti između pojedinih kolega. Problem imamo i sa kolegama iz unutrašnjosti, koji često šalju obolele kod nas u Beograd, pa onda mi, iz nekog razloga, operišemo njihove pacijente. Imamo kolege koji više puta dnevno uđu u salu, a onda imate i one koji operišu na svakih nekoliko dana po jednom, a svima su iste plate. Kada bi se rad hirurga bodovao po učinku i složenosti operacija, bilo bi zaista divno, ako bi tako nešto uspelo. Međutim, mislim da je to prekomplikovano za organizaciju“, kaže za Nova.rs dr Toplica Milojević, neurohirurg i načelnik neurotraumatološkog odeljenja u Urgentnom centru UKCS.

Da li će se nešto promeniti, zavisi od načina izrade pravilnika.

„Hirurgija nije laka, a ljudi koji se bave ovom granom medicine treba da budu nagrađeni ukoliko daju sve od sebe. Istina je međutim da su razlike u angažovanju izražene, jer ima onih koji ne izbijaju iz sale, a opet neki su vrlo retki na operacijama. Pitanje je naravno na koji način će se ti pravilnici o normativima i bodovanju izrađivati. Sve je to vrlo kompleksno i mora biti urađeno bez greške kako bi čitava ideja zaista dobila na značaju. Kada rad lekara bude cenjen i poštovan u odnosu na njihov trud i požrtvovanje, onda ćemo imati daleko manje problema i svi će biti zadovoljniji“, kaže za Nova.rs prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS.

Podsetimo, dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, najavio je da su u pripremi pravilnici o normativma i bodovanju operacija po broju i složenosti, prema kojima će ubuduće hirurzi u Srbiji primati platu.

„Zarade će biti u odnosu na učinak. Za najkasnije tri meseca imaćemo Pravilnik u kojem će se svaka intervencija bodovati i svaki lekar će znati koliko će biti plaćeni pregledi i operacije koje je uradio. Zarada će zavisiti ne samo od broja operacija, već i od njihove složenosti. Nisu sve operacije iste, neke su ‚rutinske‘, dok druge mogu potrajati i do sedam sati jer su komplikovane, ekspertske“, priča Đerlek.

Rad u privatnim ustanovama koji dozvoljava zakon, ne sme više da ometa posao u državnim bolnicama.

„Ne smeju pacijenti u državnim ustanovama da trpe, zato što lekari imaju druga posla u privatnoj klinici i žuri im se. Pojedini hirurzi urade dve operacije mesečno u državoj bolnici, a neke njihove kolege i do pet puta više i kako sad oni da imaju istu platu, to nije pošteno“, kaže državni sekretar.

Bodovanje će važiti za sve lekare.

„Pravilnik koji izrađuje tim najeminentnijih lekara pri Republičkoj stručnoj komisiji Ministarstva zdravlja je uskoro gotov, ali mora se izraditi još jedan za lekare specijaliste. Trenutno su za hirurge odredili bodove za plate u odnosu na težinu operacija, pa sada prelaze na druge grane medicine. Mora se urediti sistem normativa po kojem će se svaka intervencija bodovati. Kada pravilnici budu završeni, Republički fond za zdravstveno osiguranje će odrediti do koliko zarade mogu da idu, u zavisnosti od budžeta“, naglašava Đerlek.

Izvor: nova.rs

Kao što je i najavljavano proteklih nedelja, u Domu zdravlja u Kuli počela je sa radom Škola za trudnice. Imajući u vidu da je direktorka Doma zdravlja Kula, dr Vesna Tomić, lekar specijalista dermatovenerologije, ona je istakla najbitnije činjenice za trudnice sa aspekta sopstvene struke:

„Ono što je bitno u celoj priči jeste to da treba obratiti pažnju tokom celog perioda trudnoće, a samim tim i nakon porođaja, na niz kožnih promena koje se dešavaju. Uglavnom, osnova tih kožnih promena jeste hormonski deo priče, koji podrazumeva različite promene, u smislu aktivacije mnogobrojnih hormona i mehanizama kojima se objašnjavaju različiti poremećaji koji se tiču kože. Ne smemo zaboraviti ni kosu, nokte i tome slično. Takođe, treba istaći i negu samog novorođenčeta u prvih par dana, a kasnije i meseci, života. Bitno je istaći i negu, kako u vreme trudnoće, tako i u vreme porođaja, u smislu celokupnog organizma majke, a samim tim i bebe koja dolazi na svet. Tu ćemo obratiti pažnju na kozmetiku koja je dozvoljena, a naročito na preparate koji su danas zastupljeni na tržištima, ali ne znači da je svaki ponaosob jednako dobar na kontu prakse sa kojom se srećemo“.

U radu Škole za trudnice angažovane su sve službe Doma zdravlja, a svoje viđenje i svoju ulogu u radu Škole detaljnije su obrazložili logoped Tatjana Keravica i ortodont Vladimir Tunguz:

„Pričaćemo o psihomotornom razvoju dece do prve godine života. Obratićemo pažnju na motorni razvoj i, pošto sam ja logoped, posebno na govorno jezički razvoj. S obzirom da je prva godina života godina u kojoj se vrlo intenzivno odvija rast i razvoj bebe, upoznaćemo mame sa najosnovnijim miljokazima za razvoj bebe, a obratiću i pažnju na razvoj govora i jezika, te ću spomenuti na šta treba obratiti pažnju nakon prve godine života, s obzirom da smo danas svedoci da veliki broj dece nema razvijen govor, slabije govori ili uopšte ne govori, tako da ću i na to malo da obratim pažnju roditeljima. Pre svega, zabranjeni mobilni telefoni i crtani filmovi do neke treće godine života, a treba što više da roditelji razgovaraju sa svojom decom i da se bave njima i da prate njihov rast i razvoj. U slučaju da postoji neka potreba, mogu doći po savet ili, ako je potrebno, da uključimo decu na neki od tretmana“. – Tatjana Keravica, logoped

„Potrudićemo se da pružimo veoma bitne i korisne informacije u pogledu ishrane i da istaknemo značaj dojenja. Takođe, objasnićemo šta je to što može da dovede do ispoljavanja nekih nepravilnosti u razvoju i rastu vilica. Pričaćemo i o štetnim navikama i o još mnogo toga što je bitno da buduće majke čuju. U praksi najčešće nailazimo na teskobnost zubnih nizova, dakle nesklada između veličine zuba i vilica.“ Vladimir Tunguz, ortodont.

Izvor: nasemesto.rs

"Rejon 24" je debitantski roman Borisa Džinića (1988, Sombor), a ujedno i prvo izdanje u novoj ediciji Iza horizonta izdavačke kuće "Dokaz", i donosi priču o Luku i Eli, ocu i ćerki tinejdžerki u istraživačkoj misiji na Marsu.

Sadnjom višanja na Marsu, koje zasad jedine uspevaju na ovoj turobnoj planeti, Luk i Eli započinju uzbudljivu potragu za tajnama ukopanim u naslage crvenkaste prašine…

U svom debitantskom romanu Boris Džinić vešto prepliće prošlost i sadašnjost svojih junaka, pripovedajući nam dirljivu priču o snazi uspomena, ljubavi, bolu, patnji i neraskidivim vezama među ljudima. „Rejon 24“ podseća da je i na najmračnijem mestu moguće sačuvati radost življenja i veru da se onome što nas čeka vredi vratiti.

Boris Džinić je diplomirao žurnalistiku na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Nakon studija radio je kao novinar i urednik, a trenutno je na poziciji desktop publishing dizajnera u jednoj stranoj kompaniji.

Izvor: nova.rs

Ako sve bude teklo po planu, najstroži centar Sombora trebao bi da do leta dobije još jednu kružnu raskrsnicu, odnosno kružni tok.

Grad Sombor je raspisao javni poziv za izvođenje radova na izgradnji kružnog toka na raskrsnici Venca vojvode Petra Bojovića, Venca Stepe Stepanovića i Ulice Arsenija Čarnojevića. Radovi podrazumevaju i izgradnju parkinga, a ponude se dostavlјaju do poslednjeg dana februara.
Ovakvo saobraćajno rešenje pretvaranja dosadašnje trokrake raskrsnice u kružnu trebalo bi da olakša i ubrza protok saobraćaja na raskrsnici u neposrednoj blizni Osnovnog suda i Sportskog centra „Soko“, ali i vrtića Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ i baze profesionalne vatrogasne brigade. Vozačima je predstavlјala dodatni problem činjenica da nisu mogli skrenuti u levo, u Ulicu Arsenija Čarnojevića ukoliko su se kretali Vencem Stepe Stepanovića iz smera pešačke zone centra grada. Kako se u dostupnoj dokumentaciji navodi procenjena vrednost radova iznosi 51,66 miliona dinara bez PDV-a, dok je predviđeni rok za izgradnju pet meseci.
„Projektom saobraćajnice je obuhvaćen deo površine predviđen za kružni tok, deo pristupnih saobraćajnica, trotoarske površine, biciklističke staze i kolsko-pešačke površine i kolski prilazi privatnim posedima. Projekat rekonstrukcije raskrsnice urađen je da bi se ostvarilo efikasnije, racionalnije i bezbednije odvijanje saobraćaja. Projektom rekonstrukcije raskrsnice izvršena je obnova konstruktivne nosivosti i potrebne celovitosti saobraćajnica uz korekciju oblika kolovozne konstrukcije u cilјu produženja njene upotreblјivosti. Projektom rekonstrukcije raskrsnice izvršeno je pobolјšanje geometrijskih elemenata saobraćajnica imajući u vidu ekonomsku opravdanost takvog rešenja”, navodi se u tehničkoj dokumentaciji.

Svaki kružni tok sve skuplјi
Četvrti po redu somborski kružni tok, sa preko 50 miliona dinara, biće ujedno i najskuplјa raskrsnica takvog tipa. Kružni tok na vencima dvojice srpskih vojvoda i Beogradskoj i Ulici 21. oktobra koštao je 2020. godine poreske obveznike 25,5 miliona dinara, dok su preostala dva, doduše manja, kružna toka izgrađena 2017. godine koštala po nešto više od 13 miliona.

Najnovija kružna raskrsnica će imati centralno ostrvo radijusa od četiri metra, dok će spolјni radijus kružnog toka biti 13 metara, tako da će kolovoz u kružnom toku imati širinu od 7,5 metara što omogućava obeležavanje samo jedne saobraćajne trake, pošto će centralni krug biti oivičen betonskim ivičnjakom i kamenom kockom koji će činiti prelazni kolovoz širine od 1,5 metara, dok je na svim prilazima kružnom toku projektovano razdelno ostrvo za razdvajanje saobraćajnih tokova.

U poslednjih pet godina novopredviđeni kružni tok će biti četvrta raskrsnica koja će u Somboru biti rešena na ovakav način. Prethodno su, 2017. godine, urađeni kružni tokovi na ukrštanju Venaca Živojina Mišića i Stepe Stepanovića sa Beogradskom i Ulicom 21. oktobra, kao i onaj na raskrsnici Vojvođanske, Skoplјanske i Ulice Solunskih boraca. Najstarija i dugo jedina kružna raskrsnica, na Vidovdanskom trgu, dobila je novo tehničko i građevinsko rešenje tri godine kasnije, odnosno 2020. godine, kada je ukrštanje Venaca Vojvode Radomira Putnika i Živojina Mišića sa Konjovićevom i Ulicom Miloša Obilića konačno i zaživelo kao pravi kružni tok sa svim saobraćajnim pravilima koja važe za ovakav tip raskrsnice, na koja se Somborci još uvek teško privikavaju.

Do tada su pravo prvenstva, ne mareći za pravila kružnog toka, imala vozila koja su se kretala trasom regionalnog puta Sombor-Subotica, odnosno ona koja su iz Venca vojvode Živojina Mišića nastavlјala Konjovićevom ulicom ili iz nje ulazili na isti taj venac. Ako su tada ovim pravilom bili zbunjeni vozači koji su dolazili van Sombora, privikavanje na pravila kružnog toka na ovoj raskrsnici i danas često dovode do grešaka „domaćih“ vozača.

Izvor: dnevnik.rs

Odelјenje za polјoprivredu i zaštitu životne sredine raspisalo je Oglas za prikuplјanje pisanih ponuda za davanje u zakup gradskog građevinskog zemlјišta koje je u javnoj svojini Grada Sombora a koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište do privođenja planiranoj nameni u proizvodnoj 2022/2023. godini – drugi krug.

Za uzimanje u zakup gradskog građevinskog zemlјišta, koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište, zainteresovana lica mogu da podnesu zatvorene pisane ponude, a javno nadmetanje sprovešće imenovana Komisija. Pravo na učešće u javnom nadmetanju ima fizičko lice sa prebivalištem u katastarskoj opštini na kojoj se nalazi zemlјište koje je predmet zakupa, kao i pravno lice koje je vlasnik polјoprivrednog zemlјišta u katastarskoj opštini u kojoj se nalazi zemlјište koje je predmet zakupa i ima sedište na teritoriji Grada Sombora.

Grafički pregled katastarskih parcela po katastarskim opštinama, koje su predmet izdavanja u zakup, može se izvršiti na zvaničnom sajtu Geo Srbija- www.geosrbija.rs.

Sve o načinu prijave i potrebnoj dokumentaciji možete da pogledate na sledećem linku: Javni oglas za davanje u zakup gradskog građevinskog zemlјišta koje je u javnoj svojini Grada Sombora a koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište do privođenja planiranoj nameni u proizvodnoj 2022/2023. godini

Sve dodatne informacije mogu se dobiti u zgradi Gradske uprave grada Sombora (Županija), Odelјenje za polјoprivredu i zaštitu životne sredine, u kancelariji br. 55 – kontakt osoba Gordana Cvetićanin, svakog radnog dana od 8.00 do 14.00 časova.