Suzbijanje zagađenja prouzrokovanog farmaceutskim i poljoprivrednim sektorom ključ je u borbi protiv širenja superbakterija koje su otporne na lekove. Naime, prema predviđanjima stručnjaka, one bi do 2050. godine mogle da usmrte do 10 miliona ljudi godišnje.
„Sve je očiglednije da okolina igra ključnu ulogu u razvoju, prenošenju i širenju“ otpornosti antimikroba (AMR), ističe UN u svome izveštaju. Ta otpornost razvija se kada mikroorganizmi kao što su: bakterije, virusi, paraziti ili gljivice postaju otporni na antimikrobne terapije na koje su ranije bili osetljivi.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra antibiootpornost pretnjom i strahuje da se svet kreće prema dobu u kojem će svakodnevne infekcije ponovno početi da ubijaju. UN procenjuje da je 1.27 miliona smrti u 2019. godini bilo povezano sa infekcijama otpornim na lekove. Očekuje da bi do 2050. godine ta brojka mogla da poraste na čak 10 miliona novih smrti, godišnje.
Ovakvu vrstu otpornosti podstiče i preterana primena antibiotika, ali UN ističe i druge faktore koji se ređe spominju. Tako napominje da je otpornost „usko povezana sa trostrukom krizom naše planete: klimatskom krizom, gubitkom bioraznolikosti i prirodnih staništa, te zagađenjem i otpadom“.
Zagađenje, posebno povezano sa farmaceutskom industrijom i poljoprivredom, omogućava zapravo antimikrobima da prodru u okolinu, najbrže u reke.
„To je istinski problem jer su reke često izvor naše pitke vode“, ističe mikrobiolog Džonaton Koks sa britanskog Univerziteta Aston, koji nije učestvovao u predmetnom izveštaju UN-a.
„Možemo već da govorimo o tihoj pandemiji“, kaže Koks. UN predlaže niz rešenja usmerena na sektore koji pogoršavaju taj problem.
Bolnice bi morale da ugrade specifične kolektore za pročišćavanje otpadnih voda i morale bi da garantuju trajno uništenje lekova, ističu stručnjaci.
U poljoprivredi se savetuje da „se ponovo procene granice antimikroba“ te da se „smanji otpad“ kako bi se zaštitile vode.
Izvor: danas.rs
