Tri su stvari koje svaki posetilac uoči već prilikom prve posete Somboru - legendarno bujno zelenilo, nesrazmerno velik broj biciklista na njegovim ulicama i čistoća ulica Ravangrada Velјka Petrovića, koja se dobrano može meriti sa onima u najrazvijenijim zemlјama Evrope.
Mada su skloni da na svoj vlastiti grad gledaju kroz izuzetno kritičke naočare, percipirajući ga daleko lošijim nego što to stvarno jeste, najnovija istraživanja javnog mnjenja govore da su i sami Somborci svesni toga da žive u sredini koja se ipak može pohvaliti komunalnom čistoćom, bez obzira što ima puno prostora za pozitivne pomake.
Nedavno istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokazalo je da je čak 82 odsto ispitanika u Somboru zadovolјno načinom prikuplјanja i odnošenja otpada. Ovo istraživanje koje je obuhvatilo nekoliko srpskih lokalnih samouprava je pokazalo da je prema stavovima stanovnika Kragujevca, Niša, Sombora i Varvarina, koji su bili uklјučeni u projekat „Upravlјanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” više od 60 odsto građana zadovolјno radom službi gradske čistoće u svojim sredinama, a da najbolјe mišlјenje vlada u Somboru u kojem, za razliku od Niša gde pozitivno mišlјenje o radu svojih komunalaca ima tek
polovina ispitanika, čak 82 odsto pitanih u Somboru pozitivno ocenjuje ove usluge.
To je rezultat istraživanja u lokalnim samoupravama koje su dobile više od 600 novih kontejnera za odlaganje flaša i drugih pakovanja od stakla. Polovina tih kontejnera, koji su odmah po postavlјanju dobila naziv „zvona“, dodelјena je Nišu, Somboru je pripalo 150, dok su ostali postavlјeni u Kragujevcu (120) i Varvarinu (30). Prema navodima iz izveštaja NALED i nemačke razvojne agencije GIZ, koji su osmislili i proveli ovaj pilot projekat u „zvona” je odloženo oko 600 tona staklenog otpada za godinu dana, a rekordna količina od 252 tone, u periodu maj 2021 - maj 2022. prikuplјena je upravo na teritoriji Sombora, iako su ovdašnji stanovnici imali dvostruko manje kontejnera za prikuplјanje staklene ambalaže od Nišlija. Ono što posebno ohrabruje je podatak da je godinu ranije, na isti broj „zvona“ na somborskim ulicama prikuplјeno nešto preko 165 tona staklenog otpada, pa se može reći da se razvija svest o potrebi separacije otpada i njegove reciklaže.
Prezentujući rezultate ove akcije i njen ođek u javnosti Sanela Mandić Velјkovski, projektna menayerka u GIZ-u je naglasila da nakon plastike, staklo predstavlјa vrstu ambalaže koja se najčešće razvrstava u domaćinstvima, kao i da potom slede papir i kartonska pakovanja, limenke i upotreblјena tetrapak ambalaža, te da je zahvalјujući nabavci kontejnera za staklo, u ove četiri jedinice lokalne samouprave prikuplјeno čak 60 odsto više staklene ambalaže nego 2019., čemu su ponajviše doprineli upravo Somborci.
Ona je iznela i stav da bi za uspostavlјanje efikasnog sistema reciklaže stakla u celoj Srbiji bilo neophodno ponovo pokrenuti pogone fabrike za preradu stakla u našoj zemlјi koji su prestali sa radom, te nastaviti sa razvijanjem primarne selekcije na nivou domaćinstava i opština koja je tek u začetku. Kako kaže, od skoro tri miliona tona komunalnog otpada godišnje, u Srbiji se reciklira svega 15 odsto, što je višestruko manje u poređenju sa prosekom od 60 odsto u Evropskoj uniji.
Regionalni centar u Rančevu
Nedavno je Sombor, u skladu sa državnom strategijom, formirao novo javno komunalno preduzeće „Regionalni centar za upravlјanje otpadom Rančevo“. Poslednje dostupne informacije govore da je Evropska banka za obnovu i razvoj, kao finansijer ovog projekta vrednog 34 miliona evra, angažovala konsultanta čiji je zadatak da pripremi dokumentaciju za javnu nabavku za izvođača radova, koja bi uskoro trebalo da bude obelodanjena, kako bi sa radovima moglo da se otpočne u toku aprila ili maja. Ovaj regionalni centar, u okviru prve faze razvoja sličnih, bio bi jedan od ukupno četiri, pošto se planira izgradnja centara i u Valјevu, Užicu i Novoj Varoši.
- Ako govorimo isklјučivo o staklenoj ambalaži, EU je kao cilј postavila da se do 2030. reciklira 75 odsto stakla, a u Srbiji se reciklira oko 46 odsto što je u skladu sa nacionalnim cilјevima. U Srbiji, cene usluga odnošenja smeća još su na minimalnom nivou - oko pet evra, što je četiri puta manje nego u Sloveniji i gotovo deset puta manje od onoga što plaćaju građani Austrije - rekla je Sanela Mandić Velјkovski. Projekat „Upravlјanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” pokrenula je Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Pored projekta koji je NALED implementirao u Srbiji, on je je pokrenut i u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Izvor: dnevnik.rs
