Sombor.info

- Juče sam otišla do vrtića da odnesem potvrdu za dete i kaže mi vaspitačica da odavno gori virus nije bio među decom. Sve vraćaju kućama mališane sa temperaturom preko 38 stepeni. Kako mi je ispričala, retko se dešavaju tako visoke temperature u obdaništima - ispričala je za „Blic“ Marija V. iz Beograda.

Od pre tri godine, kada je zabeležen prvi slučaj korona virusa u Srbiji, najčešće prvo posumnjamo na kovid kada dete ili odraslu osobu zaboli grlo i dobije temperaturu, međutim, virusi koji trenutno vladaju, uz slične simptome, kod pojedinaca izazivaju i komplikovaniju kliničku sliku. Još uvek nema zvaničnih potvrda o gripu, međutim, čekaonice u ambulantama domova zdravlja su pune, pedijatri i lekari opšte prakse imaju mnogo posla, a koji virus preovladava među decom i odraslima je teško reći.

- Ne znam šta se dešava, ali oko mene su bukvalno svi bolesni. Moja majka, dever, ujak, cela njegova porodica, nekoliko kolega. Od svih njih samo je moj blizak kolega otišao da se testira i pozitivni su na koronu on i njegova žena. Svi ostali imaju neke druge viruse, po pravilu sa visokim temperaturama. Nije mi svejedno jer sam u petom mesecu trudnoće pa pokušavam da izbegnem bilo kakve viruse - kaže Beograđanka Irena P.

Da vlada više virusa i da je povećan broj pacijenata u domovima zdravlja potvrđuju i lekari. Dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja „Palilula“ Beograd, kaže za „Blic“ da su u glavnom u pitanju respiratorne infekcije, početak gripa i kovid.

- Pacijenti imaju od simpoma bol u grlu, otežano disanje, sekret i desi se da imaju upalu uha. Traje dve do tri nedelje. Uz antibiotsku terapiju ne prolazi baš brzo. Moram reći da to nije ni grip, a nije ni kovid. Imamo početak gripa, nije evidentirano dosta slučajeva, međutim, negde je registrovan, a negde se sumnja da je grip. Treće je da imamo malo povećan broj obolelih od kovida. To su tri stvari koje nisu povezane jedna s drugom – kaže dr Aleksandar Stojanović.

Prema njegovim rečima broj pacijenata je povećan znatno, pogotovo od kada je počelo drugo polugodište u školama.

- Problem je i vreme koje varira i sve više ljudi i dece nam dolazi sa tegobama. Najnezgodnije su respiratorne infekcije koje traju dve do tri nedelje, a ljudi se jave malo kasnije. Problem je što je dugotrajna infekcija, ne prolazi brzo i ambulante su pune – kaže dr Stojanović.

I na Čukarici je puno pacijenata, naročito dece.

- Povećan je broj obolelih. Nismo još dijagnostifikovali grip, ali jeste u pitanju infekcija slična gripu. Ide sa visokom temperaturom, sa kašljanjem i curenjem nosa. S tim što, imamo dosta slučajeva u kojima deca imaju temperaturu dan ili dva. Prati ih temperatura preko 39,5 i onda se odjednom ništa ne događa. Samo bude temperatura bez drugih tegoba. To su viroze i njih sada ima baš dosta – kaže za „Blic“ pedijatar dr Dejan Jonev.

Dr Jonev kaže da je sada najbolje što manje vremena provoditi u kolektivu, ali to je nemoguće, jer deca moraju da idu u vrtić i tamo jedni od drugih dobijaju viroze.

-Preporuka je izbalansirana raznovrsna ishrana radi podrške imunitetu, i javiti se doktoru na vreme, već kod prvih simptoma da se dete prati. Preventiva je uvek izbalansirana ishrana, ali ako to nije moguće izvesti, jer mnogo dece ne jede voće i povrće, ne jedu ni meso, onda može da se pribegne i suplementima – savetuje pedijatar.

Dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom Zavodu za javno zdravlje, kaže da niko ne može u ovom trenutku da kaže s preciznošću koji virus vlada, jer analiza se „uvek radi na nešto, recimo, na grip ili na koronu, a ako je negativan na ta oboljenja kaže se da ima neki virus“.

- Da, svi kažu ima dosta bolesnih i u pitanju je neki virus. Za kovid možemo reći koliko imamo pozitivnih, a za ostalo ne znamo. Trenutno u Severnobačkom okrugu nemamo dokazano prisustvo virusa gripa. Istina je da imamo oboljenje slično gripu, a to u kliničkom smislu znači da pacijent ima visoku temperaturu, slabost, malaksalost, bolove u mišićima i zglobovima. Samo liči na grip, ali sam virus još nije dokazan – kaže dr Nebojša Bohucki.

Kada je kovid u pitanju, na teritoriji Severnobačkog okruga dnevno ima oko 20 novih pozitivnih, zavisi od dana. To je manje nego što je bilo krajem prošle godine i definitivno je u opadanju na severu zemlje.

- Neki drugi virusi su očigledno prisutni i očekujemo da će se uskoro dokazati i prisustvo virusa gripa i da će biti u porastu. Potencijalni broj virusa je velik, a dijagnostika ne ide do kraja. Ima ih na stotine i radi se ispitivanje samo najznačajnijih. Utvrđujemo kovid i grip, a da li je neki drugi virus u pitanju, i više njih, a očigledno da jeste, to ne istražujemo – kaže dr Nebojša Bohucki.

Velike su gužve i u subotičkoj ambulanti za decu. Dr Josipa Krajninger, pedijatar, kaže, da kruže različite grupe virusa, a poznato je da ih ima više od 300 u dečjoj populaciji.

- Koji je tačno virus u pitanju ne možemo tačno reći, ali svi se manifestuju slično. Praćeni su izuzetno visokim temperaturama koje traju danima, kašljem, sekrecijom iz nosa. Uglavnom su dobrog opšteg stanja, ali decu koja nisu dobrog opšteg stanja treba odmah dovesti kod lekara. Snižavati temperaturu je izuzetno bitno. Deca su često zbog temperature dehidrirana i treba ih hidrirati. Potrebni su C i D vitamin, lagana ishrana i mirovanje. Kombinovati dva antipiretika kako bi se temperature držale pod kontrolom – kaže dr Josipa Krajninger i savetuje roditeljima da kada dete dobije temperaturu sačekaju da se razviju i ostali simptomi i da onda dovedu dete u ambulantu.

- Temperature traju sedam do deset dana. Sve ide po tipu gripe, ali nemamo potvrđeno da je gripa u pitanju. Nije grip, ali je slično oboljenje. Imamo jako velik priliv pacijnata na dnevnom nivou. Radimo maksimalnim kapacitetom i sa maksimalno raspoloživim ljudstvom – kaže pedijatar.

Dr Ljiljana Miljački, pomoćnica direktora subotičkog Doma zdravlja za medicinska pitanja, kaže da se u respiratornu ambulantu, u koju se upućuju pacijenti sa povišenom temperaturom i respiratornim tegobama, dnevno se javi između 60 i 100 pacijenata.

- Manji broj pacijenata dolazi sa dijarejom. Od ukupnog broja broja pacijenata koji se jave dnevno u respiratornu ambulantu antigenski pozitivni na kovid su jedna trećina pacijenata, a svi ostali, dve trećine, su negativni na kovid što znači da se ne radi više samo o kovidu kao virusu koji kruži u našoj populaciji, već su tu i drugi, najrazličitiji, respiratorni i gastronistestavilni virusi. Pošto kod nas nije zabeležen nijedan dokazani slučaj gripa, ne radi se ni o gripu. U pitanju je neka treća, četvrta, peta vrsta virusa – kaže za „Blic“ dr Ljiljana Miljački.

Većina pacijenata ima lakšu kliničku sliku i potrebno je da izostanu sa posla nekoliko dana.

- Ako sumnjamo na upalu pluća prvo se u našoj respiratornoj ambulanti snime pluća i ukoliko postoji bilo kakva sumnja na komlikaciju pacijnet se upućuje u respiratornu ambulantu bolnice. Takvih slučajeva je malo. U toku dana bude jedan ili dva, ponekad nijedan – kaže dr Miljački.

Izvor: blic.rs

Početak ove godine doneo je optimizam na tržištu kriptovaluta. S porastom od skoro 39 odsto ovog meseca, Bitkoin zatvara svoj najbolji mesec od porasta od 40 odsto u oktobru 2021. i najbolji januar od 2013. godine.

Trenutno na nivou od od 22.910 dolara, Bitkoin se prošle nedelje trgovao na najvišem nivou od avgusta prošle godine. Najveća kriptovaluta već deset godina nije svojim vlasnicima priuštila tako potstcajan januar.

„Januar smo započeli eksplozivnom akcijom cena u nedelji decembarskog ispisa CPI-ja“, rekao je za „Jahu Fajnens“ Kristofer Njuhaus, trgovac opcijama s proizvođačem kripto tržišta „GSR“.

Iz Njuhausove perspektive, potražnja na strani kupaca od institucionalnih primaoca — bilo da se radi o trgovcima vođenim makroekonomskim sistemima ili hedge fondovima — vratila se u prve dve nedelje meseca, što je izazvalo početne likvidacije „short sellera“.

Između 10. i 20. januara, kada je bitkoin doživeo svoje najveće pomake naviše, trgovci vođeni špekulacijama vratili su se na tržište, predvodeći bitkoin probivši se iz raspona između 15.700 i 18.000 dolara.

„Bitkoinov rast iznad 20.000 i 22.000 dolara dogodila su se jer su trgovci imali velike količine negativne izloženosti vestima koje naglašavaju kraj trgovanja u SAD“, primetio je „Njuhaus“.

Analitičari kažu da će sledeća faza za bitkoin verovatno biti određena u danima nakon odluke Federalnih rezervi o povećanju mesečne stope.

Povratak kupovine bitkoina izgleda slično onome što se dogodilo od jula do početka avgusta prema Michaelu Safaiju, suosnivaču i partneru kompanije za kripto trgovanje, Dexterity Capital.

„Potrebno je otprilike dva meseca da se kripto tržište stabilizuje nakon velikog šoka, a mi smo na toj točka nakon FTX-a“, rekao je Safai putem e-pošte.

„Nanesena je najveća šteta, ulagači su relativno uvereni da više neće biti velikih šokova, što se odražava u prigušenom prijemu bankrota Genesisa, a sklonost riziku počinje se polako vraćati.“

Poslednjih nekoliko godina, kampus kolumbijskog Instituta za raznovrsno tehničko obrazovanje Monterrei Casanare bio je dom slatkog crnog psa po imenu Crni.

O crmom se brine fakultet, koji mu obezbeđuje hranu, vodu, pažnju i bezbednomesto da prenoći.

Pametni pas je naučio još nešto. Naime, postao je svestan male prodavnice na fakultetu u kojoj učenici a kupuju stvari na pauzama, a ponekad bi i njemu kupili kolačiće koji se tamo prodaju.

Ovde je, očigledno, pas prvi put naučio o trgovini – i odlučio da to i sam isproba.

„Išao bi u prodavnicu i gledao kako deca daju novac i dobijaju nešto u zamenu“, rekla je profesorka Anđela Garsija Bernal za Dodo i dodala:

„Onda se jednog dana spontano pojavio sa listom u ustima, mašući repom i dajući do znanja da želi kolačić“.

Crni je izmislio sopstvenu valutu, koja je, naravno, prihvaćena.

„Dolazi po kolačiće svaki dan“, rekla je za Dodo Gledis Bareto, dugogodišnja radnica u prodavnici. „Uvek plaća listom. To je njegova svakodnevna kupovina.“

Crni to radi već godinama. Osoblje se pobrinulo da on dobija samo poslastice koje su bezbedne za pse, i ograničavaju njegove kupovine na samo par dnevno (da bi sprečili inflaciju i u lisnatoj valuti i u njegovom struku).

Grad Sombor je raspisao javni poziv za izvođenje radova na izgradnji kružnog toka Venac vojvode Petra Bojovića, Stepe Stepanovića i ulice Arsenija Čarnojevića sa parkinzima. Lokacija buduće kružne raskrsnice je u urbanom delu grada u neposrednoj blizni Osnovnog suda i Sportskog centra Soko.

U dokumentaciji se navodi da je procenjena vrednost radova iznosi 51.666.666 dinara bez PDV-a, a predviđeni rok za izgradnju je pet meseci.

- Projektom saobraćajnice je obuhvaćen deo površine predviđen za kružni tok, deo pristupnih saobraćajnica, trotoarske površine, biciklističke staze i kolsko-pešačke površine i kolski prilazi privatnim posedima. Projekat rekonstrukcije raskrsnice ulica V.v. Petra Bojovića, V.v. Stepe Stepanovića i Arsenija Čarnojevića urađen je da bi se ostvarilo efikasnije, racionalnije i bezbednije odvijanje saobraćaja. Projektom rekonstrukcije raskrsnice izvršena je obnova konstruktivne nosivosti i potrebne celovitosti saobraćajnica uz korekciju oblika kolovozne konstrukcije u cilju produženja njene upotrebljivosti. Projektom rekonstrukcije raskrsnice izvršeno je poboljšanje geometrijskih elemenata saobraćajnica imajući u vidu ekonomsku opravdanost takvog rešenja - ističe se u tehničkoj dokumentaciji

Kružna raskrsnica imaće centralno ostrvo radijusa 4 m, a spoljni radijus kružnog toka je 13 m. Kolovoz u kružnom toku imaće širinu 7.5 m što omogućava obeležavanje jedne saobraćajne trake. Sva tri priključna pravca su uvedena u kružni tok u pravcu i usmereni ka centru kružnog toka. Centralni krug je oivičen betonskim ivičnjakom i kamenom kockom – prelazni kolovoz, širine 1.5 m

Na svim prilazima kružnom toku projektovano je razdelno ostrvo za razdvajanje saobraćajnih tokova. Širina svih traka na prilazima kružnom toku je po 4.0 m. Izlazne trake iz kružnog toka takođe imaju širinu po 4.0 m.

Projektno rešenje dakle predstavlja pretvaranje trokrake raskrsnice u kružnu raskrsnicu. Sve trotoarske i biciklističke površine povezane su sa postojećim u jedinstvenu celinu.

Ponude se mogu dostaviti do 27. februara, a detalji se nalaze OVDE.

Na Trgu Svetog Trojstva u Somboru 3. februara 2023. godine od 08 do 16 časova biće održana promocija “Turijske kobasicijade”. Somborci će biti u prilici da kupe pravu turijsku kobasicu po promotivnim cenama, a gosti će donirati 30 metara svojih proizvoda somborskim organizacijama.

Ovogodišnja, 39. po redu Kobasicijada u Turiji će biti održana od 24. do 26. februara u ovom mestu kraj Srbobrana.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 140. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 15 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće donelo je odluku o raspisivanju osam gradskih konkursa, i to:
• Javnog konkursa za izradu Lokalnog akcionog plana za decu
• Javnog konkursa za realizaciju Lokalnog akcionog plana za decu u 2023. godini,
• Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa za realizaciju Lokalnog akcionog plana Roma u 2023. godini
• Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade u 2023. godini
• Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata, programa i manifestacija u kulturi u 2023. godini
• Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa udruženja iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite u 2023. godini
• Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa/projekata koji podstiču rad dobrovolјnih vatrogasnih društava i vatrogasnih saveza na teritoriji Grada Sombora za 2023. godinu

Konkursi će biti objavlјeni u petak, 3. februara, u Somborskim novinama i na zvaničnom gradskom sajtu https://www.sombor.rs u rubrici aktuelnosti/konkursi.

Takođe, Gradsko veće donelo je i odluku o raspisivanju drugog kruga licitacije za davanje u zakup gradskog građevinskog zemlјišta koje je u javnoj svojini Grada Sombora, a koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište do privođenja planiranoj nameni u proizvodnoj 2022/2023. godini.

U okviru finansijskih pitanja, članovi Gradskog veća odobrili su da se i tokom 2023. godine podrže projekti „Nauči nemački“ i „Svi u vrtić“. Projekat „Nauči nemački“ namenjen predškolarcima i realizuje se u bilingvalnoj grupi Predškolske ustanove „Vera Gucunja“, a kao i prethodnih pet godina, sprovodi ga Humanitarno udruženje Nemaca „Gerhard“. Projekat „Svi u vrtić“ je sastavni deo Projekta „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ koji sprovodi Ministarstvo prosvete. Ovaj projekat se realizuje od 2020. godine u objektu PU „Vera Gucunja“ u Bačkom Monoštoru sa cilјem da se unapredi koordinacija i saradnja učesnika u pružanju holističkih i kvalitetnih predškolskih usluga deci i roditelјa iz najosetlјivijih društvenih grupa.

Španski grad Oropesa Del Mar, koji se nalazi u provinciji Kasteljon, narednog vikenda, od 3. do 5. februara 2023. godine, ugostiće najbolje evropske atletske klubove iz 22 evropskih zemalja, koji će nastupiti na najprestižnijem klupskom kros takmičenju Kupu evropskih šampiona u krosu.

Republiku Srbiju, AP Vojvodinu, opštinu Apatin i Srpski atletski savez na Kupu evropskih šampiona drugu godinu za redom predstavljaće muška seniorska ekipa Atletskog kluba Apatin, ekipni šampion Srbije u krosu na Prvenstvu Srbije održanom 22. oktobra 2022. godine u Novom Sadu. Učešće na ovom prestižnom takmičenju pod okriljem Evropske atletske federacije izborile su šampionske i vicešampionske ekipe sa nacionalnih šampionata Starog kontinenta, u kojem će učešće uzeti 435 takmičara i takmičarki iz 78 klubova iz 22 evropske zemlje. Republiku Srbiju u Španiji, pored seniora AK Apatin, predstavljaće vicešapion Srbije kod seniora AK Leposavić i ženska seniorska šampionska ekipa AK Srem Sremska Mitrovica.

Put Španije ekipa kreće danas u četvrtak, 2.februara, u ranim jutarnjim časovima sa aerodroma u Temišvaru. Tehnički sastanak i oficijelni trening održaće se u subotu 4.februara, dok je za takmičarski dan određena nedelja, 5.2.2023. godine.

Atletski klub Apatin u Španiji nastupiće u sastavu koji je osvojio šampionsku titulu na Prvenstvu Srbije u krosu 2022. godine: Đuro Borbelj (kapiten ekipe), Miroslav Pešić, Aleksandar Stajić i Dušan Krstić. Ekipa na prvenstvu neće imati vođu zbog nedostatka finansijskih sredstava za finansiranje, usled čega je akcenat stavljen samo na učešće takmičara na ovom najjačem evropskom klupskom takmičenju.
Muška seniorska trka na 8720 metara (2 kraća kruga po 1450 metara i tri veća kruga po 1940 metara) u kojoj će nastupiti članovi AK Apatin, startovaće u 11,45 časova i u kojoj će se za titulu ekipnog prvaka Evrope boriti 28 klubova iz 17 zemalja.

Ovogodišnje izdanje Kupa evropskih šampiona u muškoj seniorskoj konkurenciji biće 58. po redu i jedno je od najstarijih takmičenja, dok će seniorke po 40. put nastupati na ovom prestižnom takmičenju iz kalendara evropske atletike.
Maksimalan broj takmičara po timu je četiri, za ekipni poredak se boduje plasman tri najbolja takmičara i takmičarke.

Učešće AK Apatin drugu godinu za redom na najprestižnijem evropskom klupskom takmičenju pokazatelj je da klub koji postoji preko dve decenije ima kontinuitet u ostvarivanju izvrsnih rezultata. U 2022. godini članovi kluba osvojili su ukupno osam medalja na zvaničnim prvenstvima Srbije (5 zlatnih, 1 srebrna i 2 bronzane) što je najveći broj u istoriji kluba. Pored sjajnih ostvarenja jedan od najvažnijih segmenata je da se sprovodi rad sa mladim atletičarima, kroz organizaciju besplatnih trening koje klub sprovodi od samog osnivanja 2001. do danas.

Izvor: Radio Apatin

Da li ste ikada primetili da se vaše zdravstveno stanje pogoršava ako jedete određenu hranu? Da vidimo šta je dobro da izbegavate, a šta se preporučuje ako ste prehlađeni.

Ako ste trenutno prehlađeni, ovo je spisak namirnica koje mogu da vam pomognu ili da vam pogošaju stanje, piše Aktivni.si.

Nadražen stomak

Ako imate iritiran stomak, možda nećete ništa da jedete, ali određena hrana može da vam smanjiti želudačnu kiselinu.

Najbolja hrana: krekeri i preste, pečeni tost, žitarice, supa, rezanci… Ciljajte na posnu hranu i hranu koja sadrži puno vode

Izbegavajte: masna, začinjena, slana ili prerađena hrana, kofein, alkohol, gazirana pića

Upaljeno grlo

Zimi ste se verovatno bar jednom suočili sa upalom grla, a postoje namirnice koje mogu da ublaže bol.

Najbolja hrana: tečnost (nezaslađeni čaj ili voda), tvrde bombone i pastile, krem supa, pire krompir, jogurt, umućena jaja

Izbegavajte: čips, orasi, granola, sok od pomorandže, sok od grejpfruta, i verovali ili ne izbegavajte i napitak u kome su nas majke davile, limunadu

Bol u mišićima (ili celom telu)

Hranljivi sastojak zavisi od uzroka bola. Magnezijum i kalcijum su korisni za bolove u mišićima koji nisu uzrokovani zdravstvenim stanjem.

Najbolja hrana: zeleno lisnato povrće, orasi, semenke, pasulj, žitarice, losos, jogurt

Izbegavajte: alkohol, kofein i hrana koja dehidrira organizam

Zapušen nos

Tokom prehlade, zapušen nos je stvar koja iritira.

Najbolja hrana: čaj od đumbira (đumbir sadrži antioksidante koji mogu pomoći kod prehlade), sok od jabuke i limuna

Najslabija hrana: ljuta i začinjena hrana, alkohol

Glavobolja

Kada vas boli glava, prvo popijte malo vode, čak i ako mislite da pijete dovoljno. Možda ćete osetiti bar malo olakšanja.

Najbolja hrana: tečnosti kao što je voda, kofein u izuzetno malim količinama i velike količine vode, hrana koja sadrži vodu

Izbegavajte: kofein u velikim količinama, veštačke zaslađivače, topljeni sir, vino, prerađeno meso.

Niske temperature i zagađenost postale su neodvojive teme i nema tog grada u našoj zemlji koji je muči muku sa ovim problemom. Smederevo i Valjevo prednjače u nivou zagađenosti i to godinama.

U Smederevu je Građanska inicijativa pre dve godine postavila semafor zagađenja a pre samo nekoliko dana osnovali su i grupu „Mreža za vazduh“.

„Smederevo je grad koji prema zvaničnim izveštajima ima veoma zagađen vazduh, vazduh treće kategorije, a posebno su to visoke kategorije u zimskim mesecima, što nam opet govori da je u pitanju loženje i da su kućna ložišta najviše u zimskim mesecima jedan od uzroka zagađenja. Leti na zagađenje utiče blizina železare i Kostolca. Ovaj semafor je tu skoro dve godine i cilj je da ljudi više vide, razmišljaju i više se uključe“ kaže Nataša Rašković, ispred Građanske inicijative Crveni bedževi.

Valjevo je, nažalost , često šampion što se tiče zagađenosti vazduha ali se lokalna samouprava ne bavi ozbiljno tim problemom. I ovog jutra vazduh je prema aplikacijama u ljubičastom i okarakteristan je kao veoma loš. Valjevo je konačno dobilo komisiju koja je od strane grada zadužena da kontroliše implementaciju plana za kvalitet vazduha.

„Po pitanju zagađenja u Valjevu se ne radi ništa. Dobili smo jednu radnu grupu od strane gradske uprave koja treba da prati implementaciju, odnosno donošenje plana praćenja kvaliteta vazduha ali to je zakasnela reakcija, to je trebalo da se napravi pre dve godine. Podsećamo da je 2019. godine osnovana ekspertska komisija da se bavi smanjenjem aerozagađenja ali ona do sada nije ni jednom zasedala“, navodi Vladimir Radosavljević iz „i Revolucije“.

Izvor: nova.rs

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić obišli su početak prve faze radova na izgradnji dovodnika vode od Svetozar Miletića ka Stanišiću, čiju izgradnju, u iznosu od 80 miliona dinara, finansiraju Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Prilikom obilaska, Ratković je istakao da Grad Sombor nastavlјa sa izdvajanjem značajnih sredstava kako bi se trajno rešilo pitanje vodosnabdevanja šireg područja Sombora i kako bi bilo omogućeno da sva naselјena mesta dobiju kvalitetnu pijaću vodu.

„Od 2016. godine, dosta toga se uradilo po ovom pitanju. Pijaću vodu do sada dobili su stanovnici Klјajićeva, Svetozar Miletića, Bačkog brega i Bačkog Monoštora, a u 2023. godini pijaću vodu dobiće i stanovnici Koluta, Stapara i Doroslova. Kada govorimo o ovom projektu dovodnika vode od Svetozara Miletića ka Stanišiću, preduslov za početak ovih radova svakako je bila, pre svega, izgradnja buster stanice u Svetozaru Miletiću, koja je izgrađena 2019. godine i proširenje kapaciteta fabrike vode Jaroš“, rekao je gradonačelnik.

Ratković je naglasio da će se izgradnja dovodnika od Svetozara Miletića do Stanišića realizovati u dve faze. „Sada se realizuje prva faza u dužini od 5,4 km. Već je urađeno oko 1,4 km i radovi teku po planu. Realizacijom druge faze, koja je planirana u 2024. godini i stanovnici Stanišića dobiće pijaću vodu“ naveo je Ratković, dodavši da se za stanovnike Stanišića očekuje završetak još jednog veoma bitnog projekta – druga faza izgradnje obilaznice.
Gradonačelnik je ovom prilikom najavio da se uskoro očekuje završetak radova na izgradnji buster stanice u Staparu, te da će se tokom ove godine završiti i projektno-tehnička dokumentacija za fabriku vode u Telečkoj.