Sombor.info

U Evropi je u toku pravi bum u popularnosti toplotnih pumpi. Od oko 20 miliona toplotnih pumpi, koliko se procenjuje da ih je danas instalirano širom kontinenta, 3 miliona je ugrađeno samo 2022. godine, u odnosu na 2,1 milion ugrađenih godinu ranije.

Dr Borivoj Stepanov sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu nudi ključne odgovore kada su u pitanju prednosti toplotnih pumpi, ali i šta zahtevaju da bi radile kako treba.

Italija je bila vodeća u apsolutnim brojkama, jer je u ovoj zemlji tokom 2022. bilo ugrađeno preko pola miliona toplotnih pumpi, a kada je u pitanju njihov broj po glavi stanovnika, najuspešnije su zemlje Skandinavije – a posebno Norveška, u kojoj danas postoji jedna toplotna pumpa na svaka tri stanovnika (otprilike 60 odsto domaćinstava u Norveškoj ima toplotnu pumpu).

U Nemačkoj, tokom 2022. bilo je ugrađeno 236.000 novih toplotnih pumpi. Čini se da Nemačka zaostaje, ali tamo je problem grejanja rešen sa sistemima sa visokoefikasnim kondenzacionim kotlovima na gas i tečno gorivo. Kako je taj način grejanja u zavisnosti od uvoza goriva, čija je cena porasla, a prilikom sagorevanja ga prati emisija CO2, to rešenje se ispostavilo kao prelazno.

Sada je u Nemačkoj cilj da godišnje instalacije toplotnih pumpi dostignu brojku od pola miliona godišnje – a da ih 2030. bude šest miliona, u odnosu na sadašnjih 1,2 miliona.

Kako bi ispunila ovaj ambiciozni cilj, u Nemačkoj od sledeće godine neće više biti dozvoljeno da se ugrađuju kotlovi na gas i tečno gorivo.

U pitanju je veliki preokret u odnosu na vreme pre par godina. Strašna dešavanja u Ukrajini su prekinula veze između Zapada i Rusije, između ostalih i energetske, i u prvi plan se za zemlje Zapada pojavila potreba za energetskom nezavisnošću. Sa druge strane, klimatske promene forsiraju tranziciju ka izvorima energije čije korišćenje ne prati emisija CO2.

Ali zašto se baš toplotna pumpa nametnula kao rešenje za grejanje u energetskoj tranziciji?

Toplotna pumpa je nalik frižideru – osim što greje

Toplotna pumpa je veoma slična rashladnom uređaju, dakle frižideru, ili klimi koja hladi u stanu i u automobilu. Razlika je, naravno, u tome što toplotna pumpa greje.

Ona uzima toplotu iz okoline koja je na niskoj temperaturi, reda veličine od 0 do 20° C, što može biti iz vazduha, iz zemlje, iz podzemne vode, iz nekog otpadnog gasa ili tečnosti, pa čak i iz kanalizacije.

Bez toplotne pumpe, ova okolna toplota je neupotrebljiva, jer ne možemo da se zagrejemo vazduhom na 0°, pa ni na 10° C. Ali tu na scenu stupa rashladni fluid i razmenjivač toplote pod nazivom „isparivač”, u kojem rashladni fluid menja fazu iz tečne u gasovitu, i za tu promenu uzima toplotu okoline.

Bitna je temperatura pri kojoj se ova fazna promena odvija: ona mora da bude nešto niža od temperature izvora okolne toplote, da bi mogla da se prikupi toplota. Ta niska temperatura se postiže regulacijom pritiska u tzv. spoljašnjoj jedinici, a tu je naravno i ventilator koji potpomaže predaju toplote.

Kada je rashladni fluid u gasovitom obliku, on ulazi u kompresor gde se vrši njegova kompresija, odnosno zbijanje i porast i temperature i pritiska. Kroz bakarne izolovane cevi, komprimovani rashladni medijum ulazi u unutrašnju jedinicu koja se takođe sastoji iz razmenjivača, koji se zove kondenzator, i ventilatora.

Postignuta temperatura kompresijom treba da bude nešto viša od temperature vazduha sa kojim želimo da grejemo prostor, ako govorimo o vazduh/vazduh sistemima, ili treba da bude nešto viša od željene temperature vode koju isporučujemo grejnim telima u objektu, ako govorimo o vazduh/voda sistemima. Rashladni fluid, gas, u kondenzatoru se kondenzuje, njegov pritisak se obara prigušivanjem i vraćamo se na početak.

Toplotne pumpe za rad koriste struju – i „besplatnu” toplotu kojom smo prirodno okruženi
I na ovaj način smo iskoristili okolnu toplotu, koja je besplatna, potrošili nešto električne energije za pogon kompresora i dobili kao proizvod toplotu na višem temperaturskom nivou koja može da zagreje naše prostorije na zadovoljavajući način.

Glavna karakteristika rada toplotne pumpe je odnos između isporučene toplote i utrošene struje, što se u inostranoj literaturi naziva koeficijent učinka (COP, tj. coefficient of performance). Ova vrednost može da budu u rasponu od 3 do 5. Šta to znači?

Kada se grejete pomoću grejalice od 1 kWh struje, dobijete gotovo 1 kWh toplote. Ovo možda zvuči sasvim korektno – dokle god vam ne kažem da za 1 kWh struje treba oko 3 kWh hemijski uskladištene energije u uglju. Tu su zatim emisije CO2, pepela, pa sumpornih i azotnih oksida… Kod toplotnih pumpi ova kalkulacija je daleko bolja: od 1 kWh struje dobija se 3-5 kWh toplote, znači 3-5 puta bolje nego kada koristite grejalicu.

Toplotna pumpa je, drugim rečima, veliki energetski skok napred, i u efikasnosti i u smanjenju emisija gasova staklene bašte. Kako navode najnovija istraživanja, toplotne pumpe u Evropi već su smanjile emisije u Evropi toliko da „pokrivaju” celokupne emisije jedne zemlje kao što je Grčka.

A kako mi u Srbiji stojimo sa ugradnjom toplotnih pumpi?

Odgovor će vas iznenaditi – i ne tako loše.

Naime, radi rešavanja problema hlađenja leti, ugrađeni su brojni split klima uređaji, i retki su danas stanovi i kuće koji nemaju klimu. A ta popularno zvana klima je u stvari zimi – toplotna pumpa, i to tipa vazduh/vazduh. Tako da od jednog izvora grejanja mi u mnogim domovima imamo dva. Imamo rezervu.

Jeste da su ti uređaji malo naružili spoljašnjost objekata, i možete u sred leta da pokisnete, i nesumnjivo da je povećana potrošnja struje leti, i to baš onda kada naša Elektroprivreda planira redovna održavanja. Ali ovi uređaji su se već pokazali korisnim sa prvim hladnim danima, kada još grejna sezona kod korisnika daljinskog grejanja nije započela.

Na nemačkom postoji jedan izraz: eierlegende Wollmilchsau, u slobodnom prevodu svinja koja nese jaja, daje vunu, mleko i meso. Ovi naši klima uređaji, sa svojim mogućnostima i efikasnošću, nekako podsećaju na tu izmišljenu životinju.

Kako izvući najviše iz jedne toplotne pumpe

Recimo da smo se odlučili na taj korak – kao i milioni domaćinstava širom Evrope, odlučili smo da ugradimo ne gorepomenuti klima uređaj, već toplotnu pumpu tipa vazduh/voda. Kakve pogodnosti treba da očekujemo?

Da bi sistem bio efikasan, a samim tim i da bi računi za struju bili prihvatljivi, gubici toplote objekta trebaju da budu umereni, tako da bi se najveći spoljašnji minus mogao „pokriti” sa temperaturom vode na potisu od 55 °C.

Najveći spoljašnji minus je spoljna projektna temperatura, za tu temperaturu se sistem grejanja projektuje. Srećom ta temperatura se javlja retko, ali sistem mora da zagreje i u tom slučaju, i tih par dana. Na primer za Beograd je ta temperatura -12,1 °C, za Novi Sad je nešto niža (-14,8), a za na primer grad odakle je potekao naš dupli MVP iz NBA lige, Sombor, još je niža: -15,1 stepeni.

Temperatura vode u potisu od 55° C je značajno niža od temperature u tradicionalnom sistemu, gde iznosi 90 °C. To znači kada je ciča zima, onda tradicionalni sistem mora da isporuči vodu radijatorima temperature 90° C, a sistem sa toplotnom pumpom vodu od 55° C.

Razlika nije mala. Ako je u sistemu grejanja sa toplotnom pumpom u radijatoru voda maksimalno 55 °C, tada objekat koji ova voda greje mora biti doveden u „energetski red”, tj. da ima manje toplotne gubitke od npr. objekta čiji su zidovi bez toplotne izolacije, ili sa prodorima hladnog vazduha na svakom koraku. Drugim rečima, ako se ništa ne promeni u omotaču objekta, onda nam je ipak potreban klasičan sistem i gorepomenutih 90 °C ukoliko želimo da se zagrejemo.

Godišnji gubici toplote po kvadratu grejane površine ne bi trebalo da premašuju 150 kWh/m2. Ukoliko premašuju, onda oni treba prvo da se snize kroz primenu mera uštede energije.

Na primer, prvi korak mogu biti set zavesa i tzv. hvatač hladnoće (drought excluder). Drugi korak je da se stave zaptivke koje bi sprečile prodor hladnog vazduha kroz procepe oko prozora. Treći korak bi bilo postavljanje izolacije, sa spoljašnje ili unutrašnje strane. A finalni korak bi bila zamena prozora, naravno ako budžet tako nešto dozvoljava.

Toplotne pumpe su kompatibilne sa sistemima sa podnim grejanjem, ali postojanje radijatora nije samo po sebi prepreka. U slučaju da su radijatori prvobitno predimenzionisani postoji mogućnost da će raditi i sa nižom temperaturom potisne vode. Ukoliko se ispostavi da ne mogu da pokriju toplotne gubitke u novom aranžmanu, menjaju se ili se dodaju dodatna grejna tela.

Po pitanju koeficijenta učinka (COP) poželjno je da je ta vrednost preko 3,5 i to na godišnjem nivou, a ako je ta godišnja vrednost ispod 2,5 smatra se da je sistem neefikasan, a ako vrednost padne na vrednost blizu 1, onda je neka greška prilikom projektovanja napravljena, i treba odmah reklamirati.

Možda i najplastičniji prikaz rastuće popularnosti toplotnih pumpi je i jedan nedavni, naizgled neočekivani događaj u sferi energetike.

Naime, nemačka porodična firma „Viessmann”, koja 85 posto svog poslovanja bazira na toplotnim pumpama, i koja je prošle godine imala rekordni prihod od 4 milijarde evra, rešila je da svoj deo pod nazivom Klimatska rešenja (Climate Solutions) – proda. Kupac je američki gigant iz oblasti klimatizacije i rashladnih uređaja, kompanija Carrier, i to po ceni od čak 12 milijardi dolara.

Mada razlozi za ovaj korak nisu obelodanjeni, posebno s obzirom na rastuću popularnost toplotnih pumpi u Nemačkoj, jedna pretpostavka je da će se u budućnosti cene toplotnih pumpi vidno smanjiti, a sa njima i profiti, jer se očekuje velika konkurencija iz Azije. Drugim rečima, toplotne pumpe postaće drastično veće tržište, u kojem za „srednje” igrače neće biti mesta – a njihova ugradnja trebalo bi da postane sve jeftinija.

Izvor: danas.rs

Proleće je godišnje doba za majstore i radove u kući. Kao da ogromni troškovi nisu dovoljna muka, problem je i pronalazak majstora. Oni koji planiraju renoviranje, treba da se spreme na čekanje i do dva meseca.

U zavisnosti od toga koliko su ozbiljni i obimni radovi koji se planiraju, zavisi i vreme koje će građani provesti u iščekivanju i potrazi za majstorima.

Najbrže se pronalazi vodoinstalater, ali kome treba majstor za krečenje stana, treba da bude spreman na čekanje.

Vodoinstalater može da dođe sutra, a može i za dva meseca
Najkraće će na majstora čekati oni koji su odlučili da ovog proleća u svom domu saniraju manji kvar, poput zapušenog odvoda u sudoperi.

Naime, za manje kvarove, majstori izlaze na teren već dan nakon poziva.

Naravno, postoje i vodoinstalateri koji se bave hitnim intervencijama, pa ako nema nimalo vremena za čekanje, doći će da saniraju kvar istog dana.

Ipak, ko je odlučio da kompletno renovira kupatilo, što uključuje i zamenu vodovovodnih i kanalizacionih cevi, bolje je da spremi živce.

Za takve radove doslovno postoje liste čekanja, a u zavisnosti od količine posla koju majstor ima, novi termin zakazaće za mesec ili čak dva.

Cene, naravno, zavise od vrste radova. Odgušenje zapušenih cevi košta od 2.000 dinara za podnu rešetku, pa sve do 8.500 ako je u pitanju kanalizacija. Za montažu lavaboa ili WC šolje majstori u proseku uzimaju oko 2.500 dinara. Zamena krejača na bojleru košta oko 2.000, a creva za vodokotlić 1.000 dinara.

Na nove pločice se čeka mesec dana

Ništa bolje neće proći ni oni građani koji su odlučili da ovog proleća, primera radi, zamene pločice u kupatilu ili popločaju kuhinju. Kako navode keramičari, u proseku se na njihove usluge čeka mesec dana.

Opšte je poznato da, pored strpljena zbog čekanja, građani treba da spreme i novčanik, jer radovi u kupatilu uglavnom predstavljaju najveći izdatak prilikom renoviranja. Celokupni “remont” koštaće i do 600 evra.

Moler stiže za dve nedelje – ili dva meseca

Ako ste rešili da krečite stan, vreme čekanja drastično varira od molera do molera, u zavisnosti od količine posla koju ima.

U najboljem slučaju, u stanu koji treba okrečiti moler će se pojaviti dve nedelje od poziva. U najgorem, na svežu boju u stanu može da se čeka i po dva meseca.

A što se tiče cene, moleri svoje usluge naplaćuju od 1,2 do dva evra po kvadratu. Gletovanje je skuplje, pa ide od 2,5 do 5,5 evra po kvadratu.

Najkraće liste čekanja za električare

Iako ni električara u Srbiji nema dovoljno, najkraće liste čekanja imaju upravo ove zanatlije. Mada se sitni kvarovi u kući brzo popravljaju, oni koji žele da renoviraju stan, te da zamene prekidače i utičnice, razvodne table i slično, ipak će morati malo da pričekaju. U zavisnosti od majstora do majstora, lista čekanja je od sedam do 15 dana.

Uvođenje nove instalacije električari naplaćuju desetak evra po kvadratu, dok se popravke u stanu kreću od 10 do 15 evra.

Bez klime u narednih 10 dana

Ko se kasno setio da popravi klimu, pa tek sada pokušava da nađe majstora, moraće da se strpi. Desetak dana je prosečno vreme čekanja na majstora. Ipak, oni upozoravaju da se ovi dani produžavaju kada dođe leto. Kada temperature budu prešle 30 stepeni Celzijusa, posla za majstore rashladnih uređaja sve je više. Upravo zbog toga oni apeluju na građane da na vreme razmišljaju o tome da li su njihove klime ispravne.

Ovu uslugu majstori naplaćuju, u zavisnosti od modela uređaja i vrste kvara, od 2.000 do 10.000 dinara.

Izvor: nova.rs

Juče se na putu Apatin - Sombor dogodila saobraćajna nezgodna u kojoj na sreću nema poginulih, ni teško povređenih, a do nezgode je došlo tako što je vozač najverovatnije izgubio kontrolu nad volanom, sleteo sa puta i udario u drvo.

Na licu mesta su policija i vatrogasci.

Mole se vozači da poštuju ograničenja brzine budući da je deo puta od Sombora prema Apatinu pod rekonstrukcijom.

Izvor: RTV

Ministar MUP-a Bratislav Gašić je rekao da je policija povodom polnog uznemiravanja dece od tri i četiri godine u državnom vrtiću u Odžacima, obavila razgovor sa roditeljima dece.

Kako je dodao Gašić, protiv osumnjičenog vaspitača O. I. za svako oštećeno lice biće napisana odvojena krivična prijava.

Gašić je u Skupštini Srbije rekao da je policija je 5. maja po nalogu tužilaštva Sombor odredila zadržavanje osumnjičenom O. I. (26) iz Bogojeva zbog nedozvoljene polne radnje nad 30 dece - 29 muškog i jedno ženskog pola u za sada neutvrđenom vremenskom periodu.

"U vezi ovog događaja obavljen je razgovor sa roditeljima dece. O događaju je obavešten centar za socijalni rad koji će dostaviti izveštaje za svako dete posebno. A za svako oštećeno lice biće pisana posebna krivična prijava", rekao je Gašić.

Izvor: 021.rs

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora obezbedio je 200 auto sedišta za naše najmlađe sugrađane i ovim putem upućuje javni poziv roditelјima/staratelјima dece rođene u 2022. i 2023. godini, ukoliko im je potrebno sedište, da se prijave slanjem podataka na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Uslovi za dobijanje besplatnog auto sedišta su da je dete rođeno u 2022. ili 2023. godini, da stanuje na teritoriji grada Sombora i da nije dobilo sedište na poklon od Grada. Mejl treba da sadrži sledeće podatke: ime i prezime roditelјa/staratelјa, adresu stanovanja, kontakt broj telefona i datum rođenja deteta.

Javni poziv otvoren je od 23. maja u 12.00 časova do 26. maja 2023. godine u 12,00 časova.

Prijavu šalјe roditelј/staratelј (ne može se slati bez njihove saglasnosti) i slanjem jednog mejla može se dobiti jedno sedište.

Prvih 200 roditelјa/staratelјa koji pošalјu prijavu, koja ispunjava sve navedene uslove, dobiće auto sedište i biće obavešteni o vremenu i mestu preuzimanja.

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora nabavku auto sedišta finansirao je preko naplate kazni nesavesnim vozačima na teritoriji grada Sombora, kao što se finansiraju i druge aktivnosti koje Savet sprovodi.

Na Gradskom stadionu u Somboru, tokom vikenda, održan je 5. Međunarodni turnir u fudbalu za mlađe kategorije pod nazivom „Sombor kup 2023“, koji je okupio fudbalere rođene 2012., 2013., 2014. i 2015. godine, te je u svakoj generaciji učestvovalo po 12 ekipa, među kojima su se našli i fudbalski klubovi sa teritorije grada Sombora.

Turnir je zvanično otvorila članica Gradskog veća zadužena za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonije Nađ Kosanović, koja je poželela svim učesnicima puno sreće i uspeha, ističući da igraju fer – plej, poštujući svoje protivnike, jer će na taj način izrasti u prave šampione.

„Sport je nešto najlepše čime biste se mogli baviti, jer uz njega ćete se izgraditi kao ličnosti i steći dobre navike, kao i osobine koje će vam mnogo značiti u dalјem životu“, poručila je članica Gradskog veća.

U generaciji 2012, prvo mesto zauzela je ekipa FK „Vojvodina“ iz Novog Sada, drugo mesto FK „Radnički“ iz Dalјa, dok se na treće mesto plasirala ekipa FK „Spektar“ iz Sombora.

U genaraciji 2013, prvo mesto pripalo je ekipi Akademije „Bambi“ iz Zrenjanina, drugo mesto Školi fudbala „Rabona“ iz Beograda, a treće FK „Spektar“ iz Sombora.

U generaciji 2014, na prvo mesto plasirala se ekipa Škole fudbala „Oranž“ iz Sombora, na drugo mesto ekipa iz Republike Mađarske, FK „Kozarmisleni“, dok je treće mesto zauzela ekipa Akademije fudbala „Sombor“ iz Sombora.

U generaciji 2015, najbolјa je bila ekipa Akademije fudbala „Sombor“ iz Sombora, drugo mesto zauzela je ekipa Škole fudbala „Rabona“ iz Beograda, a treće mesto ekipa iz Republike Mađarske „Mohacs“.

5. Međunarodni turnir u fudbalu za mlađe kategorije, uspešno je organizovala Akademija fudbala „Sombor“.

Kao što, sada već decenijama, nakon razdvajanja na Zdravstveni i Fond penzionog i invalidskog osiguranja (PIO Fond) građani Sombora ove dve državne institucije objedinjuju pod „jednu kapu“, odnosno nazivaju ih jednostavno „Socijalno“, ne razlikujući baš najbolјe njihove nadležnosti.

Sličnu zabunu je unelo i nedavno formiranje Centra za pružanje usluga socijalne zaštite (CPUSZ) pored postojećeg Centra za socijalnu zaštitu, standardizovane ustanove koja postoji na teritoriji cele Republike Srbije. Naime, kako je to potkreplјeno iz lokalne samouprave, grad je sa želјom da se unapredi socijalna zaštita i da bude dostupna svima kojima je potrebna, 21. septembra 2021. godine na sednici Skupštine grada osnovao je Centar za pružanje usluga socijalne zaštite sa sedištem u Grašalkovićevoj palati.

Prvobitno je ovaj Centar pružao tri usluge koje su za sve stanovnike sa teritorije Sombora besplatne. Jedna od njih je smeštaj u „Sigurnu kuću“, odnosno Prihvatilište za žrtve nasilјa u porodici i žrtve trgovine lјudima, dok su druge bile socijalno – edukativne i savetodavno – terapijske usluge. Ovih dana Centar za pružanje usluga socijalne zaštite grada uz podršku lokalne samouprave obezbedio je pružanje još jedne, inovativne usluge pod nazivom „Domaćin u zajednici“. Kako kažu u Centru svrha ove usluge je pružanje podrške starijim, obolelim i licima sa invaliditetom u situacijama kada je porodična podrška nedovolјna ili neraspoloživa, u skladu sa procenjenim individualnim potrebama lica, koja usled nemoći, bolesti ili invaliditeta ne mogu samostalno zadovolјiti potrebe domaćinstva.

Jelena Stakić, direktorka Centra je pojasnila da će se uslugom obezbediti odgovarajuća pomoć i podrška u domaćinstvu, u skladu sa procenom potreba korisnika i može obuhvatati obavlјanje zahtevnijih fizičkih poslova u domaćinstvu, kao što su održavanje dvorišta, košenje trave, priprema ogreva za grejnu sezonu, zatim sitne popravke u domaćinstvu, zamena brava, kvaka, osigurača, sijalica, te obavlјanje drugih poslova.

- Usluga je, za korisnike novčane socijalne pomoći i sva ona lica čiji prihod po članu domaćinstva ne prelazi nivo socijalne sigurnosti, potpuno besplatna. Svi ostali korisnici participiraju u ceni usluge, u skladu sa participativnom skalom, a razliku do pune cene troškova snosi grad Sombor - istakla je direktorka Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora, pojašnjavajući da korisnici kojima je neophodna ovakva usluga, zahtev podnose u „pravi“ Centar za socijalni rad, a pored očitane lične karte, potrebno je da dostave medicinske izveštaje i dokaze o prihodima.

Pored usluge „Domaćin u zajednici“ za koju je opredelјeno četiri miliona dinara, grad iz svog buyeta za razvoj usluga socijalne zaštite, izdvaja sredstva za usluge kao što su „Pomoć i nega u kući“, „Personalna asistencija za osobe sa smetnjama u razvoju“, Dnevni boravak dece, mladih i odraslih lica, lični pratilac deteta i učenika, Prihvatilište za žrtve nasilјa u porodici i žrtve trgovine lјudima odnosno „Sigurna kuća“, socijalno – edukativne usluge i savetodavno – terapijske usluge, Narodna kuhinja i paketi hrane, jednokratne pomoći i druge oblike pomoći.

Izvor: dnevnik.rs

U nedelju, 28. maja u Somboru će se održati Pojedinačno i ekipno prvenstvo Srbije za juniorke i takmičarke do 23 godine, Studentsko prvenstvo Srbije u dizanju tegova. Kako se navodi, isto će se održati u Sokolskom domu (Partizan) sa početkom u 11 časova. Zvanično merenje biće organizovano dva časa ranije.

Takmičenje zajednički organizuju Savez Srbije za dizanje tegova, Savez za dizanje tegova Vojvodine, Ministarstvo omladine i sporta Srbije i Klub dizača tegova Radnički iz Sombora. Prijavljeno je preko 20 takmičarki u više težinskih kategorija.

Finalnu listu učesnika možete pogledati u prilogu. Organizatori pozivaju sve simpatizere i ljubitelje ovog sporta da dođu i pruže podršku takmičarkama. Ulaz je besplatan.

Izvor: somborsport.org

Srbija je u aprilu imala najveću inflaciju u regionu, a u samo dve države u Evropi je zabeležena veća stopa inflacije, objavio je Eurostat.

Prema podacima Eurostata, najnižu stopu inflacije od 8,6 odsto u našem regionu u aprilu je imala Crna Gora, a slede Hrvatska sa 8,9, Slovenija sa 9,2, Severna Makedonija sa 12 i Srbija sa 14,8 odsto, dok je u Bosni i Hercegovini inflacija u martu iznosila 10,3 odsto.

U Evropskoj uniji veća inflacija nego u Srbiji u aprilu je zabeležena u Letoniji 15 odsto i u Mađarskoj 24,5 odsto.

Najniža inflacija u aprilu od 2,7 odsto bila je u Luksemburgu, a slede Belgija sa 3,3, Španija sa 3,8, Kipar 3,9, Grčka 4,5, Danska 5,6 i sa Holandija 5,8 odsto.

Dvocifrena inflacija i dalje je u Bugarskoj 10,3 odsto, Rumuniji 10,4, Estoniji 13,2, Litvaniji 13,3, Poljskoj 14, Slovačkoj 14 i Češkoj 14,3 odsto.

Izvor: danas.rs

Trauma nakon masovne pucnjave, naročito u školi, može biti suviše teška da bi preživeli čak i pomislili da se vrate na časove i na redovnu nastavu. Ulazak u zgradu gde se dogodila takva nezamisliva tragedija, za mnoge je neizdrživ, a u takvim situacijama na prvo mesto treba staviti dobrobiti dece koja pohađaju nastavu u tim protorijama, kao i njihovih roditelja. U Americi, masovne pucnjave su mnogo češće nego na ovim prostorima, a ovo su prakse koje je ta zemlja primenjivala kada je reč o školama u kojima su izvršeni zločini.

Nakon masovne pucnjave u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru u kojoj je ubijeno devetoro dece i školski čuvar, roditelji su izneli zahteve u kojima između ostalog traže da se školska godina završi sa danom masakra (3. maj 2023.) i da se pomenuta škola rekonstruiše.

Da su njihovi zahtevi i te kako opravdani, svedoči i činjenica da su škole u Americi u kojima su se dogodile masovne pucnjave ili srušene ili renovinare nakon sličnih tragedija.

Osnovna škola Sendi Huk

Pucnjava koju čitava Amerika pamti dogodila se 14. decembra 2012. godine u školi Sendi Huk u Konektikatu. Tada je ubijeno 26 osoba, među kojima 20 dece od šest i sedam godina.

Adam Lanca (20) ubio je tada đake i profesore u osnovnoj školi Sendi Huk. On je u prizemlju škole napravio masakr koji je šokirao Ameriku. Pre nego što je pucao u školi, Lanca je ubio svoju majku u kući blizu Njutauna.

Šta se desilo sa školom? Cela škola je srušena, pa obnovljena.

Tri nedelje nakon jezivog napada, učenici Sendi Huka otputovali su u obližnji grad Monro i počeli da pohađaju nastavu u srednjoj školi Čelk Hil, koja se više nije koristila kao srednja škola.

Četiri godine nakon masakra, novoizgrađena osnovna škola Sendi Huk otvorena je za učenike – uključujući one četvrtog razreda koji su bili u objektu tokom masakra.

Osnovna škola Rob

Pucnjava u OŠ Rob dogodila se 24. maja prošle godine.

Ubijeno je ukupno 19 dece, uzrasta od 9 do 11 godina, kao i dve nastavnice, kada je u njihovu učionicu upao 18-godišnji napadač i otvorio vatru iz poluautomatske puške AR-15.

Napadač je nekoliko minuta uoči pucnjave je objavio šta će uraditi. Salvador Ramos (18), koga su policajci usmrtili tokom pucnjave, pre napada je objavio na Fejsbuku da će ubiti sopstvenu baku. Pošto je pucao u baku, Ramos je automobilom udario u zgradu škole Rob u Uvaldeu, a potom uspeo da pobegne od školskog policajaca.

Šta se desilo sa školom? Krajem juna prošle godine najavljeno je da će škola Rob biti srušena. Don Maklohlin, gradonačelnik Uvaldea, izjavio je to na napetom i emotivnom sastanku gradskog veća sa stanovnicima koji su tražili odgovore u vezi pucnjave.

Nova škola koja će zameniti osnovnu školu Rob trebalo bi da počne sa izgradnjom u leto 2023. godine. Planirano je da bude otvorena u jesen 2024. godine.

Gnev javnosti je nakon napada u maju porastao, a krivica se svaljuje na policiju koja je čekala više od sat vremena da se suoči s napadačem. Maklohlin je rekao da će škola biti srušena jer „ne možete tražiti od deteta ili učitelja da se ikada vrate u tu školu“. Osnovna škola Rob ima gotovo 600 učenika u drugim, trećim i četvrtim razredima.

Srednja škola Kolumbajn

U školi Kolumbajn napad se dogodio 20. april 1999. godine.

Dva učenika – Erik Haris i Dilan Klibold – su napali ostale učenike i osoblje, ubivši 12 dece i jednog nastavnika i ranivši 21 učenika- Napadači su nakon toga izvršili samoubistvo.

Pored pucnjave, složeni i planirani napad je uključivao postavljanje bombe da se odvuče pažnja vatrogascima i školskom obezbeđenju, boce sa propanom pretvorene u bombu smeštenu u školskoj menzi, 99 eksplozivnih naprava i podmetanje bombi u automobile.

Šta se desilo sa školom? Visoka škola Kolumbajn zatvorena je do kraja školske godine. Zvaničnici su rekli da je napad oštetio oko 23.000 kvadratnih metara škole i ostavio oko 900 do 1.000 rupa od metaka i gelera u zidovima i plafonima.

Četiri meseca kasnije, na početku nove školske godine, veći deo škole je ponovo otvoren – osim biblioteke, gde se odigrao najveći deo masakra. Srušena je i zamenjena novoizgrađenom školskom bibliotekom, pod nazivom Biblioteka Nade.

Srednja škola Mardžori Stounmen Daglas

U školi Mardžori Stounmen Daglas napad se dogodio 14. februara 2018. godine.

Napadač je otvorio vatru sa poluautomatskim oružjem tipa AR-15, time ubivši 17 i povredivši 17 osoba. Napadač je 19-godišnji bivši učenik škole, Nikolas Kruz. Nakon što je završio sa napadom, Nikolas je napustio mesto zločina tako što je upao u gomilu učenika.

Uhapšen je nakon sat vremena bez incidenata u obližnjem Koral Springsu. Kasnije je priznao odgovornost za zločin i osuđen. Policija i tužioci nisu objavili zvanični motiv masakra.

Šta se desilo sa školom? Učenici su se vratili dve nedelje nakon masakra. Ali školska zgrada 12, gde je većina žrtava ubijena, zatvorena je trakom za hitne slučajeve sa pokrivenim prozorima.

Nova zgrada je kasnije zamenila privremene učionice koje su učenici koristili nakon masakra.

Osim ovih primera, postoji i slučaj škole Santa Fe u Teksasu. Učenici ove srednje škole su se vratili na nastavu ubrzo posle masakra.

Izvor: nova.rs