Sombor.info

Noćna hipertenzija je pojam za povišeni krvni pritisak koji se javlja noću. U normalnim uslovima, krvni pritisak varira u zavisnosti od cirkadijalnog ritma i noću je 10 – 20 % niži. Ovaj fenomen poznat je kao “noćno uranjanje”. Ukoliko izostane javljaju se komplikacije poput oštećenja bubrega i kardiovaskularnih bolesti. Dnevni krvni tlak viši od 120/80 mmHg smatra se povišenim. Krvni pritisak noću obično je niži od dnevnog, a noćna hipertenzija odnosi se na bilu koju vrednost iznad 110/65 mmHg noću.

Noćna hipertenzija – uzroci i faktori rizika

Noćna hipertenzija ima mnogo uzroka i faktora rizika. Naučnici aktivno istražuju ovu temu, pokušavajući da zaključe šta zaista može da uzrokuje noćnu hipertenziju u odnosu na stanja koja su samo povezana s noćnom hipertenzijom. Potencijalni uzroci/faktori rizika za noćnu hipertenziju uključuju:

opstruktivna apneja u snu
dijabetes
bolest bubrega
loš kvalitet sna i nedostatak adekvatnog sna
noćno buđenje
mokrenje u noć
sindrom nemirnih nogu
rad u noćnoj smeni
transplantacija bubrega
sedeći način života
povećan unos soli i osetljivost na natrijum (opis onih čiji je krvni pritisak skloniji porastu unosom soli).

Noćna hipertenzija – simptomi

Visok krvni pritisak nije jedan od vodećih simptoma, pa se obično naziva “tihi ubica“. To važi i za noćnu hipertenziju. Simptomi noćne hipertenzije uključuju:

često uzbuđenje noću
hrkanje, zadržavanje daha i dahtanje noću
često buđenje zbog odlaska u toalet noću (poznato kao nokturija).

Komplikacije noćne hipertenzije uglavnom su slične kao i od normalnog povišenog krvnog pritiska, a mogu da uključuju:

zastoj bubrega
bolest bubrega
moždani udar
srčani udar
kognitivni pad
zastoj srca

Visok pritisak noću

Povišen krvni pritisak noću takođe se može opisati obrascima promena krvnog pritiska tokom ciklusa od 24 sata:

“dipper” (engl. uranjanje) je izraz za normalno smanjenje krvnog pritiska 10 – 20 % koje se događa preko noći
“extreme-dipper” je izraz kada krvni pritisak padne više od normalnih 20 % noću
“non-dipper” je abnormalna situacija u kojoj se krvni pritisak ne smanjuje onoliko koliko bi trebalo noću
“riser” i “reverse dipper” pojmovi su koji opisuju povećanje krvnog pritiska noću.

Nedovoljno smanjenje pritiska je uobičajeno kod onih s visokim krvnim pritiskom. U jednom opsežnom istraživanju obrasci nedovoljnog uranjanja pritiska uočeni su kod 32 – 46 % ljudi s hipertenzijom, a obrasci obrnutog uranjanja uočeni su u 5 – 19 %. Normalni obrasci uranjanja uočeni su u 27 – 54 %.

Ako imate visok krvni pritisak, obratite pažnju na to da postoji 50 % šanse da možda nećete imati normalno noćno snižavanje krvnog pritiska, što može da poveća rizik od komplikacija.
Kod ljudi koji uzimaju normalno svoju terapiju postoji šansa da u noćnom periodu lek ne deluje i tada nastupa povišen pritisak, koji deluje štetno. S obzirom na to da se noćna hipertenzija ne otkriva tokom redovnog pregleda, analiza koja se naziva holter krvnog pritiska može da bude od velike koristi. Tada se pacijentu stavi merač pritiska, na period od 24 sata, koji u pravilnim periodima meri nivo krvnog pritiska. Kasnije, analizom vrednosti može da se utvrdi da li postoji odstupanje od normalnog i očekivanog pada pritiska tokom noći.

Izvor: krenizdravo.dnevnik.hr

U Ulici Matije Gupca u Somboru danas se dogodila teška saobraćajna nezgoda.

Kako navodi Instagram stranica 192.rs, jedna žena je teško povređena u nezgodi.

Prema nezvaničnim informacijama ove stranice, vozač koji je izazvao nezgodu navodno je pobegao sa lica mesta.

Kako se vidi na objavljenoj slici, automobil je od siline udara sleteo sa puta i desna strana vozila je u potpunosti uništena.

Traktorista je nepovređen, ali je u šoku.

Ograničenje brzine na ovom mestu je 30 kilometara na sat.

Izvor: nova.rs

Kućni ljubimci su deo ljudskih života dugi niz godina. Danas je mnogima teško da zamisle život bez četvoronožnih prijatelja.

Udomljavanje je jedan od najhumanijih i najplemitijih činova koje možete da učinite prema životinji.

Ako nemate psa, a želite da ga imate, ako imate psa, a želite da mu obezbedite društvo, JKP “Čistoća” Vas poziva da posetite “Prihvatilište za pse i mačke” koje se nalazi na Monoštorskom putu BB i udomite vašeg kućnog ljubimca.

Za sve dodatne informacije: 063/ 119-96-25

Fudbaleri Stanišića ovog vikenda su odmarali. Nažalost, njihov glavni konkurent u borbi za opstanak Radnički iz Zrenjanina savladao je ekipu Kabela, te je sa nova tri boda pretekao Stanišić na tabeli koji ima tri boda manje i trenutno je fenjeraš lige. Do kraja prvenstvene trke ostalo je još kola.

Stanišić će kao domaćin ugostiti ekipe 1. maja (Rume) i Bečeja 1918, dok će za dve nedelje gostovati Zrenjanincima, koji imaju dva teška gostovanja, Tisi iz Adorjana i Omladincu iz Novih Banovaca.

Ko će i niži rang znaće se definitivno za tri nedelje. Kako stvari stoje za sada je to ekipa Stanišića.

Izveštaji:

Hajduk 1912 – Podunavac 2:3 (0:2)

Strelci: Božović, Matijašević (Hajduk 1912). Spasić, Jovanović, Đorđević (Podunavac).

Žuti kartoni: Jović, Ambrušić, Tadić, Božović, Matijević (Hajduk 1912). Pajković, Jovanović, Labović, Radojičić, Kačar, Divac (Podunavac).

Hajduk 1912: Simonović, Tadić (Velkovski), Brborić, Jović, Jančić, Abramušić, Novaković (Živić), Matijević, Kočiš, Matijašević, Božović.

Podunavac: Vidaković, Jovanović, Milosavljević, Maksimović, Đorđević, Divac, Labović (Ranđić), Spasić, Pajković (Kačar), Radojičić (Krantić), Bursać.

Bečej 1918 – Borac (Š) 1:0 (1:0)

Strelci: Tedić (Bečej 1918).

Žuti kartoni: Ćuk (Bečej 1918).

Bečej 1918: Drinčić, Ćuk, Varga, Dabižljević, Tutnjević, Derviši, Zeljković, Nonin, Tedić, Tomić (Džarić), Tomčić (Janković).

Borac (Š): Petrović, Paroški, Torbica, Topić, Gojković, Krstevski, Grgić, Crnojački, Pjošta, Devušić, Mirković.

Radnički (Zr) – Kabel 3:0 (0:0)

Strelci: Bogdanović (AG), Popov, Jeftić (Radnički Zr).

Žuti kartoni: Šemić (Radničk Zr).

Radnički (Zr): Cvijetić, Marković (Brankov), Kovačević (Dragović), Stevanović, Popov (Jonjev), Rosić, Markoski (Janjatović), Kosović (Erdeljan), Šemić, Jeftić, Kvrgić.

Kabel: Zuvić, Petrović, Bogdanović, Batos, Nović (Novaković), Polovina, Ružić, Lučić, Kljajić, Lazić, Milanov.

1. maj – Tisa 0:1 (0:1) 

Strelci: Slavuljica (Tisa).

Žuti kartoni: Rac, Jović, Mirčetić, Cvetković, Kojić (1. maj). Mesaroš, Svitić, Stepančev (Tisa).

1. maj: Oparnica, Radović, Vučetić, Rac (Marinković), Cvetković, Jović, Radišić, Džibrić, Mirčetić, Šoškić, Kojić.

Tisa: Ladanji, Pronek, Kostić (Stojanović), Slavuljica, Juhik, Tomišić, Svitić, Mitrović (Radovanović), Stepančev, Kudrić (Provči), Mesaroš.

Tekstilac – Omladinac 1:1 (1:1)

Strelci: Vlaisavljević (Tekstilac). Dobrijević (Omladinac).

Žuti kartoni: /

Tekstilac: Studen, Dimković, Šiškov, Marjanović, Stanković (Đurić), Zulfić, Vlaisavljević (Ćirić), Luković (Anđelković), Veselinović, Nikolić, Zekić.

Omladinac: Đokić, Misić, Biočanin, Dimitrijević, Kukolj, Maksimović, Dobrijević, Perošević, Avram, Mališ (Rakić), Cvetojević (Mirić).

Naftagas – Jedinstvo 2:1 (2:0)

Strelci: Stepanov, Samardžić (Naftagas). Ilić (Jedinstvo ).

Žuti kartoni: Samardžić, Čigoja, Bačvanski, Turkulj, Grbić, Savanović (Naftagas). Ilić (Jedinstvo).

Naftagas: Galin, Turkulj (Pavlov), Grbić, Bjelica, Stepanov (Popov), Vukoje (Kozlovački), Savanović, Samardžić, Vidić (Lukić), Čigoja, Bačvanski (Jeličić).

Jedinstvo: Jevtić, Manov (Simeunović), Kovač (Stanković), Ilić, Bulat (Knežević), Milanović (Obradović), Obadović, Pađen, Lazić (Uremović), Matović, Mrđa.

Dinamo 1945 – Bačka 2:2 (0:1)

Strelci: Mojsilović, Marković (Dinamo 1945). Trifunović, Gagić (Bačka).

Žuti kartoni: Đošić, Kolocka, Marković (Dinamo 1945). Vukanović, Grčić, Jakovljević, Bajić (Bačka).

Dinamo 1945: Stepanović, Kolocka, Točilovac, Mojsilović, Milijašević, Ahčin (Lekić), Petrović (Jankulov), V. Marković, Jambrušić, D. Marković (Đošić), Vučinić.

Bačka: Grčić, Panjak (Bajić), Jakovljević, Rakić, Trifunović, Ilić (Bratić), Vukanović (Eror), Pantić, Gagić (Petković), Sremčević, Miličković.

Slobodna je ekipa Stanišića.

Tabela: Tekstilac 61, Borac (Š) 47, Naftagas 45, Tisa 40, 1. maj 38, Omladinac 37, Podunavac 37, Jedinstvo 36, Hajduk 1912 – 35, Bečej 1918 – 35, Kabel 31, Bačka 28, Dinamo 1945 – 28, Radnički (Zr) 15, Stanišić 12.

Parovi narednog (28) kola: Podunavac – Dinamo 1945, Bačka – Naftagas, Jedinstvo – Tekstilac, Stanišić – 1. maj, Tisa – Radnički (Zr), Kabel – Bečej 1918, Borac (Š) – Hajduk 1912. Slobodna je ekipa Omladinca.

Izvor: somborsport.org

Pregovori o povećanju minimalne zarade u Srbiji počeli su danas i biće nastavljeni 25. maja, rekao je predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Atanacković je kazao da u tim pregovorima treba da budu uvaženi stavovi sve tri strane – reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca i Vlade Srbije.

Inicijativu za početak pregovora podnela su dva reprezentativna sindikata – Ujedinjeni granski sindikat Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije, koji se nadaju da bi minimalna zarada mogla da bude vanredno povećana u ovoj godini, usled rasta inflacije.

„Sindikati, a posebno Savez samostalnih sindikata Srbije, insistirali su na današnjem sastanku da se nađe rešenje kako bi se minimalac povećao ove godine“, rekao je Atanacković.

On je rekao da su predstavnici Ministarstva finansija juče rekli da bi o povećanju minimalne zarade moglo da se razgovara, ali tek za 2024. godinu.

Kako je rekao, Ministarstvo je nakon današnjeg sastanka poslalo dopis u kojem je obrazložilo određene stavke na ovu temu, ali da on još nije upoznat sa njima.

„Što se tiče Unije poslodavaca, čekamo izjašnjavanje naših članova preko ankete koju smo pokrenuli, a razgovaraćemo i sa predstavnicima Ministarstva finansija i sindikatima, pa ćemo zauzeti neki stav“, rekao je Atanacković.

Kako je objasnio, situacija nije jednostavna jer među poslodavcima postoje oni koji radnicima isplaćuju više od minimalca i onda nisu zainteresovani za pregovore.

„Poslodavci koji isplaćuju minimalne zarade su oni već sada u teškoćama i sa daljim povećanjem će biti u još većim“, rekao je on.

Stav Unije poslodavaca je, prema njegovim rečima, da minimalac treba da bude usklađen sa rastom bruto domaćeg proizvoda i sa inflacijom.

Komentarišući stav sindikata da minimalna zarada, koja je sada 40.020 dinara, treba da bude izjdnačena sa minimalnom potrošačkom korpom koja je premašila 50.000 dinara, rekao da je to sada nerealno.

„Mi kao Unija poslodavaca štitimo sve članove. Ne možemo da zanemarimo problem na koji nailaze najslabiji, tako da ćemo sačekati stav Ministarstva finansija, da vidimo šta je to što su oni odlučili“, rekao je Atanacković.

Vlada Srbije je prošle godine u septembru odlučila da 1. januara 2023. godine minimalna zarada bude povećana 14,3 odsto, na 40.020 dinara.

Prema procenama sindikata, oko 350 do 400 hiljada ljudi u Srbiji prima minimalnu zaradu, dok nešto više od 50 odsto zaposlenih radi za oko 60.000 dinara.

Izvor: n1info.rs

Skoro svake godine pred letnju sezonu ponovo na društvenim mrežama izrone stare fotografije plaža iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Na tim veselim letnjim prizorima, mnogi su primetili isto: svi izgledaju jako vitko, te se postavlja pitanje „da li je moguće da su svi bili mršaviji“, dok se na Tviteru pokrenula diskusije u kojoj se nadvilo pitanje „šta se dogodilo u poslednjih 50 godina?“

Primetan je trend rasta broja ljudi koji se bore sa viškom kilograma, a prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije svaki peti čovek se bori sa gojaznošću, a svaka treća osoba ima problema sa prekomernom težinom.

Razlog zbog kog nema gojaznih ljudi na fotografiji je dostupnost hrane. Sedamdesetih nije bilo tako veliki broj lanaca brze hrane. Dok danas na svakom koraku dostupna je neka vrsta hrane.

Pisac i kolumnista Džordž Monbiot sproveo je istraživanje kako bi došao do odgovora koji mnoge „muči“, pa je otkrio da su ljudi zapravo jeli više sedamdesetih nego sada. Takođe, poslovi su danas teži nego što su bili onda, a deca se danas kreću koliko i pre 50 godina.

Ali, postoji bitna razlika: otkrio je da ljudi danas jedu više šećera, kog ima u mnogim proizvodima.

U prošlosti smo jeli smo više, ali drugačije. Danas po osobi kupujemo upola manje svežeg mleka, ali pet puta više jogurta, tri puta više sladoleda i čak 39 puta više mlečnih deserta, pokazalo je njegovo istraživanje.

Kupujemo upola manje jaja nego 1976. godine, ali za trećinu više žitarica za doručak i duplo više grickalica od žitarica; pola ukupnog krompira, ali tri puta više čipsa.

Dok je naša direktna kupovina šećera naglo opala, šećer koji konzumiramo u pićima i konditorskim proizvodima je verovatno skočio.

„Do smene nije došlo slučajno. Kao što je Žak Pereti tvrdio u svom filmu ‘Muškarci koji su nas udebljali’, prehrambene kompanije su uložile velika sredstva u dizajniranje proizvoda koji koriste šećer da zaobiđu naše prirodne mehanizme kontrole apetita, kao i u pakovanje i promociju ovih proizvoda, a kako bi razbili ono što je ostalo od naše odbrane, uključujući korišćenje podsvesnih mirisa. Oni zapošljavaju armiju naučnika i psihologa za hranu da nas prevare da jedemo više nego što nam je potrebno, dok njihovi oglašivači koriste najnovija otkrića u neuronauci da savladaju naš otpor“, tvrdi Džordž Monbiot.

Izvor: danas.rs

„Ja neću dete koje će sutra biti nesposobno za život.”

Pevačica Goca Tržan, mama jedne tinejdžerke tokom razgovora osvrnula se na vaspitanje svoje ćerke, moderno doba koje nameće brojne imperative u odnosima roditelja prema deci i prezaštićenosti, zbog koje će se u svetu, kad postanu svoji ljudi, jednog dana slomiti, opeći, trpeti posledice, jer iz staklenog zvona – svaki izlazak je trauma.

Između ostalog, Goca je kazala: „Neću da platim privatnu školu, ja neću dete koje će sutra biti nesposobno za život, ja neću ćerku narkomanku“ i ta njena izjava je posvađala roditelje u Srbiji.

Jedni ističu da je njen stav ispravan.

„Bravo, e tako se vaspitava dete i pravi odgovorna osoba.“

„To je ispravan stav, ali je malo takvih mišljenja poznatih ličnosti.“

Drugi pak brane privatno obrazovanje.

„U privatnu školu se ne ide da bi bio poseban, već da bi dobio bolje obrazovanje. Naše državne osnovne škole odavno su postale krš, sa lošim programom i sistemom. Deca i iz gimnazije izađu a ne govore ruski, engleski itd, samo nauče igrajući igrice i slično. Svako drugo dete uzima dodatne časove, privatne, jer ga nastavnik u državnoj ničemu ne nauči. A to što su privatne škole preskupe, pa u njih idu samo deca bogataša, pa su kao posebni, to je nešto drugo. Predrasuda o privatnim školama je smešna.“

„Privatna škola ne znači da će dete biti nesposobno za život!“

Na kraju, ističu neki kako je jedna stvar važnija od škole.

„Nije do škole. Do kuće i roditelja je. Sve, ama baš sve. Eh onda dolazi društvo… Škola je pre svega obrazovna ustanova, a onda odgojna. Kuća je sve, kućni odgoj i vaspitanje je sve.“

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Jedna osoba je zadobila teške, a druga lake telesne povrede

Državljanin Sirije (21) koji je u obračunu nekoliko migranata u blizini prihvatnog centra kod Sombora zadobio povrede oštrim predmetom, preminuo je u bolnici, saznaje "Blic".

Članovi benda Zabranjeno pušenje odlučili su da tuže Neleta Karajlića i oglasili se saopštenjem, koje u potpunosti prenosimo u nastavku.

Obaveštavamo medije, izdavače i organizatore muzičkih događaja da se na intervenciju autora, menadžmenta i izdavača grupe „Zabranjeno pušenje“, zabranjuje svaki vid korištenja, te otkazuje pravo na javno izvođenje svih muzičkih autorskih dela čiji je vlasnik SOKOJ-ev autor Davor Sučić, na koncertima i medijskim nastupima izvođača Stefana Milenkovića i Nenada Jankovića.

Naime, bez ikakvog usmenog ili pismenog odobrenja Nenad Janković alias Nele Karajlić je u više navrata koristio brend i autorska dela „Zabranjenog pušenja“, da bi ta dela nezakonito ustupao u poslovnim transakcijama, pri tome potpisujući ugovore u kojima se lažno predstavljao kao potpuni vlasnik autorskih i fonogramskih prava, te u kojima je drugim fizičkim i pravnim licima ustupao intelektualno vlasništvo koje mu zakonski ne pripada.

Tragom ovakvog nezakonitog ponašanja dotični je na krajnje neukusan i neprimeren način u saradnji sa violinistom Stefanom Milenkovićem, vršio izmene i prearanžiranje izvornih kompozicija „Zabranjenog pušenja“ u klasičnu formu, bez ikakvog prethodnog obaveštavanja i odobrenja većinskih i legalnih autora, te uz potpunu izmenu originalnog duha i estetike dela koje je koristio.

Zbog svega navedenog „Zabranjeno pušenje“ i SOKOJ-ev autor Davor Sučić povlače dozvolu za javno izvođenje svojih dela, kako na teritoriji Srbije, tako i u inostranstvu do epiloga sudskih tužbi za zaštitu članova i autora „Zabranjenog pušenja“ od zloupotreba imena, autorskih dela i nezakonitog ponašanja od strane bivšeg člana grupe Nenada Jankovića i organizatora koncerata koji ovakve programe promovišu.

Izvor: danas.rs

Jeftinije je, manje su gužve i sunce ne prži toliko jako, ali ipak ima razlike.

Letovanje van sezone je nekoliko puta jeftinije nego u julu i avgustu. Manje su gužve i nema velikih vrućina. Vremenske prilike jesu nepredvidive, ali za mnoge to je prihvatljiv rizik uz sve prednosti vansezonskih aranžmana. Ali, da li je bolje ići na more u junu ili u septembru?

Odgovor verovatno najviše zavisi od vaše konkretne situacije i prioriteta. Ako, na primer, imate preostali odmor od prošle godine koji treba da iskoristite do kraja juna, dobra je prilika da pobegnete na more u predsezoni za male pare, pa makar prespavali par kišnih dana.

Ako vam nije teško da se malo strpite i izgurate leto u gradu, ali zato želite da budete sigurni da će more biti toplo, biraćete septembar u Grčkoj.

Ako ste potpuno fleksibilni s odmorom i samo vam je bitno da prođete što jeftinije, uzmite u obzir „last minute“ ponude, koje donose popuste na već povoljne cene aranžmana.

A, ako ste u prilici i mogućnostima – more „i u junu i u septembru“ uopšte ne zvuči kao loša opcija, posebno kad znate da možete dobiti dva letovanja po ceni jednog u sezoni.

No, možda ćete želeti da u obzir uzmete još neke razlike.

Kad je bolje vreme?

Planiranje odmora van sezone uvek treba planirati paralelno s pretragama na meteorološkim sajtovima za konkretan period i region koji vas interesuje.

Kako navodi Weather2travel, prosečni dnevni maksimumi u Grčkoj u junu su do 29 stepeni, dok je prosečna temperatura mora u junu 22 stepena. U septembru su prosečne dnevne temperature do 28 stepeni, ali je zato prosečna temperatura mora 25 stepeni, kao u julu. Turska je i u junu i u septembru toplija, s prosečnom dnevnom temperaturom od oko 30 stepeni u popularnim letovalištima, a s prosečnom temperaturom mora od 22 stepena, dok je u Crnoj Gori i Hrvatskoj malo hladnije, a time i manje pogodno za letovanje u ovim periodima.

S druge strane, vremenske prilike se poslednjih godina toliko menjaju, da su u opticaj za letovanje upali i kraj maja, odnosno početak oktobra, dok vam s druge strane niko ne garantuje da će u avgustu biti sunčano i toplo. Jedino je sigurno da u junu bude duži dan, što je nekima bitan faktor.

Koliko se razlikuju cene aranžmana?

Kad su u pitanju aranžmani turističkih agencija, cena raste kako je bliža letnjem špicu i tu znaju da budu veliki skokovi, dok su očekivano najpovoljniji prvi i poslednji termini u sezoni.

Proverili smo nekoliko agencija da vidimo koji su skuplji: isti aranžman za Nea Flogitu od 1. juna košta 215 evra po osobi, 11. juna je 290, a 21. juna čak 445 evra, dok je od 9. septembra 255 evra; Krit – 10 noćenja u apartmanskom smeštaju i autobuski prevoz – tokom juna je 379 evra po osobi, u svim septembarskim terminima je 429; Kušadasi avionom (sedam noćenja) našli smo za 390 evra za polaske u junu, a ista je cena i za polaske u septembru. Dakle, nema nekog pravila i zavisi od agencije do agencije.

Ukoliko zaista želite da uštedite, možete da čekate „last minute“, ali pitanje je kakav će tad izbor biti.

Šta drugi turisti biraju?

Mnogi biraju letovanje van sezone baš da bi izbegli gužvu, a iz agencija su nam otkrili da su septembarski termini ipak malo popularniji od junskih. Junski neretko ostaju za „last minute“ ponude, dok se septembarski rezervišu i mesecima unapred.

Grčka je u ovom izvlačenju najčešći izbor srpskih turista, međutim, profil je drugačiji u odnosu na sezonu – tad više letuju stariji i porodice sa malom decom.

Izvor: nova.rs