Noćna hipertenzija je pojam za povišeni krvni pritisak koji se javlja noću. U normalnim uslovima, krvni pritisak varira u zavisnosti od cirkadijalnog ritma i noću je 10 – 20 % niži. Ovaj fenomen poznat je kao “noćno uranjanje”. Ukoliko izostane javljaju se komplikacije poput oštećenja bubrega i kardiovaskularnih bolesti. Dnevni krvni tlak viši od 120/80 mmHg smatra se povišenim. Krvni pritisak noću obično je niži od dnevnog, a noćna hipertenzija odnosi se na bilu koju vrednost iznad 110/65 mmHg noću.
Noćna hipertenzija – uzroci i faktori rizika
Noćna hipertenzija ima mnogo uzroka i faktora rizika. Naučnici aktivno istražuju ovu temu, pokušavajući da zaključe šta zaista može da uzrokuje noćnu hipertenziju u odnosu na stanja koja su samo povezana s noćnom hipertenzijom. Potencijalni uzroci/faktori rizika za noćnu hipertenziju uključuju:
opstruktivna apneja u snu
dijabetes
bolest bubrega
loš kvalitet sna i nedostatak adekvatnog sna
noćno buđenje
mokrenje u noć
sindrom nemirnih nogu
rad u noćnoj smeni
transplantacija bubrega
sedeći način života
povećan unos soli i osetljivost na natrijum (opis onih čiji je krvni pritisak skloniji porastu unosom soli).
Noćna hipertenzija – simptomi
Visok krvni pritisak nije jedan od vodećih simptoma, pa se obično naziva “tihi ubica“. To važi i za noćnu hipertenziju. Simptomi noćne hipertenzije uključuju:
često uzbuđenje noću
hrkanje, zadržavanje daha i dahtanje noću
često buđenje zbog odlaska u toalet noću (poznato kao nokturija).
Komplikacije noćne hipertenzije uglavnom su slične kao i od normalnog povišenog krvnog pritiska, a mogu da uključuju:
zastoj bubrega
bolest bubrega
moždani udar
srčani udar
kognitivni pad
zastoj srca
Visok pritisak noću
Povišen krvni pritisak noću takođe se može opisati obrascima promena krvnog pritiska tokom ciklusa od 24 sata:
“dipper” (engl. uranjanje) je izraz za normalno smanjenje krvnog pritiska 10 – 20 % koje se događa preko noći
“extreme-dipper” je izraz kada krvni pritisak padne više od normalnih 20 % noću
“non-dipper” je abnormalna situacija u kojoj se krvni pritisak ne smanjuje onoliko koliko bi trebalo noću
“riser” i “reverse dipper” pojmovi su koji opisuju povećanje krvnog pritiska noću.
Nedovoljno smanjenje pritiska je uobičajeno kod onih s visokim krvnim pritiskom. U jednom opsežnom istraživanju obrasci nedovoljnog uranjanja pritiska uočeni su kod 32 – 46 % ljudi s hipertenzijom, a obrasci obrnutog uranjanja uočeni su u 5 – 19 %. Normalni obrasci uranjanja uočeni su u 27 – 54 %.
Ako imate visok krvni pritisak, obratite pažnju na to da postoji 50 % šanse da možda nećete imati normalno noćno snižavanje krvnog pritiska, što može da poveća rizik od komplikacija.
Kod ljudi koji uzimaju normalno svoju terapiju postoji šansa da u noćnom periodu lek ne deluje i tada nastupa povišen pritisak, koji deluje štetno. S obzirom na to da se noćna hipertenzija ne otkriva tokom redovnog pregleda, analiza koja se naziva holter krvnog pritiska može da bude od velike koristi. Tada se pacijentu stavi merač pritiska, na period od 24 sata, koji u pravilnim periodima meri nivo krvnog pritiska. Kasnije, analizom vrednosti može da se utvrdi da li postoji odstupanje od normalnog i očekivanog pada pritiska tokom noći.
Izvor: krenizdravo.dnevnik.hr
