Sombor.info

Sve više brendova sportskih grudnjaka i sportske odeće u svom sastavu ima visoke nivoe hemijskog jedinjenja BPA koji se koristi u izradi nekih vrsta plastike, a može uzrokovati astmu, kardiovaskularne bolesti ili gojaznost, upozorio je nedavno američki Centar za zdravlje životne sredine (Center for Environmental Health (CEH)).

Nakon što su još u oktobru upozorili kupce o prisutnosti ovog jedinjenja u sportskoj odeći, CEH je u nedavno naveo da je kontaktirao još osam brendova čije helanke, bermude, šorcevi, sportski grudnjaci i majice sadrže BPA u količinama, pokazala su testiranja, čak 40 puta višim od bezbednih. Nivoi se temelje na standardima postavljenim u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, gde su na snazi neki od najstrožih zakona za zaštitu zdravlja od hemikalija u SAD, piše CNN, a prenosi N1 Hrvatska.

Prema kalifornijskom zakonu, maksimalno dopušteni nivo BPA kome se sme izložiti koža iznosi 3 mikrograma dnevno.

Većina izlaganja BPA proučavala se u kontekstu unosa u organizam, a apsorpcija kroz kožu nije se proučavala kroz podatke dobijene upijanjem s odeće. BPA se iz organizma eliminiše za nekoliko dana, iako neki stručnjaci veruju da kontinuirano izlaganje iz više izvora može predstavljati razlog za zabrinutost.

Ana Soto, profesorka imunologije na katedri za medicinu Univerziteta Tafts, kaže da su stručnjaci ustanovili opasnost koju BPA predstavlja i kroz unos u organizam i kroz dermalnu apsorpciju.

Američki savet za hemiju, s druge strane, tvrdu da je BPA “najviše testirana hemikalija koja se danas koristi, a njena sigurnost dokazana je tokom 50 godina.”

U saopštenju objavljenom u februaru, ovaj savet je napisao da je 2018. američka Agencija za bezbednost hrane i lekova (Food and Drug Administration (FDA)) objavila rezultate “najveće studije ikad sprovedene koja se bavila potencijalnim posledicama izlaganja BPA-u na zdravlje. Ova studija, uz mnoge druge, potvrdila je da je BPA bezbedan na niskim nivoima kojima su potrošači izloženi.”

CEH, koji je sproveo testiranja, ima sedište u Kaliforniji, a osnovan je 1996. kao neprofitna organizacija za potrošače. Dosad je ova grupa upozoravala na prisutnost hemikalija u nameštaju, tepisima i podovima, ali i olova i kadmijuma u nakitu za decu. Oni univerzitetima, fabrikama i bolnicama daju savete o potencijalnim opasnostima od hemikalija u proizvodima.

Među testiranom odećom nalazi se ona brendova Athleta, Champion, Kohl’s, Nike, Patagonia, Sweaty Betty, Fabletics i Adidas.

Osoba za odnose sa javnošću brenda Athleta u sredu je izjavio da “Athleta ulaže velike napore da svoje proizvode učini bezbednim po svim primenjivim standardima. Verujemo da tvrdnje iz CEH-a nisu utemeljene i stojimo iza svojih procedura i praksi.”

CEH je ranije upozorio potrošače da sportski grudnjaci brendova Athleta, PINK, Asics, The North Face, Brooks, All in Motion, Nike i FILA, koji su testirani na BPA tokom šestomesečnog perioda, pokazuju da bi odeća mogla potrošače izložiti 22 puta većem nivou BPA od onog koje kalifornijski standardi smatraju bezbednim.

Grupa je takođe testirala bermude i šorceve brendova The North Face, Brooks, Mizuno, Athleta, New Balance i Reebok, a rezultati su bili slični.

CEH je poslao pravne napomene tim kompanijam prošle godine i dao im rok od 60 dana u kojem moraju, u saradnji s centrom, ispraviti svoje procedure. U suprotnom će CEH podneti tužbu kalifornijskom sudu u kojoj će to od njih zahtevati. Grupa je rekla da je nakon toga započela pravne postupke protiv kompanija u februaru.

“Želimo da svi brendovi reformišu svoje proizvode i iz njih uklone sve bisfenole, uključujući BPA. U međuvremenu, preporučujemo da ograničite vreme koje provodite odeveni u sportsku odeću tako što ćete se presvući odmah nakon vežbanja”, savetuje CEH.

BPA se može pronaći u mnogim proizvodima koje koristimo svakodnevno, od flaša za vodu i hrane u limenkama do igračaka i podova. Izloženost BPA kod odraslih osoba povezuje se sa srčanim bolestima, dijabetesom, tumorima, gojaznošću i erektilnom disfunkcijom.

Preuranjena smrt takođe se povezuje s izlaganjem BPA-u, otkrila je studija sprovedena 2020. godine, a nedavno je otkriveno da je ova hemikalija povezana sa dobijanjem astme kod devojčica školskog uzrasta.

“Studije su pokazale da BPA može ući do krvotoka kroz kožu za samo nekoliko sekundi ili minuta preko, na primer, odštampanog računa koji držite u rukama. Sportske grudnjake i majice nosimo satima i u njima se znojimo. Zabrinjava što smo pronašli tako visoke nivoe BPA u odeći,” kaže Kaja Alen Šugarmen, direktorka CEH-ovog programa za nelegalne toksične pretnje.

Izvor: danas.rs

Nova pravila za prolazak tehničkog pregleda mogla bi da stupe na snagu 5. jula, a odluku o tome do sredine juna doneće Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Iz Udruženja tehničkih pregleda u izjavi za Nova.rs apeluju na nadležne da zvanična odluka o novim pravilima bude saopštena na vreme, kako bi se vozači pripremili na izmene uslova. Imaju i jednu dobru vest, uprkos svemu, cene tehničkih pregleda najverovatnije neće biti menjane.

Iz Udruženja, ipak umiruju sve one koji se spremaju za tehnički pregled i poručuju da nema razloga za paniku i da će u svkom slučaju vozačima biti ostavljeno dovoljno vremena da svoja vozila pripreme pred tehnički pregled.

Podsećaju i da je javnost burno reagovala na najave novih rigoroznih uslova, pa zbog toga ne isključuju mogućnost da izmene na kraju i ne budu usvojene.

Cena tehničkog pregleda za putnička vozila kreće se od 3.070 do 6.020 dinara.

Primena odredbi Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, koje se odnose na tehnički pregled vozila, nakon dve godine moratorijuma, 5. jula trebalo bi da stupi na snagu. Nova pravila donose nekoliko promena, a one koje su izazvale najveću pažnju javnosti odnose se na kočnice i na uređaje za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova.

Lomi se u narednih 10 dana

U narednih 10 dana Radna grupa Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trebalo bi da razmotri Pravilnik i da donese zaključak da li će sporne odredbe biti na snazi u neizmenjenom obliku ili će uslediti neke promene i nova odlaganja.

Među odredbama koje su najviše osporavane u javnosti dve su ključne – jedna se odnosi na toda sva vozila moraju da imaju takozvanu granicu neujednačenosti sile kočenja, odnosno ovalnosti diskova od 20%, a druga se odnosi na katalizatore, odnosno uređaje za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova.

Član odbora Grupacije tehničkih pregleda Privredne komore Srbije Andrija Vujičić kaže da to znači da vozila ne smeju da imaju neku vibraciju prilikom kočenja, odnosno da koče različitim intenzitetom po svakom obrtu točka.

„Po mom dubokom uverenju, a i uverenju stručne javnosti, pa čak i u nekim akademskim krugovima u zapadnoj Evropi, ta ovalnost je nisko postavljena, odnosno taj kriterijum od 20% je previše strog. To važi samo u Nemačkoj, a evropskom direktivom nije propisana vrednost, nego je rečeno ‘ukoliko primetimo da postoji ovalnost da to sugerišemo vlasniku, a ne da ga zbog toga isključujemo iz saobraćaja’ i to je po mom mišljenju nešto gde očekujem da će zakonodavac da izvrši neku izmenu“, rekao je Vujičić za Euronews.

Međutim kada je u pitanju druga odredba koja se odnosi na katalizatore, odnosno uređaje za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova, Vujičić smatra da tu ne bi trebalo da budemo previše liberalni.

„Svako vozilo koje je proizvedeno sa katalizatorom, posle 5. jula, kad dođe na tehnički pregled mora imati katalizator. Vozila koja su proizvedena bez katalizatora ne moraju imati katalizator i kad dođu na tehnički pregled neće imati problem. U EU od 1993. godine svako vozilo koje je proizvedeno ima katalizator i to nije ništa novo. Svako vozilo Euro 1, Euro 2, Euro 3, ima katalizator i nepotrebno je da se pravi utisak da će zbog toga da se desi nešto posebno u Srbiji“, objašnjava on i dodaje da će mali broj vozila imati problem zbog katalizatora, a veći zbog ovalnosti.

Izvor: nova.rs

Kapitalistička mantra da neko (ili nešto) vredi onoliko koliko je neko drugi spreman da plati dostigla je fudbalski maksimum. I sada se kao nikad pre kosi sa svim smislom i zdravim razumom.

Karim Benzema je završio svoju eru u Realu posle 14 godina, nije hteo da produži saradnju, već je rešio da uzme arapske milione u smiraj karijere.

„Teško je bilo šta reći, ali hvala Realu i mojim saigračima mnogo. Imao sam tu sreću da ostvarim san o kojem sam maštao još kao klinac. Hvala ti, predsedniče, imao sam samo 21 godinu kada sam došao. Kada sam te prvi put video, rekao sam sebi: ‘Doveo si Zidana i Ronalda, a sada si doveo i mene’. Real je najbolji klub na svetu i u istoriji. Danas je vreme da odem i da pričam o drugoj priči, ali meni je najvažnije šta sam. Ovo je tužan dan za mene, napuštam klub i to me boli. Želeo sam da završim karijeru ovde, ali otvorile su se neke nove prilike za mene“, rekao je Benzema.

Posebnu zahvalnost uputio je treneru Karlu Ančelotiju.

„Uvek mi je davao podršku, dizao mi samopouzdanje. To nikad neću zaboraviti, naučio sam mnogo od Ančelotija. Madrid će uvek da bude moja porodica. Hvala i navijačima, iskreno vam hvala na svemu“, zaključio je Benzema.

Sjajni francuski golgeter je kao 35-godišnjak dobio suludu ponudu u okviru koje je mogao da bira sve, ali baš sve.

Možda se radi o jedinstvenom slučaju da je neki fudbaler mogao da bira u koji će klub preći, a da je pre toga dobio platu.

Benzema je zapravo potpisao neku vrstu sporazuma sa državom Saudijskom Arabijom, imao je dogovor sa tamošnjim Ministarstvom sporta da će tamo nastaviti karijeru pod određenim uslovima.

Dobio je ugovor na dve godine i oko 200 miliona evra po sezoni, spominje se sada i nešto manje, bez poreza. Dakle, sredinom četvrte decenije će pozamašno uvećati saldo na računu.

A čije boje će da brani manje je bitno. Na kraju je rešio da se priključi Al Itihadu iz Džede na dve godine (uz mogućnost produženja na još jednu sezonu), jer je mogao da bira i klub, i grad, i sve što bi mu palo na pamet.

Klub će imati 100 odsto prava na slike, kako bi likom i delom Benzeme mogao da manipuliše u željene svrhe, a jedna od potencijalnih je da bude ambasador Svetskog prvenstva 2030. godine.

Naravno, prvo bi Saudijska Arabija trebalo da se izbori za domaćinstvo pomenutog Mundijala, ali… Pare nisu problem, zašto onda tamošnji svet (posle Katara 2022) ne bi dobio dva SP u samo osam godina.

Koliko je današnji fudbal izgubio svaki smisao osim onog da se uzme što više para dokazuje i slučaj Lionela Mesija.

Neslavno se završila njegova misija u Pari Sen Žermenu, prevashodno jer nisu uspeli da osvoje Ligu šampiona. I tu se svaka priča o uspehu završava, pošto biti prvak Francuske i nije neki uspeh kada u timu imate Mesija, Mbapea, Nejmara i ostale asove.

Fudbalski bi bilo da se od igranja oprosti u dresu Barselone, samo što niko nije imun na pare, pa ni oni koji imaju i milijarde na računu.

Zašto na to ne bi dodao još 1,2 milijarde, i u to u rekordnom roku. Toliko mu je navodno ponuđeno da naredne dve sezone provede u Al Hilalu, što nas dovodi do basnoslovnih suma i kada se raspodele.

Kada krenete da delite sumu od 1,2 milijarde na mesečni, nedeljni i dnevni nivo, dolazi se do cifre od skoro 1,6 miliona evra dnevno. Da, dnevno!

Svaki dan kada se probudi će Leo Mesi biti bogatiji za milion i po, ako dođe do dogovora. Mada, možda ipak dođe do bajkovitog raspleta, onog fudbalskog iz nekog davnijeg vremena…

Jer, koliko god važilo da neko vredi onoliko koliko je neko spreman da plati, nije i ne može da bude normalno da neko zarađuje milione dnevno od fudbala. Makar bio to i Mesi, jedan od najboljih u istoriji, ako ne i najbolji.

Ovako, za Al Nasr već igra Kristijano Ronaldo, Benzema ide u Al Itihad, dok Mesi može u treći veliki klub, Al Hilal, što je veliki plan i sledeći cilj Ministarstva sporta Saudijske Arabije, piše španski „AS“.

Ako bi došao i Mesi, onda bi šanse azijske države za dobijanje pomenutog Mundijala 2030. ili četiri godine kasnije znatno porasle, samostalno ili zajedno sa nekim, pominjali su se ranije Egipat i Grčka.

Ipak, navodno je čarobni Argentinac tražio da se pregovori stopiraju, odnosno odlože za leto 2024.

Razlog je što bi ipak mogao da odigra još jednu sezonu, narednu, u Barseloni, sa kojom je pisao istoriju i osvojio sve što je moglo.

Njegov otac Horhe je već pregovarao oko povratka u Barsu i to bi bila jedna mala pobeda igre nad suludim parama. Naravno da Mesi ne bi igrao za „kikiriki“ u drugom mandatu na Nou Kampu, ali bi bilo i sumanuto da liga Saudijske Arabije bude jedna od najpraćenijih koliko već od jeseni.

Izvor: nova.rs

U Narodnom pozorištu Sombor u sredu veče počinje 31. Pozorišni maraton pod sloganom "Ko voli pozorište?" i trajaće do 10. juna. U okviru ovogodišnjeg festivala biće odigrano 12 predstava za odrasle, dve predstave za decu, a pripremljen je i zanimljiv prateći program.

- Pozorišni maraton ove godine otvoriće mladi glumci iz predstave "Tri zime" Tene Štivičić, u režiji Jasne Đuričić i produkciji pozorišta Promena. To su glumci predstave koja je na somborsku publiku ostavila ogroman utisak i baš zbog oduševljenja publike, gostovala je više puta na sceni Narodnog pozorišta Sombor. Kompletna ekipa predstave primer je kako teatar postoji u svom pravom obliku samo onda kada se slože svi algoritmi - ističe Bojana Kovačević, direktorka Narodnog pozorišta Sombor.

Festival će zatvoriti predstava Narodnog pozorišta Sombor "Sumnjivo lice" (Branislav Nušić), u režiji Jagoša Markovića, čime će biti proslavljeno 25 godina njenog izvođenja. Nakon predstave publiku tradicionalno očekuje cvetni udar, proglašenje glumca i glumice sezone, kao i dodela nagrade Iza kulisa.

Izvor: Kurir.rs

Deonica glavnog puta Apatin - Sombor od danas je zatvorena za saobraćaj, a razlog je rekonstrukcija državnog puta II A reda broj 107.
Za sva vozila to znači da je uvedena potpuna obustava saobraćaja na ovoj relaciji i korišćenje alternativnih pravaca.

Za saobraćaj je zatvoren most na Velikom Bačkom kanalu kod Elektrodistribucije u Somboru, a alternativni putni pravac tokom obustave saobraćaja je put Sombor – Lugovo – Prigrevica – Apatin.

U saopštenju Javnog preduzeća “Putevi Srbije” navedeno je da je planirani rok za završetak radova 31. decembar 2023. godine, ukoliko vremenski uslovi dozvole.

Izvor: RTV

Iako bez rezultata za sada, detaljna pretraga Dunava, priobalja i obale u Apatinu neće biti obustavljana dok se ne pronađu nestali Antonijo (11) i Patrik (10), dečaci kojima se svaki trag gubi od ponedeljka 29. maja i čije su bicikle i stvari pronađene u blizini kajak kluba na obali.

- Potraga je u toku, neće biti obustavljena do daljnjeg. Na terenu su kao i prethodnih dana ronioci Žandarmerije, ribolovci, ribočuvari i drugi koji su se uključili u potragu – rečeno je "Blicu" u Policijskoj upravi Sombor.

Opsežna pretraga reke i terena započela je u utorak 30. maja i nije prekidana nijednog dana i pored loših uslova za pretragu zbog visokog vodostaja Dunava, nulte vidljivosti i svih okolnosti koje prate ovaj slučaj.

Porodice ne gube nadu

Nestanak dečaka najteže podnose članovi porodica, roditelji i bliska rodbina. Kako su mediji preneli, Patrikov otac Slobodan Bogdan je rekao da ne gubi nadu i apelovao je na sugrađane, ali i sve druge ljude dobre volje da im pomognu u potrazi za dečacima.

- Ne isključujem ni varijantu da su deca oteta. Zbog toga smo oblepili grad njihovim slikama. Molimo ljude da što više dele te fotografije, pa ukoliko ih neko primeti da nam javi. Spremni smo za svaku saradnju, samo da dođemo do dece! Više bismo voleli da verujemo u priču da su oteti, jer onda ima nade da su živi – rekao je Slobodan.

Odmah po njegovom apelu u potragu su se uključili volonteri i sugrađani koji su detaljno pretraživali Dunav i obalu nizvodno od mesta gde su nađene stvari dečaka i gde se sumnja da su ušli u reku.

Dunav je prethodnih dana bio i u opadanju, u potrazi je bilo više čamaca sa posadama, u potrazi su ronioci sa sonarom,volonteri Šumske uprave i marine u Apatine, kao i ronioci iz Beograda.

Očevi sumnjaju da su dečaci oteti

Da bi odredili pravac potrage u vodu su spuštali bovu i pratili su njen trag. Tada je uočeno da je bova ubrzo bila kilometar nizvodno što znači da je strujanje neverovatno brzo.

Do roditelja stižu informacije da su možda dečaci kidnapovani i da su viđeni na raznim mestima. U međuvremenu se pojavio svedok, muškarac iz Apatina koji je ispričao da ih je video kako se kupaju u reci u ponedeljak u poslepodnevnim satima.

Otac malog Antonija, Zoran Mišković je izjavio medijima da ne isključuje mogućnost i da čak veruje da su deca oteta. Sve okolnosti njemu ukazuju da su „namerno ostavljene bicikle i stvari“. Veruje da su živi!

On je ispričao da je njegov sin 29. maja posle škole došao kući, a zatim je oko 15 sati sa drugim dečacima otišao da vozi bicikl.

- Svaka čast svima koji traže i na reci i na obali. Svi se nadaju da su živi. I ja mislim da su živi i da su oteti, da su ih ukrali. Ne spavamo, tražimo ih danima i noćima i nećemo stati dok ih ne nađemo – kaže Zoran i poručuje da je spreman sve da da samo da im se deca vrate.

Slične sumnje imala je već prvog dana potrage i jedna od rođaka dečaka Patrika.

- Nada umire poslednja. Nadamo se živi, da će se pojaviti. Ne verujem da su ulazili u reku. Mislim da ih je neko odveo i stvari složio na obali da bi sve izgledalo kao da su ušli u Dunav. Delim mišljenje roditelja i nadam se da su oteti, jer onda možemo očekivati ponovo da ih vidimo. U suprotnom, to je gotovo nemoguće. Ovde je Dunav dubok oko 30 metara, ima puno virova, voda nosi, guta...-rekla je rođaka koja od prvog dana prati potragu za Patrikom i Antonijom.

Izvor: blic.rs

Grad Sombor u saradnji sa Polјoprivrednom stručnom službom „Sombor“ i Udruženjem „SECPA“ i ove godine sproveo je akciju prikuplјanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilјa, koji nastaje tokom polјoprivredne proizvodnje.

U ponedelјak, 5. juna 2023. godine, po unapred utvrđenom rasporedu, akcija je uspešno sprovedena u naselјenim mestima Rastina, Gakovo, Riđica, Stanišić i Svetozar Miletić. Tokom akcije, prikuplјeno je ukupno 2528 kg plastične ambalaže koju je donelo 72 polјoprivredna proizvođača, a sav otpad završiće na reciklaži.

Član Gradskog veća za oblast zaštite životne sredine, Slobodan Stanić, ovom prilikom je pozvao sve polјoprivredne proizvođače da učestvuju u akciji prikuplјanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilјa, koja će se nastaviti i u narednim danima prema utvrđenom rasporedu, te apelovao da oni koji se do sada nisu uklјučili u akciju, čuvaju plastičnu abalažu i predaju je na nekoj od narednih akcija.

Radovi na uređenju i čišćenju bazena u okviru SRC ''Vašarište'' uveliko su u toku. Do sada je bazen ispražnjen i očišćen, a nastavlja se dalje sa neophodnim radovima kako bi kupališna sezona mogla da počne uskoro.

Prošlu kupališnu sezonu obeležio je rekordan broj posetilaca, mnoštvo sportskih aktivnosti poput odbojke na pesku, joge, noćnog kupanja… Mnogobrojni mališani svoje prvo plivačko umeće stekli su upravo u okviru škole za plivanje na bazenu. Ono čime se kolektiv može pohvaliti svakako je činjenica da pored dobre zabave, zdravog sportskog duha i rekreacije nije zabeležena nijedna povreda.

Plan je da se određeni mobilijar ove godine dopuni i da spremni dočekaju prve kupače i nastave sa istim ciljem kao i prošle godine – u zdravom sportskom duhu, razonodi i bez povreda.

Enigmatsko društvo „Dr Đorđe Natošević“ upriličilo je od 2. do 4. juna u Somboru dvadeset drugu po redu „Enigmatsku koloniju“ na koju je stiglo osamnaest istinskih zaljubljenika u smišljanje i rešavanje raznih glavolomki, nadmudrivanje u igri i druženje iz Niša, Beograda, Novog Sada, Kljajićeva, Sarajeva, Rijeke, Osijeka i Vinkovaca. Održan je sedmi „Memorijal četiri M” na kojem su se učesnici kroz zanimljive turnire podsetili istaknutih članova „Natoševića”, koji više nisu sa njima.

Najuspešniji takmičar ove godine bio je Zoran Radisavljević iz Novog Sada, koji je sastavio najbolji „Naslovnjak“, pobedio na turniru „Brojke i slova” i bio drugi u rešavanju rebusa. Popularni „Naslovnjaci” sastavljali su se od naslova iz prošlog broja „Somborskih novina” , a najuspešniji anagram glasio je NA REDU PRIJATNO VEČE, AL` ZA INAT, LJUDIMA NENADAN TROŠAK! (od naslova „Najlepši dan za maturante, udar na novčanike roditelja”). On je pobedio i na konkursu za najbolji anagram na zadatu temu „Dvadeset drugi susret enigmokolonista” sa radom NUDI SE DRUGARSTVO, A SMISLITE ODGONETKE! Najbolji rad na temu kolonije, odlukom njenih učesnika, imao je Željko Dimović.

- Enigmatika počinje kao hobi, a posle prerasta u ljubav. Za nju volimo da kažemo da je gimnastika uma i igrarija duha – kažu enigmate.

ED “Natošević“ je najboljim takmičarima dodelilo lepe knjige i prigodne nagrade, a najuspešnijem učesniku pripao je poklon bravarije „DAVART“. Održavanje ovog nezaboravnog druženja pomogao je grad Sombor, dok su značajan doprinos manifestaciji pružili hotel „Barcode”, vinarija „Dragić“ i kompanija „SOMBOLED d.o.o.“ koja je poklon paketima svojih proizvoda darovala sve učesnike.

Građane Srbije očekuje novi trošak, pa će tako službenici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije ponovo promeniti uniforme, a kako se nezvanično saznaje, vraćaju se šapke i kravate, što policajce i nije baš obradovalo.

Umesto dosadašnjih kačketa i polo majica, vraćaju se šapke, košulje i kravate. Policija se vraća na „retro fazon“, a trošak će, naravno, snositi građani.

Ko je proizvođač i koliko će koštati nova uniforma, nije poznato, jer je to, „stroga tajna“. Ipak, u planu je da se vrati stara, svetlo-plava košulja, tamnija, teget jakna, a sve će to biti ukrašeno kravatom.

U tamnom tonu bi trebalo da bude i šapka.

Ako se uzme u obzir da u MUP Srbije radi oko 40.000 ljudi, doduše ne nose svi uniformu, troškovi će, bez sumnje, biti ogromni. U obzir treba uzeti da će uniformisani pripadnici MUP Srbije, kojih ima najviše, dobiti po dva kompleta: dva para letnjih i dva para zimskih pantalona, dve letnje i dve zimske košulje, a tu su i jakne, nove šapke i kravate.

Osim što će to koštati građane Srbije, ni policajci nisu oduševljeni novim uniformama. Treba imati u vidu da su često troškovi uniforme toliki, kao da ih za MUP Srbije šiju poznati brendovi, poput „Armanija“ ili „Benetona“.

„Sindikati nisu oduševljeni izgledom novih uniformi i bili smo protiv, ali čini se da je to gotova stvar. Ono što policajcima smeta je da će im biti teško da intervenišu sa šapkom i kravatom“, potvrdio je saznanja portala Nova.rs Milan Dumanović, iz Novog policijskog sindikalnog saveza.

S obzirom na to da je odeća za policiju poprilično skupa, te se pretpostavlja da po policajcu ide i do nekoliko desetina hiljada dinara, pravo je pitanje koliko će nova nabavka koštati MUP.

Portal Nova pokušao je da sazna koliko će koštati nova uniforma, da li je već raspisan tender za nabavku novih uniformi, kao i da li se neko javio na tender ukoliko je raspisan, međutim, do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore.

Nove uniforme, stara praksa

Novim uniformama nastavlja se stara praksa da gotovo svaki novi ministar oblači policiju po svojoj modi – izuzev Aleksandra Vulina, koji nije izgurao ceo mandat u srpskoj policiji.

Poslednji put policajce je obukao Nebojša Stefanović 2015. godine, kada su službenici MUP dobili sadašnje uniforme, pantalone poput trenerke, polo majice, kačkete, ali i borbene patike.

Zvuči neverovatno, ali nova promena će biti šesta za poslednjih 30 godina. Kako se menjala uloga policije i ministar, tako se menjala, iz nekog razloga, i uniforma.

Pre Stefanovića i 2015. godine, izgled srpske policije promenjen je 2002. godine, kada su uniforme koje su bile ozloglašene tokom režima Slobodana Miloševića zamenjene, a specifično je bilo to što su policajci dobili i džempere, a policajke su nosile šeširiće.

Apsolutni šampion u promenama uniforme policije bio je Slobodan Milošević, za čije vreme je nekadašnja „Titova“ narodna milicija promenila i namenu i ime, postala je policija, ali i izgled i to nekoliko puta. Prvo su stare, jugoslovenske sive milicijske uniforme zamenjene i policija je potpuno militarizovana.

U jednom trenutku su policajci čak dužili kamuflažne teget unifrome, što je bila policijska kopija vojnih uniformi, sa vojničkim pantalonama sa džepovima sa strane i beretkama, koje nisu nosili samo pripadnici nekih posebnih jedinica, već svi policajci.

Kada je potpisan Dejtonski sporazum i kada je Srbija Slobodana Miloševića zvanično izašla iz rata u kome zvanično nije bila, obavljena je i demilitizacija policijskih unifromi, koje su opet iz „vojničke“ prebačene u civilnu varijantu.

Izvor: nova.rs