Sombor.info

Ministarstvo unutrašnjih poslova upisaće u Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici ukupno 1100 polaznika na stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika na radnom mestu policajca (550 polaznika), saobraćajnog policajca za poslove saobraćajnih nezgoda (300 polaznika), graničnog policajca (250 polaznika), i to za područje Policijske uprave u Somboru: 5 polaznika za radno mesto policajca, 8 polaznika za radno mesto saobraćajnog policajca za poslove saobraćajnih nezgoda i 33 polaznika za radno mesto graničnog policajca.

Prijava na konkurs, sa dokumentacijom, podnosi se policijskoj stanici po mestu prebivališta kandidata. Prilikom podnošenja prijave kandidat se obavezno izjašnjava za koja se od ponuđenih radnih mesta prijavljuje na stručno osposobljavanje (policajac / saobraćajni policajac za poslove saobraćajnih nezgoda / granični policajac), pri čemu navodi njihov redosled.

Prijava (obrazac) se može dobiti u policijskoj stanici ili preuzeti sa internet adrese www.copo.edu.rs.

Detaljnije informacije svi zainteresovani kandidati mogu dobiti u Policijskoj ispostavi u Somboru, Policijskoj stanici u Kuli, Policijskoj stanici u Odžacima i u Policijskoj stanici u Apatinu.

Izvor: PU Sombor

Od 16.12.2023. Klizalište, ulica Novogodišnjih igračaka i praznične kućice sa hranom i pićem

15.12.2023 – 15.01.2024. Radionice za decu u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ svakog utorka i četvrtka u 12 časova

23.12. 2023.

19 časova koncert „Šareni vokali“

20 časova koncert Alena Ademovića

26.12.2023.

Od 11 do 12 časova, Školica jahanja, Udruženje „Ruža“, Trg Svetog trojstva

28.12.2023.

Od 11 do 12 časova, Školica jahanja, Udruženje „Ruža“, Trg Svetog Trojstva

19 časova koncert „So blues“

20 časova koncert „Gift“

29.12.2023.

19 časova izložba fotografija „ I Foto safari Gornje Podunavlјe“ (Muzej Podunavskih Švaba)

19 časova koncert „Kruva i krova“

20 časova koncert “Deca iz vode“ – EKV tribjut

30.12.2023.

30.12. 19 časova koncet TS „Đuvegije“

20 časova koncert TS „La Banda“

Doček Nove 2024. godine

31.12.2023.

21 čas koncert Dušan Kostrešević

23 časa koncert Tanja Banjanin i bend

Vatromet u ponoć

01.01.2024.

18 časova Klasika ispod novogodišnjih bođoša (Koncertna sala Muzičke škole „Petar Konjović“)

02.01.2024.

Od 11 do 12 časova, Školica jahanja, Udruženje „Ruža“, Trg Svetog trojstva

03.01.2024.

19 časova koncert „Stonehenge“

20 časova koncert „Kad bi bili Bijelo Dugme“ – Bijelo Dugme tribjut bend

04.01.2024.

19 časova koncert „Dos Beardos“

20 časova koncert „Project Ramones“

05.01.2024.

19 časova koncert „Trilogy“

20 časova koncert „Yu grupa“

*Koncerti se organizuju na Trgu sv. Trojstva (osim 01.01.2024.)

Policijska uprava u Somboru apeluje na građane da tokom predstojećih praznika ne koriste pirotehnička sredstva, jer na taj način mogu povrediti sebe, ali i osobe u svojoj okolini.

Apelujemo i na roditelje da ne kupuju svojoj deci petarde i druga pirotehnička sredstva jer igra sa pirotehnikom može biti izuzetno opasna i može dovesti do teških povreda, opekotina, razderotina, povreda lica, šaka, a u težim slučajevima i do invaliditeta, požara i eksplozija.

Zakonom je izričito zabranjena upotreba pirotehnike u zatvorenom prostoru i na javnim mestima gde se okuplja veći broj osoba, kao i prodaja pirotehničkih sredstava maloletnicima.

Takođe, napominjemo da vatromet mogu koristiti samo za to ovlašćena pravna lica na odobrenoj lokaciji, uz rešenje koje je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Policijski službenici Policijske uprave u Somboru aktivno preduzimaju sve mere i aktivnosti u skladu sa zakonom u cilju sprečavanja i sankcionisanja neovlašćene prodaje i upotrebe pirotehničkih sredstava.

U utorak, 26. 12. 2023. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Pet tačaka X ose”, umetnika Dušana Markovića.

Postavka izložbe trajaće do 26. 1. 2024. godine.

Biografija:

Završio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1974. godine; na istom faklultetu završio poslediplomske studije (1977). Tokom 1980. godine boravi na National Hoger Institut-u u Antverpenu kao stipendista vlade Belgije. Samostalno izlagao na 50 izložbi. Kolektivno izlaže od 1973. Nagrade: Nagrada za skulpturu “Omladinci slikari amateri”, Dom Omladine, 1968.Beograd; “50 godina SKJ”, Treća nagrada za skulpturu, 1969. Beograd; Fond “Ilije Kolarevića” za skulpturu na FLU, Beograd, “Prva nagrada za slikarstvo JK – Berlin 73”, Beograd, “Treća nagrada za skulpturu JK – Berlin 73”, 1973, Beograd; “Prva nagrada za skulpturu LVS”, 1974, Vrnjačka Banja; “Plaketa zlatnog pera Beograda”, 1976, Beograd; Fond “Sretena Stojanovića” za skulpturu FLU, 1977, Beograd; “Nagrada ULUS-a za malu plastiku”, 1980, Beograd; “Nagrada za lice godine UEPS”, Grmeč, Miki Mićović, autor spota Dušan B. Marković, 1988, Beograd; “Zlatno dleto ULUS-a”, “Prva nagrada Prostor 89”, 1989, Beograd; Nagrada za dizajn P. K. N. S, 1998, Novi Sad.

U subotu od 11.00 do 13.00 časova u Bioskopu Kulturnog centra Laza kosstić" biće održana radionici “Kako se gleda film” namenjena deci.

Deca će imati priliku da pogledaju fenomenalan film za decu “Dnevnik Pauline P” i da razgovaraju sa čuvenim filmskim kritičarima, Đorđem Bajićem i Zoranom Jankovićem.

Zahvaljujući ministarstvu kulture Republike Srbije koja je finansirala ovaj program, ulaz na radionicu i projekciju filma je besplatan.

Promocija arheološkog lokaliteta Magareći mlin sa rezultatima dosadašnjih istraživanja biće održana u utorak, 26. decembra u 18 časova u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

Na promociji će govoriti: Kristina Penezić iz instituta „Biosens”, dr Ivana Živalјević, docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Anđelka Putica i Viktorija Uzelac, viši kustosi arheolozi Gradskog muzeja Sombor.

Istraživanje arheološkog lokaliteta Magareći mlin započeto je 2022. godine u okviru multidisciplinarnog projekta Gradskog muzeja Sombor Poslednji lovci i prvi zemlјoradnici Bačke: kartiranje i zaštita lokaliteta Magareći mlin.

Lokalitet Magareći mlin, višeslojno arheološko nalazište, nalazi se oko 4 km jugoistočno od Apatina. U preko 2 metra kulturnih slojeva kriju se tragovi naselјavanja od mezolitskog perioda (7500 g. p.n.e.), preko najranijih zemlјoradnika na tlu jugoistočne Evrope i kroz praistoriju i antiku sve do srednjovekovnog perioda, što ukazuje na njegov veliki potencijal i značaj.

Neolitsko naselјe na Magarećem mlinu bilo u upotrebi između 6200. i 5700. godine p.n.e., što ga čini jednim od najstarijih na teritoriji Vojvodine. Magareći mlin predstavlјa jedinstveno nalazište na čitavoj teritoriji Srbije, sa tragovima naselјavanja od mezolita do srednjeg veka. Rezultati istraživanja publikovani su u većem broju vodećih međunarodnih časopisa, a prikazani su i široj javnosti u okviru izložbe Nauka za muzeje: praistorija Sombora i okoline u svetlu novih bioarheoloških istraživanja, finansirane od strane Ministarstva kulture. Projekat arheoloških istraživanja na ovom lokalitetu podržali su Ministarstvo kulture republike Srbije, Opština Apatin i Grad Sombor.

Zbog sve nepredvidljivijih klimatskih promena ispaštaju mnoge životinje, a sada je otkriveno i na koje sve načine utiču na medvede.

Naime, umesto da su u hladnijim predelima već u zimskom snu, medvedi su polubudni, a neretko i prave haos u naseljima.

Medvedi u Sibiru lutaju u „polu snu“ posle nenormalno visokih temperatura ove jeseni, saopštilo je Odeljenje za zaštitu divljeg sveta Amurske oblasti.

Medvedi su spremni za hibernaciju, akumulirajući rezerve masti potrebne za spavanje tokom zime, ali tople temperature u novembru su ih održale na nogama i posle vremena za spavanje, saopštilo je to odeljenje.

- U nekim oblastima poluuspavani medvedi i dalje šetaju po jazbinama - napisali su predstavnici u objavi na Telegramu.

Medvedi su primećeni kako kao omamljeni tumaraju mesec dana posle vremena kada obično ulaze u hibernaciju - krajem oktobra, navodi se u postu.

Neispavani medvedi su uglavnom bili mužjaci, dok su ženke sa mladuncima odlazile u svoje jazbine "strogo po rasporedu", navodi se u objavi.

Medvedi obično provode zimu spavajući u jazbinama, a izlaze na proleće kada hrana ponovo postane dostupna. Za razliku od drugih životinja koje hiberniraju, medvedi sami odlučuju kada će započeti svoj dugi sezonski san na osnovu brojnih znakova, uključujući snabdevanje hranom i temperaturu. Istraživanja su povezala toplije vreme i kraće zime sa smanjenjem vremena koje medvedi provode u hibernaciji, pri čemu medvedi napuštaju svoje jazbine 3,5 dana ranije sa svakim porastom temperature od oko 1 stepena Celzijusa.

Ove jeseni, oblast Amur, koja deli granicu sa Kinom na ruskom Dalekom istoku, doživela je nenormalno visoke i rekordne temperature u oktobru i novembru, objavio je "Moskov tajms". A to bi moglo da odloži hibernaciju medveda.

Vlažne jazbine takođe mogu da bude krive za to, rekao je Oivind Tojen, zoofiziolog i istraživač docent na Institutu za arktičku biologiju na Univerzitetu Aljaske Ferbanks, u mejlu za "Lajv sajens".

- Temperature iznad nule u vlažnim snežnim uslovima mogle bi da dovedu do ulaska otopljene vode u jazbine zbog čega bi medvedima bilo neprijatno da ostanu u njima - rekao je on.

Čini se da problemi sa hibernacijom više utiču na mužjake nego na ženke i mladunce.

Neispavani medvedi su posebno česti u urbanim sredinama, gde kante za smeće nude obilje i hrane dostupne tokom zime, rekao je Tojen. Za razliku od medveda u regionu Amur, oni koji obično sakupljaju ljudske ostatke uglavnom ne gomilaju rezerve masti u pripremi za hibernaciju, dodao je on.

Problem s medvedima i u Japanu

Medvedi zbog klimatskih promena prave i probleme širom Japana.

Seiši Sato je imao loš predosećaj kada je čuo da nešto šušti u žbunju tokom nedavne šetnje šumom na severu Japana.

Pre nego što je to shvatio, dva azijska medveda su iskočila iz žbunja, od kojih je jedan jurnuo na njega dok je mahnito pokušavao da se odbrani, plašeći se za svoj život.

- Kada sam ih video, bio sam tako blizu i mislio sam da sam u velikoj nevolji - rekao je 57-godišnjak iz prefekture Ivate, na severoistoku Japana, za CNN.

Preživeo je napad - ali ne bez mnogo ogrebotina i uboda na ruci i butini.

Sato je među najmanje 212 ljudi koji su preživeli godinu koja je bila rekordna po napadima medveda u Japanu, prema Ministarstvu životne sredine. Šest ljudi je umrlo.

Ovogodišnji ukupan broj napada medveda je već daleko premašio 158 koliko je bilo tokom cele 2020. (prethodne rekordne godine). A broj napada medveda nikada nije premašio 200 godišnje od početka evidencije 2006.

Viđanja „kuma“, ili medveda, nisu neuobičajena u Japanu, ali su uglavnom koncentrisana u severnom delu zemlje, gde planinski lanci, bujni grmovi i kristalno čiste reke pružaju idealno stanište i obilne izvore žirova, koštunjavog voća i insekata koji čine njihovu ishranu.

Ali stručnjaci kažu da japanski medvedi sve više izlaze iz svojih tradicionalnih staništa u urbana područja u potrazi za hranom. Neki sugerišu da je to zato što klimatske promene ometaju cvetanje i oprašivanje nekih od tradicionalnih izvora hrane za životinje.

- Medvedi ove godine proširuju svoj dom i spuštaju se u područja u blizini ljudskih naselja u potrazi za hranom - rekla je vanredna profesorka Maki Jamamoto, koja proučava medvede na Tehnološkom univerzitetu Nagaoka u Nigati.

Sa porastom broja susreta, mnogi stručnjaci veruju da klimatske promene mogu biti faktor u kretanju medveda dalje od njihovih tradicionalnih staništa.

- Stvar je u tome što možete imati godine sa više i manje roda plodova. A kada je rod žirova odnosno bukvice loš, medvedi ne mogu da sačuvaju dovoljno energije pre hibernacije jedući samo njih, pa se približavaju ljudskim naseljima tražeći voće, kestene, orahe i poljoprivredne proizvode uopšte. Ove godine se medvedi sve više pojavljuju u selima upravo zbog veoma lošeg roda bukvice odnosno plodova sa bukve, omiljenog drveta medveda - rekla je ona.

Cutomu Mano, viši naučni saradnik u Istraživačkoj organizaciji Hokaido, rekao je da će klimatske promene „verovatno imati značajan uticaj na vreme cvetanja biljaka i aktivnost insekata odgovornih za oprašivanje, što je neophodno za plodove“.

Izvor: blic.rs

Poljoprivrednici iz cele Srbije, tačnije rečeno predstavnici njihovih udruženja, u utorak 26. decembra će u Beogradu prisustvovati sastanku koji organizuje Ministarstvo poljoprivrede i očekuju da se nadležni tom prilikom obavežu da će ispuniti njihove zahteve za povećanje subvencija, a ako to ipak ne bude slučaj spremni su na nove blokade saobraćajnica kako bi to izdejstvovali.

Poljoprivrednici naime očekuju da se potpisivanjem sporazuma ili obraćanjem javnosti predstavnici Vlade Srbije obavežu da će biti ispunjeno ono što je obećano na sastanku 26. novembra u Kisaču kome je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić.

Podsećanja radi, tada su se, nakon devetodnevnih blokada, domaći paori sastali sa predstavnicima Vlade i posle višečasovnih razgovora doneli odluku da sklone traktore sa puteva, a da o njihovim zahtevima uslede dodatni razgovori.

Osnovni zahtevi poljoprivrednika su skidanje akcize sa goriva na svim pumpama, uređenje robne berze, rešavanje problema sa robnim skladištima, podizanje subvencija po hektaru na 35.000 dinara, skidanje kamate sa dugovanja PIO fondu i odobravanje povoljnijih kredita za poljoprivredu.

U međuvremenu, u subotu 17. decembra održan je razgovor poljoprivrednika sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić ali su im tada, kako tvrde, umesto ispunjenja zahteva oko kojih su se sa nadležnima usaglasili u Kisaču ponuđeni izborni flajeri Srpske napredne stranke.

Taj sastanak koji su zakazale premijerka Brnabić i ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković, prema mišljenju poljoprivrednika, završen je, bez nekih konkretnih zaključaka ili dogovora.

Predstavnicima poljoprivrednika je tada predočeno da je povećana količina dizela koju mogu dnevno da sipaju u kante sa 120 na 400 litara, da je obezbeđeno brže izdavanje agro kartica i da je formirana radna grupa za uspostavljanje robne berze. Naglasili su da im je stavljeno do znanja da bi mogli dobiti subvenciju od po 300 evra po hektaru ako bi vladajuća stranka pobedila na izborima.

Novom sastanku, zakazanom za 26. decembar, trebalo bi da prisustvuju predstavnici 62 poljoprivredna udruženja koji očekuju dogovor o ispunjenju zahteva u vezi sa povećanjem subvencija i rokom isplate, povećanjem površina za subvencije sa 20 na 100 hektara, otpisa akcize na dizel i uređenja robne berze, a tražiće i da se reši problem obezbeđenja kredita za refinansiranje dugova.

Naime, mnogi poljoprivrednici su, zbog sušnih godina zapali u dugove i registrovani su u Kreditnom birou što ih sprečava da dobiju novi kredit, pa će od Vlade tražiti rešenje za refinansiranje i brisanje iz tog registra.

Predsednik Skupštine Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Mileta Slankamenac kaže za Danas da bi na sastanku u resornom ministarstvu nadležni predstavnicima udruženja trebalo da predstave ono što je dogovoreno u Kisaču kao i da očekuje da će početi implementacija tada usaglašenog.

– Prisustvovaćemo tom skupu. Očekujem da će sva poljoprivredna udruženja podržati dogovor iz Kisača jer time svi dobijamo.

Od predstavnika Vlade pak očekujemo da će i nama ali i javnosti obelodaniti da će početi sprovođenje onog o čemu smo se dogovorili.

Mi smo sa blokadama prekinuli kako bi se usaglašeno i sprovelo. U interesu nam je da se sve reši razgovorima, odnosno da Vlada počne da sprovodi ono na šta se obavezala, a ako to ne bude slučaj bićemo prinuđeni da ponovo razmišljamo o protestima.

Ako bi do toga došlo uveren sam da bi blokade bile masovnije jer bi nam se pridružila i druga poljoprivredna udruženja, koja će biti na sastanku. U svakom slučaju ako iz nekog razloga ne bude dogovora sa nadležnima razgovaraćemo sa predstavnicima drugih udruženja na temu organizovanja novih protesta – objašnjava naš sagovornik.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika “Stig” Nedeljko Savić naglašava za Danas da je njegova organizacija poslala zahtev za učešće na sastanku 26. decembra u Beogradu.

– Očekujemo da svi zahtevi poljoprivrednika koji su protestovali budu usvojeni. Mi smo u više navrata u proteklom periodu učestvovali u blokadama međutim to nije sredstvo borbe koje rado koristimo već samo kada nema druge mogućnosti da zaštitimo našu egzistenciju. Mi smo uvek za razgovor kao prvu opciju i stoga nam je želja da se sledećeg utorka formalizuje ono što je dogovoreno, odnosno da se zahtevi poljoprivrednika zvanično prihvate i da se počne sa njihovom realizacijom – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: danas.rs

Ekatarina Velika bila je rok grupa iz Beograda, jedan od najuticajnijih bendova na prostoru bivše Jugoslavije, koji je ostavio neizbrisiv trag u domaćoj kulturi bogatim stvaralaštvom, dok su pored muzike kojom su se bavili, privatni životi članova benda bili podjedanko intrigantni za širu javnost.

Milan Miša Berar, ton majstor, nekadašnji menadžer Ekatarine Velike, gostujući u podkastu „U 4 zida“ govorio je o periodu kada je dao otkaz u Radio Novom Sadu i počeo da se bavi produkcijom koncerata i ostalih velikih i malih događaja, što ga je dovelo do saradnje sa EKV-om u najslavnijem razdoblju benda, u vreme albuma „Ljubav“ i „Samo par godina za nas“.

Кatarina II je nastala 1982. godine u Beogradu, a grupu su nakon raspada benda Šarlo Akrobata formirali pevač Milan Mladenović, gitarista Dragomir Gagi Mihajlović, basista Švaba Radomirović i bubnjar Dušan Dejanović. Tokom 1982. godine bendu se pridružila klavijaturistkinja Margita Magi Stefanović. Radomirović i Dejanović su ubrzo nakon toga napustili bend, te je početkom 1983. na mesto bubnjara došao Ivica Vd Vdović, bivši bubnjar Šarla akrobate, a basista benda bio je Bojan Pečar, čime je formirana konačna ritam sekcija ovog sastava.

Debi album pod nazivom Кatarina II objavljen je 1984. godine, a većinu tekstova napisao je Mladenović.

Ubrzo nakon izlaska albuma, bend je ponovo promenio sastava zbog neslaganja Mladenovića i Mihajlovića, nakon kojih je Mihajlović došao i u sukob sa zakonom, zbog čega je završio u zatvoru, posle čega mu je saopšteno da više nije deo benda. Кako je on tvrdio da ima autorska prava na ime Кatarina II, bend je bio prisiljen da odabere novi naziv, pa su preostali članovi izabrali novo ime Ekatarina Velika.

Grupa je izdala drugi album 1985. godine pod nazivom Ekatarina Velika. Treći album benda, pod nazivom „S’ vetrom uz lice“ izašao je 1986. godine i njime je bend uspeo da dođe do šire publike, kada su postali zvezde na prostoru bivše Jugoslavije. Nakon toga usledili su albumi „Ljubav“ iz 1987. i „Samo par godina za nas“ objavljen 1989. godine, što se smatra zlatnim periodom ovog sastava.

Ekatarina Velika završila je svoju aktivnost 1994. godine. Mladenović je u proleće te godine otišao u Brazil gde je zajedno sa prijateljem i muzičarem Mitrom Subotićem Subom i grupom brazilskih muzičara radio na albumu „Angel’s Breath“. Po njegovom povratku u Beograd bend je nastavio sa koncertnom aktivnošću i počeo sa radom na novom albumu čiji je radni naziv bio „Ponovo zajedno“. Rad na albumu je međutim ubrzo obustavljen zbog zdravstvenih problema Milana Mladenovića. U avgustu 1994. bend je svirao na festivalu u Budvi, što je bio njihov poslednji koncertni nastup. Sledećeg dana Milan Mladenović je prebačen u bolnicu gde je otkriveno da ima rak pankreasa.

Svega nekoliko meseci kasnije, 5. novembra 1994. godine, Milan Mladenović je umro u Beogradu u 37. godini. Njegovom smrću, Ekatarina Velika je prestala da postoji. Bojan Pečar umro je u Londonu od srčanog udara 13. oktobra 1998, u 39. godini. Margita Stefanović je umrla 18. septembra 2002. godine u Beogradu, u 44. godini života.

Milan Miša Berar govorio je o saradnji sa popularnim sastavom u trenutku kada su počinjali da grade svoju muzičku karijeru kao deo benda koji je stekao ogromnu slavu, zatim u danima najveće popularnosti, ali i perioda kada je bend prestao da postoji, kao i o smrti muzičara koji su obeležii jednu epohu.

„Imao sam sreće, upoznao sam Ekatarinu, radio sam njima zvuk, bio sam ton majstor, bili smo na ceni, svi su pričali kako imamo dobar zvuk. Ali, Ekatarina je malo svirala, oni su bili označeni gradski bend. Radio sam turneju Miša Kovača, Josipe Lisac, Tereze Kesovije, Atomskog skloništa, brojnih muzičkih zvezda, ali nekako mi je Ekatarina privlačila pažnju, sve su bili jači“, rekao je Berar o početku saradnje i dodao:

„Sećam se prvog koncerta, bilo je 200 ljudi, nismo mogli da platimo kombi, pa smo delili nešto. Od samog početka sam bio solidaran sa njima. Dogovarali smo se ako nema para, da platimo gorivo i to je sve, kad bude para, biće. Svi smo čekali taj trenuitak. Desio se jadan koncert 1986. godine, Pionir, 5 ili 6 hiljada prodatih karata, menadžer Nebojša Grgić je platio po 150 maraka svakom od njih, tako mi je pokojni Milan rekao. Meni je delovalo da je to jako malo, ali nisam znao strukturu, kao se to organizuje. Milana sam upoznao u Novom Sadu još pre toga, i kada je Grgić napravio to što je napravio, Milan je došao i rekao mi: ‘Zašto ti ne bi bio menadžer?’. Rekao sam da to u životu nisam radio, ali sam na kraju pristao.“

 „Tada su ulaznice koštale 15 maraka. Prvo što sam uradio duplirao sam cenu, podigao sam na 30 maraka, tako sam hteo da se podigne cena benda. Odmah posle toga su Slovenci podigli na 60 maraka i tako se proširilo po svim drugim mestima. Tada sam postao peti član EKV-a, skoro pet godina sam bio menadžer. Tada su snimili albume ‘Ljubav’ i ‘Par godina za nas'“, ispričao je menadžer EKV-a u podkastu „U 4 zida“ i opisao godine saradnje:

„Ne mogu da kažem da sam imao sreće sa njima, bend je mnogo radio. Bend nije imao puno nastupa, imali su dve ili tri turneje godišnje, a tada se novac zarađivao po turnejama. U sklopu turneja bili su nastupi u 15 ili 20 gradova, a pored toga koncerti petkom i subotom, tako da je bend u vreme kada su puno radili imao maksimalno 120 koncerta godišnje.“

Nakon smrti članova benda, u javnosti su se pojavile broje priče o uzročnicima, te se često pričalo o zloupotrebi narkotika, kao i o tome da su ćlanovi EKV-a bili zaraženi HIV-om.

„To je prazna priča. Uopšte nisu bili zaraženi HIV-om, Milan je oboleo od raka pankreasa, možda je bolest krenula iz sasvim drugog razloga, nije ustanovljeno. Mislim da su to priče koje nemaju nikakvu osnovu. Ono što jeste, što je moj razlog zašto sam prestao da radim sa njima je taj što je u to vreme mnogo droge bilo na tržištu. Kada se vratimo sa turneje dileri znaju da dolazimo sa parama, znaju gde da sačekaju bend. Imali smo neki prevoz, kombi, znali su gde se nalazimo, odakle krećemo na turneju i gde se vraćamo“, ispričao je Berar o završetku saradnje sa bendom:

„Imao sam neprijatnosti sa različitim dilerima, pogotovu u Zagrebu, oni su opsedali hotel gde je Ekatarina bila smeštena. Bilo je neprijatno, totalno lešinarski, da te dokrajče do kraja.“

„Mislio sam da će da krene sve ka boljem kada je Bojan otišao u London, zbog njihovog zdravlja. Bojan je umro od srca, imao je infarkt, nije bio u pitanju problem sa drogom ili HIV-om“, rekao je Berar o Pečaru.

„Milana sam poslenji put video možda desetak dana pre nego što je umro, kada mu je bilo malo bolje. Video sam ga 21. avgusta 1994. godine u Budvi, to je bilo nakon njegovog povratka iz Brazila. Milan je uvek bio napucan, snažan, malo koščat, ali snažan. Kada sam ga video mi smo se zagrlili i prvi put sam osetio da je slab. Pitao sam ga šte mu se dešava, a on e rekao da je pokvario stomak i da je na dijeti“, prisetio se Berar poslednjeg susreta sa Milanom Mladenovićem i zaključio:

„Bolest je nepredvidiva, kod nekog uznapreduje brzo, kod nekog dugo traje. Ostala je praznina u mom životu, u životu svih ljudi. To je za mene bio težak udarac.“

Ekatarina Velika smatra se najuticajnijim bendom na prostoru bivše Jugoslavije, a takođe se smatra jednim od najvažnijih bendova na jugoslovenskoj rok sceni. Nakon smrti članova benda, popularnost njihove muzike opstala je do danas, a mnogi sastavi koji su nastali nakon početka devedesetih inspiraciju su pronašli upravo u muzici EKV-a.

Izvor: nova.rs

Plave zone su lokaliteti na kojima stanovnici žive do 100. godine, a ujedno se smatraju i najsrećnijim ljudima na svetu.

Ljudi koji žive u regionima Japana, Kostarike, Italije, Grčke i Kalifornije imaju neke od najdužih životnih vekova na zemlji i takođe su među najsrećnijim ljudima na svetu. Grupe na Okinavi, poluostrvu Nikoja, Sardiniji, Ikariji i Loma Lindi imaju sličan način života koji doprinosi njihovoj dugovečnosti.

Oni su bili predmet bezbrojnih istraživanja, a naučnici su u njihovom načinu života tražili smernice za dug i srećan život.

Norveško istraživanje pokazalo: Ovo je spisak namirnica koje mogu da vam produže život za 10 godina
Pokazalo se da većina ljudi u plavim zonama sledi jednostavne jutarnje rutine s kojima biste i vi mogli da započnete dan.

Od toga šta jedu i piju, do toga kako da pristupe svakom jutru iz mentalne perspektive, oni se kunu u određene navike.

Imajte zdrav doručak

Većina ljudi koja živi u plavim zonama uživa u bogatoj i raznovrsnoj ili biljnoj ishrani. Oni uglavnom jedu više celih namirnica, voća i povrća, a manje crvenog ili prerađenog mesa, šećera i skrobnih ugljenih hidrata nego u zapadnjačkoj ishrani.

Studije su pokazale da sleđenje mediteranske ishrane, koja se bazira na konzumiranju celovitih žitarica, maslinovog ulja, pasulja, orašastih plodova i ribe, može da pomogne u smanjenju rizika od niza bolesti. To uključuje Alchajmerovu bolest, bolesti srca, moždani udar i razne vrste raka.

Uživajte u šoljici kafe

Ljudi koji žive u ovim regionima piju oko dve do tri šolje kafe dnevno svakog dana.

Studije su pokazale da tri šoljice kafe dnevno pomažu u smanjenu rizika od dijabetesa i gojaznosti.

„Naši nalazi sugerišu da bi kofein mogao barem delimično da objasni obrnutu povezanost između konzumiranja kafe i rizika od dijabetesa tipa 2.

U međuvremenu, polifenoli – prirodni antioksidansi u ovom napitku su takođe povezani sa manjim rizikom od demencije.

Pronađite svoj ikigai

Svi ljudi u plavim zonama prate neku varijaciju japanske tehnike za srećan život – Ikigai.

Radi se o otkrivanju šta daje svrhu vašem životu – razlog zbog kog ustajete svakog jutra iz kreveta.

Istraživanja su pokazala da ljudi koji osećaju da imaju više svrhe imaju tendenciju da duže žive.

Reci nešto lepo osobi koju prvu sretneš

Slično tome, način na koji se ponašate prema ljudima na početku dana može vam dati podsticaj za sreću.

Autor Dan Bautner koji je skovao termin „plave zone“ rekao je da svako jutro počnije tako što kaže nešto lepo prvoj osobi koju sretne, piše The Sun.