Sombor.info

„Alana Forda“ je krajem šezdesetih godina osmislio Maks Bunker, pisac teksta i tvorac likova koje bi posle crtao Roberto Raviola, poznatiji kao Magnus. „Alan Ford“ je strip koji je doživeo izuzetan uspeh u svetu baš zbog socijalne satire, ironičnog odnosa prema sadržaju špijunskih priča i njihovim junacima.

Lučano Seki, alijas Maks Bunker, koji je osmislio i dan-danas piše strip Alan Ford, dočekao me je u svom milanskom studiju rečenicom da kasnim i da se on već spremio da ide.

U Milanu je bio praznik, ja nisam kasnila, tu je došlo do neke zabune, ali on je gunđao baš kao Broj Jedan, a iskreno pomalo i podseća na njega, što sam mu i rekla. Tu se onako nasmešio ivicom usana pa čak i pristao na jedan selfi. Odlučio je da ipak on diktira pravila snimanja te da ostane da sedi. I tu nije bilo mnogo mesta za diskutovanje.

S obzirom na činjenicu da skoro nikada ne daje intervjue, Maks Bunker je napravio izuzetak. Pitala sam ga da li je istina da će se 2024. godine završiti avanture slavnog stripa, kako su to najavili mnogi italijanski mediji.

„Ma uopšte nije istina da Alan Ford više neće izlaziti i srećan sam što mogu to da vam kažem. To je bio nesporazum. Proslavili smo 650 brojeva koji su do sada izašli i neko je rekao da ću prestati da pišem Alana Forda samo zato jer sam rekao da radim na novom stripu. Neću prestati dok sam živ, a nemam nikakvu nameru da idem u penziju iako imam 84. godine. Šta bih radio u penziji, moj mozak super funkcioniše, u stanju sam da napišem priču za dva dana“, ističe Bunker.

Priznaje, ipak da će format stripa biti promenjen jer je zastareo.

„Znate, imamo veliki problem sa papirom jer je poskupeo. Košta tri puta više nego ranije i mi moramo da podignemo cenu stripa a ljudi odmah počnu da se bune i govore: Jao koji lopovi, poskupeli! Otkrivam vam da će se taj Alan Ford zvati Veliki Alan Ford iz dva razloga, prvo što će imati veliki format, drugo što je zaista postao Veliki, odrastao je“, objašnjava tvorac kultnog stripa.

Likovi poput Broja Jedan, Boba Roka, Alana Forda, ser Olivera, Grunfa, Super Hika i ostalih uspeli su da se održe više od 50 godina. Nakon 80.000 ispisanih stranica Maks traži novog crtača Alana Forda jer nam otkriva da mu je ovaj sadašnji potreban za novi projekat.

„Stalno pišem. Pisao sam i pre nego što ste vi došli. To je novi strip – Petra. Za njega mi treba osoba koja je do sada crtala likove Alana Forda, ali mislim da sam našao osobu koja će na odličan način nastaviti da crta omiljene junake. Alan Ford nije u krizi, nikada nije ni bio. Započeo sam pisanje tog stripa, a ja ću ga i završiti. Opisujem realnost kakva jeste, nema ulepšavanja! Ne želim da se bavim nekom pozitivnom stranom. Moji likovi preživljavaju prave drame. Ja ulazim i u psihološka pitanja, postavljam pitanje zašto je nešto takvo, često pišem i o autouništenju. Ne nedostaje ni seksa, korupcije, politike, droge, dakle realnost“, otkriva Bunker.

Maksu Bunkeru ni danas ne nedostaje ideja za nove avanture svojih likova, iako je ovaj strip 2019. godine proslavio 50 godina postojanja. Na pitanje koji mu je od likova iz Alana Forda najomiljeniji neće da odgovori, kao roditelj kojeg pitaju koje mu je dete najdraže.

„Na to pitanje je nemoguće odgovoriti. Ja imam troje dece i nema tu koje mi je omiljeno, svakog od njih bih istukao. Nikad nisam voleo matematiku i na tim časovima sam crtao i pisao, sa deset godina. Ne nedostaje mi ideja za nove priče, imam strašnu imaginaciju. Mogu da kažem da su likovi koji nose priču Broj Jedan i Bob Rok. Broj Jedan ima, ne zna se koliko ima godina, on je večan a nije kao neki starac koji ne zna gde se nalazi. Kad kaže: ‘Aaaa ja se sećam…’ seća se nekih praistorijskih stvari. Besmrtan je, a i pravi je šef. Alan Ford je lepotan, Jeremija je hipohondar i tako dalje“, kaže Bunker.

Ističe i da mu pomoć nije potrebna,

„Mi sve radimo ovde gde se vi nalazite, imamo mašine za štampanje, ovde sve nastaje. Nikada mi niko nije pomagao i to ne želim ni da čujem! Sve sam radim, totalno sam nezavisan. Ja sam pomogao mnogim osobama koje nisu znale odakle da počnu, meni pomoć nije potrebna“, dodaje tvorac Alana Forda.

I dok na pitanje zašto u stripu nema mačaka koje on obožava u stvarnom životu, Maks Bunker mi odgovara da je to zato što je mačka vrlo posebna životinja koja voli život u kući, oko njih nema mnogo obaveza ali su vrlo usmerene same na sebe i ističe da je njegov mačak Poldo veoma simpatičan.

I dok mi poklanja specijalni broj Alana Forda sa svim naslovnim stranama koje je potpisao za mene, u torbu mi gura svoj roman jer piše i kriminalističke romane, ali pod pravim imenom Lučano Seki i kaže mi da ga sakrijem od sekretarice.

Ovaj neobični, genijalni čovek, iako nerado priznaje, ipak ima sve karakteristike Broja Jedan: pomalo je gunđalo, oštar i direktan i istinski vođa velike porodice Alana Forda.

Izvor: RTS

U Srbiji haraju tri virusa koja već nedeljama pune domove zdravlja. Virusi kose i decu i odrasle, a posebnu muku lekarima zadaju simptomi, koji su veoma slični kod svakog od njih. Direktor Doma zdravlja "Palilua", dr Aleksandar Stojanović izjavio je da osim epidemije tri virusa, Srbijom hara i veliki kašalj.

Kako se nositi sa "podivljalim" infekcijama i činjenicom da jedan dan imamo prolećne temperature, a sutradan mraz i minus, objasnio je doktor Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja Palilula.

Epidemija tri virusa

Prema njegovim rečima, vlada epidemija tri virusa kao i epidemija velikog kašlja.

- Imamo epidemiju virusa, dolaze ljudi svih uzrasta. Trenutno su tu tri virusa. Virus AH1 i AH3, imamo respiratorni sincijalni virus "RSV" vrlo nezgodan i opasan. Njegovi simptomi se razlikuju jer može da pokaže simptome, a i ne. Napada pluća i ljudi moraju da budu oprezni. Treći virus je korona, koju nismo iskorenili i četvrti je veliki kašalj, koji je došao iz uvoza... Kada se sve pomeša lekarima nije lako da razlikuju od čega bolujete... - rekao je Stojanović.

Istakao je da zdravlje nema cenu i da su deca najčešće "žrtve" RSV-a. Osvrnuo se i na problem koji pričinjava stres, kao okidač svih bolesti.

- Od epidemije tri virusa koje trenutno vladaju u Srbiji, korona virus je za sad najbezazleniji... Svako oboljenje ostavlja ožiljak. Imunitet je stvoren rođenjem. Ne treba uzimati lekove i suplemente na svoju ruku, san je najbolji lek za imunitet... Apoteke su pune svega. Bolja je neka šetnja, biti sa osobom koja vam odgovara, popiti čašu vina...Nego piti anksiolitike, ne braniti sebi užitak... Stres je uvek svuda. Kaže jedan deda "ja bih da popijem jednu, dve rakije ujutru", pa popij! Najgore je kada nešto krijete - rekao je Stojanović.

Izvor: blic.rs

Birači koji su iz opravdanih razloga sprečeni da glasaju na biračkom mestu gde su registrovani, mogu o tome da obaveste nadležni birački odbor i svoje glasačko pravo mogu da upotrebe glasanjem van biračkog mesta, tačnije od kuće.

Prema članu 96 Zakona o izboru narodnih poslanika glasači koji su sprečeni da glasaju na biračkom mestu usled teške bolesti, starosti, invaliditeta ili drugog oblike otežane pokretljivosti o tome mogu obavestiti lokalnu izbornu komisiju koja je dužna da im obezbedi mogućnost glasanja van biračkog mesta.

Glasači čija situacija odgovara kriterijumima opisanim u Zakonu svoju lokalnu izbornu komisiju o tome mogu obavestiti najranije 72 časa pre dana glasanja ili najkasnije do 11 časova na dan glasanja.

Na veb stranici Republičke izborne komisije (RIK) objavljena je lista kontakt telefona za prijavljivanje glasača koji žele da glasaju van glasačkog mesta. Kontakt telefoni sortirani su po jedinicama lokalnih samouprava u celoj Srbiji, tako da glasači mogu kontaktirati putem broja telefona lokalnu samoupravu kojoj pripada njihovo glasačko mesto i prijaviti se.

Lokalne izborne komisije od otvaranja biračkih mesta na svojim veb stranicama dužni su da objave broj birača sa svog područja koji su podneli ovakav zahtev.

Birački odbor imenuje svoja tri člana, poverenike biračkog odbora, koje predlažu različiti ovlašćeni predlagači da odu kod birača koji se prijavio da glasa na ovaj način. Njihov zadatk je da utvrde identitet glasača i sprovedu kompletan izborni protokol sličan onom koji se vrši na samom izbornom mestu.

Biraču tročlana izborna komisija uručuje koverat koji sadrži glasački listić, zbirna izborna lista i potvrda o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta.

Izvor: danas.rs

Država je pronalazila razne načine da ubedi narod da mora da se plaća TV pretplata, ali je Švedski TV detektor ubedljivo najbolji i najsmešniji.

Švedski TV detektor je izmišljena naprava sa kojom su dva policajca išla po kraju i navodno beležila ko je otkazao TV pretplatu, a i dalje je imao televizor koji radi. Postojala je čak i reklama koja se emitovala krajem osamdesetih koja je upozaravala ljude da se ne igraju sa ozbiljnim stvarima.

Detektor je, navodno, imao čudesnu moć da otkriva negativce koji gledaju tv program, a ne smatraju za shodno da za to i plate.

Ispostavilo se da je u pitanju bio jednostavan test inteligencije, ali ne i besplatan – barem za one koji ga nisu položili.

Kako su pisali na Vukajliji To je u suštini bila jedna LOGA 3 antena, koju su nakačili na prastari Sonijev beta-max video rekorder iz 1979 godine. Ta skalamerija je trebala da uplaši stanovništvo, ali jedini efekat koji je uspela da proizvede je umiranje od smeha, svaki put kada puste upozorenje na televiziji. Pojedinci su imali i teorije o tome kako ovaj uredjaj radi,a informacije su dobili od šurnjajinog malog koji radi u ekipi za otkrivanje neplatiša i koji je baš juče ulovio čak njih 20!

Engleski BBC je još početkom pedesetih godina na identičan način zastrašivao građane, pomoću kombija sa antenama na krovu i promotivnih filmova o celom projektu. Ispostaviće se da su tako dobro zaradili.

Bez obzira na to što je malo ko osim penzionera verovao u Švedski TV detektor. Pa ipak, kao po starom dobrom običaju, komšije bi prjavljivale jedni druge i zato bi vam policija pokucala na vrata.

Zašto Švedski? Ko zna, možda zato što je ladno, ali standard.

Izvor: danas.rs

Sara Novković Tepšić (29) iz mesta Kljajićevo kod Somborabavi se pisanjem posmrtnih govora što je postalo njeno zanimanje. Njen otac Moša Novković počeo je sasvim slučajno da piše i čita posmrtne govore na sahranama svojih poznanika.

To mu je išlo za rukom, te je postao "tražen" i u drugim selima, a onda je Sara krenula njegovim stopama i preuzela je veći deo njegovog posla. Pisanje posmrtnih govora joj se dopalo, tako da se već dve godine time bavi. "Pišem poeziju, tako da mi nije bilo teško da sastavljam govore.

A i tata mi je u početku pomagao s obzirom na to da ima pozamašno iskustvo u tome i sigurne reči da ublaži bol ožalošćenih i pomogne im da se oproste od pokojnika na najbolji način. Nekako je sve došlo spontano. U svojim stihovima često spominjem gubitak voljenih osoba i samo sam jedan dan rekla tati da hoću i ja da probam da napišem govor i tako smo počeli da radimo zajedno", ističe ona.

Sara priznaje da ovaj posao drugima deluje čudan, ali da je veoma zahtevan. "Nije lako napisati takav tekst jer je na nama velika odgovornost. Faktički pišemo iz ugla člana porodice iako preminulu osobu često lično ne poznajemo. Da bi se napisao govor, potrebno je nekoliko sati razgovora sa najbližom osobom pokojnika koja će mi do detalja ispričati pojedinosti o njemu. Upravo se po tome i razlikuje vrsta govora, kao i cena", dodaje Sara.

Ljudi su, smatra, stidljivi, te se tako ustručavaju da kažu ono što žele da čuju iz govora. Tako, postoje biografski govori koji sadrže klasične podatke o pokojniku kao što su datum i godina rođenja, imena roditelja, mesto stanovanja, zaposlenje i tako dalje.

A postoje i oni emotivniji koji zvuče kao oproštajno pismo. "Ja sam po prirodi emotivna, pa se trudim da tako i pišem. Važno mi je da saznam sve o pokojniku kako bi što emotivnije mogla da dočaram te reči", kazala je. Za razliku od svog oca, Sara još nije čitala posmrtni govor na sahrani.

"U poslednje vreme ja uglavnom pišem, dok tata čita, ali samo kada mu to traže srodnici pokojnika. Mi, svakako, imamo tu uslugu u opticaju i to se dešava kada je sahrana u okolini Sombora jer za njega su već svi čuli", ističe ona. Najteže joj je, kaže, kada dobije zahtev da napiše govor za pokojnika koji je iznenada iili prerano umro.

"Prošle godine sam pisala oproštajno pismo za mog najboljeg druga koji je iznenada preminuo. Bilo mi je strašno jer sam ga kroz taj govor skroz doživela", ispričala je. Ipak je najveće interesovanje Sarinih klijenata da ona ili njen otac napišu govor koji potom pošalju putem i-mejla.

"Javljaju nam se iz cele Srbije, čak i inostranstva pošto sam ja ovaj posao "proširila" na društvene mreže kada sam videla da postoji interesovanje za tim. Inače, ovo zanimanje zapravo je ustaljena praksa u inostranstvu, pogotovo u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima cveta onlajn tržište na kojem kreativni i talentovani ljudi nude svoje usluge, pa se tako na njemu mogu naći i oproštajni govori, koje je moguće kupiti u svega nekoliko klikova i to za nekoliko dolara i pročitati na sahrani člana porodice. Tako da, zašto ne bi postojalo i kod nas?", navodi Sara.

Nedavno su u svoju ponudu ubacili i govor za pomen. To je, kaže, postalo popularno. Što se tiče cene posmrtnog govora, ona zavisi od tipa - da li je biografski ili u formi oproštajnog pisma. Zavisi takođe i od karaktera - da li je duži ili kraći, objašnjava sagovornica.

"Otprilike je cena govora 2.500 dinara, zavisi od mnogo činjenica. Takođe bih spomenula i prethodno obavljen razgovor, ukoliko je trajao dva sata, cena je veća. Ako je bio kraći gde su rečeni neki osnovni podaci o pokojniku, onda je cena niža. Svakako, nijedan govor nije koštao više od 5.000 dinara", navodi Sara.

Izvor: mondo.rs

Nikola Jokić je izuzetno spreman, a njegovi treninzi preko leta u Somboru naporni su čak i onima koji samo gledaju šta radi.

Srpski košarkaš Nikola Jokić tokom prethodne tri godine pokazao je da je najbolji igrač NBA lige - nakon dve osvojene MVP titule u ligaškom delu sezone, centar Denver Nagetsa odveo je svoju ekipu i do šampionske titule, uz MVP priznanje u finalu protiv Majamija. Sve to došlo je nakon godina napornog rada, kojim je nadograđen talenat momka iz Sombora. Iako mu navijači često osporavaju fizičku spremno, Nikola Jokić je u top formi!

Koliko je srpski košarkaš spreman najbolje svedoče reči iskusnog Milijana Bocke (40), dugogodišnjeg plejmejkera brojnih timova u Srbiji i regionu. Bocka je nekoliko godina nastupao za košarkaški klub Džoker iz Sombora, gde je imao priliku da upozna Nikolu Jokića i vidi kako se najbolji košarkaš na svetu priprema za sezonu - iako je i sam čitav život posvetio napornim treninzima, Milijan je ostao u šoku šta sve Nikola može!

"Dođe pre sezone, pre nego što će da ode. Bio je par puta. I onda kad mi kažu Nikola truntav, nema koordinaciju... Mi dolazimo na neki trening, on čovek već trenira. 40 sprinteva! Znaš šta je, Mile, 40 sprinteva, punih sprinteva u cugu čovek uradi, 40 dužina terena! Onoliki čovek. Bez zamora. On trenira čovek i onda dođe nešto s nama, kao 'Ja ću da igram, da budem ispod koša'. Mi radimo neku tehniku i sad ti kao ideš ispod koša da položiš. Ne možeš da ga prebaciš, čoveče! A on se ne pomera, on napravi samo jedan korak i zalepi te. Samo da vidiš kolika je razlika u kvalitetu tom što on ima, kako on čita igru i kako on tebe čita na osnovu dva koraka. Zna gde ćeš, kako ćeš da je baciš,... Ozbiljna, ozbiljna stvar", ispričao je Milijan Bocka u gostovanju kod Mileta Ilića.

Nekadašnji košarkaš Igokee i somborskog Džokera, privatnog kluba porodice Jokić, govorio je i o danima kada je saznao za Nikolin ogroman talenat. "Žare Vučurović, znaš ko je? Ja sam par puta sedeo s njim, on je njega trenirao i u Odžacima. Ja ga pitam 'Žare, hoće li biti još jedan ovakav?'. Kaže on 'Narednih 100 godina, ovakav, teško. Mislim da se ovakav neće roditi narednih 100 godina'. Ono je nestvarno šta on radi. Ja NBA generalno ne pratim, zato što više volim našu evropsku košarku. Ono je više fizika, ali sam počeo. Jokić im je uneo 'Moraš da razmišljaš'. Ja ti pokažem kako se igra na glavu, a ti pokušaj da me pobediš na fiziku. Ne mogu da ga pobede zato što je to glava, mnogo informacija ide iz mozga u te delove tela. Ja te glavom dobijem, to je to", zaključio je Bocka.

Izvor: mondo.rs

Slažete li se?

Srbija je bogata predivnom prirodom, rekama i šumama, ali i lepim gradovima. Svaki grad je priča za sebe, ali kad smo vas na mrežama pitali koji je najlepši mali grad u Srbiji – naravno da je svako odmah znao svog favorita.

Više od 1.900 ljudi je iznelo svoje mišljenje i konkurencija je bila žestoka, ali čini se da je najviše glasova u ovom takmičenju lepote dobio – Sombor.

„Meni Sombor, najzeleniji. Samo što nije baš mali ali je prelep grad“, piše Brana, a sa njom je saglasan i drugi korisnik.

Doduše, kriterijumi nisu baš bili jasno utvrđeni.

„Sombor je divan, ali nije mali grad. Od malih Kikinda je najlepša“.

Među ostalim kandidatima istakli su se Vlasotince, Donji Milanovac, Kladovo, Subotica, Knjaževac, Svilajnac, Kladovo, Ćuprija, Vršac, Pirot… Svaki sa svojim adutima.

„Knjaževac, zbog prelepih reka, keja mostova, ravničarskog i brdskog dela, blizne termalne vode 3 km od samog centra grada“, napisao je Martin.

„Ćuprija. Mali gradić kraj Morave, koji je i pored savremenog plašta negde sačuvao onaj stari duh, sve što vidim u Ćupriji seća na detinjstvo, na topao dom, a reka i dan danas teče i spira sa sebe sve uspomene donoseći nove. Divan gradić na obali Velike Morave, svakom pruža utočište i toplinu. To su boje moga grada. I uvek su tu, iste, a prošarane drugačijim paletama, i uvek izmame osmeh, drihtaj srca, posebnu toplinu. Divna je ta naša Ćuprija“, piše Milica.

Izvor: nova.rs

Marija Šerifović dobila je bebu, a trudnoću je iznela surogat majka. Dete se rodilo na klinici u Los Anđelesu, a javnost je nakon vesti koju je "Blic" danas ekskluzivno objavio počela da nagađa ko je otac deteta Marije Šerifović i kako uopšte izgleda taj proces.

Marija Šerifović za "Blic" kaže da je njen put od želje da ima svoje dete do dolaska bebe na svet bio dug, ali da ga je prošla jer je imala veliku želju da bude majka.

- Pre dve godine sam prolazila kroz postupak vađenja mojih jajnih ćelija i zatim kreiranje embriona. Nakon svih tih genetskih ispitivanja, saznala da imam tri zdrava embriona. Tako se rodio Mario, a na naše pitanje ko je otac deteta i da li je njegov identitet uopšte važan, Marija kaže:

- Zbog ugovora o privatnosti ne mogu sa vama da delim sve informacije, ali ono što mogu da kažem jeste da će Mario, kada dođe vreme, o tome znati sve.

Marije Šerifović je objavila prvu fotografiju svog sina na Instagramu, pogledajte je u odvojenom linku.

Dete Marije Šerifović se rodilo na klinici u Los Anđelesu

Budući da surogat majčinstvo još uvek nije praksa u Srbiji, Marija Šerifović se odlučila za Ameriku gde godinama odlazi i iz privatnih i iz poslovnih razloga.

Dete se rodilo početkom decembra na klinici u Los Anđelesu, a Marija je prisustvovala porođaju.

Pevačica je sa majkom Vericom Šerifović otputovala u Ameriku sredinom novembra kako bi bila uz surogat majku tokom priprema za porođaj.

Budući da je Amerika država koja je najviše napredovala, u smislu kompletne procedure oko surogat majčinstva - od brige prema ženama, koje su surogat majke, do kompletne pravne i psihološke logistike koja je veoma izazovna i veoma važna Šerifovićka se odlučila da baš tamo njeno dete dođe na svet.

Ameriku smatra svojom drugom zemljom

Osim toga, Marija deset godina unazad putuje u Ameriku, što iz privatnih što iz profesionalnih razloga, i smatra je svojom drugom zemljom.

Ona je dala prvu izjavu za "Blic" nakon našeg saznanja da je postala majka dečaka.

Kako navodi Marija Šerifović momenat kad je upoznala svog sina ne može se porediti ni sa čim što je do sada doživela.

- Dugo sam se spremala za taj trenutak, bezbroj puta zamislila u glavi kako će to izgledati... I majka i bliske prijateljice su mi pričale, ali taj osećaj je ipak rečima neopisiv, nešto najposebnije... Čini mi se da je tih nekoliko minuta prvog dodira trajalo prekratko ili predugo… Jednostavno toliko emocija od kojih stane svaki drugi osećaj - rekla je pop zvezda u ekskluzivnoj izjavi za "Blic".

Marija je sa ponosom predstavila svog sina Maria

Pevačica je danas na svom Instagram nalogu objavila i prvu fotografiju bebe.

Ona je uz sliku napisala i emotivnu posvetu koja je raznežila njene pratioce, kolege i prijatelje.

"Ljubav je došla. Nebo je osvetlila najlepša zvezda mog života. Rodio se Mario. Neka te, sine, život vodi stazama svojim najlepšim, a ja te svojom ljubavlju čuvam od tuge i od ljudi. Hvala svima što šalju ljubav i neka tiho i toplo bude sve ono što dolazi od vas ka njemu. Volim vas sve, M&M", napisala je Marija Šerifović na Instagramu uz dirljivu fotografiju bebe koja spava.

Proces dolaska deteta Marija Šerifović je držala u strogoj tajnosti i o svemu su bili obavešteni samo najbliži. Za ime Mario, pevačica se odlučila zbog jake simbolike - potiče od latinske reči "mare" što znači more, kao i "marem" što predstavlja muško iliti glavu porodice.

Takođe, povremeno se i njeno ime Marija uzima kao koren imena Mario.

Beba je bila najveća želja

O svojoj želji za detetom je govorila u jednoj televizijskoj emisiji.

- Jako je intimno je to pitanje, pogotovo u ovom trenutku i ovom slučaju. Nisam promenila to mišljenje i radujem se tom trenutku koji se verovatno i bliži. Generalno sve što ima veze sa detetom je ozbiljna stvar i oko toga nema šale. Kod mene će se to veoma planirano desiti, kada budem bila spremna da suštinu svog života podredim Šerifoviću junioru. Znam koje će ime biti, ali ne mogu da kažem - rekla je pre godinu i po dana Marija Šerifović.

Osim toga, kada je nedavno sa pratiocima na Instagramu slavila 20 godina od izlaska svog prvog albuma, oni koji znaju da čitaju između redova mogli su da primete da se nešto sprema budući da je tada ponovo spomenula "Šerifovića juniora".

- Hvala vam što ste zajedno sa mnom prolazili kroz razne moje faze. Kako muzičke, umetničke, životne, karakterne, psihičke. Hvala vam što ste tu, što starite sa mnom. Sede su već krenule lagano. U našim životima imaju dva najznačajnija datumu, kada se rodite i kada shvatite zašto. Dok se ne rodi Šerifović junior vi ste do tada moje zašto. Hvala vam što ste posebni, što imam najdivniju publiku, hvala vam što ste normalni. Moja bitka nije bila nimalo laka, nije bilo lako biti drugačiji, na tom razumevanju vam posebno hvala. Potrudiću se da vam sledećih 20 godina budu jednako zabavno kao ovih prvih 20 i ujedno da vam kažem da je album gotov, jedva čekam da izađe prvoj nedelji meseca oktobra. bez vas Marija Šerifović ne postoji - rekla je Marija u videu na Instagramu.

"Ozbiljno ću se posvetiti bebi"

Prilikom gostovanja u emisiji "Zvezde Granda Specijal" još pre četiri godine naglasila je da želi da napusti svoje mesto članice žirija kako bi dobila bebu: "Kad napustim "Zvezde Granda" biću majka. Želim tome ozbiljno da se posvetim, a ne da mi dete čuvaju babe i dede". Marija, ipak, nikada do sada nije ni u naznakama otkrila da će trudnoću izneti surogat majka.

Kada je pre nekoliko godina komentarisala prognozu astrologa, koji su rekli da će Marija definitivno dobiti bebu i to ne jednu već blizance, Marija je rekla: "Volela bih da nisu u pravu. Jedno dete mi je sasvim dovoljno".

Izvor: blic.rs

Bez posezanja za kutijom sa lekovima, mamurluka se možete rešiti i na prirodan način.

Nije bitno da li ste ljubitelj piva, vina ili žestokih pića. Kada se suočimo sa mamurlukom, svi smo isti. Tada su nam zajednički klasični simptomi poput glavobolje, želudačne kiseline, mučnine, gubitka apetita, umora i dehidracije, piše Novi list. A da li se borite protiv mamurluka pomoću lekova? Ako je vas odogvor „da“, to je loša ideja.

U svakom slučaju, buđenje sa mamurlukom nije prijatno i zato smo odabrali pet prirodnih lekova koji će vam pomoći u borbi protiv mamurluka bez posezanja za lekovims:

1. Banane

Ovo voće je odlično za borbu protiv mamurluka, posebno oog od šampanjca. Prekomerni unos alkohola može drastično da smanji rezerve kalijuma u ​​našem organizmu, a banane su odličan izvor ovog minerala, ukusne i ekonomične.

2. Voda

Iako pijenje alkohola puni telo tečnošću, mi ga zapravo dehidriramo.

Stavite flašu vode na noćni stočić (možda zajedno sa par banana) i popijte dovoljnu količinu pre spavanja i odmah ujutru. To će vam pomoći da se osećate bolje.

Mnogi ljudi piju vodu nakon mamurluka samo da bi uzeli aspirin ili lek protiv bolova; nema gore navike, jer lekovi mogu da vas pogoršaju ako još uvek imate alkohola u organizmu.

3. Voćni sokovi

Još jedan lek za mamurluk je voćni sok, najbolje sveže ceđen. Njihovo uzimanje omogućava brz porast nivoa šećera u krvi i asimilaciju različitih vitamina. Jedina mera predostrožnosti je da ne pijete sok od pomorandže ako imate jaku želudačnu kiselinu i buve je da odaberete nešto drugo.

Pokušajte da izbegavate kafu ili druga pića sa kofeinom jer su diuretici i mogu pogoršati vašu dehidraciju.

4. Med

Kalijum i vlakna bogata antioksidansima mogu biti dobra pomoć protiv mamurluka. Za doručak uzmite parče tosta ili krekera i namažite ga medom, čak i ako se vaš stomak ne slaže sa tim. Videćete da ćete se odmah osećati bolje.

5. Supa

Ako vam je mamurluk potpuno uklonio apetit, a mučnina se drastično pojača pri samom pogledu na postavljeni sto, ne brinite: to je normalno.

Šta je bolje od dobre supe? Bogata vitaminima i hranljivim materijama, odlična je u borbi protiv dehidracije nakon mamurluka. Ako želite, možete dodati malo čilija u supu: znojenje pomaže da se eliminišu toksini, prenosi n1info.hr.

Dok su se bavili poslom daleko od očiju potrošača i klijenata, jezička barijera nije delovala nepremostiva. U međuvremenu su seli za volan gradskih autobusa, uslužuju u restoranima, dostavljaju hranu. Samo legalnim tokovima, u Srbiju je ove godine ušlo blizu 50.000 stranih radnika. Iako ih je iz godine u godinu sve više, još nema naznaka da će neko sistemski pokušati da ih nauči našem jeziku.

U susednoj Hrvatskoj, kako piše Forbes Hrvatska, najpre Grad Zagreb, a sada i država, nameravaju da pokriju troškove kurseva jezika za radnike migranate.

Za početak se pripremaju kraći obrazovni programi hrvatskog jezika u nekoliko ključnih sektora kao što su turizam i ugostiteljstvo. Država će početi stranim radnicima da finansira učenje jezika preko sistema vaučera. Još se ne zna kada će ti vaučeri stvarno biti dostupni i pod kojim uslovima.

Kako Forbes Srbija saznaje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, takvih ideja u Srbiji još nema.

„Mi nemamo takvih programa“ kaže nam Zoran Martinović, direktor NSZ. „Nema još ni planova da se uvedu, što se tiče naše službe“.

U Privrednoj komori Srbije nam pojašnjavaju da još ne stižu zahtevi privrednika da se na tome poradi.

Vozači tri meseca na kursu

Sada se poslodavci sami dovijaju. Zavisno od vrste posla na kojima angažuju pojačanje iz inostranstva.

Prošlo je već pola godina kako Beograđane, autobusima privatnog prevozika Ariva, voze vozači iz Šri Lanke.

„Mi smo problem rešili tako što smo im organizovali obuku“, kažu u ovom preduzeću. „Kurs je trajao tri meseca. Počeli su polako već da komuniciraju“.

Uniji poslodavaca ovaj problem je već nešto poznatiji. Njihovi članovi ga rešavaju na različite načine.

„Imamo primer izvođača kod koga rade građevinski radnici iz Turske“, priča Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca. „Shvatio je da mu je bitno, ne samo da radnici razumeju njega, već i on njih. Njemu je bilo isplativije da angažuje prevodioca. Predvideo je sistematizacijom to radno mesto i sada je prevodilac svaki dan na gradilištu“.

Problem, međutim, nije uvek moguće tako rešiti. Naročito u situacijama gde i ne postoji želja radnika da nauče srpski.

„To može da bude vrlo nezahvalno, ako ne žele da nauče jezik“, dodaje Jelena Jevtović. „Problem je što stranci najčešće rade na poslovima sezonskog karaktera. U ugostiteljskim objektima pričaju engleski, jer je pretpostavka da svi razumeju engleski. Građevinski radnici mahom nisu zainteresovani. Kada su prevoznici doveli ljude iz Šri Lanke, oni su anagažovali agenciju da tamo napravi selekciju. Građevinci dođu, odrade posao i idu dalje ili se vraćaju“.

Prekratko borave u Srbiji

Nezahvalno je ulagati u obuke u slučaju radnika koji su u Srbiji samo usput. Dok čekaju priliku da odu dalje, na neku poželjniju destinaciju.

„Zna se za slučaj jedne grupe kubanskih radnika koji su došli da rade u ugostiteljstvu“, napominje Jelena Jevtović. „Došli su regularno uz dozvole. Pojavili su se prva dva dana na poslu i trećeg ih nije bilo. Otišli su u Španiju i Veliku Britaniju“.

Stranci koji dolaze na zahtevnije pozicije se spremaju unapred. Uzimaju najčešće privatne časove, na svoj račun.

„To se često sreće kod Kineza, ali onih koji dolaze na određene pozicije u Srbiju“, dodaje Jelena. „O pitanju učenja jezika se nije pričalo ni tokom rada na novom Zakonu o zapošljavanju stranaca. Činjenica je da to ne bi išlo sa radnicima koji dolaze na kratko u Srbiju. Moglo bi sa onima koji će biti duže zaposleni. Relano, ako su u Srbiji tri meseca, ne mogu mnogo ni da nauče“.

U građevinarstvu je nedostatak domaće radne snage najizraženiji, a broj zemalja iz kojih pomoć stiže – veliki. Samim tim je i izbor jezika koji se čuju na gradilištima širom Srbije skoro nepregledan.

„Nepoznavanje jezika je samo jedan deo širokog spektra problema sa kojima se susreću radnici migranti“, kaže Saša Torlaković iz Saveza samostalnih sindikata građevinskih radnika. „U Holandiji, na primer, radnike uče znakovni jezik. Na gradilištu je 10-12 nacija. Ne mogu se drugačije sporazumeti. Oni prave milion stambenih jedinica za smeštaj radnika“.

U Srbiji se ovim pitanjem još niko ne bavi ozbiljno. Prepušteno je snalažljivosti samih radnika ili njihovih poslodavaca.

„Ovde na gradilištu jedan u grupi natuca engleski jezik i tako se sporazumevaju“, dodaje Torlaković. „Veliki je problem kada dođu naši radnici podizvođači. Pa kako da se sporazumeju sa Nepalcima, Indijcima, Indonežanima. Radnici migranti se osećaju nesigurno. Ne znaju kome da se obrate. Imao sam ideju da štampamo flajere na njihovim maternjim jezicima. Da im objasnimo njihova prava i gde da se obrate ako im nešto treba, ali nismo to uradili. Posledica nepoznavanja jezika, pre svega je ogroman bezbedonosni problem“.

Od februara stranci lakše do dozvola

Novi Zakon o zapošljavanju stranaca počinje da se primenjuje 1. februara. Procedura dobijanja boravka i radne dozvole će biti objedinjena i trajaće najviše dve nedelje.

Poslodavac trenutno od NSZ traži proveru da li za pozicije, koje želi da popuni radnicima iz inostranstva, može da angažuje domaće radnike. Potom se stranac javlja MUP-u i traži boravišnu dozvolu.

„Po sada važećem zakonu stranac mora da se prijavi u hotel ili hostel i ode u policiju i preda zahtev za boravišnu dozvolu“, objašnjava Jelena Jevtović. „Čeka mesec dana da policija obavi provere. Ta dozvola košta 19.000 dinara. Poslodavac onda NSZ predaje zahtev za dobijanje radne dozvole. Ona košta 14.000 i čeka se manje od mesec. Sve zajedno, procedura traje oko dva meseca. Od 1. februara radnik neće morati ni da dolazi u Srbiju, sve će moći elektronski da se završi. Sada još čekamo pravilnike koji će razraditi detalje“.

Izvor: forbes.n1info.rs