Sombor.info

Udruženje „Somborske niti" organizovalo je prvi put jedinstvenu koloniju starih i zaboravljenih zanata domaće radinosti. Kolonija je posvećena Sofiji Jorgović, koja je sličnim zanatima pre skoro dva veka podučavala devojke u somborskoj školi.

Sofija Jorgović je bila prva učiteljica u Srbiji. Radila je u Somboru u drugoj polovini 19. veka, a između ostalog predavala je ručni rad i vez.Ona je bila i inspiracija Udruženju „Somborske niti" da pokrene koloniju na kojoj će promovisati stare zanate.

„Na ovoj koloniji smo sakupili sedam, osam zanata. Trukovanje, tkanje, vez, zlatovez, pustovanje, pletenje. Sakupili su se i umetnici i zanatlije koji rade neki rad, eto, u slavu Sofije Jorgović, a naravno, sakupili su se tu pored njih i oni koji žele da nauče i da vide kako se to radi", kaže Vanja Car iz Udruženja.

„Verujem da ovakva znanja i veštine trebamo sačuvati. Kada odete u etnografski muzej, onda vidite koliko je zlatovez zapravo bio važan pogotovo u vladarskim porodicama, Srpskim i uopšte kroz istoriju”, dodaje Mirjana Maksimović, učesnica na koloniji.

Ana Ilić Panjković u okviru kolonije predstavlja zanat pod nazivom trukeraj. To je tehnika kojom se uz pomoć paus paira prenosi šema za vez na platno.

„Neke od tih motiva sam ja upotrebila u okviru svoje radionice za dekorativne i upotrebne predmete, kao što su neseseri, lavandice, bedževi, kako bi mladima i danas ljudima u savremenom dobu na neki zanimljiv način približili stare i tradicionalne zanate", rekla je Ana.

„Izrađujemo šare po motivima sa somborskih kapa koje su žene nosile krajem 19. i početkom 20. veka. Zlatovez je tada bio u punom sjaju u ovim krajevima, tako da ovo je prilika da žene koje žele da nauče neke osnove zlatoveza izradi neki predmet koji će čuvati kao uspomenu za budućnost”, istakla je predsednica udruženja „Somborske niti“, Katarina Car.

Sve ovo jeste pokušaj ovih žena da stare zanate i tradicionalne materijale pretvore u nešto savremeno i originalno.

U narednom periodu, očekuje se i katalog sa radovima nastalim na koloniji i želja da ovaj događaj postane tradicija.

Izvor: RTS

Prošlog vikenda u balonu Oranž je završeno ovogodišnje takmičenje SOS Lige budućih šampiona. Ove jeseni klinci su se sastajali tokom šest vikenda. Odigrano je ukupno 116 utakmica, postignuto je 633 pogotka, odnosno 5.46 po meču. Organizatori su objavili tabele po godištima.

U najstarijom (2012) grupi Spektar je prvi sa 13 bodova. AFS (Ravangrad 2018) je drugi sa bodom manje, dok je Oranž treći sa deset bodova.

U generaciji 2013 prvo mesto sa maksimalnim učinkom (pet pobeda) drži AFS (Ravangrad 2018). Identičan učinak, ali u generaciji 2014. godišta drži ekipa Oranža. Internacional je mesto niže sa tri boda manje. Ova ekipa drži prvo mesto u grupi 2015 sa 12 osvojenih bodova. Velika borba je i za drugu poziciju između Oranža, Mladosti iz Apatina i AFS A (Ravangrad 2018).

Sve tri ekipe imaju po 10 bodova. Internacional drži prvo mesto kod generacije 2016. godišta. Drugo i treće mesto dele Žak i Mladost. U grupi početnika Oranž je ubedljiv sa svih osam pobeda. Takmičenje se nastavlja nakon novogodišnjih praznika, tačnije, sredinom januara (13./14.) naredne godine.

Izvor: somborsport.org

Ajnštajn je tačno predvideo da vreme usporava što se brže krećemo, ali da bismo na najspektakularniji način doživeli „dilataciju vremena“, morali bismo da otputujemo u crnu rupu, kaže astrofizičar Kris Lintot, profesor astrofizike na Univerzitetu u Oksfordu.

Jedan od poznatih i zanimljivijih naučnih eksperimenata izveli su 1971. godine fizičari Džozef Hafele i Ričard Kiting. Uzeli su četiri atomska časovnika (koji kasne jedan sekund na svakih 30 miliona godina) i ukrcali se u komercijalni avion na put oko sveta, prvo na zapad, a zatim na istok, pre nego što su se vratili u svoju laboratoriju u Vašingtonu.

Kada su uporedili vreme na svojim pouzdanim časovnicima sa ostalima koji su ostali u laboratoriji, ispostavilo se da se vreme na njima nije poklapalo. Teorija predviđa da su satovi koji su bili na letu, u poređenju sa referentnim satovima u američkoj mornaričkoj opservatoriji, trebalo da izgube 40 ± 23 nanosekunde tokom putovanja na istok, i da bi trebalo da dobiju 275 ± 21 nanosekundu tokom putovanja prema zapadu.

Eksperiment je bio test osnovnog principa Ajnštajnove teorije relativnosti, a to je da vreme nije univerzalno. Što brže putujete, vreme će vam sporije prolaziti. Efekat je mali – uzmite transatlantski let od Londona do Njujorka i vaš sat će zaostati za desetmilioniti deo sekunde za onim koji je ostao na zemlji – ali bez obzira, ipak ćemo stariti delić sporije nego da smo ostali kod kuće. A Hafeleovi i Kitingovi satovi bi to mogli da izmere.

Druga teza teorije relativnosti kaže da gravitacija takođe ima uticaj na vreme. Ako se udaljimo od Zemljine gravitacione sile i vreme će se ubrzati. Gravitacija utiče i na naša tela – što znači da nam je glava nešto starija od stopala. Ovaj efekat je neverovatno mali, ali na većim udaljenostima od Zemlje postaje veoma važan. GPS sistem na koji se svi sve više oslanjamo u orijentaciji, sa svojim satelitima na 20.000 kilometara iznad Zemlje, moraju to da uzmu u obzir, kako bi ispravno funkcionisali.

Uprkos ovim pojavama, Zemlja je, na kraju krajeva, mala planeta u velikom Univerzumu. Oko crnih rupa, masivnih objekata čija sila gravitacionog privlačenja je neuporediva sa gravitacijom bilo koje planete, ovi efekti relativiteta su daleko izraženiji.

Da bismo razumeli zašto, treba da zamislimo da padamo u crnu rupu. (Naravno uz pretpostavku da smo u magičnoj svemirskoj letelici koja će nas sačuvati od „špagetifikacije“, koja se dešava svemu što se previše približi crnoj rupi).

Dok padamo, ne bismo primetili nikakvu razliku u vremenu za sebe ili neposredno okruženje. Gledajući na sat ili opipavajući puls, primetili bismo isti stabilan broj otkucaja iz sekunda u sekund dok se približavamo izvesnoj propasti.

Međutim, ako bi nam instrumenti svemirske letelice dozvolili da se osvrnemo i posmatramo Univerzum izvan crne rupe, možda ćemo primetiti nešto čudno – činilo bi nam se da se događaji tamo ubrzavaju. Kada bismo mogli da posmatramo Zemlju kroz teleskop, videli bismo budućnost naše planete i vrsta, kao na ubrzanom filmu.

Ukoliko promenimo perspektivu i zamislimo da smo na svemirskoj stanici koja kruži na bezbednoj udaljenosti od crne rupe i gledamo letelicu kako upada u nju. Ivica crne rupe, kakva jeste, je horizont događaja, tačka kroz koju ne mogu da prođu ni stvari koje putuju brzinom svetlosti. Za očekivati je da bi letelica kada dođe do ove tačke jednostavno nestane.

Međutim, desilo bi se nešto čudnije – ako imamo dovoljno mašte i zamislimo da nam putnici u ovoj letelici mašu, videli bismo gotovo usporeni snimak kako padaju sve dublje u gravitacioni bunar crne rupe.

Sat postavljen na spoljnoj strani njihove letelice radiće sporije u poređenju sa onim koji je instaliran na stanici iz koje posmatramo taj prizor.

Ovaj efekat je iskorišćen u filmu Međuzvezdani (Interstellar), gde astronauti koji su istraživali planetu blizu crne rupe izlaze kako bi pronašli promenjeni Univerzum koji je krenuo dalje bez njih. Kao što film jasno pokazuje, nema smisla pitati se da li je vreme koje prolazi blizu crne rupe ili daleko „tačno“ vreme – relativnost nam govori da tako nešto ne postoji.

Iako ovo nikada nećemo videti spolja, naš osuđeni putnik će na kraju preći horizont događaja crne rupe, granicu iza koje svetlost – ili bilo šta drugo – ne može pobeći. Ovo je tačka bez povratka, a iza nje putnik bi bio primoran ka centru crne rupe. To znači da bi se njihov doživljaj vremena mogao fundamentalno promeniti – i možda bi čak mogli da se kreću napred-nazad u vremenu.

Zašto tako? U našim običnim životima, bezbedno van crne rupe, možemo da se krećemo kako želimo u tri dimenzije prostora, ali moramo neprekidno putovati napred u četvrtoj dimenziji: vremenu. Ali unutar horizonta događaja crne rupe, stvari su unazad. Unutra, astronaut bi bio primoran da neprestano putuje svemirom – ka centru crne rupe – što znači da neki ljudi misle da bi mogli da se kreću u vremenu.

U tom smislu, crna rupa može delovati kao vremenska mašina, omogućavajući svakom dovoljno hrabrom da uđe i da otputuje u vremena mnogo pre nego što su prešli horizont događaja, sve do stvaranja same crne rupe.

Jedina kvaka je u tome što, koliko možemo da zaključimo, ne bi bilo načina da izađemo iz crne rupe, tako da nijedan putnik kroz vreme iz budućnosti ne može iskoristiti ovaj trik da dođe i poseti nas ovde na površini Zemlje. Ali razumevanje onoga što je moguće – i razmišljanje o tome kako crne rupe manipulišu prostorom i vremenom oko sebe – može pružiti fizičarima najpreciznije testove Ajnštajnovih teorija i može dovesti do dubljeg razumevanja šta je tačno ovo što nazivamo vremenom.

Izvor: RTS

U poslednje vreme poremećaji u avio-kompanijama i na aerodromima gotovo su neizbežni, ali to može biti zato što letite i izlazite sa pogrešnih aerodroma, piše sajt koji se bavi analizom stanja na aerodromima širom sveta.

AirHelp Inc, koja se zalaže za prava putnika i u njihovo ime podnosi žalbe oko prekida letova, a koji uključuju otkazivanja u avio-saobraćaju, kašnjenja i izgubljeni prtljag; svake godine izdaje analizu više od 4.000 aerodroma u svojoj bazi podataka širom sveta kako bi odredila najbolje i najgore.

Faktori koji se uzimaju u obzir uključuju performanse svakog aerodroma vreme, u kombinaciji sa povratnim informacijama kupaca o položaju aerodroma, hrani i opcijama kupovine.

Ovogodišnja anketa odražava podatke prikupljene od 1. januara do 30. septembra, plus odgovore na anketu od više od 15.800 putnika.

Rezultati govore da je najbolji aerodrom na svetu omanski Muscat International.

Na drugom i trećem mestu su brazilski međunarodni aerodrom Recife-Gurarapes i južnoafrički međunarodni aerodrom Kejptaun.

Japan i Brazil generalno dominiraju u performansama aerodroma, pri čemu svaka broji tri lokacije na listi 10 najboljih globalnih aerodroma. Od američkih centara, samo tri su ušla na svetsku listu 50 najboljih: Mineapolis-St. Paul International (br. 13), Seattle-Tacoma International (br. 34) i Detroit Metropolitan Airport Vaine Counti (br. 38).

Evropski aerodromi nisu prošli mnogo bolje, sa samo devet koji su ušli u Top 50 najboljih aerodromskih iskustava na svetu, prema AirHelpu. Aerodrom Bilbao u severnoj Španiji zauzeo je prvo mesto u Evropi.

Ovo ukazuje na dodatni trend: glavna čvorišta nisu u korelaciji sa odličnim aerodromima, kao što bi se moglo očekivati. Koliko god bili zauzeti, Atlanta Hartsfild-Džekson se nalazi na 55. mestu, dok je londonski aerodrom Hitrou na 163, a Pariz Šarl de Gol na 173. mestu. sa Džonom F. Kenedijem na 106. i La Gvardijom, tek nakon renoviranja vrednog 8 milijardi dolara, na 70. mestu.

„Iskustvo putovanja nije isključiva odgovornost avio-kompanija, već i aerodroma“, rekao je Tomas Pavliszin, glavni izvršni direktor AirHelpa, u izjavi poslatoj e-poštom. „Ove godine aerodromi širom Azije su imali jak učinak. Evo njihovih rezultata:

10 najboljih aerodroma na svetu

10. Aerodrom Amami, Japan

9. Međunarodni aerodrom Tokio Narita, Japan

8. Međunarodni aerodrom Belo Horizonte, Brazil

7. Međunarodni aerodrom Belem/Val-de-Kan, Brazil

6. Međunarodni aerodrom Osaka Itami, Japan

5. Međunarodni aerodrom Doha Hamad, Katar

4. Međunarodni aerodrom Brazilija, Brazil

3. Međunarodni aerodrom Kejptaun, Južna Afrika

2. Međunarodni aerodrom Resife/Gvararapes, Brazil

1. Međunarodni aerodrom Muskat, Oman

10 najgorih aerodroma na svetu

10. Međunarodni aerodrom Halim Perdanakusuma, Indonezija

9. Aerodrom Marsej Provansa, Francuska

8. Aerodrom Sofija, Bugarska

7. Međunarodni aerodrom Toronto Pirson

6. Međunarodni aerodrom Denpasar, Bali

5. Aerodrom Nikola Tesla Beograd

4. Lisabonski aerodrom Humberto Delgado, Portugal

3. Londonski aerodrom Getvik, UK

2. Međunarodni aerodrom Malta

1. Međunarodni aerodrom Banjarmasin Siamsudin Noor, Indonezija

Osamnaestogodišnji haker koji je ukrao i objavio nekoliko video snimaka dugo očekivane video igre „Grand Theft Auto VI“ biće smešten u bolnicu sa visokim nivoom obezbeđenja u Velikoj Britaniji sve dok ne bude ocenjeno da više ne predstavlja opasnost po javnost.

Ova presuda doneta je nekoliko meseci nakon što je haker proglašen krivim za hakovanje više tehnoloških kompanija, uključujući i Rokstar gejms (Rockstar Games), koji je razvio GTA.

Britanski sudija je izjavio da su veštine hakera za izvođenje sajber napada takve da predstavlja visoki rizik za javnost. Tu izjavu podržala je i procena njegovog mentalnog zdravlja koja je korišćena u presudi, a u kojoj se navodi da je haker „visoko motivisan“ i „nastavlja da izražava nameru da se što pre vrati sajber kriminalu“, prema informacijama BBC-a.

Haker, Arion Kurtaj, proglašen je krivim za hakovanje u avgustu, a prethodno je smatran nesposobnim za suđenje zbog poremećaja iz autističnog spektra, izveštava Blumberg. Sudija je navela u presudi da postoji i rizik da ga onlajn hakeri ubede da počini još sajber zločina.

Kurtaj je bio na slobodi pod kaucijom nakon hakovanja giganta za proizvodnju čipova Envidija i britanskog internet provajdera EE, kada je uspeo da probije zaštitu Rokstara, proizvođača GTA VI, koristeći Amazon Firestick, svoj hotelski TV i mobilni telefon.

Provalio je u interni Slack server kompanije i zapretio da će objavljivati izvorni kod ako Rokstar ne plati otkupninu u visini od nekoliko miliona dolara.

Kurtaj je deo hakerske grupe pod imenom Lapsus$, koja je svojim hakovanjima poput Envidije, Rokstara i Ubera nanela tim kompanijama štetu od gotovo 10 miliona dolara, izveštava BBC.

Osmnaestogodišnjaka je prošle godine uhapsila londonska policija nakon hakovanja Rokstara i krađe 90 klipova iz igre „Grand Theft Auto VI“. Kurtaj i neidentifikovani 17-godišnji mladić su odvojeno proglašeni krivim u avgustu za ozbiljno zloupotrebljavanje računara, iznudu i prevaru hakovanjem EE i Nvidia.

Rokstar se suočio s brojnim izazovima u vezi sa hakovanjem tokom razvoja „Grand Theft Auto VI“, jedne od najviše očekivanih igara, koja treba da se pojavi 2025. Razvojni studio je javno priznao upad u mrežu prošle godine, gde je treća strana pristupila poverljivim informacijama i snimcima razvoja GTA VI.

Vreme upada i broj procurelih klipova poklapaju se sa navodima u presudi Kurtaju. FBI je istraživao upade u ovaj razvojni studio, kao i hakovanja koja su počinjena protiv Ubera. U blog postu ove kompanije za deljenje vožnje, navedeno je da postoje izveštaji da je isti akter koji je provalio u Rokstar takođe hakovao Majkrosoft, Cisko, Samsung, Envidiju i Oktu, prema podacima IGN-a.

Izvor: forbes.n1info.rs

Hladno vreme pogoduje razvoju bakterija i virusa. Ako se naše telo još nije prilagodilo nižim temperaturama ili ako nam je imunitet oslabljen, podložniji smo prehladi ili gripu. A sigurno ste čuli kako nam beli luk može pomoći u tome. Ali, da li je ovo istina?

Beli luk je često korišćen sastojak u skoro svakoj kuhinji. Bogat je hranljivim materijama, sadrži vitamine A, C, E, K i vitamine grupe B (B1, B2, B3, B6), zajedno sa mineralima kao što su natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, gvožđe i cink. Alicin, koji se nalazi u belom luku, aktivira se kada se začin isecka i efikasan je protiv bakterija, smanjuje začepljenost nosa, podstiče iskašljavanje i ublažava kašalj.

Beli luk takođe ima mnogo antioksidanata koji pomažu u popravljanju oštećenih ćelija. Vitamini B6 i C u belom luku jačaju imuni sistem, ublažavaju simptome i ubrzavaju oporavak.

Istraživanje iz 2001. godine pokazalo je da su ljudi koji su jeli sirovi beli luk 12 nedelja, između novembra i februara, imali manje prehlade. Takođe, oni koji su se prehladili brže su se oporavili.

Konzumiranje male količine sirovog belog luka u dnevnim obrocima može biti od koristi za prevenciju bolesti. Međutim, postoje neželjeni efekti kao što su žgaravica, iritacija usta, nadimanje, mučnina, dijareja ili povraćanje. Prekomerna konzumacija sirovog belog luka takođe može dovesti do lošeg zadaha i telesnog mirisa.

Osim toga, ljudi koji tek počinju da konzumiraju beli luk mogu da osete iritaciju u grlu, a kod nekih osetljivih ljudi mogu se razviti i osip na koži. Beli luk takođe može da ometa delovanje određenih lekova, što dovodi do neželjenih efekata. Zbog toga je preporučljivo da se konsultujete sa sopstvenim lekarom o konzumaciji belog luka, prenosi index.hr.

Velika bura u javnosti podigla se nakon što je jedno udruženje građana skrenulo pažnju da se na srpskom crnom tržištu pojavila opasna droga "fentanil". Ministarstvo zdravlja je zbog toga održalo hitan sastanak sa stručnjacima na kome je utvrđeno da u Srbiji još nije zabeležen slučaj smrti usled konzumacije ovog narkotika, niti zaplena. Portal Nova.rs istraživao je o kakvoj supstanci je reč i zbog čega je još nazivaju i "zombi drogom".

Informacija da je fentanil stigao u Srbiju sa razlogom je upalila alarm među ovdašnjim stučnjacima. Nakon sastanka sa svim relevantnim institucijama i stručnjacima, kako je saopštilo Ministarstvo zdravlja, utvrđeno je da je Srbija za sada bezbedna kada je reč o ovom opasnom ubici, a druge službe, poput Carine i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, obaveštene su da je potrebno dostaviti podatke o prisustvu „fentanila“ u susednim državama.

Šta je „fentanil“?

Ove sumnje sa razlogom su izazvale strah među građanima i stručnjacima. Za fentanil se kaže da je 50 puta snažniji od heroina, koji se smatra verovatno najopasnijim narkotikom u Srbiji, čija konzumacija izaziva snažnu zavisnost i može dovesti do smrti u kratkom periodu. Situacija sa fentanilom je tako 50 puta gora.

Budući da fentanil pripada narkotičkim grupama lekova, u nekim društvima se koristi i kao sredstvo za ublažavanje snažnih bolova ali uz konstantan nadzor lekara upravo jer se zavisnost razvija brzo i prilično lako. Proizveden je prvi put šezdesetih godina prošlog veka, a lekari ga mahom prepisuju u vidu injekcija, flastera ili pastila kod pacijenata koji usled težih povreda, operativnih procedura ili bolova izazvanih teškim bolestima. Upravo u tim oblicima pojavljuje se i na ilegalnom tržištu, a često se meša sa drugim opijatima.

Zombi droga

Zbog snažnog dejstva, da bi se ostvario željeni efekat potrebna je mala količina ove supstance i upravo ta karakteristika čini ovu drogu lakom za ilegalni šverc.

„Za razliku od oko 50 tona heroina, potrebno je samo nekoliko tona čistog fentanila kako bi se zadovoljila godišnja potrošnja ilegalno pribavljnih opijata u SAD“, objasnili su ranije iz Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droga (UNDOC). Prema podacima UNDOC-a, samo dva miligrama ove droge dovoljne su da dovedu do smrtnog ishoda.

Šta se događa kada fentanil stigne na tržište može se videti kroz primer Sjedinjenih Američkih Država gde je ova droga na prvom mestu po smrtnim slučajevima i gde više od stotinu ljudi dnevno umre usled predoziranja. Samo prošle godine preminulo je više od 100.000 ljudi!

Imajući u vidu njeno sedativno dejstvo, događa se da se zavisnici koji je koriste usporeno kreću i govore, ostaju „zamrznuti“ u nekim određenim pozama, potpuno nesvesni sveta oko sebe, zbog čega je dobila i naziv „zombi droga“. Pored tih efekata, izaziva sniženi pritisak, bol u kostima, respiratorne probleme, rane na koži i na kraju smrt.

Iz SAD stižu podaci i da se zbog mešanja ove droge sa drugim nakroticima, poput heroina, korisnici često uopšte nisu svesni da su konzumirali fentanil posebno jer on nema karakteristični miris ili izgled, pa je tako njegovo prisustvo moguće detektovati isključivo uz testove. Iz Uprave za suzbijanje narkotika (DEA) upozorili su da u slučaju sa fentanilom nikako ne bi trebalo „verovati svojim očima“, te da je u sedam od 10 svih zaplenjenih pilula od strane DEA pronađen „fentanil“.

Fentanil u regionu

Ovdašnje Ministarstvo zdravlja, u saopštenju o navodnoj pojavi ove droge, istaklo je da prema nezvaničnim informacijama nacionalnih kontakt tački Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore nije bilo ovakvih slučajeva. Međutim, prisustvo „fentanila“ uočeno je letos u Hrvatskoj.

„Prvi susret s fentanilom smo imali na turističkim događajima tokom sezone kad su stranci sa sobom doneli fentanil. Inače u Republici Hrvatskoj ga nije bilo, ali evo sad novo je da imamo i prvo predoziranje s fentanilom“, rekao je Krunoslav Capak iz Hrvatskog zavoda za javno zdravlje u septembru ove godine, kada se govorilo o dve smrti za koje se veruje da su nastupile usled korišćenja ovog narkotika.

Radio slobodna Evropa objavila je da je u Crnoj Gori, iako nije bilo zaplena fentanila, njegova upotreba je zabeležena još 2007. godine na Kakarickoj gori, ustanovi za lečenje bolesti zavisnosti.

„U pitanju je svega nekoliko klijenata. Konzumacija fentanila nije bila primarna, već je pratila konzumaciju najčešće heroina, ali i drugih droga… Bez obzira na mali broj klijenata, posledice su i više nego opasne“, upozorio je direktor Marko Čađenović.

Izvor: nova.rs

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 14 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a osam lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a dve osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode.

Na području opštine Kula evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je pet osoba zadobilo lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Napisano je 77 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 377 prekršajnih naloga.

Povolјne vremenske uslove lokalna samouprava je iskoristila za nastavak projekta asfaltiranja neasfaltiranih ulica u gradu. Tim povodom, član Gradskog veća za oblast komunalnih delatnosti i investicija Đorđe Zorić obišao je radove na asfaltiranju neasfaltirane ulice Pavla Vujisića u Somboru.

Tom prilikom, gradski većnik Zorić je u prisustvu predstavnika Mesne zajednice „Gornja Varoš“, tokom obilaska gradilišta razgovarao sa izvođačima radova „Vojput“ d.o.o. Subotica o trenutnim radovima i informisao se o dalјim planovima kada je ovaj projekat u pitanju.

Ulica Pavla Vujisića se nakon rešenih imovinsko – pravnih odnosa i urađene projektno – tehničke dokumentacije, kao i drugih pripremnih radnji, asfaltira u dužini od 190 metara i širine od 5 metara. Radovi su obuhvatali iskop i nasipanje sloja peska i tucanika, nakon čega je počelo i asfaltiranje.

Lokalna samouprava radi na uređenju svih ulica u gradu kako bi sugrađanima bili omogućeni funkcionalniji i bezbedniji saobraćajni uslovi. Po završetku radova u ulici Pavla Vujisića, asfaltiranje će biti urađeno i u ulici Simele Šolaje u Somboru.

U prirodi svako zašto ima svoje zato, pa tako i pruge na zebri. One su tamo postavljene sa veoma dobrim razlogom i mogu da stvore pravu optičku iluziju.

Zebre imaju veoma prepoznatljiv dezen, da li ste se ikada zapitali zašto ih je majka priroda tako dekorisala?

„Postoji nekoliko objašnjenja, a najpoznatija je hipoteza da je grabljivcima toliko teško da razlikuju pojedinačne zebre od grupe, odnosno, obrazac može čak da izazove optičku iluziju kretanja u suprotnom smeru“, piše na stranici Zoo vrta iz Ljubljane, a prenosi metropolitan.si.

Najnovija istraživanja pokazuju da obrazac takođe zbunjuje muve cece i da je odlična odbrana od njih. Pruge se stapaju sa okolinom i takođe služe kao kamuflaža.

Prema drugoj teoriji, pruge imaju čak i termoregulatornu ulogu.

Da li su zebre u osnovi crne ili bele?

„Naučnici su otkrili da zebre imaju crnu kožu i crnu pozadinu dlake, a bele pruge i beli stomak su samo dodatak“, napisao je pre izvesnog vremena Nacionalni institut za biologiju, ističući da nema ne postoje dve zebre koje imaju iste pruge.

Baš kao i ljudski otisci prstiju, funkcionišu potpuno isto, svaki je jedinstven, tako je i sa zebrastim prugama.

Svaka zebra ima svoj obrazac, a kada se spoje u gomilu, iscrtava se fascinantan prizor, koji u velikoj meri zbunjuje predatore, jer nisu u stanju da razlikuju jednu životinju od druge, prenosi Danas.rs.