Sombor.info

Kada se bliže praznici, već smo uredili jelku, osmislili šta ćemo da spremamo od specijaliteta i gledamo od filmova, ali uvek postoji još neka briga.

Između ostalog, ako imate ljubimce, morate povesti računa gde će oni biti tokom praznične večere i da li slučajno vole da se penju na jelku.

Praznično vreme je ono kada mnogi od nas uživaju u ukrašavanju svojih domova, a božićna jelka je nezaobilazni deo tog procesa, piše Index.hr.

Međutim, vlasnicima mačaka poznato je kako ova aktivnost može privući njihove krznene prijatelje koji često ne mogu odoleti iskušenju da se popnu na jelku i istraže sve te blještave ukrase.

Da biste sačuvali svoju jelku i božićne ukrase, evo nekoliko saveta kako sprečiti mačku da se penje na nju.

Odaberite visoki stalak za jelku

Postavite jelku na visok stalak koji će biti izvan dohvata vaše mačke. Na taj način, teže će joj biti da se pone na jelku.

Zaštitite donji deo jelke

Stalak takođe možete obložiti aluminijumskom folijom ili dvostranom trakom kako biste otežali mački penjanje.

Jelku možete zaštititi i postavljanjem neprozirne pregrade oko njenog donjeg dela.

Možete koristiti kartonske kutije, plastičnu ogradu ili bilo koji drugi materijal koji će sprečiti mačku da se popne na jelku.

Upotrebite mirisne odbijače

Mačke često odbijaju mirisi citrusa, narandže ili cimeta. Stavite malo kore narandže ili cimeta oko jelke kako biste odvratili mačku od istraživanja.

Koristite sprej za odbijanje

Na tržištu postoje sprejevi koji su sigurni za kućne ljubimce, a stvoreni su kako bi odbijali mačke od određenih područja.

Možete prskati ovaj sprej oko jelke i na grane kako biste sprečili mačku da se popne.

Zabavite svoju mačku drugim igračkama

Osigurajte svojoj mački dovoljno zabave kako biste je držali zauzetom i odvojili je od jelke.

Igrajte se s njom, pružite joj nove igračke ili postavite visoku „mačju igraonicu“ blizu jelke kako biste joj skrenuli pažnju.

Koristite mrežu za jelku

Ako se vaša mačka baš nikako ne može obuzdati, razmislite o postavljanju mreže oko jelke. Ovo će osigurati da mačka ne može dosegnuti ukrase ili grane.

Sprečiti mačku da se penje na jelku može biti izazov, ali primenom ovih saveta možete sačuvati svoj božićni dekor i osigurati da vaša mačka ostane sigurna.

Izvor: danas.rs

Božićna zvezda je tradicionalno ukrasna biljka za praznike, ali ona u prirodi izgleda drugačije nego u našim domovima.

Iako se božićna zvezda koja ukrašava naše praznične stolove ili prozorske daske uglavnom uzgaja u plastenicima u Evropi, njihova domovina je Centralna Amerika, piše N1.si. Kako izgledaju u prirodnom okruženju?

Božićne zvezde, koje su neizostavni deo praznične dekoracije našeg doma, zapravo potiču iz suvih tropskih šuma u brdovitijim predelima Meksika i Gvatemale. Pripadaju velikoj porodici mlečika.

U prirodi, gde preferiraju što stabilnije temperature oko 18 stepeni Celzijusa, izgledaju kao žbun ili malo drvo.

Božićna zvezda u domu ne izdržava dugo

Za razliku od saksijskih božićnih zvezda, koje u domovima često jedva izdrže do kraja zime, one su višegodišnje biljke u svom prirodnom staništu.

Narastu do četiri metra u visinu, a u hladnijem delu godine, slično našim listopadnim drvećem, osipaju veći deo lišća.

U blažim klimama, gde temperature retko padaju ispod 10 stepeni Celzijusa, pojavljuju se i kao ukrasno drveće.

Takođe su prilično česti u turističkim kompleksima na karipskim ostrvima.

Izvor: danas.rs

Bora Čorba je verovatno poznat svima iz okruženja, bez obzira na to koliko godina imaju.

Bora Đorđević, poznatiji kao Bora Čorba, decenijama je na sceni, a u svojoj muzičkoj karijeri napisao je brojne hitove.

Frontmen benda „Riblja čorba“ napisao je mnogobrojne pesme kako za svoj sastav, tako i u saradnji sa kolegama i prijateljima, piše Nova.rs.

Popularni muzičar je u životu i karijeri imao teške momente, a jedan od njih bio je kada je odlučio da Momčilo Bajagić Bajaga više neće biti deo „Riblje čorbe“.

„Imali smo jednu tešku godinu, bili smo popularni, ali je ona pala. Bajaga je napravio ‘Instruktore pozitivne geografije’ i dogovorili smo se da napravimo pauzu tada. On je otišao na letovanje, a nama je stigla ponuda iz Grčke da sviramo koncerte u jednom hotelu. Rajko je, nažalost, morao da ode iz benda, mi se dogovorili da nastavimo.

Zvali smo Bajagu da dođe sa letovanja, on nije hteo da dođe i samim tim više nije bio član grupe. Ali bilo je i vreme da ode jer je sazreo kao autor, izvođač i taj njegov prvi album je prošao sjajno“, ispričao je Bora Čorba.

Još jedan težak momenat za muzičara bio je period rata, kada je pomišljao da ostavi mikrofon. Međutim, ljubav publike ga je vratila.

„Da, bio je taj jedan krizni momenat kad sam pomislio da ne treba da pevam. Bilo je jako teško devedesetih i taj rat prokletih, nekakva depresija. I zato ta ploča, koja je tada izašla, to je ‘Labudova pesma’. Labud pred kraj najbolje peva, tada jedino i peva.

Ljubav naroda je sprečila da to bude kraj i nisam se pokajao. Odlučili smo da umremo na bini, nažalost, Miša Aleksić je otišao prerano“, zaključio je Bora Đorđević za Vesti.mk.

Kritika našeg društva i putokaz ka isceljenju.

Proslavljeni lekar Gabor Mate u svojoj inovativnoj knjizi „Mit o normalnom“, koju je napisao zajedno sa sinom Danijelom, elokventno pokazuje kako i zašto u zapadnim zemljama, koje se diče svojim sistemima zdravstvene zaštite, raste broj hroničnih bolesti i pogoršava se zdravlje stanovništva.

U celom svetu u porastu su mentalne bolesti među adolescentima. Stoga treba da se zapitamo šta je zaista „normalno” kada govorimo o zdravlju.

Tokom četiri decenije kliničkog iskustva dr Mate je uvideo da je rasprostranjeno razumevanje „normalnog” pogrešno jer zanemaruje uticaj trauma i stresa savremenog života na zdravlje našeg tela i uma. Zato nudi novu perspektivu iz koje uspeva da razmrsi uobičajene mitove o razlozima zbog kojih se razboljevamo i poveže tačke između oboljenja pojedinaca i društva u kom je zdrav razum u okomitom padu – a potom daje i vodič za zdravlje i isceljenje.

Mit o normalnom razdvaja majku od bebe već nekoliko minuta nakon rođenja.

Mit o normalnom očekuje od beba i male dece da spavaju sami.

Mit o normalnom kaže da bebe treba da prespavaju noć, što pre.

Mit o normalnom ‘uči’ bebe da spavaju tako što ignoriše njihove potrebe.

Mit o normalnom traži da mala deca nauče da dele pre nego što su na to spremna.

Mit o normalnom obeležava dete kao problematično zato što ne može da sedi i sluša pet školskih časova.

Mit o normalnom izolovao je majke od podrške porodice i “sela” koju je nekad svaka majka imala.

Mit o normalnom kriv je za mentalne i emocionalne probleme koji nastaju zbog preranog razdvajanja deteta od majke, da bu boravilo u grupi s drugom decom.

Mit o normalnom kaže da dečaci ne plaču, a da se devojčice ne ljute.

Mit o normalnom pretpostavlja da je uspeh u školi najvažniji pokazatelj inteligencije i potencijala deteta.

Mit o normalnom na prvo mesto stavlja struktuirano učenje i usmerene aktivnosti, umesto učenja koje je deci zaista potrebno – kroz igru.

Mit o normalnom kaže da je detinjstvo samo priprema za odrasli život.

Mit o normalnom insistira da su deci potrebne kazne i da moraju osećati strah.

Mit o normalnom očekuje da se deca uklope u model koji smo mi odrasli za njih napravili.

Mit o normalnom odbija da razume da je svako dečje ponašanje zapravo komunikacija.

Mit o normalnom uvažava uklapanje umesto kreativnosti.

Mit o normalnom posramljuje one roditelje koji biraju da se ne uklope u narativ društva.

Sve to čini moderno roditeljstvo prepunim paradoksa!

***

Nikad nismo bili više povezani kroz tehnologiju, a nikad više jedni od drugih izolovani, osuđivani i preopterećeni teretom svega što društvo od nas očekuje. Ove takozvane norme koje nam se nameću vrlo često zapravo uopšte nisu ono što je za našu decu i nas same najbolje. One su mnogo češće proizvod nekakve tradicije koju slepo poštujemo ne zapitavši da li nam je ona zaista donela dobro.

Umesto da se to zapitamo, mi sledimo mit o “dobrom” i “normalnom” detetu i onome što treba da bude “dobar” i “normalan” roditelj, a da ni jednog trenutka ne zastanemo i ne zapitamo se – a za čije dobro?

“U ovoj kulturi u kojoj živimo, ono na šta smo se navikli i prihvatili kao normu, uključujući i određene obrasce roditeljstva, niti je zdravo, niti normalno. I to je ono što ja nazivam “Mit o normalnom”, piše dr Gabor Mate.

A u srcu svih ovih mitova jeste zapravo gubitak veze sa našom iskonskom roditeljskom intuicijom. Kada se vratimo intuiciji, kada je oslušnemo, mitovi će pasti kao kula od karata.

Generacijama, hiljadama godina, porodice su se oslanjale na mudrost zajednice, na takozvano selo koje vaspitava, podržava, pruža ruku.

To selo na prvo mesto uvek stavlja dobrobit dece i razumevanje njihovih potreba kroz holističku perspektivu.

“Kad bismo celu ljudsku istoriju mogli da predstavimo na jednom časovniku, do pre samo šest minuta živeli smo u velikim zajednicama, a deca su uvek i svuda, po čitav dan, vreme provodila sa svojim porodicama”, piše dr Gabor Mate.

A danas? Danas, u žurbi koju je doneo moderan život, sela nema.

Da bismo to preokrenuli, moramo se okrenuti potrebama naše dece i našim roditeljskim instinktima.

Ovo bi moglo da znači stavljanje igre, kao dečje potrebe, ispred plaćenih aktivnosti, prepoznavanje da je svako ponašanje deteta komunikacija, dozvoljavanje detetu da izrazi svoje emocije bez osude (sve dok time nikom ne nanosi bol).

“Povezanost deteta i roditelja najmoćnija je podrška mentalnom zdravlju poznata čovečanstvu”, piše dr Mate.

Zato je vreme da prihvatimo novi narativ

Onaj koji ceni autentičnost, kreativnost i emocionalnu inteligenciju.

Umesto da se tako grčevito borimo da svoju decu smestimo u nekakve kalupe koje smo za njih pripremili još pre nego što su se rodili, hajde da zajedno prigrlimo njihove posebnosti, strasti, izazove koji ih vode.

Time nećemo samo pomoći da zdravije rastu, već ćemo i stvoriti duboku i jaku vezu s njima, koja će biti za čitav život, prenosi Zelena učionica.

Zaslužuješ više od toga - jer sunce sija čak i ako ga ne vidiš.

Ponekad se stvari u životu toliko izvitopere, da je teško videti njegovu poentu. A kada se prepustimo takvoj vrsti beznađa, to ne pogađa samo nas već i ljude oko nas. Beda voli društvo, i to uglavnom zato što joj nikad ne dolaze gosti.

A dozvoliti sebi da budete ogorčeni loše je za vaše zdravlje i budućnost. Tada narušavate unutrašnje resurse sreće i snage, negativan ciklus se samo širi, a negativne stvari vam se stalno događaju jer ste se za njih otvorili i naštelovali.

Ovde su predstavljene uobičajene osobine ljudi sa ciničnim i ogorčenim mentalitetom. A važno je da znate koje osobine treba da izbegnete da i sami ne postanete takva osoba.

Ovo je pet osobina ogorčenih, nesrećnih ljudi.

Osvetoljubivost

Kada ljudi idu kroz život i sa sobom vuku sve načine na koje im je učinjena nepravda, to ne samo da troši energiju i vreme, već zadržava mentalni i emocionalni fokus na negativnim aspektima. Njihov način razmišljanja postaje negativan, usmeren na pogrešne stvari.

Pošto ne možete da promenite ono što se dogodilo, najproduktivniji način delovanja jeste izvući pouku iz te situacije i nastaviti dalje. To rade zdravi, srećni ljudi – ostavljaju prošlost iza sebe i nastavljaju dalje uprkos svim preprekama na putu.

A ogorčeni ljudi drže do ljutnje i osvetoljubivi su. Drže se prošlosti da se ona ne bi ponovila. Ostavljanje stvari u prošlosti ne znači da opraštate ili zaboravljate, to samo znači da ne dopuštate da problem vlada vama.

Traženje pažnje

Beda voli društvo, a da bi dobila „društvo“, ogorčena osoba će izazivati scene i nemire u javnosti. Ogorčeni ljudi koriste dramu kako bi privukli pažnju ili izgradili iluziju poštovanja i empatije kod drugih. Uspevaju samo kada su u centru pažnje.
Ali da biste izbegli da postanete ogorčena, nesrećna osoba, od suštinskog je značaja da dozvolite svojim postupcima i karakteru da govore umesto vas. Energiju koju biste utrošili na sticanje trenutnog priznanja mogli biste bolje da potrošite za negovanje unutrašnjih resursa.

Ljubomora/ zavist

Za ogorčene pojedince, nemaju problema da izraze koliko su ljubomorni na nekog drugog, bilo da je to način na koji ta osoba izgleda ili nešto što ima.
Dok većina ljudi zavidi nekome ili nečemu u jednom trenutku, ipak žele da se podsete na ono što imaju, pogledaju u sebe i pokazuju zahvalnost. Nažalost, ogorčeni ljudi ne funkcionišu na isti način.

Da ne biste postali nesrećna osoba u čijoj blizini drugi ne žele da budu, budite srećni što je ljudima oko vas dobro. Reći da je vaša potreba veća od tuđe nije od koristi nikome. Ako nešto želite, radite na tome da to postignete. Želja i mržnja ne čine ništa da vam pomognu da postignete ciljeve – to samo rađa negativnost u vašem srcu.

Iznurenost/ bezvoljnost

Život može biti grubo iskustvo. Ponekad vam se može činiti da vaša svakodnevica nije ništa više od suđenja za suđenjem, izazova za izazovom, ciklusa podizanja sebe samo da biste ponovo bili srušeni.

Ogorčeni ljudi su iznevereni određenim aspektima života, i umesto da rade na poboljšanju sebe, oni tonu u bezvoljan način razmišljanja.

Ali ako se aktivno ne opiremo tom osećanju, možemo izgraditi prirodni otpor pozitivnim očekivanjima.

To što ste umorni ne štiti nikoga, zatvara vas od sveta i njegovih mogućnosti. Biti ciničan stvara okruženje za izazivanje patnje. Zapamtite da je svako očekivanje loše i da svaki novi trenutak ima neiskorišćen potencijal. Ostanite otvoreni za mogućnosti univerzuma i ne gubite nadu u budućnost.

Negativnost

Svako od nas ima moć da manifestuje svoje želje i misli. Ako ostanete fokusirani na negativne elemente i verujete da je to jedina istina, to će postati stvarnost. Ogorčenim ljudima se upravo to dešava. Oni hrane neproduktivne formacije u svom umu i srcu i, kao takve, te formacije rastu i jačaju.
A svaka energija koju date negativnim mislima smanjuje mogućnost bilo čemu pozitivnom.
Da ne biste postali nesrećna, ogorčena osoba, zapamtite da dobijate ono što unesete u život, tako da će hranjenje negativnosti dovesti do negativnosti.

Teško je prekinuti ciklus, ali promena počinje u nama.

Priznajte sve ono što je u vama loše i budite zahvalni na poukama. Nasmejte se i pustite. Uvek ostavite mesta za nove i lepe elemente u svom srcu i životu.
Nastojte da okupite istomišljenike koji su fokusirani na lični rast i širenje svoje svesti.

Svako od nas može biti bolji prema planeti, bolji prema porodici, braći i sestrama, bolji prema sebi, piše yourtango.com.

Loš uticaj na imunitet, a time i na zdravlje.

Sanjana Basu, naizgled zdrava odrasla osoba prepričala je svoje iskustvo sa hroničnom prehladom u detinjstvu. Ona je stalno bila bolesna do 12. godine Imala je konstantno kijavicu i kašljala po ceo dan u školi. Roditelji su bili očajni i nastavnici zabrinuti da ostala deca u razredu mogla da se razbole.

Sanjana nije sama u ovom. Mnoga deca imaju slab imunitet. Postoje određene navike koje vaše dete može da razvije kako raste, a koje mogu loše da utiču na imunitet.

Pogledajte kojih 8 navika mogu da naškode imunitetu deteta.

Stalno sede na kauču igrajući igrice ili gledajući tv

Ako je tako, vreme je da ga ohrabrite da se više igra napolju. Neaktivno dete će imati slab imunitet jer će nedostatak aktivnosti stagnirati odbrambeni sistem organizma. Aktivnosti napolju osiguravaju da dete dobije dozu vitamina D, koji jača uminitet.

Nedostatak sna

Manjak sna može znatno da utiče na dečji imunitet. Detetu je potrebno od 10 do 14 sati sna dnevno u zavisnosti od njegovog uzrasta. Ako dete ostaje do kasno uz računar ili pametni telefon time su manje šanse da rano zaspi.

Manje sna izaziva stres koji sprečava da kiseonik slobodno cirkuliše u mozgu. Ovo može da smanji njegov imuni sistem i učini ga podložnijim klicama.

Prekomerna upotreba antibiotika

Kad god požurite kod lekara kada vam je dete bolesno , postoji šansa da vam prepiše antibiotik. Prekomerna upotreba antibiotika možće da dovede do rezistencije na antibiotike kod vašeg mališana. Takođe, slabi i njegov imunitet.

Nedostatak higijene

Ako vaše dete ne praktikuje higijenu, može da izloži svoje telo broju klica što dovodi do smanjenja imunog sistema. Ne pranje ruku pre jela, nepravilno pranje zuba, prljavi i neodsečeni nokti – sve te navike slabe imuni sistem.

Potisnute emocije

Neka deca imaju tendenciju da svoje probleme drže u sebi. A to može negativno da se odrazi na njihovo zdravlje. Stalna zabrinutost što drug ili drugarica ne razgovara u školi , loš rezultat na kontrolnom, mogu da dovedu do smanjenja imuniteta zbog povećanja nivoa stresa.

Nezdrava ishrana

„Vi ste ono što jedete“, glasi stara izreka.

Zdrava ishrana je jedan od načina da se obezbedi bolji munitet. Ako vaše dete redovno jede hranu bogatu aditivima , konzervansima i šećerom, to može negativno da utiče na varenje i povećanje upala u organizmu, što dovodi do slabljenja imuniteta.

Pasivna izloženost duvanskom dimu

Pasivno izlaganje dimu šteti dečjem imunitetu. Deca su podložnija pasivnom pušenju jer im pluća još nisu dobro razvijena. Izloženost pasivnom pušenju utiče na urođeni imunitet deteta pa je veći rizik od dobijanja bronhitisa, astme, pa čak i raka.

Nisu dovoljno hidridrani

Iako vašem detetu nije potrebna ista količina vode kao vama, oni i dalje moraju da piju količinu koja je dovoljna za pravilno funkcionisanje digestivnog trakta. Pravilno varenje pomaže u dobroj apsorpciji hranljivih materija u telu, što dovodi do slabljenja imuniteta.

Voda takođe izbacuje toksine što olakšava telu da se bori protiv klica i infekcija, piše Parentcircle.com.

Tim iz Sombora na sedmom mestu.

Košarkaši Džokera iz Sombora pobedili su u Novom Pazaru istoimenog domaćina sa 93:74 (29:19, 19:21, 26:22, 19:12), u utakmici 15. kola AdmiralBet Košarkaške lige Srbije (KLS).

Ekipu iz Sombora do trijumfa je predvodio Aleksa Brbaklić sa 17 koševa i 12 skokova, a 17 koševa postigao je i njegov saigrač Miloš Nikolić.

Zahari Simons je na 14 koševa dodao i 10 skokova, dok je meč sa 14 koševa završio i Aleksa Stanojević. Matija Milin ubacio je deset koševa za Džoker.

Najbolji kod Pazaraca bio je Marko Gutalj sa 19 poena i sedam skokova, a sledio ga je Altin Islamović sa 15 poena i devet skokova, te Ognjen Miculović sa 12 poena i osam asistencija.

Meč u dvorani Sportske akademije "Douš" pratilo je oko 500 gledalaca.

Džoker je sedmi u AdmiralBet KLS sa osam pobeda i sedam poraza, dok je Novi Pazar na deobi 15. i poslednjeg 16. mesta skorom 4/11.

Novi Pazar u 16. kolu dočekuje Slobodu iz Užica, a Džoker gostuje kraljevačkoj Slogi.

Izvor: sportske.net

Vest dana (a možda i godine) za apatinsku opštinu je da će biti raskinut ugovor sa firmom „Bioneks“, koja je nameravala da u Apatinu izgradi fabriku za reciklažu plastike. Ovo se čulo na kraju 29. sednice SO Apatin na kojoj je razmatrano ukupno 17 tačaka dnevnog reda.

Naime, odgovarajući na odborničko pitanje opozicionog odbornika Perice Popića (NSP) kada će SO Apatin doneti odluku o raskidanju ugovora sa preduzećem “Bioneks” DOO (s obzirom da je već ranije produženi ugovor istekao 18. decembra) predsednica opštine Dubravka Korać je rekla da će „ova tema biti razmatrana na narednoj sednici SO Apatin“, a da će njen predlog definitivno biti da se ugovor raskine „s obzirom da nije ispoštovan od strane investitora i da je prošao rok“.

-Mi smo iz tog razloga tako i koncipirali ugovor, da postoji mogućnost da opština Apatin ne bude oštećena ukoliko se investicija ne realizuje. Građani treba da znaju da 32 miliona dinara od kupovine zemljišta “Bioneksa” ostaje na računu naše opštine. U petak je kod nas u poseti bila delegacija jedne kineske kompanije koja je zainteresovana da kupi 7,5 hektara zemljišta u RTC-u i u slučaju da se ta investicija realizuje, a prilično je izvesno da će se realizovati u Apatinu ili Somboru, mi u tom slučaju ostajemo bez zemljišta za naredne investicije. Mislim da je zaista racionalna odluka da se ovo zemljište vrati opštini Apatin, obzirom da investicija nije realizovana u predviđenom roku, javno je obećala predsednica opštine, što je naišlo na odobravanje većine odbornika.

Današnje zasedanje SO Apatin, u odnosu na sva prethodna, još je po nečem bilo neobično. Naime, nakon višegodišnje prećutne podrške naprednjacima, dogodilo se „buđenje“ uspavanih socijalista.

Na samom početku sednice, Miloš Đerić (SPS) je pokrenuo inicijativu za direktan prenos sednica putem lokalnih medija, navodeći da je i obaveza odbornika da opravdaju svoj rad prema onima koji su ih tu izabrali, a za koji su i plaćeni. NJegov predlog je podržao Perica Popić, podsećajući da je isto to zahtevao više puta tokom prethodnih godina, ali da tada nije imao podršku SPS-a. U diskusiji je učestvovao i odbornik Ištvan Peter (SVM) koji je istakao da je on svojevremeno bio najveći protivnik direktnih prenosa, jer su sednice služile za marketing političkih partija i često se pretvarale u cirkus. Predsednik SO Milan Škrbić je odgovorio da svi oni koji žele prenos mogu da podnesu zahtev 48 sati pre sednice, a većina odbornika će odlučiti o tome da li će taj zahtev biti prihvaćen ili ne.

Na današnjoj sednici usvojeni su Predlog Odluke o budžetu opštine Apatin za 2024. godinu, Izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu za ovu godinu, sa izveštajem o utrošenim sredstvima samodoprinosa za period januar - septembar, kao i Predlog Odluke o trećim izmenama i dopunama Odluke o budžetu opštine za ovu godinu.

U periodu januar – septembar ukupni tekući prihodi i primanja ostvareni su sa 69,6 odsto u odnosu na godišnji plan, dok su rashodi i izdaci izvršeni u procentu od 66,3 odsto godišnjeg plana.
U ovoj godini jedini samodoprinos koji je izdvajan bio je onaj od 1 odsto u Apatinu i Prigrevici i oba ističu krajem ove godine. Svi odbornici su bili saglasni da bi izdvajanje na ime ovog samodoprinosa, kojim se pokrivaju roditeljski dodatak za bebe, troškovi sahranjivanja i pomoć teško obolelim sugrađanima, trebalo da se nastavi i dalje.

-Obzirom da zakon više ne prepoznaje samodoprinos, ne možemo da raspišemo referendum za njegovo izglasavanje. Tražimo mogućnost kako to da rešimo, odnosno kako da sve ovo nastavimo da finansiramo iz budžeta, objasnio je predsednik SO Milan Škrbić.

Za prvih devet meseci na ime samodoprinosa od 1 odsto u Apatinu je prikupljeno 25,4 miliona dinara, a utrošeno za odvoz smeća sa groblja 752 hiljade dinara, za roditeljski dodatak za 95 beba 5,5 miliona, za troškove sahranjivanja 158 lica 6 miliona i na ime jednokratne pomoći za 34 obolela lica 708 hiljada dinara. Nerealizovanih sredstava, sa prenetim sredstvima iz prethodne godine, je ostalo 36,8 miliona dinara. Na ime samodoprinosa od 1 odsto u Prigrevici je u prvih devet meseci prikupljeno 4,7 miliona dinara, a utrošeno za sahranjivanje 33 lica 1,1 milion, roditeljski dodatak za 29 beba 1,69 miliona.
Odbornici su na današnjoj sednici usvojili i Odluku o angažovanju revizora za obavljanje eksterne revizije završnog računa za ovu godinu, te Predlog Kadrovskog plana Opštinske uprave i Pravobranilaštva opštine Apatin za 2024. godinu, po kome broj zaposlenih i imenovanih lica ostaje isti kao i ove godine.

Usvojelni su i Predlog Odluke o izradi Plana detaljne regulacije železničke triangle između magistralne pruge br. 110, Subotica – Bogojevo – državna granica – (Erdut) i regionalne pruge br. 207, Novi Sad –Odžaci – Bogojevo u k.o. Sonta, Prve izmene godišnjeg programa poslovanja JP „Dunavska obala“ Apatin za ovu godinu, godišnji program poslovanja za narednu godinu, Srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja za period od 2024. do 2028. godine i Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o radu JP „Dunavska obala“, te Program poslovanja JKP „Naš dom“ Apatin za 2024. godinu i Program poslovanja Javnog preduzeća za upravljanje putevima, planiranje i urbanizam Apatin – u likvidaciji za narednu godinu, u kojoj se očekuje i likvidacija ovog JP, s obzirom da su se stekli svi uslovi za to.

Izvor: apatinskenovine.rs

Salpa je samo jedno od predivnih morskih stvorenja koja žive u morskim dubinama.

Da nije bilo kamere sa kojom su snimljeni, većina nas ne bi ni bila svesna da neka od tih bića izgledaju kao da su van sveta.

Doduše, u moru postoje uslovi koji su znatno drugačiji nego na ostatku Zemlje, tako da su uslovi života zaista kao da ste na drugoj planeti.

Jedno od neobičnih bića, ali u svakom slučaju fascinantnih stvorenja je salp.

Takođe poznat kao morsko grožđe, to je plaštaš koja se kreće skupljanjem, pumpajući vodu kroz svoje želatinozno telo, jedan od najefikasnijih primera mlaznog pogona u životinjskom carstvu.

Salpa odvodi pumpanu vodu kroz svoje unutrašnje filtere za hranjenje, hraneći se fitoplanktonom.

Plaštaši su stvorenja koja žive u svim morima i na različitim dubinama.

Mogu se naći u plićaku, ali i na dubinama od nekoliko hiljada metara.

Oni su vrećastog oblika i žive pričvršćeni za morsko dno ili neku drugu podlogu.

Ima ih i na Jadranu, pa naši ronioci ponekad mogu uživati u pogledu na ovo fascinantno stvorenje.

Izvor: danas.rs

Iako inflacija u Srbiji prema zvaničnim podacima slabi, pa je u novembru iznosila osam odsto, činjenica je da su cene i dalje previsoke i da su uticale na svačiji novčanik. Za mesec dana jedna vrsta mesa poskupela je za čak 10 odsto, ali smo pronašli namirnice koje su i pojeftinile.

Svinjski but poskupeo 10 odsto za mesec dana

Što se tiče mesa, na našem spisku za proveru cena nalazi se nekoliko vrsta – svinjski i juneći but, pileća krilca i file.

Tako kilogram svinjskog buta sada košta 900 dinara, a samo mesec dana ranije, 20. novembra, njegova cena iznosila je 820 dinara, što je poskupljenje od 80 dinara, odnosno 10 odsto.

Interesantno je da je prošog meseca, ova vrsta mesa pojeftinila čak 100 dinara po kilogramu – sa 920 na 820. Ova niža cena ipak, izgleda, nije bila dugog veka.

Kada smo, u julu prošle godine, započeli sa praćenjem cena, svinjski but je koštao 710 dinara po kilogramu.

Juneći but je sledeća vrsta mesa čiju cenu proveravamo, a koja je, i pre nego što je inflacija u Srbiji uzela maha, bilo skupo, ali ona i dalje, već nekoliko meseci stagnira na 1.400 dinara po kilogramu – što je 100 dinara više u odnosu na jul prošle godine, kada smo po prvi put započeli sa praćenjem cena.

Što se tiče pilećeg filea, on takođe mesecima unazad uspeva da odoli poskupljenjima, pa kilogram “stoji” na 820 dinara, mada je pre godinu i četiri meseca, otkako pratimo cenu, ona iznosila 790.

Pileća krilca, jedno od najjeftinijih delova pileta, takođe više nije jeftino kao što je ranije bilo.

U prodavnici koju redovno obilazimo kako bismo pratili ima li novih poskupljenja, kilogram košta 380 dinara, što je isto kao I pre mesec dana, ali je prošlog leta cena bila 29.

Cene osnovnih namirnica i dalje stagniraju, a nešto je i pojeftinilo

Cene brašna dva tipa: T-400 i T-500 su pod kontrolom Vlade, tako da se ne menjaju.

Kilogram brašna T-400 košta 84,76,a T-500 78,65 dinara.

Inače, i ovo je proizvod koji je do kraja godine snižen u okviru akcije “Bolja cena”, ali u marketu u kojem pratimo cene, odabrano je brašno drugog proizvođača da bude sninženo.

Aktuelna cena suncokretovog ulja u pakovanju od jednog litra je 160 dinara – što je jedino pojeftinjenje, i to od 10 dinara, na koju smo naišli u našoj redovnoj mesečnoj “patroli”.

Ovo je još jedan od 36 proizvoda koji spadaju u akciju “Bolja cena”, što znači da će do kraja godine da bude sniženo, ali kako svaka prodavnica bira koje će ulje, odnosno kog proizvođača sniziti, ponovo je odabran drugi brend, ne onaj čije cene pratimo i poredimo.

Što se tiče šećera, kilogram košta isto kao i dosad, 115 dinara, mada je ova namirnica u julu prošle godine koštala 97.

Pakovanje od 10 jaja takođe nije menjalo cenu, pa ovaj proizvod i dalje košta 235 dinara, mada je to svakako više od 210, što je cena iz jula 2023.

Mleko jeftinije jer je država intervenisala

Dugotrajno mleko u pakovanju od jednog litra, sa 2,8 odsto mlečne masti je doskoro koštalo 152 dinara, ali je ono trenutno na akciji „Bolja cena“, pa je cena ovog prozivoda do kraja godine 140 dinara.

Inače, u julu prošle godine, iako nije postojala ova vrsta akcije, mleko je bilo još jeftinije i koštalo je 125 dinara, ali je i tada država imala uticaj na cenu, odnosno propisala je koliko maksimalno može da košta.

Kilogram jogurta od 2,8 odsto mlečne masti već mesecima košta 175 dinara, ali je u julu prošle godine cena bila 135.

Izvor: nova.rs