Sombor.info

Profesor dr Dragan Lambić, koji je angažovan na Pedagoškom fakultetu u Somboru, treću godinu zaredom našao se na rang listi najuticajnijih istraživača u svetu, koju je objavio prestižni Univerzitet Stanford iz Sjedinjenih Američkih Država.

Lambić smatra da je to potvrda kvaliteta njegovog naučnog rada. Njegova istraživanja su, inače, multidisciplinarnog karaktera. Spadaju u nekoliko oblasti, kao što su informatika, kriptografija, metodika nastave informatike, matematika i metodika nastave matematike.

– Stanfordovu listu je napravio profesor Joanidis sa pomenutog univerziteta, sa ciljem da rangira naučnike na osnovu šest pokazatelja kvaliteta naučnih radova. Algoritam na osnovu kojeg se formira ova lista je napravljen sa zadatkom da u što je moguće većoj meri istakne samostalan učinak naučnika. To je često veoma teško, imajući u vidu radove na kojima je potpisan veliki broj naučnika sa različitim doprinosom u naučnom radu – objašnjava dr Dragan Lambić.

U Srbiji se ovakav uspeh ne vrednuje

Na Stanfordovoj listi se nalaze samo naučnici koji su se plasirali u dva posto najboljih u svojim oblastima.

– Na osnovu mog iskustva, naučne i obrazovne institucije u Srbiji ovakav uspeh uopšte ne vrednuju. Naučnicima sa ove prestižne liste povremeno se ukazuju određene protokolarne počasti, ali podrška njihovom naučnom radu u potpunosti izostaje. Prisustvo na ovoj listi meni u prethodne tri godine nije donelo nijednu priliku za saradnju sa relevantnim naučnim institucijama u Srbiji, niti sredstva za istraživanje koja su neophodna za ozbiljnije bavljenje naukom – navodi Lambić.

On naglašava da njemu lično ovo nije nepremostiv problem, pošto kao istaknuti naučnik iz svoje oblasti može da obezbedi sredstva za rad u inostranstvu. Ipak, smatra da je ovakav način vrednovanja naučnih radnika u Srbiji neodrživ jer ima katastrofalne posledice po razvoj mladih naučnika.

– Što se nauke tiče, ove godine moj naučni rad bio je usmeren na saradnju sa inostranstvom. To mi je omogućilo da nastavim da se bavim naukom na visokom nivou. Kada je u pitanju rad sa studentima, ova godina se nije razlikovala od prethodnih – zaključuje dr Dragan Lambić.

Izvor: zrenjaninski.com

Novi snimak Srbije iz svemira - Sada se vidi sve što je veće od 30 centimetara, ali i ko je i gde se najviše gradilo

Ako je suditi po tehnologiji koja je primenjena za nove satelitske snimke, Republičkom geodetskom zavodu nije promakao nijedan novoizgrađeni objekat u periodu od 2015. do 2021. godine, jer je sada oko kamere zabeležilo i one čija je visina samo 30 centimetara.

Najnoviji snimci pokazuju da je za pet godina zaključno sa ovom, u Srbiji izgrađeno oko milion novih objekata a od tog broja najviše građevina je niklo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, na magistralnim koridorima, ali i u turističkim centrima, piše Blic Biznis.

Stručnjaci kažu da se ovakvom ekspanzijom gradnje ne mogu pohvaliti i mnogo razvijenije države a da je to tako pokazuje i činjenica da je u periodu od od 2015. do 2020. godine izgrađeno čak 10 posto ukupno sazidanih objekata.

Ono što je vrlo važno, bar prema podacima RGZ, satelitski snimci su veoma visoke rezolucije koji pružaju efikasne informacije o prostornim promenama i od izuzetne su koristi za sve relevantne institucije. Uz pomoć njih se može ažurirati baze podataka katastra nepokretnosti kao i topografskih i kartografskih ali i drugih srodnih službenih registara u nadležnosti RGZ-a.

Snimci predstavljaju i valjan osnov za pokretanje postupaka pred državnim organima, organima lokalne samouprave i javnim preduzećima nadležnim za imovinsko-pravne odnose, urbanizam i građevinarstvo, poljoprivredu, šumarstvo, zaštitu životne sredine, upravljanje rizicima, socijalnu i fiskalnu politiku.

Direktor RGZ Borko Drašković za “Blic Biznis” kaže da da je najviše objekata izgrađeno u velikim gradovima ali i turističkim centrima.

- U ovom periodu najviše objekata izgrađeno je u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu ali i značajnim turističkim centrima poput Zlatibora, Kopaonika, i Vrnjačke Banje - kaže Drašković.

On ukazuje i na značaj ovog posla u mnogim sferama, a na naše pitanje da li se ovim snimkom i novom tehnologijom mogu ustanoviti i razmere nelegalne gradnje on kaže:

- Satelitski snimak je tehnička stvar i sve što je iz domena inženjerske nauke RGZ će učiniti dostupnim. Satelitski sistemi koji su tokom 2020. i 2021. godine snimali teritoriju Srbije omogućili su nam prikaz svih objekata na površini koji su veći od 30 cntimetara. Satelitski snimci stoga mogu biti jedan od alata koji se koriste u utvrđivanju imovinsko-pravnih odnosa. Promene na površni zemlje za teritoriju Srbije, sa novim satelitskim snimcima, sada je moguće pratiti i kroz vreme, upoređivanjem sa snimcima koji su nastali 2015. godine. Na taj način dobili smo i četvrtu dimenziju, osim X, Y i Z, sada imamo i t - vreme - objašnjava Drašković za "Blic Biznis".

Pored toga, ovaj novi snimak u značajnoj meri će podići pouzdanost podataka RGZ, a unapređenju rada doprineće i novi informacioni sistem, koji bi trebalo da zameni onaj koji je star 30 godina.

Za direktora Draškovića izuzetno je značajno što je počeo proces digitalizacije u RGZ jer je to jedini validan način da se isprate dinamični procesi u izgradnji stanova, poslovnih ali i infrastrukturnih objekata.

- Praksa u svetu je da se satelitska snimanja sprovode permanentno, u skladu sa potrebama i finansijskim mogućnostima jedne zemlje. Novi informacioni sistem zameniće stari od pre 30 godina. Informacioni sistem čija je izrada u trećoj i finalnoj fazi realizacije, jedan je od najmodernijih i najsloženijih u svetu. Obezbediće za građane i privredu efikasno dokumentovanje vlasništva, evidentiranje i distribuciju podataka o vlasništvu, zakupu, vrednosti i mogućnosti korišćenja nepokretnosti - kaže Drašković.

Izvor: nekretnine.rs

Tako se osiguraju da ih žena ne provali.

Većina nas će se setiti legendarne scene u romantičnoj komediji „Love Actually“ kada lik glumca Alana Rikmana pokušava krišom da kupi poklon ljubavnici, dok njegova žena pazari u blizini.

Međutim, bivša prodavačica Chanel-a Šenon Hil tvrdi da su ona i njene kolege uvek znale kada je muškarac koji kupuje kod njih neveran za Božić, a jedan poseban poklon je jasan znak.

Naime, ona je ispričala na Tik Toku tajnu koja odaje preljubnike u kupovini.

„Imam malu priču, malo za zanimljivosti za vas, ako želite, o tome šta muževi kupuju ne samo svojoj ženi, već i svojim ljubavnicama.“

Dalje je objasnila svojim pratiocima da muškarci često dolaze da kupuju proizvode za negu kože, ruževe i parfeme za svoje supruge uoči božićnih praznika.

Neki od muškaraca bi uzeli i dodatni poklon izabran da sakrije tragove.

Podelila je kako radnja u kojoj radi ima pripmljene podatke svih dosadašnjih kupovina gde se mogu pronaći proizvodi koje žene kupuju, pa onda i njihovi partneri prema tom popisu biraju poklone.

„Ženi kupuju omiljeni parfem, sve lepo upakuju, a onda isti parfem kupe za ljubavnicu.

Pogodite zašto?

„Ne žele da im ljubavnica miriše drugačije pa da im žene to shvate“, kazala je ona.

Uvek kupuju isti parfem Coco Mademoiselle.

„Nikada nije Chanel 5, to kupuju svojim mamama. Nikada Chance, uvek je taj jedan te isti“, ispričala je Hill u video snimku koji je skupio hiljade lajkova i mnoštvo komentara.

„Kako je slatko kad muž kupi ženi ne jedan, nego dva parfema“, našalila se jedna korisnica.

„Ja sam radila u prodavnici nakita i ista stvar se događala – kupovali su isti poklon za supruge i ljubavnice“, komentarisala je druga.

„Tako je meni moj bivši dao poklon namenjen za ljubavnicu. Shvatila sam jer ne nosim XS veličinu džempera“, napisala je treća, piše Mirror.co.uk.

Obratite pažnju.

Renoviranje kuhinje je veliki poduhvat jer bi ova prostorija u stanu ili kući trebalo da postigne savršeni balans oblika i funkcije. Dok su skladištenje i raspored praktični elementi, estetika je veoma lična.

Ipak, funkcija završnih obrada kao što su podovi, radne ploče i kuhinjski elementi je jednako važna. Kada morate da donesete mnogo odluka, lako je napraviti pogrešan izbor.

Posledice ovih grešaka mogu biti male, poput vrata frižidera koja udaraju u zid ili mnogo gore – kada je kuhinja loše dizajnirana negativno utiče na vrednost doma.

Pogrešan balans

Jedna greška koju dizajnerka enterijera Liz Kan uvek primeti jesu kuhinje kojima nedostaje pravi balans boje, materijala i teksture.

Za stvaranje sofisticiranog izgleda predlaže da se poigrate sa bojom koristeći različite nijanse istog tona.

Mama Rebeka Higs koja na društvenim mrežama predstavlja svoje „uradi sama“ projekte, preporučuje da izbegavate sve drvene ili bele završne obrade.

„Pomešajte neke tople zlatne nijanse ili meke, neutralne boje i na kraju dodajte malo jarkih boja, što će dodati fokus vašem prostoru“, kaže ona.

Loše postavljeni elementi

„Viđam jako male šporete koji bi trebalo da budu centralna tačka, ali su premali“, kaže Kan.

Pločice iznad šporeta su odličan način da unesete teksturu i dezen u kuhinju. Kan kaže da izbegavate i pločice koje se čudno zaustavljaju na zidovima gde se završavaju ormarići i radne ploče.

Bez planiranja – najveća greška

Renoviranje kuhinje zahteva da se dobro pripremite pre nego što počnete. Ovo uključuje angažovanje iskusnih stručnjaka.

Kristofer Pikok, osnivač studija koji proizvodi samo kuhinje, uvek kaže svojim klijentima da odvoje što više vremena da istraže projekat i odaberu proizvode koje žele da koriste i sve to pre nego što odluče da kupe bilo šta.

„Drugim rečima, nemojte započinjati, a da prvo ne razmislite o detaljima. Vidim da se ovo često dešava i na kraju se dizajnira u trenutku, a to košta i vremena i novca“, kaže.

Novac treba da trošite pametno

Svaki projekat ima budžet, tako da je trošenje novca na pravi način ključno. Pikok jako često primećuje da klijenti izdvajaju previše novca za dekorativne, a ne funkcionalne predmete.

Nepravilno merenje uređaja

Pravilno merenje je od suštinskog značaja za bilo koji projekat renoviranja, posebno kuhinje. Jedna od najčešćih grešaka kada su u pitanju uređaji je zaboravljanje da se izmeri rastojanje od uređaja do kuhinjskih elemenata.

Poručivanje nove mašine, šporeta ili frižidera, ali i kuhinjskih elemenata pre nego što vidite da li mogu da prođu kroz prag vrata, hodnik ili stepenište je frustrirajuće iskustvo.

Hirovit izbor i trendovi

Pločice u narandžastoj boji. Ne. To može da umanji vrednost vašeg doma ako možda imate u planu da ga prodajete u budućnosti jer potencijalni kupac možda želi da se to promeni kada dođe vreme za prodaju, a onda će vam zauzvrat smanjivati cenu koju tražite. Odlučite se za neutralne boje.

Izbor kuhinjskih elemenata sa otvorenim policama

Dizajnerka enterijera Aurore Martial veruje da postavljanje otvorenih elemenata može biti velika greška.

„Po mom mišljenju, u kuhinji ima puno stvari koje nisu prijatne za gledanje. Dakle, ako nemate nešto fantastično da prikažete, ostalo držite u kuhinjskim elementima“, kaže ona.

Nema uklapanja

Pokušajte da uklopite zajedno aparat za kafu i mikrotalasnu. Razmislite o postavljanju ormarića za ceđenje mokrog posuđa iznad sudopere čak i ako imate mašinu za sudove. Tako će vam pod uvek biti uredan i suv.

Izbor pogrešnog poda

Oni s otvorenim kuhinjama često žele da oblože pod pločicama, dok ostatak podova u kući ostaje drven. Mnogi veruju da tvrdo drvo ne može da bude na podu kuhinje što je potpuno pogrešno.

Instaliranje radne površine pogrešne veličine

Mali radni elementi nisu samo nepraktični, već nisu lepi ni na oko.

„Prilikom projektovanja sve mora da izgleda kao da je urađeno namerno i promišljeno. Ružno je kad se kuhinjski ormarići zaustavljaju na 10-15 cm od plafona.

Laminat

Dizajneri enterijera napominju da je upotreba laminantih podova u kuhinji loša ideja.

Miksovanje na pogrešan način

Mesing sa zlatnim i crnim detaljima je posebno aktuelna kombinacija poslednjih godina, ali je najbolje izabrati samo jednu završnu obradu i držati se toga, piše Forbes.com.

U periodu od 18. do 24. decembra 2023. godine na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je 19 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe poginule, a 20 je zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 11 vozača, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci četiri, a zbog nasilničke vožnje dva vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba poginula, a 10 je lakše povređeno. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je sedam vozača, a dva zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač, a dva zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Kula evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba poginula, a šest je lakše povređeno. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, kao i dva zbog nasilničke vožnje.

U pomenutom periodu napisano je 87 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdat je 391 prekršajni nalog.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 27. decembra, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

Kardiovaskularne bolesti su među najčešćim uzrocima smrti u svetu, stoga bi trebalo obratiti pažnju na zdravlje srca.

Ako se na vreme ne otkriju i ne leče, kardiovaskularne bolesti mogu biti fatalne, pa je izuzetno važno na vreme uočiti prve znake upozorenja.

Doktor Dastin Portela upozorio je na neke važne znakove koji se mogu videti na telu.

„Dermatolozi su obučeni da traže znake unutrašnje bolesti koji se pojavljuju na vašoj koži ili noktima, stoga evo nekoliko koji bi mogli da signaliziraju rizik od srčanih bolesti“, rekao je doktor.

Prema njegovim rečima, ovo su tri znaka na koja treba da obratite pažnju:

Oticanje nogu

Otok nogu je prva stvar na koju treba obratiti pažnju, posebno obostrani edem koji se javlja sa obe strane tela. Naime, otok nogu može biti znak srčane insuficijencije. Ovo se dešava kada donje komore srca prestanu da efikasno pumpaju krv. Krv se može „skupiti“ u nogama, gležnjevima i stopalima, što dovodi do edema.

Savijeni nokti

Znak srčane bolesti, srčane infekcije ili bolesti pluća mogu biti savijeni nokti. Nokat koji se savija nadole, dok vrh prsta postaje otečen. Takođe, savijeni nokti su mekani i sunđerasti na dodir. Takvi nokti mogu izgledati crveni i širiti se oko vrhova prstiju.

Frankov znak

Dijagonalna brazda u ušnoj resici poznata kao Frankov znak je indikacija srčane bolesti. Istraživanja su pokazala povezanost između Frankovog znaka i povećanog rizika od ishemijske bolesti srca i srčanog udara, prenosi klix.ba.

Donji Milanovac, Lepenski vir, 7 dana, cena 52.000 dinara - verovali ili ne, ovo je najnovija šokantna ponuda za nastavu u prirodi koju su roditelji jedne beogradske osnovne škole dobili. Aranžman je, kako za "Novu" priča majka dvoje učenika, oborio sve rekorde zbog izuzetno velike cene, zbog čega su sami đaci odustali i pre nego što su njihovi roditelji uopšte razmišljali o ovom putovanju. S druge strane, jeftinije je otići u inostranstvo, recimo u Veneciju na 5 dana i to za oko 44.000 dinara.

Ljubica Bildi iz Beograda je majka troje dece, od kojih dvoje ide u isti razred. Blizancima je stigla ponuda za nastavu u prirodi koja bi se realizovala sledeće godine u maju.

Ali, cena je i više nego sporna, čak 52.000 dinara samo za jedno dete, zbog čega su mališani odmah odustali. I to ne samo oni, nego ceo razred, zajedno sa njihovom razrednom.

„Škola je roditeljima početkom septembra rekla da će se potruditi da dobije ponudu za nastavu u prirodi što ranije, što i jeste učinila. Međutim, ponuda je sama po sebi van svakog zdravog razuma, mislim da smo dostigli rekord ovim iznosom od 52.000 dinara. Definitivno je najskuplja ponuda do sada. Međutim, čini mi se da je ta cena samo za našu školu, pošto mi se javila jedna mama rekavši da je i njeno dete koje ide u drugu školu na drugoj opštini, dobilo istu ponudu, ali za manje pare. Znači da je razliku napravila dnevnica nastavnicima koja ide“, objašnjava Ljubica.

Ogorčena majka dodaje da je dobro poznato po kom principu rade agencije, te da država mora da učini nešto kako bi ekskurzija bila dostupna svima.

„Meni je strašno u svemu tome što se nekako svi ograđuju time da ponude idu preko Saveta roditelja. Međutim, ako znamo da je u komisiji koja donosi konačnu odluku o tome, samo jedan predstavnik roditelja koji zapravo zastupa sve, onda je stvarno sve besmisleno. Agencije između sebe dele ‘plen’, prosto se dogovaraju koja će koju školu da uzmu pod svoje okrilje. Kod nas u školi je svake godine ista agencija“, navodi ona.

Od ovakvih ponuda za ekskurziju, smatra ona, treba da odustane svi đaci, odnosno cela škola, a ne samo jedno odeljenje.

„Sigurna sam da ima načina da se dnevnice koje treba da idu nastavnicima ne uplaćuju preko agencije i da agencija samim tim plaća porez na sve to. Postoji drugi način, ali ne postoji interes da se sve te stvari menjaju. Šta je sa državnim objektima? Deca idu u skupe hotele pored naših odmarališta. Veliki je teret na roditeljima. Nemoguće je finansijski podržati sve u jednoj godini, pogotovo što znamo prosek plata u našoj zemlji. A ekskurzija ne bi trebalo da bude luksuz, nego nešto što bi bar 60 odsto roditelja moglo da priušti, da bi potom sistemski mogao da se reši problem ljudi koji zaista ne mogu da plate deci da idu“, smatra ona.

Inače, o koliko visokoj ceni je reč dovoljno govori to što se za manje novca može otići u Veneciju. Jedno takvo putovanje na pet dana košat svega 375 evra, što je negde oko 44.000 dinara.

Seničić: Agencijama vezane ruke

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) Aleksandar Seničić slaže se da su nastave u prirodi papreno skupe, ali da su agencijama „vezane ruke“.

„Postoji Pravilnik koji je Ministarstvo napravilo, a koje nas uslovljava da određene stvari moramo da imamo kada se realizuje takva vrsta putovanja, počev od dnevnica nastavnika i profesora na koje se plaća 90 odsto poreza. Kad sve obračunate, ako nastavniku date 10.000 dinara, ispada da još 10.000 date državi na ime poreza. Ista stvar je sa rekreatorom kog morate da imate sve vreme sa decom, što je potpuno apsurdno, ali da ne ulazim u detalje. Morate da imate lekara sve vreme tokom boravka s decom. Svi ti ljudi zahtevaju neke dnevnice i opet neke poreze koji se plaćaju na to. Sve to kada stavite na papir, iako deluje banalno, predstavlja jednu izuzetno veliku stavku“, smatra Seničić.

Dodaje da je cena pansiona skočila od 20 do 25 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali da to svakako ne može da opravda tako visoku cenu od 10.000 dnevno, koliko to otpilike bude po detetu.

„Kada se ide na rekreativne nastave, oni planiraju nekoliko smena dece, dakle vezan je prevozu pitanju. E sad, ako je u pitanju pojedinačan prevoz, onda se autobus vraća prazan pa opet prazan odlazi po decu i vraća se nazad. To su sve stavke koje mogu značajno da podignu cenu. Logično je i da agencija mora nešto da zaradi, ali verujte da agencija zaradi najmanje od svih u tom lancu. Za rekreativnu nastavu je najčešći iznos novca koji se daje između 1.500 i 2.000 po detetu, ako to obračunate, pa puta broj dana, vidite i sami koliko to bude para“.

Seničić navodi i da su problem roditelji koji imaju određene zahteve, poput samog smeštaja u kom će boraviti deca.

„Imamo problem sa roditeljima jer su oni, nažalost, veći problem od države. Roditelji insistiraju da deca borave u hotelima, što je potpuno neprimereno za boravak pogotovo tako male dece. Mi imamo državnu firmu ‘Centar dečijih letovališta“ i svi smo borvaili u njihovim objektima širom Srbije. Ti objekti su zapušteni, ali oni jesu primereni za boravak dece, imaju višekrevetne sobe sa spratnim kupatilima… Dakle, samo da je čisto i uredno i da je hrana kvalitetna. Na taj način ovi troškovi mogu da se smanje za 50 odsto. Još ako bi država želela da pomogne da se ne plaćaju ovako veliki porezi i doprinosi po ovom osnovu, bilo bi sjajno i sve rešeno“, naglašava naš sagovornik.

Izvor: nova.rs

Evo koji su se recepti najviše pretraživali na Google tokom 2023. godine.

Na stranici Google trends možete videti šta se u kojoj zemlji, ali i u celom svetu najviše guglalo, a lista je podeljena u nekoliko kategorija.

Ovde možete videti najviše guglane ljude, sportiste, filmove, serije, igrice, pesme, pa čak i recepte, a u nastavku je spisak deset recepata koji su bili najtraženiji ove godine.

1. Bibimbap

Bibimbap je korejsko jelo od pirinča, a recept za ovo jelo bio je najviše guglan 2023. godine. Naziv za ovo jelo potiče od reči bibim, što znači „mešanje“, i bap, odnosno kuvani pirinač. Služi se tako što se pirinač stavi u činiju i doda namul, odnosno kombinacija raznih jestivih biljaka i gočujang paste od čili papričice. Jaje i narezano meso su uobičajeni dodaci ovom jelu, a sve se dobro izmeša pre konzumiranja.

 2. Espeto

Espeto je riblje jelo karakteristično za oblast Malage i obalu Granade u južnoj Španiji i drugi je recept po guglanju ove godine. Reč je zapravo o sardinama (najčešće ih je šest) koje se nabijaju na tanke i dugačke štapove, pa izgledaju kao veliki ražanj, a zatim se peku na ugljevlju. Jedini začin je malo soli i maslinovog ulja, a ove ribe se jedu prstima – najbolje blizu plaže.

3. Papeda

Na trećem mestu najviše guglanih recepata u 2023. je recept za indonežansko jelo papeda. Reč je o vrsti testa od sago skroba, koji se dobija iz stabla sago palme. Papeda ima konzistenciju i teksturu nalik na lepak, a često se služi sa cvetnim pupoljcima papaje ili spanaćem.

4. Scooped bagel

Bagel je okruglo pecivo koje potiče iz Poljske i omiljeno je u celoj SAD, a četvrti recept po guglanju je upravo onaj za đevrek, odnosno đevrek čiji je unutrašnji meki deo uklonjen, a ostao je samo spoljašnji deo. Bagel je bio veoma popularan 2023. godine, a dobija se tako što se klasični đevrek prepolovi, a zatim rukom ili kašikom izvadite unutrašnjost kako bi se đevrek napunio drugim sastojcima po želji.

5. Pasta e fagioli

Pasta e fagioli, testenina sa pasuljem ili testenina sa pasuljem je peti recept koji se najviše koristi na Google-u ove godine. Reč je o italijanskoj supi koja kombinuje testeninu i pasulj, a popularna je i kod nas. I dok se jelo razlikuje od regiona do regiona, najčešće se pravi od sitnih testenina kao što su makaroni. Osnova je obično maslinovo ulje, beli luk, mleveni luk, celer, šargarepa, a često i dinstan paradajz ili paradajz pasta.

6. Krunidbeni kiš

Šesti recept u 2023. bio je onaj za krunski kiš, odnosno kiš koji je napravio kralj Čarls III, a kraljica Kamila izabrala kao glavno jelo na proslavi svog krunisanja u maju ove godine. Na sajtu kraljevske porodice piše da ovaj specijalitet ima delikatnu koru i da se pravi od jaja, spanaća, pasulja i svežeg estragona.

7. Tacaca

Na sedmo mesto najguglanijih recepata ove godine našla se tacaca, jelo karakteristično za sever Brazila. Ovo jelo se pravi od biljke džambu i tucupi, kuvanog skroba tapioke, kao i sušenih škampa i male žute paprike poznate kao „pimenta de cheiro“. Služi se toplo u činiji napravljenoj od amazonske tikve poznate kao cuia.

8. Crna torta

Kao što naziv ovog deserta govori, crna torta je crna torta koja je popularna na Karibima. Obično se pravi od aleve paprike i ruma, a može uključivati i sastojke kao što su melasa ili tamno smeđi šećer, crveno vino i nekoliko različitih vrsta suvog voća. Takođe, treba napomenuti da postoji miniserija pod nazivom Crna torta, što je možda doprinelo zašto je toliko ljudi ove godine guglalo taj termin.

9. Ašura

Ašure ili ašura je deveti recept po guglanju u 2023. godini, a poznat je i kao Nojev puding. Reč je o poslastici koja se obično sprema na praznik Ašure, desetog dana islamskog meseca muharema, a u Jermeniji se priprema oko Božića i Nove godine. Reč je o desertu koji se priprema na različite načine, ali mora da ima najmanje sedam sastojaka, među kojima su pšenica, ječam, pirinač, beli pasulj, leblebija, džem, melasa od urme, melasa od nara, sok od cvekle, suvo voće i drugi.

10. Smelt

Deseto mesto najguglanijih recepata je riba morska riba koja živi u severnom Atlantiku i severnom Tihom okeanu, kao i u rekama, potocima i jezerima u Evropi, Severnoj Americi i severoistočnoj Aziji. Ove male ribice se obično prže na ulju, a služe posute svežim peršunom, sa puno kriški limuna, prenosi index.hr.

U nedelju 24.12.2023. godine održano je četvrto izdanje ‘’Winter trail race’’ manifestacije na Fruškoj Gori.

U pitanju je trejl (planinska) trka koja se trčala na distancama od 11 kilometara sa 614 metara visinske razlike i distanaci od 17 kilometara sa 910 metara visinske razlike.

Učestvovalo je 500 trkača, a među njima i članovi Atletsko rekrativnog kluba ‘’Somaraton’’ iz Sombora Dejan Nikolić, Jelena Stanimirović, Predrag Škorić i Daniel Šokac koji su završili trku na 11 kilometara dok su Damir Milankov i Dario Šarić finiširali na trasi od 17 kilometara.