Sombor.info

Generalštab Vojske Srbije i Ministarstvo odbrane danas će zvanično pokrenuti inicijativu da se ukine odluka o suspenziji vojnog roka, kazao je Miloš Vučević.

Tačnije, pokrenuće inicijativu da se opet reaktivira zakon koji definiše obavezno služenje vojnog roka.

Vučević je kazao da bi takav vojni rok trebalo da traje do 4 meseca, a može biti i kraće, ali da će se to tek videti kad se bude procenilo kolika je dužine obuke potrebna, ali to svakako neće biti ni godinu pa čak ni pola.

On je podsetio je da obavezno služenje vojske u Srbiji nikad nije ukinuto samo je suspendovano, što znači da samo treba ukinuti suspenziju, te da će o tome biti pokrenuta i široka javna rasprava.

"Posle 13 godina mi imamo potrebu za popunjavanjem rezervnog sastava. Nama je 13 generacija izašlo iz sastava Vojske Srbije, nije bilo obaveznog vojnog roka. Naše bezbednosne potrebe su da imamo nove regrute koji su uvek spremni da čuvaju državu. Razumemo bezbednosne rizike. To nije samo potreba koja je karakteristična za Srbiju, mnoge evropske države aktiviraju obavezni vojni rok", objasnio je Vučević.

Izvor: b92.net

Dvadesetšestogodišnji pedagoški asistent iz Bogojeva, koji su se sumnjiči za seksualno zlostavljanje dece iz vrtića u Odžacima, ostaje u pritvoru.

Kako piše Dnevnik, njemu je rešenjem Višeg suda u Somboru produžen pritvor do 29. januara.

"Pritvor je produžen zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivična dela koja mu se stavljaju na teret, imajući u vidu da je osnovano sumnjiv da je izvršio šest krivičnih dela obljuba zloupotrebom položaja, 28 nedozvoljenih polnih radnji i krivično delo iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, odnosno veći broj krivičnih dela protiv polne slobode, da je na taj način iskazao visok stepen bezobzirnosti, upornosti i doslednosti", pojašnjava za Dnevnik portparol somborskog Višeg suda Manela Operta Podunavac.

Okrivljeni je predmetne radnje preduzimao u dužem vremenskom periodu u kontinuitetu od leta 2022. do 4. maja 2023. godine prema većem broju oštećenih lica, odnosno deci koja su rođena 2017, 2018, 2019. i 2020. godine, zloupotrebljavajući položaj lica kome su deca iz pedagoške ustanove bila poverena na staranje i negu.

Optužnica je potvrđena nepravosnažnim rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru.

Uredbom Vlade Srbije, koja je stupila na snagu 1. januara, produžena je zabrana zapošljavanja do kraja 2026, a time su pogođeni i lekari, jer im se "neizvesni" ugovori produžuju na tri ili šest meseci, do godinu dana, čime gube nadu da će dobiti posao za stalno.

Tom zabranom se, kako tvrde medicinari, na mala vrata u zdravstvene ustanove uvode članovi vladajuće stranke ili simpatizeri režima, koji bez zvaničnih konkursa dobijaju zaposlenje, navodi Nova.

U zdravstvenim ustanovama u unutrašnjosti Srbije, većina prijavljenih za stalni posao, koji su bili angažovani tokom pandemije, još nisu dobili obećane ugovore, i četiri meseca pošto je Vlada usvojila zaključak kojim je obećala stalno zaposlenje tim medicinskim radnicima, oni i dalje čekaju na rešavanje svog statusa.

Zdravstveni radnici, ne samo lekari specijalisti, nego i medicijske sestre i tehničari, za kojima ustanove tragaju putem mnogobrojnih oglasa, sve masovnije odlaze u inostranstvo.

Deficit specijalista utiče na gužve, prekomeran posao, tri puta više pacijenata u smeni nego što je protokolima propisano, zbog čega postojeći kadar „beži“ u privatnu praksu ili van zemlje.

Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2011. godine, u Srbiji postoji deficit od 5.000 zdravstvenih radnika, koji od tada do danas samo raste, dok podaci Instituta za javno zdravlje govore da nedostaje 1.000 lekara.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je u 2022. godini bilo gotovo 17.000 nezaposlenih radnika, među kojima je skoro 2.000 lekara, sa više od 60 specijalista.

Zbog redovnog usklađivanja akciza, koje se radi dva puta godišnje, cigarete će u Srbiji opet poskupeti u drugoj polovini januara ili početkom februara, pišu Večernje novosti.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što znači da će najjeftinija biti 340, a najskuplja 620 dinara, a moglo bi da dođe i do većeg poskupljenja.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cena kao u državama EU.

U prošloj godini tri puta je bilo poskupljenje, jer je Vlada u oktobru povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara.

Sa tim uvećanjem, država po jednoj paklici prihoduje 90,99 dinara.

Izvor: direktno.rs

Naučnici sa Univerziteta u Londonu 2016. godine napravili su stranicu na kojoj su objavljena najčešća imena u svetu, po kontinentima i po državama.

Na sajtu forebears.io se tako navodi da je najčešće žensko ime u svetu Marija, a muško Muhamed, dok su u Evropi to imena - Marija i Sergej.

U Srbiji se navodi da, barem prema podacima koje su imali do 2014. godine, najviše žena nosi ime Ljiljana, a najviše muškaraca - Dragan.

Što se regiona tiče, ističe se da su u BiH najčešća imena Fatima i Ibrahim, a u Hrvatskoj Marija i Ivan.

U Crnoj Gori najviše građana ima imena Milica i Dragan, u Sloveniji Marija i Franc, a u Severnoj Makedoniji Slave i Stojan.

Izvršni direktor snabdevanja u Elektroprivredi Srbije Radovan Stanić kaže za RTS da je EPS odlučio da produži rok za plaćanje novembarskog računa za struju do 29. januara, do kada će građani moći da ostvare popust od pet odsto. Intenzivno se radi i da se omogući elektronsko plaćanja računa za struju, ističe Stanić, koji očekuje da će tokom sledeće nedelje početi da radi portal "Uvid u račun". Ističe da se reklamacije zasad, pisanim putem, mogu dostaviti na šalterima EPS-a.

Ove godine neće biti poskupljenja struje, potvrdili su EPS i Ministarstvo energetike. Elektroprivreda se oporavlja od decembarskog sajber napada, koji je otežao isporuku i naplatu novembarskog računa za struju domaćinstava.

Radovan Stanić, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao je da njihovi IT stručnjaci "maksimalno" rade na zaštiti sistema i podataka, ali podseća da EPS ne sprovodi istragu zbog hakerskog napada.

"Prioritet u ovom trenutku je postizanje bezbednosti sistema i podataka", poručuje Stanić.

Prema njegovim rečima, intenzivno se radi i da se omogući elektronsko plaćanja računa za struju.

"Očekujemo da ćemo tokom sledeće nedelje biti u prilici da saopštimo da portal Uvid u račun radi. Akcenat je na povećanju bezbednosti okruženja da bi podaci kupaca bili zaštićeni", kaže Stanić.

"Računi za decembar stižu na vreme"

Stanić ističe da je EPS pre Nove godine odštampao i isporučio račune za struju domaćinstvima "Pošti", kao i da očekuju da su ovih dana stigli na prave adrese.

"Vanrednim angažovanjem svih zaposlenih, uspeli smo da taj posao završimo do kraja. Znajući da posao na vreme nije završen, došlo je do pomeranja roka za plaćanje", navodi Stanić.

Stanić navodi da je EPS u ovom trenutku doneo novu odluku da se rok za plaćanje novembarskog računa pomera na 29. januar, kada je rok za plaćanje i decembarskog računa za struju.

"Svi kupci koji do tada izmire račune, moći će da ostvare popust od pet odsto. Smatramo da na taj način izlazimo kupcima u susret, jer ne smeju trpeti zbog naših problema, koji su uzrokovani hakerskim napadom", ističe Stanić, dodajući da će decembarski račun stići na vreme.

Reklamacije na šalteru

Stanić napominje da hakerski napad nema veze sa načinom obračuna, koji je posledica očitavanja brojila za mesec dana, ističući da je zasad otežano rešavanje reklamacija.

"Građani mogu reklamirati račune za struju pisanim putem na šalterima. Kad god je podnesu, biće razmatrana s dužnom pažnjom", ukazuje Stanić.

Ističe da su popusti i olakšice obračunati najugroženijim građanama i penzionerima i za oktobarski i novembarski račun za struju.

"Ako neko nije dobio popust, može podneti reklamaciju. Niko neće biti oštećen, ako je bilo problema", objašnjava Stanić.

Govoreći o naplati, Stanić kaže da, s obzirom na situaciju, nisu nezadovoljni. "Građani razumeju situaciju, odazivaju se i plaćaju račune. Odbranićemo se od sajber napada. Molimo za strpljenje i zahvaljujemo se na razumevanju", zaključuje izvršni direktor snabdevanja u EPS-a Radovan Stanić.

Izvor: RTV

Svečani događaji se pamte do kraja života, a naročito ako su ispunjeni kvalitetnim sadržajem ili aktivnostima. Ukoliko vam je potrebna pomoć oko kreiranja nezaboravne zabave, predlažemo da nastavite sa čitanjem ovog teksta. U narednim redovima očekuju vas najvažniji saveti za organizaciju veselja. 

Ono što je za početak najvažnije jeste da imate dovoljno motivacije i strpljenja i da razmotrite sa kolikim budžetom raspolažete.

Finansije – da li su važne ili ipak ne

Pre nego što se upustite u planiranje svoje proslave, trebalo bi da formirate okvirni budžet. Kako ne biste propustili niti jedan izdatak, biće najbolje da u e-dokumentu ili na običnom papiru, izdvojite najvažnije stavke. Nemojte žuriti sa popunjavanjem spiska, jer će se na taj način svaka izostavljena tačka u budućnosti pretvoriti u  neplanirani trošak. Kako biste izbegli neprijatnosti čak i u takvoj situaciji, savetujemo da određeni deo finansija namenite i za svaki slučaj. Verujemo da ćete se ovim potezom osećati značajno spokojnije. Ukoliko ne raspolažete izdašnim budžetom, ne očajavajte. Iako imaju svoj značaj, finansije nikad neće biti ključ dobre zabave.

Koga sve zovete na slavlje

Ovo pitanje je u direktnoj vezi sa formiranjem budžeta, jer od broja zvanica, sasvim logično, zavisi odabir menija ili ugostiteljskog objekta. Beleške će i u ovom slučaju biti vaš najverniji saveznik, tako da uopšte ne bi trebalo da menjate strategiju. Dakle, na papiru izdvojite imena svih važnijih prijatelja. Neka se na listi pozvanih pronađu vaše drage osobe, bliske porodice, šira familija, kao i ostali drugovi ili poznanici. Uporedo sa kreiranim spiskom, razmišljajte i o dizajnu svojih pozivnica.

Slanje pozivnica

Što se tiče estetskog izgleda vaših pozivnica, najbolje bi bilo da potražite postojeće primere na pretraživaču. Velika je mogućnost da ćete uz pomoć takve taktike doći do željenog dizajna. Međutim, ukoliko ipak ne uspete, predlažemo da se okrenete profesionalnim licima (štamparijama ili grafičkim dizajnerima). Kreirajte duhoviti pozivni tekst ispunjen emocijama ili očekivanjima, te ih uputite svojim zvanicama. Iste možete poslati na tradicionalan način, odnosno poštom, ali takođe možete iskoristi i moć digitalnog komuniciranja.

Pronalazak muzike za zabavni deo veselja

Prilikom organizovanja proslave, pregršt ljudi se zapita kako pronaći muziku za veselje. Međutim, vredi napomenuti da je proces dogovaranja sasvim jednostavan, te da ne postoje nikakve krupne nedoumice. Muzička ponuda je zaista raznovrsna, tako da će vašu zabavu moći da upotpune mnogobrojni izvođači. Od najčešće biranih muzičkih bendova, di-džejeva, popularnih izvođača pa sve do omiljenog lokalnog pevača, potrudite se da odaberete najbolju opciju za sebe. Naravno, u ovom slučaju treba razmišljati o faktorima poput namenjenog budžeta, ali i iskustva izabranih umetnika.

Sadržaj veselja možete upotpuniti muzičkim igricama poput karaoka ili popularnih stolica, ali i interesantnim takmičenjima poput kvizova znanja o mladencima..

Selekcija objekta za proslavu

Odabir ugostiteljskog objekta zavisi od samog tipa proslave, pa ćete s tim u vezi, imati nekoliko dostupnih opcija. Evo nekih interesantnih predloga koje svakako treba imati na umu:

• Velika sala za proslave – ovaj objekat će biti najkvalitetnija opcija za venčanja ili ceremonije sa velikim brojem pozvanih.
• Mala sala za proslave – odlična je za svečane događaje sa ustaljenim brojem zvanica (do deset stolova).
• Ugostiteljski objekat velike površine – spontanija opcija pogodna za rođendane ili slična dešavanja sa nešto kraćim spiskom zvanica.
• Omanji restoran – pogodno rešenje za godišnjice ili druge važne događaje sa minimalnim brojem zvanica.
• Dvorište – definitivno najopuštenija lokacija za obeležavanje važnih datuma. Preporučuje se za žurke sa najbližima, ali se uvek možete izdvojiti iz kalupa i mapraviti veliko veselje.

Već smo napomenuli da je finalni izbor lokacije u uskoj vezi sa izdvojenim budžetom, tako da nikako ne smete zaboraviti na dubinu svog novčanika.

Dekoracija – ključ za dobru atmosferu

Dekoracija oplemenjuje prostor te na svojevrstan način obezbeđuje udobnost i prijatnu atmosferu. Stoga bi dobar deo budžeta svakako trebalo nameniti i za kupovinu unikatnog dekora. Baloni su sastavni deo svake proslave, tako da ih ne bi trebalo izostaviti sa spiska željenih ukrasa. Prostor zatim ukrasite dekorativnom rasvetom, živopisnim biljkama ili originalnim kreacijama. Kako bi pozadina svih slika sa proslave bila upečatljiva, možete napraviti malu pozornicu za fotografisanje.

Zakažite najvažnije termine

Kada konačno okončate proces organizovanja proslave, fokusirajte se na ličnu pripremu za samu ceremoniju. Potrudite se da istaknete svoju lepotu, pravovremeno zakažite sve termine friziranja i šminkanja, te dobro razmislite o odevnoj kombinaciji u kojoj ćete se pojaviti. Potrudite se da budete unikatni, te se za promenu pojavite u dosad neviđenoj toaleti. Želimo vam nezaboravan provod!

Sezona gripa, korone i respiratornih infekcija je u punom jeku, a prema rečima epidemiologa dr Nebojše Bohuckog možemo da očekujemo da će broj obolelih drastično da poraste. Tome će doprineti praznična okupljanja, a još veći skok obolelih se očekuje za nedelju do do dve dana.

Dr Bohucki kaže da su e među pacijentima izdvojili oni koji besomučno kašlju, i to u naletima. Ovakav kašalj ne zaobilazi ni decu, zbog čega su čekaonice dečjih ambulanti i domova zdravlja pune.

Kašlju duže od 10 dana i nemaju druge simptome

- Supruga i ja kašljemo već više od 10 dana. Specifičan je kašalj, ne pamtim da sam sličan imao u životu, iako sam bar dva puta preležao koronu, o gripu i prehladama da ne govorim. Bukvalno ide u naletima, zacenjivanje pola sata, pa si onda miran nekoliko sati. A najgore je noću kada prosto ne možeš da spavaš, od kašljanja te bole glava, stomak... Promenio sam i krevet da bih se nekako bolje namestio, smirio. A nijedan drugi simptom neke bolesti nemam. Dakle, isključivo kašalj - kaže Vladimir V. iz Beograda.

Subotičanka Sanja D. kaže da njeni sinovi od sedam i devet godina i stariji tinejdžer ne prestaju da kašlju.

- Sve što mogu da učinim i da im pomognem kod kuće sam već probala, ali ne vredi. Danas idemo kod lekara, sve ih vodim. Noću ne spavamo. I oni i mi smo iscrpljeni. Imam utisak da nije običan kašalj – zabrinuta je majka trojice dečaka.

Ne ležimo, idemo na posao sa kašljem i onda se čudimo

Dr Nebojša Bohucki, epidemiolog, kaže da su, od kada se pojavio kovid, respiratorne bolesti postale svetska tema i da više obraćamo pažnju na njih.

- Ako neko kašlje i radno je aktivan treba da zna da ne treba da radi ako je bolestan! Ljudi ne leže, ne piju dosta tečnosti, i naravno da će bolest duže trajati. Ako čovek kašlje dve do tri nedelje nije neobično, jer oporavak kod viroza može da traje i do mesec dana. I malaksalost može da traje nedeljama i duže od mesec dana – kaže dr Bohucki.

Dr Bohucki podseća da ne traju sve bolesti "samo par dana". I kovid izolacija je trajala sedam dana, ali to ne znači da je svako ozdravio za nedelju dana.

- Uzročnik i zašto neko ima virozu po pravilu ne znamo. Radimo samo specifičnu, ciljanu dijagnostiku na najznačajnije bolesti, kao što je kovid, eventualno grip, a retko kad se radi za druge akutne respiratorne infekcije. Mora se mirovati, ležati. To se odnosi i na odrasle i na decu – kaže dr Bohucki.

Ako kašalj traje duže od dve nedelje, sumnja se na veliki kašalj

Ipak, u slučaju velikog kašlja je posebna priča. Postoji ciljana dijagnostika. Ako lekar misli da je pitanju veliki ili magareći kašalj, a pošto traje duže, onda se pacijent upućuje na dijagnostiku.

- Čim osoba kašlje duže od dve nedelje ima prava da pomisli da je u pitanju veliki kašalj i onda je pravi korak da se uzme uzorak krvi. Tako se može otkriti da li je reč o velikom kašlju ili nije. Jer, kod odraslih je skroz nejasna klinička slika osim kašlja. I uglavnom kašalj bude samo noću. Kod dece je tokom celog dana, a kod odraslih je tek kada se smire i legnu. Tada kašalj postaje iritirajući, a dok se krećemo i aktivni smo nekako se izborimo s njim, ne primećujemo ga. Uveče, pred spavanje, više obraćamo pažnju, pa nas dodatno iritira – kaže dr Bohucki.

Veliki kašalj traje 100 dana

Specijalista pedijatrije dr Josipa Krajninger, iz subotičke Službe za zdravstvenu zaštitu žena i dece Doma zdravlja, kaže za „Blic“ da je u Subotici prisutan veliki kašalj u velikom broju među starijim osnovcima i srednjoškolcima.

- U početku ne znamo da li je veliki kašalj u pitanju ili neka druga obična prehlada, pošto se simptomi ni po čemu ne razlikuju od obične prehlade. Međutim, pošto kašalj traje, ima određeni tok i karakter, nakon oko deset dana do dve nedelje možemo da sumnjamo da se radi o velikom kašlju i tada tražimo serološku potvrdu. Ako dobijemo potvrdu automatski krećemo sa lečenjem, a ako potvrdu ne dobijemo, ali sumnjamo i imamo saznanja da se radi o tome, isto krećemo sa lečenjem. Bolest ima određeni tok i traje 100 dana – kaže dr Krajninger.

Kašalj je takav, kaže pedijatar, da dovodi do zacenjivanja, do povraćanja. Drugih simptoma ni nema, osim intenzivnog kašlja koji je naročito izražen noću i tada se i pojačava.

Lečenje isključivo pod nadzorom lekara

- U sledećoj fazi dolazi do smirivanja kašlja i cele situacije. Daju se antibiotici, bolest izaziva bakterija i leči se antibiotski i drugom terapijom. Bitno je da roditelji imaju strpljenja i savetujemo da ne uzimaju sirupe za kašalj na svoju ruku, već kada je kašalj u pitanju da daju što više mlake i tople tečnosti svom detetu koja bi mogla da im olakša iskašljavanje, mada definitivno kod velikog kašlja dominira suv kašalj – kaže dr Josipa Krajninger.

Napominje da nije samo veliki kašalj prisutan, već pacijenti kašlju zbog raznih razloga i različitih simptoma i uzroka. Ima puno astme među decom i bronhijalitisa.

- Zavisi od uzrasta, karaktera kašlja i vrste bolesti kako će da se leči. Zato savetujem roditelje da ne počinju primenu sirupa za kašalj, jer na taj način mogu i da pogoršaju celu situaciju – kaže dr Krajninger.

I promene vremena nadražuju grlo

S druge strane, dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja "Palilula", kaže da ako neko kašlje duže bez drugih simptoma najverovatnije ima kašalj koji je došao usled promene vremena ili ga je neko preneo.

- Nije ništa ozbiljno, ali ljudi kašlju i iz čista mira. To nije veliki kašalj koji se pojavio kod dece. Ljudi kašlju, imaju nadražaje i zbog promene vremena, ili je u pitanju virus. Za pet-šest dana ili malo duže se izleče, a savet je da ne rade terapije na svoju ruku, nego da odu kod svog lekara i da vide o čemu se radi – kaže dr Stojanović

Pet vakcina protiv velikog kašlja

Epidemiolog dr Nebojša Bohucki, nedavno je objasnio za „Blic“ da je jedini način da preveniramo pertusis, veliki kašalj, da se prime dve doze vakcine u prvoj godini života i zatim da se dete revakciniše u drugoj godini. Još bolje je ako se primi vakcina kasnije, a u našoj zemlji je tek od prošle godine uvedena i peta doza.

U pitanju su kombinovane vakcine, "pentaksim" sa komponentom i od pertusisa, u drugoj godini revakcinacija sa "pentaksimom", a pred polazak u školu, što je novina od 1. januara 2022. godine, prima se "tetraksim", za četiri zarazne bolesti.

Bohucki ističe da je pet vakcina za našu decu odlično, ali da ne bi bilo loše još kasnije da ih prime, ali za sada smo na pet vakcina ukupno i kada neko primi navedene vakcine 85 odsto su zaštićeni. Podseća da je to poznata priča i da se o tome govorilo kada je počeo kovid i kada se objašnjavalo da kada neko primi vakcinu protiv kovida, ali se opet razboli, ipak ima blažu kliničku sliku. Kod gripa je to 70 odsto, u nekim godinama samo 50 odsto.

Početni simptomi velikog kašlja

učestalo kijanje
curenje iz nosa
blagi kašalj
povišena temperatura
malaksalost

Kasniji simptomi velikog kašlja

napadi kašlja, zacenjivanje
povraćanje nakon kašlja
gubitak daha, problemi s disanjem
dete može da poplavi

Izvor: blic.rs

Prema mišljenju stručnjaka, natopljeni orasi mogu biti još korisnije za nas.

Potapanje u vodu orašastih plodova pre konzumiranja je stara praksa koja se često smatra dobrom za zdravlje. Bademe i indijske orahe kvasimo već duže vreme, a u poslednje vreme ljudi sve češće natapa orahe, što izaziva veliku pažnju zbog zdravstvenog potencijala koji orasi imaju, prenosi Times of India.

Orasi su izuzetno bogati hranljivim materijama, od omega-3 masnih kiselina, proteina, vlakana, antioksidansa kao što je vitamin E i esencijalnih minerala kao što je magnezijum. Njihov jedinstveni profil hranljivih sastojaka podržava zdravlje mozga, snižava holesterol i doprinosi opštem blagostanju.

Čin namakanja oraha pre jela može biti ukorenjen u tradiciji, ali obrazloženje je duboko ukorenjeno u nauci. Naime, orasi, kao i mnogi orašasti plodovi, sadrže prirodna jedinjenja koja inhibiraju aktivnost enzima i mogu im otežati varenje. Namakanje ovog voća pomaže u neutralizaciji ovih jedinjenja, razbijajući enzime koji mogu ometati apsorpciju i varenje hranljivih materija.

Omekšavanjem teksture oraha i olakšavanjem žvakanja, natapanje poboljšava ukus oraha.

Natopljeni orasi mogu biti nežniji za stomak, smanjujući rizik od probave koje neki ljudi mogu iskusiti kada jedu sirove orahe. Za one sa osetljivim stomakom, ovo može promeniti stvari i omogućiti im da bez problema uživaju u orašastim plodovima.

Spisak hranljivih materija u orasima

Lista hranljivih materija koje se nalaze u orasima glasi kao hranljiva riznica: omega-3 masne kiseline, antioksidansi, vitamini i minerali.

Namakanje ne samo da olakšava apsorpciju ovih hranljivih sastojaka, već može i povećati njihovu moć. Omega-3 masne kiseline, poznate po svojim zdravim svojstvima za srce, lakše se apsorbuju kada se orasi namače, poboljšavajući kardiovaskularne prednosti. Antioksidansi postaju dostupniji, pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa i upale, dok vitamini i minerali doprinose poboljšanju opšteg zdravlja,.

Ukratko, uključivanjem natopljenih oraha u svoju ishranu, možete maksimizirati njihove prednosti. Tako postaju lakše svarljivi. Stručnjaci procenjuju da orahe treba potopiti 6 do 8 sati pre konzumacije kako bi se optimalno iskoristile sve njihove blagodeti. U proseku, zdrava osoba može da pojede 3 do 4 natopljena komada oraha, ili ne više od male šake oraha dnevno.

Većina ljudi voli da konzumira natopljene orahe kao užinu, ali možete ih dodati nekim jelima da biste iskoristili prednosti.

Izvor: danas.rs

Ilok, najistočniji grad u Hrvatskoj postaje sve popularnije odredište za kupovinu našeg stanovništva iz pograničnih delova Vojvodine, jer je pre svega jeftinija hrana, ali i gorivo.

Pre korone, građani Osijeka pronašli su svoju meku za šoping i dolazak do jeftinije hrane, kućnih potrepština i cigareta. Malo selo Bogojevo, čim se uđe u Srbiju, sa svega hiljadu stanovnika, brzo se pretvorilo u centar preprodaje ili što bi carinici rekli, „mravljeg šverca“.

Ubrzo je ovde niklo pet marketa, četiri specijalizovane prodavnice, četiri apoteke, dve menjačnice i nekoliko restorana.

Međutim, pandemija korone ovaj biznis je uništila za svega nekoliko dana, a nakon inflacije u Srbiji, građani su sada krenuli u drugom smeru.

Tako sada meštani Bačke Palanke i okolnih sela, ali čak i iz Novog Sada, sve češće odlaze u Ilok po namirnice, kao i da natoče rezervoar, jer je i gorivo značajno jeftinije.

– Sve je povoljnije nego kod nas gde te svaki dan dočeka nova cena. Više se niko ni ne čudi. Jedino su beli hleb i cigarete jeftiniji kod nas. Kad treba da kupim sir u Srbiji moram da napravim dobru strategiju gde pronaći nešto, a da se ne osećam opljačkanim. Slično je i sa ribom. Ovde dođemo, pokupujemo za nekoliko nedelja kao što bi otišli u šoping u Novi Sad. Sve je jeftinije od 20 odsto pa nadalje i uvek su neka sniženja, ali zaista sniženja. U Vukovaru su još bolji marketi, ali on je ipak malo dalje – kaže nam Nenad iz Čelareva.

Pokazuje nam sir koji je kupio u Iloku, ovaj hrvatski market ima lance prodavnica i u Srbiji, ali je iz nekog razloga isti ovakav sir kod nas skuplji za 20 odsto.

– Primeti se otkada su Hrvati u Evropskoj uniji da paze sa akcijama. Imaju jasna pravila kako se i na koji način oglašavaju akcije, ne možete recimo jedan proizvod spustiti cenu, pa dignuti, pa opet spustiti i reći da je to opet akcija, kao što se to kod nas radi – dodaje naš sagovornik.

Ilok je inače iznenađenje za putnike jer je neočekivano lepa varošica sa starim gradom, tvrđavom, dvorcem i jednim od najboljih vidikovaca na ovom delu Dunava, ali je opustošen odlaskom mladih ljudi, mahom u inostranstvo. Trenutno tu živi nešto više od 3800 ljudi, zvanično, a nezvanično, brojka je verovatno poraznija.

Ovde su putnici koji bi se kretali na relaciji od Osijeka do Novog Sada i obratno, obično stajali da kupe dobro vino, iločku graševinu i frankovku, ali sada se situacija menja. Kupuje se sve.

Prodavačica u marketu kaže da je i u Hrvatskoj sve poskupelo, pogotovo kada se prešlo na evro pre godinu dana pa su svi počeli da zaokružuju brojke, ali na više očekivano. Ipak, primećuje sve više mušterija iz Srbije.

– Mi smo odavde uvek išli u Bačku Palanku u kupovinu. Idemo i dalje jer je veće mesto, življe, ima i dobra pijaca, ali nikada nije bilo ovoliko ljudi iz Srbije kod nas. Neki čak dolaze iz Novog Sada. Mnogi koriste priliku kad ovuda prolaze da stanu i pre svega kupe hranu i sve što je potrebno za kuću. Koliko čujem kupuje se dosta i u Vukovaru – kaže ova prodavačica.

U Srbiji u marketima mleko ne može da se nađe ispod 150 dinara, u Hrvatskoj kada se preračuna evro, može i za oko 100, što je velika razlika. Jeftiniji su meso, jaja i sirevi. Ali i hemijski proizvodi. Jogurt koji u Srbiji košta 180 dinara u susednoj zemlji je 140 dinara.

Već je opevana priča o cenama ribe koje su kod nas za 15 do 20 odsto veće u odnosu na prošlu godinu. Navikli smo i da u Hrvatskoj imaju jeftiniju morsku ribu, ali to je sada slučaj i sa rečnom.

Za kilogram šarana kod nas treba da se uzdvoji oko 750 dinara, za očišćen u marketima 1.000 dinara, za kotlete ili šnicle 1.200 dinara. Dimljeni je čak 2500 dinara. Pre samo nekoliko godina svežeg šarana plaćali smo 400 dinara po kilogramu. U Hrvatskoj kilogram svežeg šarana ove zime košta oko 580 dinara, dok je tostolobik oko 600.

Juneće meso za gulaš od 400 grama u Hrvatsko je 430 dinara, dok je kod nas ovaj proizvod barem 100 dinara skuplji.

Ne treba zanemariti ni gorivo. Kod komšija su dizel i benzin 160 dinara po litri, u Srbiji je benzin 175, a dizel čak 195 dinara.

Milan Kovačević: Skupo meso i mleko je rezultatu uništenog stočarstva
Ekonomski analitičar Milan Kovačević kaže da ga ne čudi nova navika naših građana da odlaze na istok Hrvatske u kupovinu, jer se to uvek dešava kada se ovako jako pomere cene ka gore.

– Do sada se to najviše radilo sa punjenjem rezervoara automobila, a sada je kod nas poskupeo jedan širi asortiman robe u odnosu na okruženje. Do toga je došlo zato što smo imali veliku inflaciju i cene se uveliko narasle. Da bi se to sledilo davne su veće zarade i tako smo se podesili na našu štetu, na višem nivou cena. Kod nekog je ove cene pratila veća zarada, ali kod nekog i nije – rekao je Kovačević.

Ilok u Hrvatskoj sve popularnija destinacija za kupce sa srpskim tablicama - u čemu je tajna? 3
Popularna pumpa za putnike iz Srbije, foto: A. L./Danas
Kako smatra, kod nas su zarade i cene uvelike bile određene bez dovoljne analize, nagurali smo višu tražnju u periodu korone, otkada olako trošimo novce za razliku od drugih zemalja u okruženju, zapravo delimo pare. Sada smo ističe skuplji u regionu od zemalja poput Hrvatske, ali ih i dalje ne pratimo sa zaradama.

– Uvek se događalo da neka zemlja kada se razvija ide sa nižim zaradama, kao što smo mi zbog malih plata, bili privlačni stranim ulagačima, a to je davalo i mogućnost da se zadrže niže cene. Ovo povećanje će nas sada koštati, na mnogo teži način ćemo pokušati da dostignemo privredni rast koji nam je potreban. Ove godine moraćemo inflaciju dovesti u neki red, tek pred kraj godine možemo se nadati nižoj infilaciji kao što je u ostalim zemljama – nastavlja naš sagovornik.

Hrvatska je kako objašnjava, u zadnje vreme dobila dosta snažan finasijski podsticaj od Evropske unije. Prvo su njihove cene otišle na gore kada su prešli na evro, ali u zadnje vreme su novci iz EU pomogli da se podstakne domaća privreda.

Sa druge strane, mi smo kako ističe, naročito hranu zapustili i dopustili da cene previše porastu.

Kako smatra Kovačević, nama se može dogoditi da nam smanje i ovu pomoć što smo dobijali iz EU, pa je dosta teško sve prognozirati, ali postoji već nekoliko jasnih rizika u ovoj godini, uz činjenicu da su kamate u Hrvatskoj mnogo povoljnije nego kod nas.

– Globalno se može dogoditi veliki problem sa transportom robe, kao što smo imali ranije. Drugi je problem što mogu da nam počnu propisivati određene penale zbog toga što ne idemo na zelenu proizvodnju ili izričito za neke druge stvari. Nemačka daje naznake da neće dalje padati i da će se početi popravaljati, što bi za nas bilo dobro. Naš je veliki rizik što smo već dosta pali sa agrarom, naročito stočarstvom, a klimatski uslovi se menjaju. Biće nam teško vratiti se na dobar prinos. Mi smo sa 1,5 miliona krava spali na 700.000 i tu je odgovor zašto nam je skupo meso i mleko – izjavio je Kovačević.

Izvor: danas.rs