Sombor.info

Ukoliko planirate da se preselite u neku od evropskih zemalja, lista koju je kreirala kanadska imigraciona agencija može da vam pomogne pri odluci, a donosi listu država u Evropi gde je najlakše, ali i najteže dobiti državljanstvo.

Ako imate sreće da radite na daljinu, postoji mnoštvo zemalja koje nude digitalne nomadske vize. Ipak, ako želite da se preselite u neku od evropskih zemalja, možda ćete morati da idete klasičnim putem sticanja državljanstva, a u nekim evropskim zemljama to je lakše reći nego učiniti.

Kanadska imigraciona agencija CanadaCIS objavila je istraživanje o tome za koje je zemlje širom kontinenta najlakše (i najteže) dobiti državljanstvo. Analizirali su podatke o imigraciji Eurostata od 2009. do 2021, gledajući procente uspešnih prijava za nerezidente EU, prenosi Klix.ba.

Dakle, koja zemlja prihvata najveći procenat nerezidenata EU? To bi bila Švedska, koja ima stopu prihvatanja od 9,3 odsto, više nego dvostruko od proseka EU. S obzirom na to da je to jedna od najsrećnijih zemalja Evrope i sveta, a nedavno je proglašena i najboljom zemljom za život, nije iznenađenje da ljudi žele da se presele tamo, niti da su tako dobrodošli.

Ipak, nije svugde tako lako dobiti državljanstvo, posebno u Estoniji. Država severoistočne Evrope ima najnižu stopu prihvatanja državljanstva, od samo 0,6 odsto. Međutim, blisko je prate ostale baltičke države – Letonija je na trećem mestu sa samo 0,7 odsto, a Litvanija na četvrtom sa 0,8 odsto.

Ovo je 10 evropskih zemalja gde je najlakše dobiti državljanstvo:

Švedska

Norveška

Holandija

Portugal

Island

Irska

Rumunija

Velika Britanija

Belgija

Finska

Ovo je 10 evropskih zemalja gde je najteže dobiti državljanstvo:

Estonija

Letonija

Češka

Litvanija

Austrija

Lihtenštajn

Slovačka

Slovenija

Nemačka

Danska

Izvor: nova.rs

Danas se svi trude da budu savršeni roditelji.

Od momenta začeća oni postaju robovi ideje da se ni u čemu ne sme pogrešiti. Sugerisano im je da svaka, pa i najmanja greška pravi tektonske poremećaje u životu deteta.

Roditelj danas mora da bude potpuno posvećen i da ostavi svoj život na oltaru najzdravije ishrane, novih metoda, ergonomskih igračaka. On ne sme nikad da posumnja u sebe, ni da pomisli da nije dorastao ulozi koja ga je snašla. Nedostojno je da posle nekoliko neprospavanih noći ili usred višesatne dreke poželi da odustane i vrati se u svoj prethodni život, samo da poželi, samo na jedan tren, iako sad, zbog tog trena, opet neće spavati par dana jer će ga pojesti griža savesti.

Evo zato nekoliko teza kao prilog za savršeno roditeljstvo.

Savršeni roditelj bi trebalo da se zabrine ako (je/se) njegovo dete:

* svakoga dana, po ceo dan, potpuno čisto

* redovno rasprema sobu, ne ostavlja iza sebe prljave sudove, peškire i čarape; istovremeno se čudi jer to nekome baš sad smeta,

* nikada ne svađa, ne dokazuje da je u pravu ili je žrtva strašne nepravde,

* nikada nije došlo iz škole sa objašnjenjem da je loša ocena nastala zato što je nastavnik dao zadatke iz gradiva koje nije predavao, ili sa utehom da su svi uradili loše, a ono nije najgore, čak je i onaj što uvek sve zna i koji je kontrolni đak za celo odeljenje (onaj za koga roditelji uvek kažu: kako on može, a ti ne možeš) dobio četvorku, što, naravno, znači da je kontrolni neuradiv za normalno biće,

* nikada ne laže, bar u pokušaju,

* nikada ne kasni, naravno, uvek sa razlogom, ne svojom krivicom, i zaprepašćeno je dramom koju pravite,

* voli sve da jede i ne buni se, srče bez protesta, nikada ne traži hamburger i prednost daje spanaću, a ne pici, jer razume principe zdrave ishrane,

* prihvata i poštuje sve savete izrečene blagim tonom zato što uvažava iskustvo i dobru nameru roditelja, a istovremeno ne pokazuje znake neizdrža, dosade, ne zeva i ne govori da mora ovog trenutka da počne sa učenjem,

* baš nikada nije poželelo da bude dete nekih boljih roditelja od vas, pa da bude srećno,

* želi da provodi vreme sa vama, a ne sa drugarima, odrekne se blejanja oko zgrade jer mu je draže da bude u krugu porodice,

* uvek vam sve govori jer razume da boljeg prijatelja od vas ne može imati,

* na pitanje ko mu je idol, navede jednog od roditelja, a ne omiljenu zvezdu,

* priča tiho, izgovara cele rečenice bez grimasa, mahanja rukama, lupanja vratima, demonstrativnog ustajanja, pevanja dok mu nešto pričate, cupkanja i nameštanja frizure…

Stvarno se treba zabrinuti ako vaše dete ne radi ovakve stvari. Dva su moguća uzroka.

Prvi je u roditeljima koji verovatno lažu jer sva deca rade ovo, samo to retko ko priznaje, nego se jede u samoći i misli da su svi bolji od njega, i pita se čime je to zaslužio, u čemu je pogrešio, pa da njegovo dete bude najgore.

Ima i onih roditelja čija deca stvarno ne rade ništa od ovoga, ali oni treba da odgovore sebi da li gaje dete ili sopstvenu sujetu. Kada će njihovo dete biti dete? Da li je to dete ili njihova potreba da budu savršeni… što znači da nisu, jer da jesu, ne bi preko deteta peglali sopstvene biografije.

Drugi uzrok je možda i u detetu. Ako dete u poslednje vreme radi nešto iz bar tri pobrojane teze, stvarno treba da se zabrinete. Sigurno je nešto zabrljalo, pa sad vadi fleke dok oluja ne prođe, piše Zelena učionica.

Na Dunavu na kome se beleže visoki vodostaji, na snazi je redovna odbrana od poplava.

Na mernoj stanici Bogojevo nivo velike reke je 625 centimetra i narednih dana se očekuje popuštanje poplavnog talasa. Dunav bi do petka trebalo da se spusti ispod granice redovne odbrane od poplava koja je kod Bogojeva šest metara.

RHMZ je saopštio da je Dunav u opadanju do Bačke Palanke, a nizvodno u stagnaciji.

Za manje od 24 sata na srpskim putevima stradale su tri muške osobe, a u sve tri nesreće vozila su završila potpuno smrskana. Prvo je u utorak oko 21.50 sati život izgubio jedan tinejdžer (18), a sledećeg jutra u sredu oko devet sati stradao je muškarac (44)! Međutim, tragedijama tu nije bio kraj, pa je oko 14 sati u sredu život izgubio još jedan mladić (18).

Kobne večeri u utorak dvojica drugara vozila su se „pežoom“ na putu iz Čonoplje ka Somboru.

Prema prvim informacijama, odjednom je vozač automobila (19) izgubio kontrolu nad volanom, sleteo sa kolovoza i udario u drvo pored puta.

- Vozilo je bilo potpuno smrskano. Ubrzo su stigli vatrogasci koji su sekli kola kako bi izvukli tinejdžere. Lekari su odmah pokušali da reanimiraju suvozača, ali mu nije bilo spasa. Vozač je prevezen u bolnicu sa teškim povredama i lekari se bore za njegov život - navodi jedan od vozača koji su se našli na licu mesta.

Povređeni mladić je imao probnu dozvolu, ali se sumnja da je vozio neprilagođenom brzinom, kao i da su uslovi na putu bili loši.

- Udar u drvo je bio jak, verovatno od prevelike brzine. Osim toga, bilo je maglovito, a put je bio pun blata jer su okolo njive do kojih se voze traktori. Sve to je zahtevno i za iskusnog vozača, a kamoli za nekog sa probnom dozvolom - navodi očevidac.

Za manje od 24 sata život je izgubio još jedan tinejdžer, koji je, takođe, imao 18 godina.

Prema prvim informacijama, vozač (18) „renoa klio“ sudario se sa autobusom kod sela Pakovraće.

Prednji deo vozila je završio potpuno smrskan i momku nije bilo spasa, dok je njegov suvozač prevezen u bolnicu sa povredama.
Treća tragedija desila se u sredu, kada je stradao jedan muškarac (44) na putu prema Iriškom vencu, kod Sremske Kamenice.

Prema nezvaničnim informacijama, do tragedije je došlo kada je automobil za čijim je volanom bio stradali krenuo u krivini da pretiče kamion sa prikolicom.

- Počeo je da ga obilazi, ali kada su došli do suženja, isti kamion je u punoj brzini naleteo na automobil. Od siline udarca auto je naleteo na brdo pored puta i ispao mu je ceo motor. Nesrećni vozač je stradao na licu mesta - ispričao je jedan svedok za medije.

Kako je dodao, vozilo poginulog čoveka je bilo toliko slupano da su vatrogasci morali da ga seku kako bi izvukli njegovo telo.

Vozač kamiona prošao je sa lakšim povredama.

Na Instagram stranici 192 osvanula je i fotografija stravične nesreće ispod koje su se nizali i komentari građana, među kojima je jedan korisnik naglasio da je stradao doktor, otac tri devojčice.

Izvor: alo.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 04. januara, organizuje prvu ovogodišnju akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je šest vozača, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan, a zbog nasilničke vožnje dva vozača, saopštila je Policijska uprava u Somboru.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe lakše povređene. Zbog nasilničke vožnje zadržana su dva vozača.

Na području opštine Apatin zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je šest osoba lakše povređeno.

Napisano je 86 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 326 prekršajnih naloga.

Tinejdžer (18) poginuo je u saobraćajnoj nesreći koja se kasno noćas dogodila kod Sombora.

Prema prvim informacijama, on je poginuo na licu mesta, a u trenutku nesreće nalazio se na mestu suvozača. Vozač automobila zadobio je teške telesne povrede.

O tome koliko je stravična bila nesreća svedoči i samo vozilo, koje nakon udarca izgleda neprepoznatljivo.

Od karoserije automobila ostalo je svega nekoliko iskrivljenih delova. Automobil je potpuno "zgužvan" od siline udarca.

Vozilo je takođe ostalo i bez točkova.

Zasad nije poznato kako je došlo do nesreće.

Izvor: blic.rs

Džin, rum, viski, vino, pivo... Ovo su samo neka od pića koja se mogu naći na alkoholnom meniju. Svi sa različitim ukusima, mirisima, sastojcima i merama, a samim tim i sa različitim procesima u delovanju organizma
U doba praznika, kada se nažalost najviše konzumiraju nakon čega se sedne za vožnju, bitno je znati koliko koje piće se zadržava u vašem organizmu, te sem što rizikujete da napravite sudar, možete da dobijete i visoku kaznu.

U odnosu na to koliko dugo alkohol traje u organizmu, generalno je to između 10 i 19 sati, ali će zavisiti od mnogih faktora, uključujući da li je u pitanju fermentisano ili destilovano piće, unos hrane itd. „Osobi sa nivoom alkohola u krvi od 1 g/l može biti potrebno između šest i 10 sati da nivo alkohola u krvi padne ispod maksimalno dozvoljenog nivoa.

Čak i ispod zakonske granice, rizik od nesreće može već biti povećan. Zbog toga je najbolje izbegavati vožnju nakon konzumiranja bilo koje količine alkohola. Jedina zaista sigurna stopa je 0,0 g/l. “kaže DGT. Koji faktori utiču? Alkohol se konzumira oralno. To jest, počinje u ustima da se kreće u jednjak, a zatim u stomak (tanko crevo). Što se tiče njegovih efekata, važno je napomenuti da vrsta pića nije jedini odlučujući faktor.

Pre svega, ključna tačka je unos hrane. Odnosno, prisustvo hrane u stomaku odlaže dejstvo pića jer sporije dospevaju u tanko crevo. Pun stomak može čak smanjiti koncentraciju alkohola za 25%. Naprotiv, prazan stomak brže apsorbuje. Isto se dešava i sa potrošnjom vode. Tu su i genetski faktori (sposobnost metabolizma metanola), pol (to više utiče na žene), godine, koliko brzo pijete, između ostalog.

Apsorpcija varira u zavisnosti od pića Uz ovu pozadinu, odgovor na to da li vreme apsorpcije alkohola varira u zavisnosti od konzumiranog pića je potvrdan. Štaviše, destilati su pića koja se najbrže apsorbuju i njihovo mešanje sa slatkim bezalkoholnim pićima ubrzava povećanje nivoa alkohola. Ovo, za razliku od fermentisanih. Sve zavisi od nivoa koncentracije alkohola u različitim vrstama pića (nivo etanola). Na primer, vino ima 20%, a pivo između 3 i 8%, na primer.

Zajedničko im je to što se sva alkoholna pića stvaraju iz procesa voća ili žitarica. Sa svoje strane, destilat se, kao što mu ime kaže, proizvodi destilacijom prethodno fermentisanog pića. Proces se ponavlja i unutar ovog se sastojci mogu dodati da mu daju ukus.

U međuvremenu, pića kao što su vino, pivo, šampanjac, jabukovača ili vermut su ona koja postižu fermentaciju kroz proces sa šećerom ili žitaricama i postaju alkohol zahvaljujući hemijskoj reakciji koju generiše kvasac. Dakle, ako planirate da pijete za praznike, bolje se uputite taksijem ili sa nekim prijateljem koji više voli da popije sok ili kiselu vodu.

Izvor: sd.rs

Direktorka beogradske Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Diana Reketić je kazala da je razvoj tehnologije doneo i nove oblike poremećaja ponašanja koji, kako je dodala, dobijaju karakteristike zavisnosti.

Proteklih godina primećuje se značajan porast broja zavisnika od kockanja i klađenja i psihoaktivnih supstanci, rekla je ona.

Kazala je da se Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, referentna ustanova zdravstvenog sistema Srbije bavi prevencijom i lečenjem svih oblika hemijskih i nehemijskih (bihejvioralnih) zavisnosti.

„Pacijenti najčešće traže pomoć zbog zavisnosti od alkohola, opijata, kanabinoida, stimulativnih supstanci, sedativa, kombinacije raznih psihoaktivnih supstanci – tzv. toksikomanski obrzac zavisnosti kao i zbog patološkog kockanja i klađenja“, precizirala je ona.

Prma njenim rečima, proteklih godina primećuje se značajan porast bihejvioralnih zavisnosti – patološko kockanje, klađenje, kao i zloupotreba i zavisnosti od stimulativnih psihoaktivnih supstanci (kokain, amfetamini) često u kombinaciji sa alkoholom.

„Trendovi porasta zloupotrebe i zavisnosti od stimulativnih psihoaktivnih supstanci u našoj zemlji prate trendove koji se dešavaju i u drugih zemljama regiona i Evropske unije“, rekla je ona.

Raketić je istakla da je razvoj tehnologije i novih oblika komunikacije interneta, društvenih mreža…podstakao nove oblike zavisničkog ponašanja.

„Ranija zabava i novina kao što su online igrice, ‘chat room-ovi’, društvene mreže i online kockanje kod brojnih ljudi su doveli do poremećaja ponašanja koja su ranije svrstavani u poremećaj kontrole impulsa“, kazala je ona.

Prema njenim rečima, sada dobijaju karakteristike zavisnosti sa tipičnim simptomima – žudnja, nemogućnost prekidanja uz psihičke, fizičke i socijalne posledice.

U ustanovi, kako je kazala, je i Centar za mlade koji kroz sistem Dnevne bolnica i rehabilitacionih grupa primenjuje programe za lečenje hemijskih i nehemijskih zavisnosti kod mladih.

„Program smo značajno ojačali kadrom i prostorom, u sklopu Centra za mlade je i Program za lečenje zavisnosti od interneta – najčešće su u pitanju video igrice“, kazala je Raketić.

Iako se u ovoj ustanovi leče zavisnici od 16 godina pa naviše, istakla je da se povremeno primaju i deca od 15 godina, kada postoji potpuno razvijen obrzac zavisnosti, i, kako je je dodala, to su uglavnom u pitanju bili opijati.

„Najmlađi zavisnik koji se leči u našoj ustanovi ima 15 godina i nažalost se radi od opijatskoj zavisnosti, odnosno intravenoznom uzimanju heroina“, rekla je ona.

Izvor: danas.rs

Evo kako stvarno izgleda srpski san u Nemačkoj iz ugla naše medicinske sestre koja se preselila tamo.

Medicinska sestra u Nemačkoj – to je proteklih decenija bila životna želja mnogih koji su radili u zdravstvu u Srbiji. Nada da će tamo naći bolji život i bolju platu za svoj rad odvela je sa ovih prostora hiljade i hiljade stručnjaka. Među njima je i Dajana Zorić, medicinska sestra iz Šapca koja je sa 24 godine otišla u Nemačku i tamo je šest godina. Ona sada za Nova.rs priča da li je posao i život tamo ostvarenje snova, kako svi misle, ili je istina malo drugačija…

„Iskrena da budem, nikada nisam imala u planu da odem iz Srbije, jako volim svoju zemlju i u tim godinama kada su svi govorili o odlasku u inostranstvo, kada se to posle školovanja pojavilo kao opcija, nisam imala takve ambicije. Tek kada sam se zaposlila, posle poznanstva i intenzivnog druženja sa ambicioznim, školovanim i inteligentnim ljudima, počela sam duhovno da odrastam i da bolje sagledavam stvari oko mene.“

Ekonomsli razlozi nisu bili presudni, kaže, posebno zbog toga što je imala stalan posao, obezbeđen stambeni prostor i dodatna primanja, ali…

„Prosto sam videla da mi Srbija jednog dana neće pružiti ono što zaista želim. Isto tako svakim danom sve veća nestabilost u zemlji i neozbiljnost celog sistema su me naterali da još jednom razmislim o svom putu i mislim da nisam pogrešila.“

Od odluke da ode do novog posla – devet meseci

Dajana priča šta je bio prvi korak posle te odluke.

„Svakako je za mene to bio jezik jer je to najznačajnija stavka. U novembru sam krenula na časove nemačkog, polagala sam stepen po stepen i u junu sam završila i položila B1 na Goethe institutu u Beogradu. Za to vreme sam stupala u kontakt sa poslodavcima, agentima, ljudima koji su već u Nemačkoj. Olakšica za mene bila je ta što imam papire Evropske unije jer sam rođena u Hrvatskoj, pa samim tim nije bilo dugog čekanja oko vize i radne dozvole“, priča Dajana i dodaje da joj je bila potrebna prevedena i overena dokumentacija da bi odradila nostrifikaciju diplome i to je sve.

Ta neophodna dokumenta su, kako kaže, diploma, licenca, potvrda o položenom stručnom ispitu, pripravničkom stažu, svedočanstva iz srednje škole, potvrde o radu i radnom stažu. Sve to je trebalo da olakša proces priznavanja diplome.

„U avgustu mesecu sam obavila prvi razgovor u klinici gde sam konkurisala za posao, a u septembru sam počela da radim. Znači, sve ukupno vreme od kako sam rešila da dođem do momenta kada sam počela da radim, uz učenje jezika, jeste oko devet meseci.“

Dajana ističe da je odmah našla posao u struci.

„Samo pod tim uslovom sam i htela da odem, da budem medicinska sestra u operacionoj sali/instrumentarka, što sam radila i u Srbiji.“

Nije baš med i mleko

A koji je bio utisak kada je došla tamo?

„Kada bih rekla da sam bila najsrećnija na svetu, verovatno bih lagala. Čovek koji ostavi sve iza sebe, a to nije malo, kada cela porodica ostane, i dođe u mesto gde nikoga ne poznaje, gde jezik ne razume savršeno, nije baš med i mleko. Naravno, kada znamo cilj zbog kojeg smo došli, kada smo vredni i marljivi i trudimo se da svaki dan budemo uspešniji u onome što radimo i damo sve od sebe da uspemo, taj uspeh je onda zagarantovan. Ja mogu reći da sam uspešna, mnogo uspešnija nego što bih sa ovim kvalifikacijama bila u Srbiji.“

Naša sagovornica otkriva i na šta se najteže navikla.

„Ljudi su robovi svojih navika i one se uz mali klik u glavi mogu promeniti. Ispijanja kafe svaki dan posle posla mi je u jednom momentu nedostajalo, ali sada shvatim da je ta moja navika u stvari bila pogrešna. Nekako sam mislila da zaista imam puno prijatelja, ali sam shvatila da imam možda samo dva ili tri, iako su mi ostalih 30 u početku nedostajali i smatrala sam da se bez njih ne mogu navići. Sada imam neke druge navike, da pijem kafu u miru, da uz to čitam knjigu ili novine i smatram to ispravnijim.“

A šta joj je prijalo kao promena?

„Najviše mi je prijao osećaj sigurnosti, a to se već posle par plata oseti, uređeniji sistem, važenje istih pravila za sve, što je svakako neizostavno na ovom spisku. Isto tako moram reći da su, recimo, ulice, izletišta, reke, jezera puno čistiji i uređeniji. Za mene je Srbija najlepša zemlja, Zlatibor najlepša planina, ali realnost je da se ovde planine ne urbanizuju, ulice se čiste, priroda se čuva. Onaj ko radi suprotno bude kažnjen, a ne dobija milione evra gradeći stanove bez građevinske dozvole.“

Plata 10 puta veća

Dajana sada radi kao medicinska sestra u operacionoj sali, tj. instrumentarka u Uniklinik Augsburg. To joj je prvo i jedino radno mesto i, kako kaže, za sada ga ne bi menjala.

„I te kako imam pogodnosti koje dobijam od klinike – moje dete ima obezbeđen vrtić, radno vreme je samo prva smena bez dežurstava, svaki vikend je slobodan, 13. plata, novac za godišnji odmor i kada sam bolesna. Razlika u bruto plati je svakako više nego desetostruka, barem u tom momentu kada sam ja otišla iz Srbije, jer sam imala 40.000 dinara, što je oko 350 evra. Radim osam sati dnevno, od ponedeljka do petka, što je apsolutno prilagođeno mojim potrebama, kao i potrebama mog deteta. I da se razumemo, takvo radno vreme treba da se zasluži, a zaslužuje se samo ako ste vredni i ako se vaš trud vidi.“

Dajana takođe priča da li je u Nemačkoj i dalje raj za medicinske radnike, ali i šta bi volela da je znala unapred pre nego što je otišla tamo.

„Sve to zavisi od toga šta čovek očekuje od rada u inostranstvu. Ekonomski da, naravno, ali recimo, kada sam radila u Srbiji desilo se da ceo program bude gotov u 12 sati, pa do dva sata pijemo kafe, čega ovde nema. Isto tako se desilo da radimo i do četiri, pet popodne umesto do dva, i to bez pauze, čega ovde isto tako nema. Mora se naći balans, ne postoji idealno, nigde nije idealno, ali ukoliko znamo svoj cilj i spremni smo da istrajemo, i te kako će se isplatiti. Pre nego što sam otišla žao mi je što nisam znala koliko je zapravo nemački jezik težak i da ta diploma B1 sa kojom sam došla koja je za mene bila ogromna u stvari ne znači mnogo. Ovde ima dosta stranaca, dosta ljudi koji ne pričaju gramatički tačno ili pričaju i previše gramatički tačno da ne možete da ih razumete.“

U Nemačkoj svako živi svoj život

Dajana priča i kako izgleda njeno slobodno vreme van posla.

„Najviše slobodnog vremena provodim sa svojim detetom, odlazim na izlete i putovanja, dosta čitam. Što se tiče druženja, to se svodi na jedan izlazak mesečno sa koleginicama jer svako živi svoj život. Ako je neko nekome potreban, pozvaće ga, a čisto onako da bi trošio vreme samo pričajući – i ne baš. Moram reći da meni to sada trenutno odgovara. Koliko god da volim duženje, nekada je previše ljudi, prevelik protok informacija nepotreban. Najbolje drugarice mi žive u Srbiji, s vremena na vreme popijemo vajber kafu, a ja sam minimum četiri puta godišnje u Srbiji, uz to dolazim često i vikendom tako da mi duženje ne nedostaje.“

Ne propušta bitna dešavanja u Srbiji poput koncerata koji je zanimaju, proslava matura, rođendana.

„Sat vremena leta i avionska karta su minimum što sebi odavde mogu da priuštim. Nekada odem vikendom na Zlatibor kada ima snega i kad se uželim kačamka. Nisam i neću zapostaviti Srbiju.“

A kakvi su Nemci, ima li druženja ili su zaista hladni, kakvi su na poslu?

„Moje kolege Nemci su veoma divni ljudi, najviše su mi pomogli da prebrodim svoje početničke krize i veoma sam im zahvalna. Nemci su većinom hladni, ali pravih Nemaca je sve manje i manje, pa se i kultura ovde pomalo menja. Komšije Nemce nažalost nemam, od šest stanova u zgradi nema nijednog Nemca.“

Izvor: nova.rs