Džin, rum, viski, vino, pivo... Ovo su samo neka od pića koja se mogu naći na alkoholnom meniju. Svi sa različitim ukusima, mirisima, sastojcima i merama, a samim tim i sa različitim procesima u delovanju organizma
U doba praznika, kada se nažalost najviše konzumiraju nakon čega se sedne za vožnju, bitno je znati koliko koje piće se zadržava u vašem organizmu, te sem što rizikujete da napravite sudar, možete da dobijete i visoku kaznu.
U odnosu na to koliko dugo alkohol traje u organizmu, generalno je to između 10 i 19 sati, ali će zavisiti od mnogih faktora, uključujući da li je u pitanju fermentisano ili destilovano piće, unos hrane itd. „Osobi sa nivoom alkohola u krvi od 1 g/l može biti potrebno između šest i 10 sati da nivo alkohola u krvi padne ispod maksimalno dozvoljenog nivoa.
Čak i ispod zakonske granice, rizik od nesreće može već biti povećan. Zbog toga je najbolje izbegavati vožnju nakon konzumiranja bilo koje količine alkohola. Jedina zaista sigurna stopa je 0,0 g/l. “kaže DGT. Koji faktori utiču? Alkohol se konzumira oralno. To jest, počinje u ustima da se kreće u jednjak, a zatim u stomak (tanko crevo). Što se tiče njegovih efekata, važno je napomenuti da vrsta pića nije jedini odlučujući faktor.
Pre svega, ključna tačka je unos hrane. Odnosno, prisustvo hrane u stomaku odlaže dejstvo pića jer sporije dospevaju u tanko crevo. Pun stomak može čak smanjiti koncentraciju alkohola za 25%. Naprotiv, prazan stomak brže apsorbuje. Isto se dešava i sa potrošnjom vode. Tu su i genetski faktori (sposobnost metabolizma metanola), pol (to više utiče na žene), godine, koliko brzo pijete, između ostalog.
Apsorpcija varira u zavisnosti od pića Uz ovu pozadinu, odgovor na to da li vreme apsorpcije alkohola varira u zavisnosti od konzumiranog pića je potvrdan. Štaviše, destilati su pića koja se najbrže apsorbuju i njihovo mešanje sa slatkim bezalkoholnim pićima ubrzava povećanje nivoa alkohola. Ovo, za razliku od fermentisanih. Sve zavisi od nivoa koncentracije alkohola u različitim vrstama pića (nivo etanola). Na primer, vino ima 20%, a pivo između 3 i 8%, na primer.
Zajedničko im je to što se sva alkoholna pića stvaraju iz procesa voća ili žitarica. Sa svoje strane, destilat se, kao što mu ime kaže, proizvodi destilacijom prethodno fermentisanog pića. Proces se ponavlja i unutar ovog se sastojci mogu dodati da mu daju ukus.
U međuvremenu, pića kao što su vino, pivo, šampanjac, jabukovača ili vermut su ona koja postižu fermentaciju kroz proces sa šećerom ili žitaricama i postaju alkohol zahvaljujući hemijskoj reakciji koju generiše kvasac. Dakle, ako planirate da pijete za praznike, bolje se uputite taksijem ili sa nekim prijateljem koji više voli da popije sok ili kiselu vodu.
Izvor: sd.rs
