Sombor.info

Rekonstrukcija jedne od najstarijih institucija kulture sa izuzetnim kulturno – istorijskim značajem za Grad Sombor i srpski narod u celini uspešno je završena.

Radovi su podrazumevali sanaciju i adaptaciju spolјašnje fasade zgrade, te zamenu stolarije, oluka i postavlјanje dekorativne rasvete. Pored toga, uređeni su unutrašnji zidovi čitaonice i rekonstruisani podrumski otvori.

Vrednost radova je iznosila 35 miliona dinara a sredstva za realizaciju projekta su obezbedili Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Grad Sombor.

Sredstvima odobrenim od strane Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo po Konkursu za izgradnju, održavanje i opremanje zdravstvenih ustanova u 2023. godini, zanovlјena je celokupna oprema na Odelјenju za fizikalnu medicinu koja je stara preko 35 godina. Ukupna vrednost celokupne opreme je 2.924.300,00 dinara.

U julu mesecu ove godine isporučena je oprema Odelјenju za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju koje se nalazi se u selu Bezdan i u kojem se primenjuju: elektro, kinezi, termo, magneto, krio, laser, radna terapija, hidro i hidro kinezi terapije. U svom sastavu ima stacionar sa 80 bolničkih kreveta, ambulantni blok i terapeutski blok sa dva bazena sa termalnom vodom. U proseku dnevno u stacionarnom delu je hospitalizovano 60-80 nepokretnih i teško pokretnih pacijenata dok kroz ambulantni deo prođe između 110-130 pacijenata.

Tom prilikom Odelјenje je dobilo: Aparat za lasero terapiju, Aparat za ultrazvučnu terapiju sa dodatnom Handsfree sondom i Trakcioni uređaj.

Pre nekoliko dana, po istom konkursu, isporučena je oprema Odseku za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ranu rehabilitaciju koje se nalazi u sklopu bolničkog kompleksa u Somboru na Vojvođanskoj ulici. U Odseku se primenjuju: elektro, kinezi, termo, magneto, krio i radna terapija. U dve smene, kroz ove ambulante, dnevno prođe oko 100-120 pacijenata. To su bolesnici koji nemaju potrebu za hidro tretmanima i/ili nemaju potrebu da budu smešteni u stacionar u Bezdanu. Osim njih tu su pacijenti koji su hospitalizovani na ostalim Odelјenjima naše ustanove a imaju potrebu za ranom rehabilitacijom.

Odseku je isporučen: aparat za TENS terapiju, dva aparata za terapiju sa galvanskom strujom, magnet sa solenoidom prečnika 30cm i prostirkom, laser sa skenirajućom sondom, aparat za terapiju sa diodinamičkim strujama, aparat za kombinovanu elektro terapiju i ultrazvučni aparat sa sondom 3MHz/5cm2.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 188. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 7 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće je usvojilo Godišnji plan raspisivanja Javnih konkursa koji su od javnog interesa za grad Sombor u 2024. godini. Odlukom o budžetu Grada Sombora za 2024. godinu, opredelјena su sredstva za konkurse za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja, na teritoriji Grada Sombora za konkurse: Finansiranje i sufinansiranje projekata, programa i manifestacija u kulturi; finansiranje i sufinansiranje projekata za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicije; Javni konkurs za realizaciju Lokalnog akcionog plana (LAP) za mlade u 2024. godini; Javni konkurs za realizaciju LAP-a za decu u 2024. godini; Konkurs za sufinansiranje programa u oblasti sporta u 2024. godini; Javni poziv za realizaciju LAP-a Roma u 2024. godini; Sufinansiranje projekata udruženja iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite; Javni poziv za dodelu sredstava za finansiranje ili sufinansiranje programa udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina ili zajednica na teritoriji grada Sombora i Javni poziv za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja.

Gradski većnici su utvrdili Predlog zaklјučka za usvajanje teksta 4. Javnog poziva za kupovinu kuća odnosno stambenih jedinica na teritoriji grada Sombora, za rešavanje stambenih potreba korisnika projekta „Kuće za bolјu budućnost u Somboru“ – ponovlјeni poziv.

Grad Sombor je u saradnji sa Centrom za socijalni rad Sombor, Savezom romskih NVO Zapadnobačkog upravnog okruga i NVO „Ženska alternativa“ Sombor, učestvovao na programu „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“ koji realizuje Evropska unija i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge. Kroz projekat i javni poziv odabrano je deset porodica koje će biti stambeno zbrinute a koje dolaze iz tri ranjive društvene grupe: žene žrtve porodičnog nasilјa, Romi i mladi koji napuštaju sistem socijalnog staranja. Kuće za odabrane porodice biće kuplјene u selima u okolini Sombora, a svaka će biti i rekonstruisana kako bi zadovolјila uslove socijalnog stanovanja koje propisuje zakon. Pravo učešća po ovom javnom pozivu imaju vlasnici nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Grada Sombora. Dodatne informacije o javnom pozivu mogu se dobiti u Odelјenju za privredu, Odseku za LER i podršku ulaganjima i Odelјenju za društvene delatnosti lično, putem telefona 025/468-160, kao i elektronskom poštom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Na 188. sednici, članovi Gradskog veća su usvojili usklađeni finansijski plan namenjen za realizaciju programa participativnog budžetiranja projekata u srednjim školama na teritoriji grada Sombora, kao i finansijski plan namenjen za realizaciju programa participativnog budžetiranja projekata u mesnim zajednicama sa teritorije Grada.

Sneg od 8. januara.

Republički hidrometeorološki zavod objavio je prognozu za januar u kojoj se navodi da će najveća temperatura biti početkom meseca, 16 stepeni, dok će najhladnije biti 13. januara, kada će temperatura biti minus tri stepena.

Sudeći prema dugoročnoj, mesečnoj prognozi, sneg će u Beogradu padati od 8. do 12. januara, da bi se ponovio 16. i 17 januara, kao i 19. i 20. januara.

U Beogradu će najviše temperature ići do 16 stepeni i to početkom januara, da bi posle usledio pad dnevnih tempetatura. Najniža dnevna temperatura ići do -3 stepena, 13. januara.

Za Niš se prognozira slična temperatura kao i u Beogradu.

Maksimalna će biti 12 stepeni, 1. januara, a minimalna minus pet stepeni – 13. januara.

U Novom Sadu će prema ovoj prognozi najveća temperatura biti početkom meseca, 12 stepeni, dok će najniža biti 13. januara – minus pet stepeni Celzijusa.

Januar 2024. biće blaži i vlažniji, navodi RHMZ u svojoj sezonskoj prognozi, a slabi ili umereni jutarnji mrazevi očekuju se tokom treće dekade januara.

Srednja minimalna temperatura vazduha u januaru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.5ºS u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost januarske srednje minimalne temperature vazduha oko 0.7ºS.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u januaru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.5ºS u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom januara biće oko 6.4ºS.

Mesečna suma padavina tokom januara biće iznad višegodišnjeg proseka u većem delu Srbije sa vrednostima za 5 mm do 10 mm višim, a u Jugozapadnoj Srbiji i Timočkoj Krajini za 10 mm do 20 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini januarska suma padavina iznosiće oko 55 mm, najavljuje RHMZ.

Zadržati privatnost na internetu postaje sve izazovniji zadatak, a kao rešenje se često nameću VPN usluge. U nastavku ćete saznati šta je tačno VPN i kako on radi, kao i za koje svrhe se najčešće koristi.

Kako radi VPN je najbolje razumeti kroz analogiju: Majka vas šalje da odnesete torbu rođaku, ali pod jednim uslovom – ne možete da pogledate šta je u torbi ni u jednom trenutku. Nakon što predate torbu rođaku, rođak je otvara, zatiče spisak za kupovinu i odlazi u prodavnicu. Posle 30 minuta završava kupovinu i šalje vam torbu nazad, opet pod uslovom da ne možete da gledate unutra. Vi vraćate torbu majci, ona je otvara i očekivano, pronalazi stvari sa spiska.

U ovoj analogiji je prikazano ugrubo kako funkcioniše internet saobraćaj kada je uključen VPN (Virtual Private Network). Suština je da vi kao prenosnik nemate predstavu koje informacije se šalju (u kutiji je mogla biti knjiga, milion dolara ili nešto treće). U istoj poziciji je svako ko pokušava da prisluškuje saobraćaj između vašeg računara i odredišnog servera. Na taj način, vaš internet provajder nema pojma da li skidate piratske filmove ili gledate Jutjub klip, a hakeri ne mogu da izvuku nikakve poverljive podatke.

Sve je to moguće uz pomoć VPN-a, jer u trenutku kad se povežete na njega, kreira se takozvani “tunel” između vaše mreže i VPN servera. To praktično znači da će podaci koji putuju između biti enkriptovani (šifrovani), a da ključ posedujete isključivo Vi i VPN server. U ovom primeru, “rođak” ima ulogu VPN server-a, jer preusmerava sve zahteve koje korisnik napravi (majka) na željeno odredište.

Zašto bi trebalo koristitiVPN?

Privatnost
VPN serveri se primarno koriste u cilju očuvanja bezbednosti i privatnosti. Kao što smo videli, niko ne može da presretne lične poverljive podatke, niti da otkrije koje sajtove posećujete. Ukoliko se konektujete na VPN, čak i na najranjivijim mestima, poput javnih Wi-Fi mreža u kafićima, imuni ste od zlonamernih hakera koji špijuniraju saobraćaj.

Pristup blokiranim sajtovima
Neretko se desi da je željeni sadržaj nedostupan u određenim regionima. Bilo da se radi o najnovijoj Netflix seriji ili nekoj video igri, dostupnim jedino u Americi, VPN može da otkloni tu barijeru.

Geolokacija na internetu se određuje preko IP adrese, a u trenutku kad se povežete na VPN server, vaša stara IP adresa menja se novom adresom koja potiče od VPN servera. Jedino šta veb sajtovi vide jeste ta nova IP adresa, tako da ste ih ovom tehnikom uspešno “obmanuli” da vam dozvole pristup.

Moguće je i uštedeti
Još jedan scenario u kojem VPN može biti koristan jeste takozvana geo-arbitraža. Cena igrica i mesečnih pretplata može varirati od države do države. Ukoliko se konektujete na VPN server koji se nalazi u nekoj od država gde je kupovna moć slabija, možete uštedeti višestruko. Tako na primer, umesto da platite 15 dolara za Jutjub premium u Evropi, preko turskog VPN-a vas ista usluga može izaći oko dolar.

Besplatna ili plaćena verzija
Na prvu se možda čini da je bespotrebno izdvojiti novac za još jednu mesečnu pretplatu, pogotovo imajući u vidu da postoje besplatne alternative koje rade posao. Ipak, postoje značajne razlike između plaćene i besplatne verzije VPN usluge.

Kompanije koje nude besplatan VPN takođe moraju da zarade. VPN serveri imaju uvid u vaš internet saobraćaj i ništa ih ne sprečava da taj spisak “pozajme” marketing agencijama, kao i da vam umetnu dodatne reklame tokom surfovanja vebom. Ukoliko preuzimate nelegalan softver, za tu tajnu jedino zna VPN server, a kod tako ozbiljnih stvari bi bilo naivno osloniti se na nepouzdanu uslugu.

Za bezopasne aktivnosti poput gledanje Netfliks serije, besplatna verzija može odraditi posao. Međutim, sve više platformi razvija servise za detektovanje prisustva VPN-a, stoga sa boljim VPN-om dolazi i veća verovatnoća da zaobiđete tu prepreku.

Izvor: nova.rs

Hakerska grupa "Qilin" preuzela je odgovornost za napad na Elektroprivredu Srbije, koji je izvršen pre 10 dana, objavio je forum "Bezbedan Balkan". Ukoliko se EPS ne dogovori sa njima, kako se navodi, "Qilin" će objaviti sve podatke do kojih su došli. Prema navodima stručnjaka, Srbija se nalazi u grupi 15 zemalja čije su institucije ili preduzeća bili meta ove grupe, nedavno je hakovala jednog privrednog giganta, a svoje napade započinje slanjem "fišing" mejlova.

Forum „Bezbedan Balkan“, koji prati digitalnu bezbednost, objavio je da je grupa „Qilin“ preuzela odgovornost za hakerski napad na Elektroprivredu Srbije i preti da će u roku od 10 dana javno objaviti sve podatke do kojih su došli, preneo je Radio Slobodna Evropa. Kako su naveli iz te hakerske grupe, pored blokiranih servera, ukraden je ogroman deo privatnih podataka kompanije, prenosi Nova.rs.

„Privatni ugovori, ugovori sa partnerima unutar i van zemlje, finansijska dokumenta, ugovori o kreditu, izveštaji, bilansi, ogroman broj privatnih mejl korespondencija“, poručili su iz „Qilin“.

Za sve je kriv jedan mejl

Iako se nadležni u Srbiji nisu oglašavali, a iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja Nova.rs, svetski portali koji se bave bezbednošću na internetu tvrde da hakerska grupa “Qilin” u svojim napadima koristi jedan jednostavan sistem koji im omogućava da pridobiju podatke – mejl adresu.

Naime, “Qilin” šalje takozvane “fišing” mejlove, koji sadrže određene linkove, a kada neko na njih klikne – hakerima je otvoren pristup podacima.

Nakon što “Qilin” završi pristupanje osnovnim podacima, hakeri pokušavaju da pronađu nove podatke, a nakon što ih šifruju, korisnicima hakovanog sistema stiže poruka u kojoj se navodi da je mreža hakovana, te da je potrebna otkupnina kako bi se problem rešio.

Više od 20 napada u 2023.

Samo u 2023. godini, “Qilin” je sproveo više od 20 napada, najviše u Sjedinjenim Državama, ali prema analizi portala “Security Boulevard”, na listi zemalja koje su do sada ciljane su i Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kolumbija, Francuska, Nemačka, Japan, Novi Zeland, Tajland, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i Srbija.

EPS je 19. decembra saopštio da se oporavlja od “nezapamćenog” hakerskog napada, ali nisu saopštili nikakve detalje – ni tada, ni do danas, bez obzira na to što je sistem u kolapsu, pa računi kasne, šalteri ne rade, onlajn uvid u račun i plaćanje nije moguće, a radnici strahuju od toga da će im i plate kasniti. Nije se oglasila nijedna od nadlženih institucija.

Dramatičan napad na azijskog giganta

Samo nekoliko nedelja ranije, krajem novembra, grupa “Qilin” organizovala je sajber napad na “Janfeng”, kompaniju iz Kine i jednog od najvećih svetskih dobavljaća automobilskih delova, koji prodaje robu popularnim brendovima, kao što su Dženeral Motors, Folksvagen, Ford, Stelantis (Fiat, Krajsler, Džip), BMW, Tojota, Honda, Nisan…

Ovaj napad bio je toliko dramatičan da je Stelantis, jedna od kompanija koja nabavlja delove od “Janfeng”, morala da zaustavi proizvodnju u svojim severnoameričkim fabrikama. “Qilin” je tada zapretio da će objaviti sve podatke.

Za vreme napada, “Qilin” je objavio, kao dokaz da zaista imaju podatke, određene finansijske izveštaje, ugovore o poverljivosti, interne izveštaje…

Inače, hakerska grupa nekada se zvala “Agenda”, a ime “Qilin” počeli su da koriste ove godine. Hakeri “ciljaju” kompanije u svim sektorima, ali često biraju obrazovne, medicinske i “kritične” kompanije.

Srpska kompanija (ponovo) napadnuta

EPS nije jedina kompanija u vlasništvu države koja je bila na meti hakera. Pre tri godine, serveri Javnog komunalnog preduzeća „Informatika“ Novog Sada su se našli na meti upravo napada koji je blokirao celu gradsku upravu. Gradski čelnici su, kako je tada pisao portal 021, odbili da plate otkup od 20 bitkoina, što je tada vredelo oko 18,5 miliona dinara.

Bila je reč, kao i u slučaju EPS-a, o novom tišu “ransomware” virusa, koji napada antivirusnu zaštitu i “backup” sisteme i na taj način zaključava fajlove i čini ih nedostupnim.

Takođe, na meti hakera bila je i Agencija za privredne registre, srpski internet domen, Republički geodetski zavod… Zvanično nije saopšteno ko je stajao iza ovih napada, kao i da li su i u ove bila umešana hakerska grupa „Qilin“.

Izvor: n1info.rs

Ruski pesnik Artjom Kamardin osuđen je pred sudom u Moskvi na sedam godina zatvora zbog toga što je čitao svoje pesme protiv rata u Ukrajini tokom uličnog performansa u centru Moskve u septembru 2022. godine.

Okružni sud u Moskvi osudio je Kamardina (33) zbog optužbi za pozivanje na podrivanje nacionalne bezbednosti i podsticanje mržnje, preneo je AP.

Još jedan učesnik performansa koji je recitovao Kamardinove stihove, Jegor Shtovba (23), osuđen je na pet i po godina zatvora zbog istih optužbi.

Skup pored spomenika pesniku Vladimiru Majakovskom održan je nekoliko dana pošto je ruski predsednik Vladimir Putin naredio mobilizaciju 300.000 rezervista.

Policija je brzo rasterala učesnike skupa i uhapsila Kamardina i nekoliko drugih učesnika.

Ruski mediji su objavili izjave Kamardinovih prijatelja i njegovog advokata koji su rekli da ga je policija tukla prilikom hapšenja. Ubrzo nakon toga, Kamardin je prikazan sa modricama na licu kako se izvinjava za svoj postupak na policijskom video snimku koji su objavili ruski mediji, preneo je AP.

Tokom današnjeg ročišta, Kamardinovu suprugu Aleksandru Popovu sudska straža je izvela iz sudnice nakon što je uzviknula „Sramota!“ posle presude.

Popova, koja je posle saslušanja razgovarala sa novinarima, privedena je kasnije sa još nekoliko osoba pod optužbom da su održali nedozvoljeni miting ispred zgrade suda.

Od početka rata u Ukrajini do kraja novembra ove godine, 19.847 ljudi privedeno je u Rusiji zbog govora ili protesta protiv rata, dok su 794 osobe umešane u krivične slučajeve zbog svog antiratnog stava, prema grupi za prava OVD-Info koja prati politička hapšenja i pruža pravnu pomoć.

Izvor: n1info.rs

*UPOZORENJE: Priča može da sadrži uznemirujuće izjave i detalje! Davne 1929, pre gotovo 100 godina, Čarls Loson je 25. decembra, na katolički Božić, masakrirao celu svoju porodicu. No, tek 60 godina kasnije jedan rođak otkrio je bolesnu, izopačenu tajnu koja je navela Losona da počini tako užasan zločin. Naime, na svečanoj porodičnoj fotografiji, snimljenoj neposredno pre zločina, postoji jeziv nagoveštaj za motiv masakra.

Čarls Dejvis Loson, farmer iz radničke klase i uzgajivač duvana, želeo je da te 1929, cela njegova porodica napravi zajednički božićni portret. Kupio je novu odeću za sebe, suprugu Fani, njihove četiri ćerke i tri sina i svi zajedno otišli su u obližnji grad Germanton u fotografski studio.

Ovo nije bio uobičajen potez za seosku porodicu radničke klase tog doba, što je kasnije dovelo do spekulacija da je Loson to uradio sa namerom. Ipak, niko osim samog Losona nije znao zašto je rešio da da novac na tu fotografiju, a na koncu svega ispostavilo se da je imao užasan motiv za tako nešto.

Na fotografiji u gornjem redu sa desne strane stoje supružnici Čarls i Fani, koja u rukama nosi njihovo najmlađe dete, četvoromesečnu Meri Lu. Sa leve strane stoje dvoje najstarije dece - ćerka Meri (17) i sin Artur (19), a u donjem redu sede mlađi Losonovi - Džejms (4), Mejbel (7), Rejmonda (2) i Keri (12).

Osvanuo je Božić te 1929. godine kada je ubica počeo krvavi pir; Meri je u tom trenutku počela da peče božićnu tortu, a Keri i Mejbel su krenule u posetu tetki i ujaku. Čarls ih je čekao iza štale sa napunjenom puškom - pretukao je i upucao svoje ćerke, a potom je leševe bacio u štalu.

Vratio se u porodičnu kuću i upucao svoju 37-godišnju suprugu Fani, a potom i najstariju ćerku Meri i sinove Džejmsa i Rejmonda. Na kraju je pretukao bebu Meri Lu na smrt.

Sedam tela je kasnije pronađeno sa rukama prekrštenim na grudima i kamenjem ispod glave, ali je jedan član porodice preživeo. Artura, najstarijeg sina, otac je neposredno pre toga poslao da obavi neki posao, pa u trenutku zločina nije bio tu. Upravo je on pronašao tela svoje majke, braće i sestara i podigao uzbunu.

Usledio je lov na Losona, pre nego što se iz pobližnje šume začuo pucanj, a njegovo telo pronađeno zajedno sa pismima koje je napisao.

Porodična tajna otkrivena je tek 1990. godine

Tek 1990. rođaka Losonovih ispričala je porodičnu tajnu koja otkriva šta je dovelo do ovog monstruoznog čina. Stela Loson Bols otkrila je javnosti da je od svoje majke i drugih žena u porodici Loson čula da je ubijena Fani neposredno pre tog kobnog Božića saznala strašnu istinu: između njenog muža Čarlsa i njihove 17-godišnje ćerke Meri došlo je do incesta.

Stvari su bile još komplikovanije od toga, nekoliko nedelja pre ubistva Meri je navodno zatrudnela, a navodno su oba njena roditelja bila svesna toga. Komšija porodice Loson, Sem Hil, tvrdio je da je Loson naterao svoju ćerku da ćuti o svemu i upozorio ju je da će doći do ubistva ako bilo kome kaže šta se dešava. On je rekao da je u porodici postojalo još ozbiljnih problema, ali nije želeo da precizira kojih.

Na jezivoj fotografiji Meri zuri ispred sebe sa kamenim izrazom lica dok stoji pored svog izopačenog oca koji deluje kao da će se svakog trenutku zlokobno nasmejati.

Inače, porodična kuća Losonovih je u tom periodu postala turistička atrakcija - za javnost ju je otvorio Merion Loson, Čarlsov brat. U obilasku ljudi su imali priliku da vide i tortu koju je Meri ispekla to jutro kada je ubijeni. Neki posetioci su čak počeli da uzimaju suvo grožđe sa torte kao suvenir, pa je slatkiš stavljen pod stakleno zvono za torte.

Gore pomenuti Artur Loson, jedini preživeli, poginuo je 1945. u saobraćajnoj nesreći, iza sebe ostavivši ženu i četvoro dece.

Izvor: blic.rs

Da li ste znali da su određeni mlečni proizvodi dobri za srce, te da smanjuju holesterol, ali i rizik od demencije?

Neki stručnjaci veruju da molekularna struktura sira i njegove jedinstvene komponente znače da on zaista može biti koristan za zdravlje. Istraživanja čak sugerišu da sir ima pozitivan efekat na srce, creva i kognitivno zdravlje i može da zaštiti od dijabetesa tipa 2, piše Dejli mejl.

Jedno od najnovijih istraživanja, objavljeno u časopisu Nutrients, otkrilo je da je redovno jedenje sira povezano sa boljim zdravljem mozga kod starijih ljudi.

Naučnici u Japanu analizirali su ishranu više od 1.500 ljudi starijih od 65 godina. Oni koji su prijavili da redovno jedu sir (bilo koju količinu, jednom nedeljno do svakog dana) postigli su bolji rezultat na kognitivnim testovima i imali su manji rizik od demencije u poređenju sa onima koji ga uopšte nisu konzumirali.

Drugo istraživanje, predstavljeno na konferenciji Američkog udruženja dijetetičara u julu ove godine, sugeriše da probiotik Lactobacillus rhamnosus GG, koji se nalazi u parmezanu i jogurtu, poboljšava pamćenje i funkciju mozga kod starijih ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem, što je preteča demencije.

Smatra se da je probiotik – koji se davao u obliku napitka – rebalansirao mikrobiom creva, bakterije, gljivice i viruse koji žive u digestivnom traktu i, zauzvrat, uticao na funkciju mozga.

Kako objašnjava Džejms Gudvin, profesor fiziologije starenja na Univerzitetu Lafboro u Velikoj Britaniji, ovi crevni mikrobi stimulišu imune ćelije koje šalju poruke preko nerava u mozak.

Sir, ali i drugi mlečni proizvodi, kao što su mleko i jogurt, pomažu u održavanju raznovrsnosti mikrobioma jer sadrže veliki broj „dobrih“ bakterija, s tim što nepasterizovani sir, kao i većina plavih sireva, sadrži veći broj bakterija.

Zdravlje srca i sir

Kada je u pitanju zdravlje srca, uprkos dugogodišnjim strahovima da zasićene masti u siru povećavaju nivo LDL (ili „lošeg“) holesterola u našoj krvi, nedavna istraživanja pokazuju suprotno.

Godine 2018, dr Emma Fenej, docent na Institutu za hranu i zdravlje na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, vodila je šestonedeljno ispitivanje u kom su 164 osobe starije od 50 godina sa blago povišenim nivoom holesterola podeljene u tri grupe i dobile su 42 g mlečne masti.

Jedna grupa ga je dobila u obliku 120 g zrelog čedara. Drugi u kombinaciji putera i čedara sa smanjenim sadržajem masti, dok ga je treća grupa dobila u obliku odvojenih komponenti koje imitiraju sir (maslac, dodatak kalcijuma i prah kalcijum kazeinata, sličan proteinu koji se nalazi u siru).

Istraživanje, objavljena u American Journal of Clinical Nutrition, otkrila je da je grupa koja je konzumirala punomasni sir imala veće smanjenje ukupnog holesterola i LDL holesterola od druge dve grupe.

Dr Fenej veruje da je ključ matrica sira i način na koji se mast drži u njegovoj strukturi.

Teoriju da kalcijum smanjuje apsorpciju masti potkrepila je naknadno istraživanje koju je vodio dr Fenej, a koja je objavljena u European Journal of Nutrition ranije ove godine.

Jedno od objašnjenja, prema dr Oliveru Gutmanu, konsultantu kardiologu u bolnici St Bartolomej i Velington u Londonu, jeste da komponente sira poznate kao sfingolipidi mogu da smanje unos holesterola iz creva.

Postoji teorija da se od sira dobija mnogo dobrih stvari, poput korisnih mikroba i hranljivih materija, ali i da možda sam sir inhibira unos njegovih nezdravih elemenata, kaže dr Gutman.

Da li je topljeni sir gori?

Dr Fenej trenutno vodi istraživanje koje ispituje da li promena strukture sira topljenjem utiče na njegove zdravstvene efekte. Smatra se da kada se sir zagreje, kapljice masti se spajaju i stvaraju veće nakupine masti koje mogu olakšati pristup našim enzimima.

Ali dok su neki stručnjaci fokusirani na matricu sira, drugi sugerišu da jedna od komponenti, zasićena mast koja dolazi iz mlečnih proizvoda, može sama po sebi biti korisna, pa čak i zaštitna protiv dijabetesa tipa 2.

Stručnjaci se slažu da je 30 do 40 g dnevno dobro za vas. Naravno, ne treba preterivati jer je sir energetski bogata namirnica bogata soli.

Izvor: danas.rs

Informacioni sistemi "Elektroprivrede Srbije" (EPS) već nekoliko dana ne rade zbog, kako je saopšteno iz tog preduzeća, "nezapamćenog hakerskog napada kripto tipa", a portal Radio slobodna Evropa večeras navodi da iza napada stoji hakerska grupa "Qilin".Taj portal navodi da je forum "Bezbedan Balkan", koji prati digitalnu bezbednost, preneo da je grupa "Qilin" preuzela odgovornost za napad i da navodi da će, ukoliko se "EPS" ne dogovori sa njima, u roku od 10 dana javno objaviti sve podatke do kojih su došli.

„Pored blokiranih servera, ukrali smo ogroman deo privatnih podataka kompanije. Privatni ugovori, ugovori sa partnerima unutar i van zemlje, finansijska dokumenta, ugovori o kreditu, izveštaji, bilansi, ogroman broj privatnih mejl korespondencija“, naveli su iz te hakerske grupe.

Novinari Radija Slobodna Evropa (RSE) su te informacije pokušali su da provere u samom EPS, Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali… odgovore nisu dobili.

Detalje ovog incidenta nije mogao sa javnošću da podeli ni Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima (CERT).

EPS upozoravan?

RSE navodi i da su sa foruma „Bezbedan Balkan“ koji okuplja stručnjake za bezbednost na interneru, duže od godinu dana upozoravali javnost, ali i nadležne institucije na različite propuste i incidente koji se odnose na digitalnu zaštitu sistema EPS.

Tokom 2023. godine na crnom tržištu našli su se navodni mejl nalozi, kao i mejl prepiske zaposlenih u EPS, ugovorima, obračunima, porukama sindikata, izvestili su sa ovog foruma, a prodavali su se i nalozi zaposlenih u „Elektromreži Srbije“.

Portal navodi i da hakerska grupa „Qilin“ u svojim napadima koristi zlonamerne softvere (ransomwere) koje koristi da zaključa podatke ili delove različitih informacionih sistema, a potom ucenjuje vlasnike i traži ogromne sume za „otkup“ tih podataka.

Kako se navodi u različitim onlajn izvorima, na meti napada te grupe najčešće su bili sistemi kritične infrastrukture, poput energetike, saobraćaja, zdravstva, telekomunikacija.

Izvor: nova.rs