Sombor.info

U 2022. godini razvedeno je 9.813 brakova u Srbiji, navodi se u podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Gledano prema starosti muža, najviše brakova je razvedeno u grupi od 40 do 44 godine – 1.769, a najmanje od 16 do 19 godina – osam.

Prema starosti žene, najviše razvoda je bilo u grupi od 35 do 39 – 1.812, a najmanje od 16 do 19 – 17.

Kada je reč o deci, od ukupnog broja razvedenih brakova, u 4.662 braka nije bilo izdržavane dece, sa jednim detetom su razvedena 2.683 braka, a sa dvoje 2.012 brakova. Sa troje dece je razvedeno 370 brakova, sa četvoro 71 brak, a sa petoro i više – 15 brakova.

Što se tiče starateljstva – deca su dodeljena mužu u 595 slučajeva, ženi u 3.495, a i mužu i ženi u 1.028 razvedenih brakova. Drugim licima deca su dodeljena u šest slučajeva, a ustanovi u jednom slučaju. Ostalih kombinacija, kako navodi RZS, bilo je 26.

Koliko su brakovi trajali?

Od ukupno 9.813 razvedenih brakova, onih koji su trajali kraće od godinu dana bilo je 385.

Posle prve godine braka razvelo se 448 parova, a posle dve 491 par.

Posle tri godine razvedeno je 586 brakova, a 574 posle četiri.

Od pet do devet godina razvedeno je 2.058 brakova, a od 10 do 14 – 1.437.

Od 15 do 19 godina razvedeno je 1.276 brakova, a od 20 do 24 godine 986.

U 2022. godini razvedena su 1.572 braka koja su trajala duže od 25 godina.

Izvor: n1info.rs

Često se u nedostatku radnih mesta i odgovarajućih uslova za rad mnogi odlučuju da napuste zemlju i počnu da rade negde drugde. Aleksandar Arvaji iz Kucure po završetku škole odlučio je da se oproba u potpuno drugačijoj struci od one za koju se školovao. Konkurisao je za posao, prošao je obuku i pre više od deset godina po prvi put je isplovio kao zaposleni na prekookeanskom brodu.

„Nisam mogao naći posao u struci, ovo što sam ja završio kao elektroinženjer tada se nije tražilo. I odlučio sam. Tada je već bilo nekoliko ljudi iz sela koji su radili na brodu, kontaktirao sam agenciju, prijavio sam se negde u septembru, oktobru, prošao obuku, intervju i u februaru sledeće godine počeo sam da radim. Evo, već je trinaest godina kako radim na brodu“, priča Aleksandar.

„Tada kada sam se ja prijavljivao bile su samo tri opcije za posao: kao konobar u restoranu, radnik u kuhinji ili sobar. Tražio sam nešto u struci, ali nije bilo ponuđeno, tako da sam se opredelio za kuhinju. U zavisnosti od toga gde je kompaniji bio potreban radnik, oni su te na tu stranu slali. Tako sam ja prvi put ušao na brod tj. dobio posao u Hong Kongu, u Kini. Prvi put sam leteo avionom, pola dana sam proveo na aerodromu u Amsterdamu, onda još trinaest sati leta za Kinu. Kada sam stigao, sve je bilo drugačije, hotel sa trideset i više spratova, kada sam pogledao dole, potpuno neopisiv doživljaj“, objašnjava Aleksandar, radnik na prekookeanskom brodu.

„Prvi ugovor mi je trajao otprilike pola godine i za to vreme obišli smo Aziju - Kinu, Japan, Vijetnam, Koreju, Rusiju, onda smo prešli Tihi okean i stigli na Aljasku. Interesantno je to da smo prešli „dejt lajn“, odnosno Međunarodnu datumsku granicu gde smo izgubili jedan dan, zatim Kanadu i odatle sam se vratio kući. Posao na brodu nije lak, posebno u kuhinji gde se radi i po dvanaest-trinaest sati dnevno. Zatim sam prešao na drugu poziciju, bio sam internet menadžer. Posao je bio lakši jer se radi sa putnicima. Pomažeš im oko internet konekcija koje nisu kao kod nas kući pošto se sve odvija preko satelita, nameštao sam im mobilne telefone, tablete. Sad sam prešao na treću poziciju i trenutno radim kao poslovni direktor zadužen za odeljenja koja se bave prodajom“, kaže naš sagovornik.

Brod je, prema rečima našeg sagovornika, veliki kao selo Kucura tj. može da primi toliko putnika sa posadom koliko Kucura ima stanovnika. „Dugačak je oko 300-330 metara, ima 19 spratova, tri velika restorana, veliki švedski sto, nekoliko manjih restorana određene kuhinje, picerije. Zatim, na brodu su brojni butici, prodavnice dijamanata, spa-salon, masažerske kabine, frizerski salon, teretana, kafeterija, bioskop kapaciteta do 900 osoba, tv studio, bazeni, ambulanta“, nabraja Aleksandar.

Rad na brodu privlači mnoge zbog putovanja i obilaženja raznih mesta. Kad se dobro organizuješ, uvek ima vremena za obilaženje turističkih atrakcija na onim mestima gde brod pristane. „Mislim da je bolje da kažem gde još nisam bio“, kroz smeh priča Aleksandar i nastavlja:

„Nisam bio u Indiji i u Africi, tj. na afričkom kontinentu sam bio samo u Tunisu, a ostalo sam sve obišao, čak sam bio i na Grenlandu, kao i na malim ostrvima u Atlantiku i Pacifiku. Od svih mesta, najviše mi se sviđa Baltik i Island. Interesantno je i mesto Ušuaja, najjužnija naseljena tačka u Argentini. Polarnu svetlost sam video na Aljasci, a Singapur je, jednom rečju, vau mesto. Na primer, volim da odem i u Taurangu na Novom Zelandu i na Havaje. Išao sam da gledam delfine i ajkule u Meksiku. U Muzeju „Vasa“ u Švedskoj sam video stari brod koji je izvučen iz mulja. Za obilazak Sankt Petersburga nije ti dovoljno ni mesec dana. Mislim da sam sa brodom obišao Zemlju barem dva puta, ako ne i više."

Posao na brodu nije lak, radi se oko dvanaest sati, izmori te, odvojen si od porodice, ali po rečima našeg sagovornika, može da se zaradi i preporučuje drugima da probaju. Takođe je naglasio da je bitno sa kojom idejom si krenuo na posao na brod, da li želiš da radiš i zaradiš ili želiš da zaradu trošiš i provodiš se. Radni staž radnicima ne ide, tako da ga, kaže Aleksandar, sam sebi uplaćuje.

Na brodu je Aleksandar upoznao i svoju suprugu Natašu.

„Za nekoliko dana će biti deset godina kako smo se uzeli. Nataša je iz Ukrajine, a kada su počela ova dešavanja, ona i sin su došli ovde u Kucuru. Ona trenutno ne radi na brodu, sin nam je krenuo u školi, pa su sad druge obaveze“, priča Aleksandar.

„Još nisam odredio granicu koliko dugo ću raditi na brodu. Radim, pa dok traje, dok god mogu, dok god se uči novo, dok mi je interesantno,. Posao nije mnogo stresan, ugovori su mi sada kraći tako da sam pre kući“, polako završava svoju priču naš sagovornik.

Aleksandra je put već odveo u Los Anđeles gde je sa brodom otišao na novo putovanje po Južnoj Americi – u Meksiko, Ekvador, Kostariku, Peru, Čile, Argentinu, Urugvaj, na Foklandska ostrva, a u planu je i Australija, Novi Zeland i Aljaska.

Mi Aleksandru zahvaljujemo na izdvojenom vremenu i pričama koje je podelio sa nama, a želimo mu mirno more i srećan put.

Izvor: RTV

Kao i prethodne dve zime zbog većeg broja virusa na udaru su deca školskog i mlađeg uzrasta. Čekaonice domova zdravlja i dečjih bolnica su prepune, mališani se najčešće žale na uporan kašalj i temperaturu, a među dijagnozama koje im nakon pregleda uspostavljaju lekari sada dominira bronhitis.

Po podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji su nedavno registrovana i potvrđena tri tipa virusa gripa, a statistika pokazuju da najviše oboljevaju deca do 4 godine, kao i ona između 5 i 14 godina starosti. Osim gripa, u vazduhu su prisutni brojni respiratorni virusi, poput respiratorno sinicijalnih, adeno i rino virusa, ali i virus Kovida-19.

"Leče se sami, kažu 'PRATE STANJE', pa nam onda dođu sa UPALOM PLUĆA!": Srbe pokosili virusi, lekari uputili upozorenje roditeljima: Ako dete ima ovaj simptom, NE ČEKAJTE!

U Beogradu na pregled čekaju i po pet sati

Svi oni napunili su čekaonice dečjih odeljenja lokalnih domova zdravlja širom Srbije, a s obzirom na najveći broj obolelih mališana u Beogradu, čekaonice dečjih bolnica, najpre zbog gripa i respiratornih infekcija, prepune su.

Roditelji sa decom koja u najvećem broju slučajeva imaju višednevnu temperature čekaju i po nekoliko sati na pregled, jer lekara jednostavno nema dovoljno za toliko broj bolesne dece u istom trenutku. Kolike su gužve, svedoče i podaci iz beogradskih ambulanti da samo u jednoj smeni imaju i po 50 pregleda mališana.

- Deca kašlju i po više od mesec dana i pored svih primenjenih terapija, antibiotika i sirupa, tako da više ne znamo da li su u pitanju prehlade, upale pluća ili nešto treće – žali se većina roditelja koji ovih dana svoju decu dovode kod lekara.

Bronhitis najčešća dijagnoza kod mališana

A u pitanju su, kako objašnjavaju lekari, u 95 odsto slučajeva virusne infekcije, što potvrđuju i laboratorijske analize.

- Naročito u poslednje dve sedmice, od kada je povećan broj dece sa dve osnovne dijagnoze - bronhitisom i bronhijalitom. Srećemo među njima i upale pluća, ali ne tako često kao prethodne dve dijagnoze. Ranije smo imali uporan kašalj kod mališana, najčešće tokom noći, ali uredne nalaze i na grlu i plućima, dok u poslednje dve sedmice na osnovu laboratorijskih analiza imamo ove dijagnoze, pa bar znamo šta i kako lečimo – objašnjava dr Valentina Marković, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece valjevskog Doma zdravlja.

Deca su se u proteklom periodu namučila zbog velikog kašlja, a sada dominira bronhitis.

Bronhitis tipično izazivaju virusi, koji dovode do upale disajnih puteva koji otiču i pune se sluzi. Kašalj, koji je u početku suv, potom uporan uz zviždanje u grudima i povišenu temperature, dominantni su simptomi bronhitisa, koji su i najčešći kod dece obolele u poslednje dve sedmice.

Neka od njih, srećom, pogođena su akutnim bronhitisom koji nastaje usled obične prehlade i to u slučaju kada se nelečena infekcija gornjih partija respiratornog trakta spušta niže, ali ukoliko se ova infekcija ne leči, ona može trajati i do par sedmica. Međutim, ako je reč o hroničnom bronhitisu, njega karakteriše iskašljavanje traheobronhijalne sluzi i uporan kašalj.

Sa ovim simptomima, kod lekara bez odlaganja
Kako objašnjavaju dečji lekari, bronhijalit ili pneumoniju najčešće uz grip izazivaju RSV virusi. Upala pluća pogađa alveole, koje otiču i pune se tečnošću, što izaziva kašalj, visoku temperaturu, groznicu, ubrzano disanje i lupanje srca. Ako su to simptomi, roditelji treba da znaju da se bez odlaganja obrate lekaru svog deteta.

– Kad deca dobiju simptome bronhitisa ili bronhijalita, potrebno je da u prva dva-tri dana roditelji proprate situaciju i ne dovode odmah decu, jer se vrlo često dešava da dođu tek prehlađena, a onda u hodnicima dečjih odeljenja koja su zaista prepuna ovih dana, pokupe neku ozbiljniju infekciju. Ako je visoka temperatura kod deteta duža od tri dana, onda ga treba dovesti na pregled – kaže dr Marković.

Ne antibiotike na virusnu infekciju!

Ono što je najvažnije, kako ukazuje, jeste da se antibiotici nikako ne uzimaju “na svoju ruku”.

- Pogotovo u ovim aktuelnim slučajevima gde dominira kašalj, s obzirom na to da smo na prste jedne ruke morali da prepišemo antibiotike, jer su bakterijske infekcije kao uzrok veoma retke. A ukoliko se na virusnu infekciju uključe antibiotici, to uvek produžava infekciju, oštećuje crevnu floru i ta deca su narednih meseci češće bolesna nego što bi bila da nisu popila antibiotik – kaže naša sagovornica.

Infekcije "pojačalo" i zagađenje vazduha

Statistika pokazuje da do aktuelnih respiratornih infekcija dolazi u ovom periodu godine i zbog hronične izloženosti dimu, štetnim gasovima, kao i prašini, dakle, svemu onome što odlikuje visoko zagađenje vazduha kojim je Srbija takođe pogođena poslednjih dana. Sa tim se slažu i lekari.

- Trenutno su zagađenjem vazduha najviše ugroženi svi pacijenti sa sa respiratornim tegobama, a posebno deca kao vrlo ranjiva kategorija. Kada govorimo o aktuelnoj “kombinaciji” aerozagađenja i i tih infekcija, kod pacijenata posebno stradaju gornji disajni putevi. Pogotovo je to izraženo kod dece koja se žale na uporni kašalj, jer PM čestice dodatno iritiraju njihove osetljive gornje disajne puteve, koji su već pogođeni nekom respiratornom infekcijom – ističe onkolog dr Zoran Živković.

Kako bi se predupredilo da zdravstveno stanje već obolelih mališana bude dodatno pogoršano zagađenim vazduhom, osnovni saveti lekara jesu da ne otvarate prozore doma kada je kvalitet vazduha ocenjen sa “zagađen” ili “jako zagađen”, a to su jutarnji i kasni popodnevni i predvečernji časovi.

U tim periodima dana, i uopšte u periodima kada je vazduh prekomerno zagađen, napolje ne treba da izlaze novorođenčad, mala deca i deca koja već imaju neku respiratornu infekciju.

Kada je vazduh zagađen, dalje savetuju lekari, deca čak i sa minimalnom prehladom treba da izbegavaju fizičke aktivnosti na otvorenom.

Izvor: blic.rs

U ovom vojnom objektu navodno su držana tela vanzemaljaca.

Croatia Infiltration je projekat hrvatskih istraživača podzemlja, koji se bave istraživanjem i dokumentacijom napuštenih, neodržavanih i teško dostupnih objekata i lokacija. Oni su deo svetskog pokreta pod nazivom Urbek - urbano istraživanje lokacija koje su često zabranjene za javnost.

Projekat je pokrenuo Mihovil Pirnat, koji je počeo da objavljuje fotografije napuštene arhitekture pre više od 14 godina, a ubrzo su mu se pridružili Josip Кovač Levantin, Matija Pucak i Vjekoslav Palinić.

Široj javnosti postali su poznati objavljivanjem kratkih dokumentarnih filmova o više i manje poznatim objektima u inostranstvu (Ukrajina, Italija, Mađarska, Bosna i Hercegovina, Portugal, Japan), a pre nekoliko meseci objavljena je i druga epizoda serije "Infiltracija", u kojoj istražuju napušteni radarski objekat na vrhu Plješevice u Hrvatskoj.

- Reč je o objektu na planini Plješevici, pored Кorenice. Tom planinom tokom godine prođe stotine hiljada ljudi i turista, ne znajući da krije jedan od najvećih podzemnih aerodroma u Evropi, Željavu, koji smo istražili - objasnio je Mihovil.

Zanimljiv je napušteni radarski objekat na vrhu planine, jer pored nadzemnih radarskih pozicija krije i zanimljiviji deo koji je zakopan duboko u planini i zaštićen od znatiželjnih očiju i bilo kakvih vojnih udara. Tim projekta posvetio se detaljnim merenjima podzemnog objekta kako bi napravili 3D vizuelizaciju, koju ekskluzivno objavljuju u epizodi koja je od dostupna na njihovom Jutjub kanalu.

- Objekat koji je izgrađen na vrhu takođe je bio deo velike komunikacione mreže bivše vojske JNA, a možete saznati kako je ta komunikaciona mreža izgledala, čemu je služila i kako je takva vojna infrastruktura povezana sa Mediteranskim igrama u Splitu 1979. godine - kaže Josip.

Mogao da izdrži udar nuklearne bombe

Izgradnja je započeta 1958. godine i trajala je punih 10 godina. Ovaj grandiozni projekat koštao je tadašnjih 8 milijardi dolara. Podzemni aerodrom imao je četiri ulaza koja su bila obezbeđena ogromnim vratima od armiranog betona. Iz ulaza nastavljale su se piste za avione. Piste su se nalazile na zaravni dužine 15 i širine pet kilometara i bile su okrenute ka Bihaću.

Kada je završen, aerodrom Željava mogao je da primi 2.500 ljudi. On se sastojao od posebnih komora za prihvat i remont aviona, komande, prostorija za pilote, mehaničare i ostalo osoblje, piše "Jutarnji list".

Građena u hladnoratovskoj paranoji, Željava je mogla da izdrži udar nuklearne bombe. Na njenom vrhu nalazio se radar, koji je mogao da "vidi" u prečniku od 1.000 kilometara. Oko same planine (i na njoj) bili su postavljeni PVO sistemi za njenu odbranu. Na vrhuncu, u Željavi je bilo skoncentrisano oko 60 aviona Mig-21, nasavremenijih koje je tada posedovala JNA.

Za Željavu su bile vezane mnogobrojne teorije zavere: Da se koristi u svrhu istraživanja i stvaranja nuklearnog oružja. Da jugoslovenske vlasti i JNA sprovode svemirski program.

Možda i najčudnija teorije zavere govore da je JNA u Željavi krila NLO koji se srušio "negde u Bosni". Pa čak i da se tu kriju tela stradalih vanzemaljaca!

Neslavan kraj

Željava je doživela neslavan kraj, baš kao i država koja ju je pravila. Aerodrom je korišten u borbene svrhe manje od godinu dana u građanskom ratu, prilikom raspada Jugoslavije.

Konačno prilikom povlačenja iz BiH, JNA ju je urušila eksplozivom. Od nekada najveće podzemne baze u Evropi, ostali su samo ulazi u tunele i piste koje su zarasle u travu i korov.

Izvor: Srbija Danas/Croatia Infiltration

Održavanje hidratacije je važno za varenje. Topla voda, biljni čajevi i određeni sokovi takođe mogu smanjiti upalu i pomoći poboljšanju zdravlja creva.

Težina i bolan stomak samo su neki od problema sa kojima možete da se suočite kada vaš digestivni sistem ne funkcioniše dobro.

Međutim, možete pomoći varenju tako što ćete piti napitak koji umiruje vaš digestivni trakt, poboljšava zdravlje creva i podstiče apsorpciju hranljivih materija.

Topla voda i kombuha mogu pomoći vašem varenju, ali trebalo bi da izbegavate prekomerne količine alkohola ili gaziranih napitaka ako imate problema s varenjem.

Šta treba da pijete posle obroka kako biste pomogli varenju?

Kada hrana ili tečnost uđe u telo, putuje niz jednjak do želuca gde se razgrađuje enzimima za varenje. Zatim ulazi u creva gde se hranljive materije apsorbuju u krvotok.

Tokom ovog procesa, bakterije u crevima igraju važnu ulogu u funkciji varenja. Zapravo, poremećaj bakterija u crevima povezan je s gojaznošću i upalnim bolestima creva.

Voda i vlakna takođe su važni u ovom procesu, pomažući prolazak otpada kroz digestivni trakt i omekšavanje pražnjenja creva.

Pića koja podstiču apsorpciju hranljivih materija, promovišu zdravlje creva i pomažu u sprečavanju upala u crevima uključuju:

Voda: Osim što je važna za varenje, istraživanja ukazuju da topla voda može pomoći bakterijama u crevima.

Biljni i začinjeni čajevi: To uključuje čaj od nane, kurkuma čaj, đumbir čaj i čaj od komorača. Biljke i začini u čaju mogu smanjiti upalu i ublažiti simptome probavnih tegoba.

Sok od šljiva: Bogat vlaknima, ovaj napitak može podstaći pražnjenje creva.

Zeleni sokovi ili smutiji: Ova pića sadrže visok nivo vode i vlakana, što može pomoći glatkom prolasku otpada kroz digestivni sistem.

Kombuha: Izvor mnogih probiotika, istraživanja ukazuju da ovaj napitak može pomoći i u apsorpciji hranljivih materija.

Kefir: Puno probiotika, ovaj fermentisani napitak sadrži različite važne hranljive sastojke.

Koja pića treba izbegavati posle obroka?

Iako neka pića mogu poboljšati varenje, druga su očigledno manje korisna. Na primer, gas u gaziranim pićima može povećati nivo želudačne kiseline, izazivajući nadutost i neugodnu želju za podrigivanjem.

Istraživanja jasno pokazuju da konzumiranje velikih količina alkohola može:

povećati upalu u crevima
oštetiti vaš digestivni trakt
negativno uticati na zdravlje vašeg creva

Nešto što takođe treba imati na umu: Ako ste intolerantni na laktozu, konzumiranje pića s kravljim mlekom može dovesti do gastrointestinalnih smetnji i upale.

Izvor: danas.rs

Glumcu Voji Brajoviću pre gotovo dve decenije dijagnostikovan je tumor na mozgu.

On je samo dan pre zahtevne operacije igrao predstavu, a tada niko nije primetio da je glumcu loše, kao ni da ga čeka ozbiljan zahvat sutradan, piše Hello.

Njegova najveća borba počela je kada je osetio da mu povremeno trne ruka. Prvo je to pokušao da ignoriše i pripiše premoru ili da poveže sa nekim drugim simptomima. Međutim, počeo je da se javlja bol, a onda su simptomi postali učestali. Brajović je tada rešio da bude odgovoran prema sebi, pa je posetio lekara.

Kada su stigli rezultati i kada je saznao dijagnozu, doživeo je težak udarac. Saznao je da ima tumor na mozgu. Ono što je bilo olakšavajuće kod ove teške dijagnoze, to je da je bolest otkrivena na samom početku, te da nije pokazivala znake ozbiljne progresije. Po mišljenju stručnjaka, jedna hirurška intervencija bila je dovoljna za potpuno izlečenje, piše dalje pomenuti medij.

Naš glumac rešio je da iskoristi prvu pauzu između brojnih predstava u kojima je igrao kako bi se podvrgao preporučenoj terapiji, odnosno intervenciji.

Operacija je uspela, a Voja je počeo da se oporavlja. O zdravstvenom problemu nije mnogo govorio jer nije želeo da opterećuje kolege i prijatelje. Nakon operacije, brzo je pušten iz bolnice, a ono što je posebno bilo zanimljivo – pre napuštanja ustanove želeo je da se sa stručnjacima posavetuje oko svoje ljubavi iz mladosti – boksa.

„Mogu li nazad u ring, Jokso?“, pitao je lekara.

„Samo ti šibaj, Vojo, i ne osvrći se“, odgovorio je lekar, prenosi pomenuti medij.

Odmah posle operacije, već narednih dana, njegove predstave bile su na repertoaru.

Izvor: nova.rs

U novembru 2023. godine, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 179 krivičnih dela, od kojih je 172 iz oblasti opšteg kriminala, tri krivična dela iz oblasti privrednog kriminala, dva dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala i dva krivična dela ekološkog kriminala.

Procenat rasvetljenih krivičnih dela je za oko 6 odsto veći nego u novembru 2022. godine, sa oko 64 posto rasvetljenih krivičnih dela izvršenih od strane nepoznatih lica, navedeno je u saopštenju.

Evidentirano je 51 krivično delo protiv imovine među kojima su najbrojnije krađe i teške krađe. Registrovano je oko 53 posto više krađa, a teških krađa oko 31 posto manje u odnosu na isti mesec prošle godine. Evidentirana su dva krivična dela razbojništvo dok je prošle godine u istom mesecu zabeleženo jedno krivično delo.

Registrovano je šest krivičnih dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi. U 38 zaplena oduzeto je oko 1.200 grama, 60.309 komada i 10 mililitara opojne droge, a najviše marihuane i ksalola.

Na području Policijske uprave u Somboru nije bilo značajnih narušavanja javnog reda i mira. Registrovano je 46 javnih okupljanja sa 7.130 učesnika i 171 obezbeđenje.

U druge prihvatne centre u toku novembra, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije i lokalnom samoupravom, sa područja Policijske uprave u Somboru izmešteno je oko 1.900 iregularnih migranata. Podnete su prekršajne prijave zbog 168 prekršaja iz Zakona o strancima.

Što se tiče upravnih poslova, na području Policijske uprave u Somboru uručeno je 1.445 ličnih karti, 914 pasoša, 813 vozačkih dozvola i 1.530 saobraćajnih dozvola.

Na putevima koje pokriva Policijska uprava u Somboru, u novembru tekuće godine, dogodilo se ukupno 48 saobraćajnih nezgoda što je 17,2 odsto manje nego u novembru 2022. godine. Nije bilo poginulih za razliku od prošle godine kada je poginulo jedno lice. Najčešći uticajni faktori su neprilagođena brzina i neustupanje prava prvenstva prolaza.

Saobraćajna policija sankcionisala je: 142 prekršaja vožnje pod dejstvom alkohola (2 odsto više nego prošle godine u istom mesecu), 781 prekršaj prekoračenja dozvoljene brzine (19 odsto manje u poređenju sa istim periodom prošle godine, 281 prekršaj nevezanja sigurnosnog pojasa (40 odsto manje nego u novembru 2022. godine) i 19 prekršaja upotrebe mobilnih telefona tokom vožnje (40 odsto manje nego prošle godine u istom mesecu).

U novembru 2023. godine zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 28 lica, što je manje nego u istom mesecu prošle godine (37). Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržano je devet lica, isti broj kao u novembru 2022. godine.

Policijska uprava u Somboru apeluje na sve učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja na putevima, a naročito tokom predstojećih praznika.

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, 12. januara, premijerno je izvođenje predstave "Ljudi od voska", po tekstu Mata Matišića i u režija Ivana Alača.

- Matišićeva drama jedan je od najvećih dokaza da što je nešto ličnije, to je univerzalnije, kao i da je najveća hrabrost, iskrenost - ističe reditelj Alač. - Kroz tri naizgled zasebne, a zapravo uzročno-posledične priče, autor nas vodi kroz svoje grehove, pokajanja i iskupljenja, koristeći pisanje kao određenu vrstu psihoterapije i ispovesti u kojoj u potpunosti "ogoljuje" sebe stičući time pravo da kritikuje i druge. Međutim, ispostavlja se da i pišući o drugima, on zapravo i dalje piše o sebi.

Reditelj dodaje i važnost poruke ove predstave: da pre nego što osudimo, pokušamo da razumemo, da više opraštamo i sebi i drugima, da budemo strpljiviji kao i spremniji na procese koji nas menjaju.

U predstavi igraju Saša Torlaković, Marija Medenica, Nenad Pećinar, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Nemanja Bakić, Ana Rudakijević, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Bogomir Đorđević, Danica Grubački, Dragana Šuša, Aleksandar Ristoski, Olgica Nestorović.

Scenografiju potpisuje reditelj i Isidora Ilić, kostimograf je Biljana Grgur, kompozitor Ana Krstajić, koreograf Andreja Kulešević, a scenski govor bio je zadatak za Dejana Sredojevića.

Posle premijere, najavljena su i reprizna igranja predstave 13. i 20. januara.

Izvor novosti.rs

Povodom proslave 102 godine od osnivanja i rada Nacionalne službe za zapošlјavanje, u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, predstavnici Službe su dodelili priznanja i zahvalnice zaslužnim socijalnim partnerima koji su u 2023. godini dali najveći doprinos u oblasti politike zapošlјavanja. Među dobitnicima je i Grad Sombor koji je dobio zahvalnicu za jednu od lokalnih samouprava koje su dale najveći doprinos zapošlјavanju.

U ime Grada, zahvalnicu je primila zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica koja se zahvalila na priznanju i čestitala Nacionalnoj službi za zapošlјavanje godišnjicu dodavši da lokalna samouprava sprvodi mere aktivne politike zapošlјavanja kroz nekoliko važnih projekata.

„Želim da se zahvalim Nacionalnoj službi na tome što je prepoznala naš rad i trud u pogledu mera aktivne politike zapošlјavanja. Grad Sombor je donošenjem lokalnog akcionog plana zapošlјavanja za 2023. godinu davao subvencije poslodavcima za zapošlјavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošlјivih na novootvorenim radnim mestima, kao i subvencije za samozapošlјavanje nezaposlenih lica radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva. Nastavićemo da sarađujemo sa Službom kako bi obezbedili posao svima koji žele da rade i da imaju sopstvena primanja“, rekla je zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica u svom obraćanju.

Događaju su prisustvovali ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković sa saradnicima, predstavnici gradova i opština, predsednik i članovi Upravnog odbora NSZ, predstavnici Privredne komore, poslodavaca, sindikata, udruženja građana i medija. Prema rečima ministra Selakovića, pozitivne tendencije u smanjenju nezaposlenosti i kvalitetnijoj ponudi poslova rezultat su ozbilјno promišlјene i vođene fiskalne i ekonomske politike države.

Od svog osnivanja 1921. godine do danas, Nacionalna služba za zapošlјavanje se transformisala u jaku, sigurnu i stabilnu instituciju sa jasno definisanim cilјevima i kvalitetom usluga. Grad Sombor kao izuzetan partner, radi na tome da obezbedi što bolјe uslove za zapošlјavanje svih kategorija stanovništva kako bi se smanjio broj nezaposlenih i kako bi se doprinelo bolјem životnom standardu građana.

Ignorisanje bebinog plača može da izazove ozbiljne probleme i da se negativno odrazi na bebin razvoj i blagostanje.

Intenzivan stres koji izaziva plač tokom ranih meseci može da modifikuje sistem neurotransmitera, što dovodi do strukturalnih i funkcionalnih promena u mozgu. Te promene su slične onima koje se mogu videti kod depresivnih odraslih osoba.

Ako bebu prepustite plaču, to bi moglo i da prenadraži lučenje adrenalina, što uvećava šanse da kasnije tokom razvoja i u životu dete bude agresivno, impulsivnog ponašanja i nasilno.

Negativna posledica može da bude abnormalno visok nivo hormona stresa – kortizola, što koči razvoj nervnog tkiva u mozgu.

Ignorisanje bebinog plakanja potiskuje i rast i imunosistem, čineći ih podložnim brojnim ozbiljnim oboljenjima.

Jedna studija je pokazala da odojčad čiji je plač zanemarivan nisu razvila zdrave intelektualne i socijalne veštine, te su imala teškoće u obuzdavanju svojih emocija.

Kada su bebice fizičke odvojene od svojih roditelja ili staratelja, aktiviraju se odgovori na bol koji dovode do hormonskih promena. Čak i trosatna dnevna odvojenost podstiče epigenetske efekte, tj. nasledne promene u ekspresiji gena koje nisu uzrokovane promenom u DNK lancu, što može da se ispolji na funkciju pamćenja u zrelom dobu.

Plakanje i smejanje su načini komunikacije naših mališana. Deca plaču i dižu larmu zbog raznih stvari – bilo kad su gladna, bilo da ih nešto boli, bilo da imaju nekakvu nelagodu ili jednostavno potrebu za fizičkim kontaktom.

Baš kao i na smeh, i na plač se mora odgovoriti adekvatno i pozitivnom reakcijom, i to tako da dete oseti da su njegova osećanja prihvaćena. Ignorisanje bebinog plakanja šalje poruku da su tuga i bes neprihvatljivi, da se suzbijaju njihove emocije, što ih čini razdražljivijima.

Postoje brojni načini da umirite vašu bebu – dojenjem utoljavate njihovu glad; stvaranje zvukova koji su joj poznati dok je bila u vašem stomaku ili kreiranje umirujućeg okruženja i rutine spavanja utiču na to da se beba smiri; dodir kože o kožu stimuliše oslobađanje oksitocina, hormona sreće…

U utrobi se beba nalazila u prostoru koji se non-stop pomerao, mrdao, tako da je, recimo, ljujuškanje pokret koji je umiruje, jer tako u sebi stvara osećaj sigurnosti.

Na sve te načine roditelji ili staratelji zapravo pomažu bebama da razviju mehanizme da umire sebe, prenosi portal bitiroditelj.com.