Često se u nedostatku radnih mesta i odgovarajućih uslova za rad mnogi odlučuju da napuste zemlju i počnu da rade negde drugde. Aleksandar Arvaji iz Kucure po završetku škole odlučio je da se oproba u potpuno drugačijoj struci od one za koju se školovao. Konkurisao je za posao, prošao je obuku i pre više od deset godina po prvi put je isplovio kao zaposleni na prekookeanskom brodu.
„Nisam mogao naći posao u struci, ovo što sam ja završio kao elektroinženjer tada se nije tražilo. I odlučio sam. Tada je već bilo nekoliko ljudi iz sela koji su radili na brodu, kontaktirao sam agenciju, prijavio sam se negde u septembru, oktobru, prošao obuku, intervju i u februaru sledeće godine počeo sam da radim. Evo, već je trinaest godina kako radim na brodu“, priča Aleksandar.
„Tada kada sam se ja prijavljivao bile su samo tri opcije za posao: kao konobar u restoranu, radnik u kuhinji ili sobar. Tražio sam nešto u struci, ali nije bilo ponuđeno, tako da sam se opredelio za kuhinju. U zavisnosti od toga gde je kompaniji bio potreban radnik, oni su te na tu stranu slali. Tako sam ja prvi put ušao na brod tj. dobio posao u Hong Kongu, u Kini. Prvi put sam leteo avionom, pola dana sam proveo na aerodromu u Amsterdamu, onda još trinaest sati leta za Kinu. Kada sam stigao, sve je bilo drugačije, hotel sa trideset i više spratova, kada sam pogledao dole, potpuno neopisiv doživljaj“, objašnjava Aleksandar, radnik na prekookeanskom brodu.
„Prvi ugovor mi je trajao otprilike pola godine i za to vreme obišli smo Aziju - Kinu, Japan, Vijetnam, Koreju, Rusiju, onda smo prešli Tihi okean i stigli na Aljasku. Interesantno je to da smo prešli „dejt lajn“, odnosno Međunarodnu datumsku granicu gde smo izgubili jedan dan, zatim Kanadu i odatle sam se vratio kući. Posao na brodu nije lak, posebno u kuhinji gde se radi i po dvanaest-trinaest sati dnevno. Zatim sam prešao na drugu poziciju, bio sam internet menadžer. Posao je bio lakši jer se radi sa putnicima. Pomažeš im oko internet konekcija koje nisu kao kod nas kući pošto se sve odvija preko satelita, nameštao sam im mobilne telefone, tablete. Sad sam prešao na treću poziciju i trenutno radim kao poslovni direktor zadužen za odeljenja koja se bave prodajom“, kaže naš sagovornik.
Brod je, prema rečima našeg sagovornika, veliki kao selo Kucura tj. može da primi toliko putnika sa posadom koliko Kucura ima stanovnika. „Dugačak je oko 300-330 metara, ima 19 spratova, tri velika restorana, veliki švedski sto, nekoliko manjih restorana određene kuhinje, picerije. Zatim, na brodu su brojni butici, prodavnice dijamanata, spa-salon, masažerske kabine, frizerski salon, teretana, kafeterija, bioskop kapaciteta do 900 osoba, tv studio, bazeni, ambulanta“, nabraja Aleksandar.
Rad na brodu privlači mnoge zbog putovanja i obilaženja raznih mesta. Kad se dobro organizuješ, uvek ima vremena za obilaženje turističkih atrakcija na onim mestima gde brod pristane. „Mislim da je bolje da kažem gde još nisam bio“, kroz smeh priča Aleksandar i nastavlja:
„Nisam bio u Indiji i u Africi, tj. na afričkom kontinentu sam bio samo u Tunisu, a ostalo sam sve obišao, čak sam bio i na Grenlandu, kao i na malim ostrvima u Atlantiku i Pacifiku. Od svih mesta, najviše mi se sviđa Baltik i Island. Interesantno je i mesto Ušuaja, najjužnija naseljena tačka u Argentini. Polarnu svetlost sam video na Aljasci, a Singapur je, jednom rečju, vau mesto. Na primer, volim da odem i u Taurangu na Novom Zelandu i na Havaje. Išao sam da gledam delfine i ajkule u Meksiku. U Muzeju „Vasa“ u Švedskoj sam video stari brod koji je izvučen iz mulja. Za obilazak Sankt Petersburga nije ti dovoljno ni mesec dana. Mislim da sam sa brodom obišao Zemlju barem dva puta, ako ne i više."
Posao na brodu nije lak, radi se oko dvanaest sati, izmori te, odvojen si od porodice, ali po rečima našeg sagovornika, može da se zaradi i preporučuje drugima da probaju. Takođe je naglasio da je bitno sa kojom idejom si krenuo na posao na brod, da li želiš da radiš i zaradiš ili želiš da zaradu trošiš i provodiš se. Radni staž radnicima ne ide, tako da ga, kaže Aleksandar, sam sebi uplaćuje.
Na brodu je Aleksandar upoznao i svoju suprugu Natašu.
„Za nekoliko dana će biti deset godina kako smo se uzeli. Nataša je iz Ukrajine, a kada su počela ova dešavanja, ona i sin su došli ovde u Kucuru. Ona trenutno ne radi na brodu, sin nam je krenuo u školi, pa su sad druge obaveze“, priča Aleksandar.
„Još nisam odredio granicu koliko dugo ću raditi na brodu. Radim, pa dok traje, dok god mogu, dok god se uči novo, dok mi je interesantno,. Posao nije mnogo stresan, ugovori su mi sada kraći tako da sam pre kući“, polako završava svoju priču naš sagovornik.
Aleksandra je put već odveo u Los Anđeles gde je sa brodom otišao na novo putovanje po Južnoj Americi – u Meksiko, Ekvador, Kostariku, Peru, Čile, Argentinu, Urugvaj, na Foklandska ostrva, a u planu je i Australija, Novi Zeland i Aljaska.
Mi Aleksandru zahvaljujemo na izdvojenom vremenu i pričama koje je podelio sa nama, a želimo mu mirno more i srećan put.
Izvor: RTV
