Sombor.info

U ranu zoru Badnjeg dana, muškarci su izlazili u šumu, obično domaćin sa svojim sinovima, da poseku mladi hrast ili cer, kako bi ga uveče u spalili u ognjištu doma. Neki od ovih običaja zadržali su se i do danas.

Badnjak je mlado drvo hrasta ili cera koje se seče na Badnji jutro, kada domaćin sa svojim sinovima i unucima izlazi u šumu, pre izlaska sunca i bira najlepše drvo. Tako su i Mladen i Miladin Badža, tada petogodišnji dečaci iz sela Bilišani, kod Obrovca u Dalmaciji, ne bojeći se mraka i šume, prvi put sa ocem i dedom krenuli po svoj Badnjak.

"Išli smo u šumu, ne bojeći se ni mraka ni vuka, kako bi sa dedom odabrali Badnjak koji nam predstavlja celu godinu, bogatstvo i sreću u kući", seća se Mladen Badža iz Sombora.

"Izaberemo lepo hrastovo drvo i nosimo kući. Nekada ga je nosio na ramenu deda po starom običaju, sad nosim ja", ispričao je Miladin Badža.

"Veličine je te da se može doneti na ramenu, kako bi ga preko dana stavili ispred kuće i kako bi čekao veče da se unese u kuću", dodaje Mladen.

"Badnjak se unosi u kuću zalaskom sunca, tada se unosi i slama, stavljaju se orasi, lešnici, deca razbacuju slamu", opisuje Miladin Badža.

Badnjak valja zaseći tri puta, a iver koja pada ima poseban značaj.

"Tada bi poneli crno vino, kako bi zalili koren hrasta koji bi sekli, kako bi izraslo mlado drvo za naredne generacije. Običaj je da se okrene ka istoku, isto tako je običaj da Badnjak iz tri puta zasečemo kako bi pao opet na istočnu stranu, kako bi doneo sunčanu stranu i po nekom verovanju sreću i zdravlje u to domaćinstvo. Iver bi obično poneli u kuću i držali ga cele godine kako bi nam po nekim običajima bila srećna i blagoslovena cela godina", rekao je Mladen Badža.

Po narodnom predanju, Badnjak simboliše hrast koji su vitlejemski pastiri doneli u pećinu u kojoj se rodio Isus Hristos, kako bi ogrejali božansko novorođenče i njegovu majku.

Izvor: RTV

U Srbiji je zabeleženo 909 slučajeva obolelih od velikog kašlja, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, rečeno je za NIN u Institutu za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. Zbog širenja slučajeva velikog kašlja u Beogradu je krajem decembra proglašena epidemija.

Iz Batuta ističu da je najveći broj obolelih prijavljen na teritoriji Južnobačkog okruga i u Beogradu, dok je najveća učestalost obolelih u odnosu na broj stanovnika zabeležena u Južnobačkom i Južnobanatskom okrugu.

Situacija se velikim kašljem alarmantna je i u regionu, a Hrvatska i Crna Gora redovno prijavljuju porast slučajeva zaraženih. Koliko je stanje alarmatno i u Srbiji najslikovitije pokazuje broj obolelih od ove bolesti, koja se praktično smatrala iskorenjenom, u proteklim godina. Naime, prema podacima koje je objavio RSE broj zaraženih u 2023. godini u odnosu na period između 2016. i 2019. veći je i do šest puta na nivou Srbije.

Ogroman skok primetan je i u glavnom gradu. Kada je Gradski zavoda proglasio epidemiju velikog kašlja, što je objavljeno 27. decembra, u Beogradu je 409 obolelih. Pre ove godine najveći broj obolelih bio 2018. – sa 29 registrovanih slučajeva, dok se do 2022. postepeno smanjivao i doveo do toga da na kraju pomenute godine nije bilo nijednog slučaja.

Pre samo godinu dana ništa, a sada – epidemija. Šta se dešava i kako je došlo do toga da imamo epidemiju bolesti koja je praktično zaboravljena i stavljena pod kontrolu vakcinacijom?

Šta je uticalo da se širi veliki kašalj

Kako navode iz Batuta, povećanje broja obolelih dovodi se u vezu sa padom imuniteta određenih uzrasnih grupa nakon vremenskog perioda od sprovedene poslednje revakcinacije, kao i sa smanjenim brojem vakcinisanih protiv velikog kašlja u periodu pandemije virusom korona, zbog čega je porastao broj osetljive populacije i okruženja u kom može lakše da se širi.

Dr Rsovac ističe da u kliničkoj praksi, gde radi kao pulmolog godinama, nije bilo ovakvog porasta broja slučajeva.

„Imala sam i 2017. novorođenče na intenzivnoj nezi sa katastrofalnim oblikom pertusisa, a onda devojčicu od 16 godina pre tri godine sa formom pertusisa koja je trajala četiri do pet meseci, ali nije bilo ovakvog porasta broja“, rekla je ona.

Kako je upozorila, sada su pogotovo ugrožena deca u odojačkom periodu, ali bolest se sve više javlja i među odraslima. I Radovanović ukazuje na ozbiljnije simptome kod odojčadi.

„Što je dete starije to je manja mogućnost da će se bolest pogoršati“, navodi Radovanović i dodaje da je važno da se osoba izoluje od ostatka porodice kada se dijagnostikuje veliki kašalj, a naročito ukoliko u domaćinstvu ima trudnica ili male dece.

Kada je reč o simptomima bolesti, Rsovac kaže da je početak nespecifičan kao i kod ostalih respiratornih infekcija.

„Može postojati i manja temperatura, bolnost grla, curenje nosa”, govori dr Rsovac i naglašava da važno napraviti razliku u odnosu na druge respiratorne infekcije.

“Kašalj koji počinje da se javlja se vremenom pogoršava. Kod velikog kašlja nemate da s vremenom postaje blaži, kao što je to recimo kod respiratornog sincicijalnog virusa i drugih korona virusa, prehlada I gripa koji ide sa višim temperaturama. Ovde imate jedan period kada u stvari dete kašlje sve jače, teže, zacenjuje se i to je već prelazak u drugu fazu bolesti”, ističe ona i dodaje da je najbolje kada se bolest ustanovi dok je još u početnim fazama, nakon čega lekari mogu da započnu odgovarajuću antibiotsku terapiju.

Struka da odluči šta dalje

Inače, aktuelna situacija dematovala je mišljenja da je tzv. “magareći kašalj” bolest koja je iskorenjena. To potvrđuju i naši sagovornici, dr Snežana Rsovac iz Univerzitetske dečje klinike Tiršova i epidemiolog Zoran Radovanović.

„Veliki kašalj nikada nije ni bio iskorenjen, uvek je postojao neki manji broj pacijenata na godišnjem nivou koji se sporadično javljao u prethodnih 20-ak godina, ali je više faktora uticalo na to da sada postoji taj porast broja obolelih“, ističe dr Rsovac.

I Radovanović navodi da „nikad nismo uspeli da eliminišemo bolest, a ni govora o tome da je iskorenimo“.

„Iskorenili smo velike boginje u celom svetu. Postoji i eliminacija što se dogodilo sa difterijom i tetanusom – klice su prisutne u životnoj sredini, ali zahvaljujući vakcinaciji nema osetljivih osoba, pa se i ne oboleva”, navodi Radovanović i dodaje da se veliki kašalj vraća u talasima na tri do pet godina, te da je bilo aktivnih slučajeva i prethodnih godina.

U Batutu, takođe, navode da prema epidemiološkim podacima iz zemalja Evrope situacija se „ocenjuje da nije neočekivana i neuobičajena“.

Rsovac, s druge strane, navodi da je očekuje da će struka u narednom periodu sigurno razgovarati o kalendaru vakcinacije i odlučiti da li treba još nešto da se uradi po tom pitanju, koje za sada, ostaje otvoreno.

Izvor: n1info.rs

Arnold Fjodorovič Smejanovič bio je beloruski doktor, ali i jedan od najboljih sovjetskih i evropskih neurohiruga. Preminuo je 2021. u 82. godini života, a zanimljivo je da je aktivno radio gotovo do poslednjeg dana; imao je preko 60 godina medicinske prakse. Bio je akademik beloruske Nacionalne akademije nauka i načelnik neurohirurškog odeljenja Republičkog naučno-praktičnog centra za neurologiju i neurohirurgiju u Minsku, neko ko je doslovce izveo preko 10.000 operacija na mozgu i bio spreman danonoćno da spasava živote drugih.

Svi mediji bivših sovjetskih republika rado su prenosili savete ovog lekara koji je godišnje lično radio 250 najsloženijih intervencija. Dr Smejanovič 2018, nešto više od dve godine pre smrti, dao je intervju za ruske novine "Komsomolskaya Pravda" u kom je na pitanje o tajni dugovečnosti i dobrog zdravlja dao prilično opširan, ali jednostavan odgovor.

"Sve je moguće, ako ne preterate", rekao je na početku razgovora ovaj lekar, pa nastavio:

"Čovek treba da uzima hranu koju je celog života jeo. Naši preci nisu jeli kivi ni avokado, a ja sa 80 godina i dalje jedem ono što sam jeo kada sam bio mlad. Raznolikost je važna u hrani, ali ne treba se prejedati. Žena i unuk su mi na selu, pa sam sinoć razmišljao šta bih mogao da pojedem. Popio sam čašu mleka, jer ispijanje čaše mleka jeste normalan obrok noću.

Jedem i meso i masne stvari, ali najviše od svega volim beloruske palačnike. Zašto bih sebe lišio zadovoljstva?

Ipak, ja sam se uvek mnogo kretao, ali nikada nisam bio sportista. Ako praktikujete sport, vodite računa, postoje previsoki zahtevi za telo. Treba živeti umereno, bez iscrpljujućeg stresa.

Svaka osoba ima svoju slabu tačku; nekima je u glavi, drugima su to krvni sudovi jetre ili creva. Morate da pratite svoj način života i raspoloženje. Čak i svojoj supruzi, sa kojom sam 58 godina, kada krene da mi zvoca kažem: "Razgovor na ovu temu kvari nervni sistem". Mora se živeti u zadovoljstvu, a to uključuje hranu, svakodnevnu rutinu, sastanke sa prijateljima, ja ne odbijam votku kad se nađem s njima.

Kako izgledati živahno sa 80 godina? Volite život i pronađite lepotu u svemu. Čovek, i muškarac i žena, stvoren je za ljubav. A onaj ko je ceo život svime nezadovoljan, gunđa bez razloga, taj neće dobro završiti.

Nema potrebe da se život tako često deli na "štetno" i "nije štetno". Uživajte u svakom minutu, nemojte odustajati ni od čega, ali morate da znate kada da prestanete. Zato što, u spurotnom, možete imati najbolje gene, ali prerano umreti zbog sopstvene gluposti".

"Ne dozvolite sebi da postanete ravnodušni"

U intervjuu iz 2013. za beloruski "Sputnik" dr Smejanovič je s druge strane savetovao da svako ko ima više od 40 godina mora redovno da prati stanje krvnog pritiska i da obavezno uzima lekove ako se vrednost poveća!

On je ujedno istakao da nikada nije uspeo da pronikne u sve tajne mozga, ali da jedno sigurno može da preporučo - neophodno je zaštiti mozak od dokolice.

"Nemojte da dozvolite sebi da budete lenji, inače će mozak postati oronuo. Čitajte, razmišljajte, zamišljajte, donosite odluke. Ne dozvolite sebi da postanete ravnodušni. I pokušajte da budete umereni u svemu", zaključio je on.

Izvor: blic.rs

Da li ste među njima?

Imate nešto u sebi što izluđuje muškarce ili još niste otkrili svoje tajne adute? Možda vam ovaj horoskop otkrije upravo koje je vaše tajno oružje, a žene Ovnovi i Škorpije su definitivno magneti za strastvene i žestoke muškarce.

Ovan
Ova “uštogljena” žena je magnet za muškarce koji žude za uzbuđenjima i intenzivnim putovanjima.

Zavisnike putovanja i avanturizma sigurno će privući žena Ovan, a ona pored sebe obožava da ima partnera koji neguje slične​ želje kako bi zajedno postigli savršen užitak.

Bik
Činjenica da se na Bika možete osloniti je ono što ih čini savršenim partnerima.

Bik zna što znači voleti nekoga i verovati mu, a sebe dajete potpuno osobi koju volite. Muškarci koji traže opuštene, pouzdane žene će sigurno poludeti za vama.

Blizanac
Dvostruka ličnost Device je pokazatelj muškarcu kako ga očekuju razna uzbuđenja, a upravo takve i privlačite.

Muškarci koje vi privučete su često impulsivni i spremni za nova iskustva.

Oni prate srce, i upravo su zato pronašli vas.

Rak
Senzualan, dubok i osećajan znak koji zna što znači povezati se s nekim. Rakovi jednostavno ne mare za novce i izgled, što ste osećajniji – to ste im privlačniji.

Muškarci koji postanu opsednuti vama su oni koji traže ljubav.

Lav
Vragolasti Lav može da privuče koga god poželi.

Zrač​i​ samopouzdanjem i lepotom, čak i kada je u trenerci. Nije tajna da muškarci vole žene pune samopouzdanja.

Devica
Kako je Devica proglašena najsmernijim znakom kada su u pitanju emocije, obično ne privlače senzibilne muškarce.

Devica za emotivne rasprave nema vremena. Ako je muškarac poludeo za vama, verujte to je zbog vaše lepote, inteligencije i divne duše.

Vaga
Ovaj znak zna šta znači biti u stanju da sve balansira. Prirodno je da privlačite muškarce koji traže stabilnost i mir.

Njima treba neko ko će videti svet iz njihovog ugla, te razumeti njihovu perspektivu. Vi to možete jer ste “napisali knjigu” o diplomatiji.

Škorpija
Svaka Škorpija u sebi ima jaku strast za životom, ali po njihovim uslovima. Neki će da se opeče na taj plamen vatre, ali oni koji vas razumeju će stići na vreme i ostati.

Muškarci koje privlačite teže sa čistom strašću.

Stelac
Ovaj znak ima moć koju retko ko poseduje, a to je smisao za humor; znate kako da nasmejete ljude.

Taj humor koji primećujete na sve strane je nešto što ludački privlači muškarce.

Jarac
Znak kojeg se verovatno pazite je upravo Jarac. Čovek koji je potpuno nesiguran u sebe potpuno će se prepustiti zaštiti onoga s kim je u vezi.

Sad kada smo to rekli, napomenimo kako ćete osvojiti muškarca koji stoji čvrsto na zemlji i ne traži pomoć nego partnera koji će mu biti podrška.

Vodolija
Muškarac koji se zaljubi u ženu Vodoliju često traži partnerku koja će podstaći ono vragolasto u njemu.

Kako su i one same slobodne prirode, retko sude o tuđim ponašanjima. Zato će muškarac koji poželi ženu Vodoliju sigurno tražiti prihvatanje.

Ribe
Znak koji neguje duboke misli će verovatno i u vama prepoznati nešto posebno.

Muškarci koji su u potrazi za samim sobom će poludeti za ovim znakom, piše Atma.hr.

Kada se odlučimo da kupimo polovni automobil od privatnog prodavca, postavljanje nekih pitanja vrlo je važno kako bismo bili sigurni da je vozilo ispravno.

Jutarnji list list napravio je spisak ovih važnih pitanja za prodavce polovnjaka, a ako i vi planirate da sada ili u skorijoj budućnosti kupite polovni automobil, savetujemo da ih zapamtite.

Relevenatna pitanja za prodavca pre odluke da se kupi polovni automobil
1. Zašto prodajete auto?
Pitanje koje može otkriti važne informacije o povodu prodaje, poput nedostatka prostora ili predstojećih skupih održavanja vozila.

2. Koliko dugo imate auto?

Informacija o periodu vlasništva može pružiti uvid u istoriju automobila i potencijalne probleme. Ako je reč o mesec dana, verovatno imate posla s preprodavcem koji želi brzu zaradu.

3. Gde ste nabavili auto?

Pitanje o prethodnom vlasništvu može otkriti važne informacije o istoriji vozila. Uvreženo je mišljenje da je sigurnije kupiti automobil od vlasnika koji ga je kupio u našoj zemlji nego iz uvoza jer tada o samoj istoriji vozila često nema dostupnih informacija (kilometraža, održavanje, popravke).

4. Da li je vozilo učestvovalo u saobraćajnoj nesreći i da li su obavljene neophodne popravke?

Tražite detalje o eventualnoj prethodnoj šteti i zamolite za račune popravaka.

5. Kakvo održavanje je urađeno?

Pitajte o redovnom održavanju, poput zamene ulja, rotacije guma i većih usluga preporučenih od strane proizvođača.

7. Da li je nešto veće zamenjeno na vozilu?

Informacije o zamenjenim delovima, poput guma, kočnica ili amortizera, mogu otkriti koliko je vozilo održavano u odnosu na kilometražu.

8. Da li sve na autu radi?

Pitajte prodavca o ispravnosti svih funkcija vozila pre nego što odete na probnu vožnju.

9. Da li je sva dokumentacija uključena?

Potražite servisne zapise, koji mogu pružiti uvid u redovno održavanje i povećati vrednost vozila.

Pitanja pre, tokom i nakon probne vožnje

1. Kako nešto na automobilu funkcioniše?

Nemojte se ustručavati da pitate prodavca o radu specifičnih funkcija vozila. Obratite pažnju na zvukove koje pravi polovni automobil.

3. Da li je moguće izvršiti pregled automobila kod automehaničara pre kupovine?

Razmotrite mogućnost nezavisnog pregleda vozila od strane automehaničara kojem verujete pre nego što donesete odluku da kupite dati polovni automobil.

4. Da li postoji mogućnost da se isproba polovni automobil koji je na prodaju?

Obratite se prodavcu za dozvolu probne vožnje kako biste bolje ocenili performanse vozila.

5. Da li će prodavac rešiti neki uočen problem i obavati servis vozila pre nego što ga kupite?

Ako pronađete nedostatak, razgovarajte s prodavcem o mogućnostima popravki ili servisa pre zaključenja kupoprodajnog ugovora i o čijem trošku će to da se obavi.

Izvor: danas.rs

Sveže, tek odimljene i skinute iz pušnice, mirisale su kao nijedne dotad.

Komšija mu je dao specijalitet od divlje svinje: pikantne kobasice iz domaće radinosti.

Svetozar Jovanov iz Dolova, sela udaljenog oko 40 kilometara od Beograda, uživao je u svakom zalogaju sočnog delikatesa, ne sluteći da je kobasica bila zaražena parazitom Trichinella spiralis koji izaziva bolest trihinelozu.

Bolest život mesa, kako je još zovu, opasna je za ljude i prenosi se sa životinje na čoveka.

„Samo su me zalečili, ovde izlečenja nema.

„Nisam razmišljao da takva muka može da me snađe, sve dok nisam dobio temperaturu i grčeve u mišićima“, priča Jovanov.

Zbog zaraze trihinelom, više od mesec dana proveo je u bolničkom krevetu.

Ni danas, posle osam godina, ne oseća se potpuno zdravo.

Podaci Instituta „Batut“ pokazuju da je u Srbiji u 2023. godini do decembra registrovano 14 slučajeva trihineloze, dok je najviše obolelih bilo 2002. godine, kada je registrovano 577 slučajeva.

Šta je trihineloza?

Kao parazit, ova larva živi u mišićima divljih i domaćih životinja, objašnjavaju u Institutu za javno zdravlje „Batut“.

„Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno kuvano ili pečeno meso, ali i mesne proizvode od životinja inficiranih larvama trihinele.

„Najčešće je to meso domaće svinje ili divljih životinja“, kažu u „Batutu“.

Siniša Gatarić, veterinar iz Prnjavora, u Bosni i Hercegovini, dodaje da se životinje najčešće zaraze kada pojedu bolesnog glodara.

„Larve se za kratko vreme oslobađaju u crevima, razmnožavaju i ulaze u krvotok, a onda šire po čitavom telu.

„Divlje svinje su daleko opasnije za jelo od domaćih“, kaže Gatarić.

Kada čovek pojede zaraženo meso, bolest počinje stomačnim tegobama: gađenjem, povraćanjem, bolovima i dijarejom, ističu u „Batutu“.

Larve parazita tada se još nalaze u crevima, gde se razvijaju.

„Oplođene ženke zavlače se u sluzokožu creva gde polažu jaja i ova faza može da prođe nezapaženo.

„Vreme od momenta upotrebe zaraženog mesa do prvih znakova bolesti može da traje od dva do 30 dana i to zavisi od količine koju je čovek pojeo“, kažu u „Batutu“.

Kako dodaju, krajem prve nedelje bolesti, larve iz creva prelaze u krvotok i prodiru u mišiće.

Tada počinje povišena temperatura, bolovi u mišićima, otežano gutanje, otok očnih kapaka i osip.

„Čovek prvo ima simptome kao grip, slabost, malaksalost.

„Ali trihineloza je opasna jer ostavlja trajne posledice“, govori veterinar Gatarić.

Čak i kada se preleži, kaže on, larve ostaju u mišićima, učaurene do kraja života, i reaguju na svaku promenu u organizmu.

„Postoje slučajevi teških infekcija koji mogu da se završe smrtnim ishodom“, upozorava Gatarić.

Mere opreza

Obavezna veterinarska kontrola svake zaklane svinje.
Termički dobro obraditi svinjsko meso i prerađevine na visokim temperaturama.
Kupovati meso i proizvode od mesa u ovlašćenim prodavnicama koje su pod stalnom sanitarnom i veterinarskom kontrolom, a ne na uličnim tezgama i mestima koja nisu proverena.
Izvor: Zavod za javno zdravlje Pančevo

Obavezan pregled sirovog mesa

Pre upotrebe mesa i mesnih prerađevina od domaćih svinja ili ulovljene divljači, potrebno je obavezno uraditi veterinarski pregled odgovarajućeg uzorka, kažu u „Batutu“.

„Zaraženo meso nije za ljudsku upotrebu i obavezno se spaljuje“, govore u „Batutu“.

Veterinar Gatarić kaže da je kontrolu mesa najbolje uraditi u ovlašćenim veterinarskim stanicama.

Objašnjava da se uzima parče mišića, uglavnom deo dijafragme koji se analizira.

„Nikada nisam napravio kobasice ili šunku od mesa koje nije prekontrolisano na trihinelozu.

„Rezultati stignu isti dan ili sutradan i, tek kada dobijem papir da je sve u redu, meso može da ide u preradu“, priča Srđan Erak iz Kuzmina, koji ima domaću proizvodnju specijaliteta od svinjskog mesa, za BBC na srpskom.

Svaka svinja obavezno se pregleda, dodaje Erak, jer bez pečata i potvrde – nema ni kobasica.

„Nećemo da se igramo sa ljudima.

„Kupujemo prasiće, tovimo ih i, na kraju, od njih pravimo prerađevine“, kaže Erak.

Dodaje da imaju stalne mušterije koji ih i ne pitaju za potvrdu.

Ipak, ima i onih koji žele da vide da je meso prekontrolisano.

„Najviše problema imaju ljudi koji zakolju nekoliko svinja, a ne odnesu uzorak svake na kontrolu, već misle da je dovoljno od jedne ili dve.

„Svaka svinja mora da se pregleda i tu nema dileme“, ističe Erak.

Posle sopstvenog iskustva sa trihinelozom, Svetozar Jovanov iz Dolova kaže da je dodatno oprezan da zaštiti sebe i članove porodice.

„Nikada više nisam uzeo parče svinjskog mesa, a i sa ovim ostalim sam oprezan.

„Dosta mi je i ova muka koju imam“, dodaje.

Izvor: danas.rs

Somborci su 1859. godine, zahvaljujući njihovom sugrađaninu, Кarlu Bijelickom, pre 165 godina postali bogatiji za biblioteku. Ukupno 75 godina je prošlo od osnivanja Dečijeg odeljenja ove ustanove kulture, časopis za kulturu „Dometi“ objavio je svoj prvi broj pre tačno pola veka, dok je pet godina prošlo od uručivanja prvih Bebiteka paketića.

“Uz brojne jubileje, u 2024. godini, očekuju nas i 15. Veljkovi dani, književna manifestacija koju Biblioteka priređuje od 2007. godine. Povodom jubileja, tokom januara 2024. godine, svojim starim i novim članovima umanjujemo upisninu za 50 odsto”, ističu u somborskoj Gradskoj biblioteci.

Kako dalje navode, Svečana akademija povodom 165 godina od osnivanja Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki“ i 75 godina od osnivanja Dečijeg odeljenja, biće upriličena u petak, 19. januara, u Svečanoj sali Skupštine grada Sombora. Ovaj događaj zakazan je za 18 sati, a u okviru istog nastupiće Duo Scrivo In Vento (Stanislava Vasiljević – flauta i Igor Ivić – gitara).

Izvor: radioapatin.com

Crveni krst Sombor i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine danas su organizovali prvu akciju dobrovolјnog davanja krvi u 2024. godini.

Akcija je održana u prostorijama Crvenog krsta Sombor, a sugrađanima koji su odlučili da pruže podršku onima kojima je to najpotrebnije, priklјučio se i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić.

Crveni krst Sombor se zahvalјuje svim sugrađanima koji su se odazvali prvoj akciji davanja krvi u ovoj godini, te pozvao i ostale da se priklјuče budućim akcijama kako bi se obezbedile potrebne količine krvi.

REKONSTRUKCIJA zgrade Srpske čitaonice Laza Kostić, jedne od najstarijih institucija kulture sa izuzetnim kulturno – istorijskim značajem za Grad Sombor i srpski narod u celini uspešno je završena.

Radovi su podrazumevali sanaciju i adaptaciju spoljašnje fasade zgrade, te zamenu stolarije, oluka i postavljanje dekorativne rasvete. Pored toga, uređeni su unutrašnji zidovi čitaonice i rekonstruisani podrumski otvori.

Vrednost radova je iznosila 35 miliona dinara a sredstva za realizaciju projekta su obezbedili Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Grad Sombor.

Izvor: novosti.rs

Pandemija kovida-19 unela je velike promene u gotovo svim aspektima života, a posebno je stavila u fokus korišćenje digitalnih tehnologija u mnogim sektorima, pa i u zdravstvenom.

Tako se i u Srbiji počelo više govoriti o telemedicini koja se svuda u svetu i pre pandemije razvijala paralelno sa razvojem tehnologije.

Tamara Didić, sa dotadašnjim iskustvom u oblasti strateškog razvoja projekata i marketinga tokom rada u domaćim i stranim kompanijama, a pre toga i studijama na jednom od vodećih francuskih univerziteta – Sophia Antipolis u Nici – pre nekoliko godina sa svojim timom pokrenula je platformu DokTok.

DokTok pruža mogućnost pacijentima da besplatno, bilo putem aplikacije ili sajta, razgovaraju sa stručnjacima iz različitih oblasti i dobiju savete ukoliko imaju neka zdravstvena pitanja i nedoumice.

“Naše tržište je dugo bilo ’zeleno’ i ne sasvim spremno za telemedicinu, međutim pandemija je promenila mnoge navike potrošača, u ovom slučaju korisnika, i na neki način trajno normalizovala onlajn servise“, počinje priču za Forbes Srbija Tamara Didić.

Onlajn razgovor 1-na-1

DokTok je praktično platforma za onlajn zdravstvene i psihološke konsultacije sa stručnjacima svih specijalnosti putem videa, četa ili audio razgovora i to iz svog doma ili bilo kog mesta gde se onaj kome treba pomoć i savet oseća komforno.

Sve što je potrebno su računar, tablet ili mobilni telefon sa internet konekcijom. Deo platforme su lekari privatnih zdravstvenih ustanova, samostalni lekari, kao i aktivni i penzionisani zdravstveni radnici i psihoterapeuti, a aplikacija se može preuzeti sa Epl stora i Gugl pleja.

Aplikaciju razvijale i sugestije lekara i pacijenata

Tim koji je razvio ovo rešenje čini, pre svega, grupa entuzijasta i zaljubljenika u inovacije koji su ovu ideju pretočili u realnost, odnosno proizvod.

„Iza ove ideje stoji tim programera i dizajnera sa jedne strane, a sa druge iskusna ’biznis’ ekipa koja broji nekoliko članova koji brinu da sve što se razvije dobije i pravo mesto na tržištu, da korisnicima i klijentima pruži upotrebnu vrednost“, navodi naša sagovornica.

Ipak, u kreiranju i oblikovanju DokToka učestvovali su i sami korisnici i lekari sa platforme, koji su davali predloge za unapređenje.

„Rešavanjem svake pojedinačne situacije i problema korisnika, razvili smo otvoren odnos i dvosmernu komunikaciju“, kaže Didić.

Kako funkcioniše DokTok platforma

Da bi neko na ovaj način dobio pomoć lekara potrebno je da se registruje putem aplikacije ili veb stranice, nakon čega može pristupiti listi lekara i psihoterapeuta i pregledati njihove profile, specijalnosti, iskustva, pre nego što odluči da zakaže konsultaciju.

Nakon što zakažu konsultaciju, korisnici dobijaju obaveštenja i podsetnike koji im pomažu da se na vreme pripreme za razgovor sa lekarom, a u svakom trenutku imaju pregled svih aktivnosti na svom profilu.

Sa stručnjacima koji su trenutno onlajn može se odmah pokrenuti video poziv.

Uobičajeno trajanje konsultacije je 15 do 20 minuta tokom kojih stručnjaci pružaju osnovne informacije, a ako je potrebno daju i preporuke za dalje korake i dijagnostiku.

Oko 80 odsto korisnika su žene

Na DokTok portalu se mogu naći i informacije o zdravlju, roditeljstvu, zdravom životu i navikama. Didić kaže da je portal postao vrlo posećen izvor informisanja i da danas okuplja više od 160 autora.

Korisnici mogu da se konsultuju i sa autorom članka putem video poziva.

Oko 80 odsto korisnika ove platforme su žene što pokazuje da one najviše vode računa o svom zdravlju, ali i zdravlju cele porodice.

„U skladu sa tim, trudimo se da ponudimo što više tema iz sfere njihovog interesovanja – od savetovanja na temu dečijeg zdravlja i razvoja, ginekologije, nutricionizma, dermatologije, ali i psihološke podrške i roditeljstva“, priča Tamara.

Mentalno zdravlje najtraženija oblast

Tokom ove godine uočili su i da veliko interesovanje korisnika vlada za oblast mentalnog zdravlja.

Uprkos očekivanjima da će interesovanje za lekarima opšte medicine i pedijatrima biti vodeće, psihološka podrška čini više od 75% realizovanih konsultacija.

„Mentalno zdravlje je tema o kojoj se sve više govori u poslednje vreme i koja definitivno dobija pravo mesto imajući u vidu njenu važnost, ali i savremeni životni stil koji često nosi puno stresa i pritisaka, a malo vremena da se posvetimo sebi na pravi način. Zato smo se u protekloj godini i mi potrudili da to ’ispratimo’ i ovu kategoriju na našoj platformi dodatno pojačamo“, priča Tamara.

Danas je na Dok Tok platformi prisutno 70 psihologa i terapeuta.

Takođe, na DokToku se kroz tematski usmerene kampanje obraćaju različitim ciljnim grupama, pa su tu bile i kampanje ‘’Razgovor koji leči’’ i ‘’Roditelji, slušamo vas’’, a tokom novembra su pokrenuli i temu mentalnog zdravlja muškaraca o kojoj se slabo govori, a kojom će se, kako kaže, detaljnije baviti u narednom periodu.

Trenutno je na DokToku aktuelna kampanja „Prvi korak ka zdravijoj ishrani“ koja za cilj ima da istakne važnost pravilne ishrane i njen uticaj na razne sfere života, a ne samo fizički izgled.

Kroz ovu kampanju DokTok nutricionistkinja na osnovu inicijalnog razgovora i kratkog upitnika kreira program balansirane ishrane za svakog korisnika, prilagođen njegovim potrebama i ciljevima.

Telemedicina ne može sasvim da zameni lekara

Ipak, treba imati u vidu da primena modernih komunikacionih tehnologija u zdravstvu može da pomogne u oblastima koje ne zahtevaju fizikalni pregled kao što je mentalno zdravlje ili kod jednostavnih zdravstvenih problema, ali ne može u potpunosti da zameni klasičan lekarski, odnosno klinički pregled.

Telemedicina je važna kao prvi kontakt, rutinska kontrola, savetovanje, praćenje hroničnih bolesti, psihološka podrška i slične situacije gde direktan pregled lekara nije neophodan.

Korisnik platforme ima slobodu da pita lekara sve što ga zanima, ali u situaciji kada stručnjak proceni da je potreban pregled u ordinaciji ili dodatne analize, uputiće ga na dalju dijagnostiku.

Neadekvatan regulatorni okvir

Glavni izazov u razvoju ovog rešenja bio je regulatorni okvir koji je, kako kaže naša sagovornica, vrlo rigidan i neosetljiv na benefite i primenu telemedicine u praksi.

„Zakon ne prepoznaje onlajn komunikaciju kao validan alat u lečenju, te samim tim i onlajn konsultacija kao takva nije prepoznata kao format putem kog se može uzeti anamneza, dati ili korigovati terapija, savet ili napisati izveštaj lekara. To ne ostavlja puno prostora za lečenje ovim putem, te samim tim i dosta sužava potencijal ovakvih rešenja za telemedicinu“, navodi.

I pored najava i planova za unapređenje u ovoj oblasti, ipak su promene veoma spore za ovako dinamičnu granu.

Drugi veliki izazov je bilo tržište.

„U trenutku kada smo se pojavili, tržište nije ni postojalo. Pioniri uvek imaju najteži zadatak i izazov, a to je edukacija tržišta – kako ubediti korisnike da ste im potrebni i da im rešavate neki važan problem, a onda i kako primeniti to rešenje, čemu je ono namenjeno, a čemu ne. I ovaj zadatak se nikada ne završava“, ističe Didić.

Podrška za ideju

Ona kaže da u Srbiji postoji značajan broj programa koji podržavaju razvoj inovativnih startapa, ali ono što se iz njihovog iskustva pokazalo kao važnije su strateška partnerstva.

„Pronaći partnera koji će biti ’perfect match’ je ključno za razvoj i uspeh startapa kakav smo mi“, navodi.

Podrška kompanije A1 omogućila im je, kako kaže, pristup širokoj bazi znanja, partnera i klijenata.

“Do sada smo bili i deo mnogih domaćih i regionalnih akceleratorskih programa koji su nam pored finansijske, doneli i mentorsku podršku i vidljivost. Tu je Boost Innovation program u okviru regionalnog UNDP akceleratora čiji smo bili pobednik, sjajan domaći program StarTech u organizaciji NALED-a, ali i neizostavni Fond za inovacionu delatnost koji uvek prepozna kvalitet i dobru inovaciju“, ističe Tamara Didić.

Gotovo 8.000 registrovanih korisnika

DokTok je do sada zabeležio više od milion poseta, odnosno u proseku više od 50.000 na mesečnom nivou. Uz to, beleže i stalni trend rasta broja lekara, kojih je trenutno oko 200, kao i registrovanih korisnika kojih je sada skoro 8.000.

Kada je reč o planovima za naredni period, tokom naredne godine nastojaće da, nakon što su ‘’zaokružili’’ razvoj proizvoda, ovo rešenje validiraju na domaćem tržištu, kako iz ugla korisnika, tako i iz ugla lekara, ordinacija, ali i B2B partnera.

‘’Želimo da se otvorimo, ne samo ka zainteresovanim stranama u zdravstvenom ekosistemu, već i ka svim društveno odgovornim kompanijama koje se bave ili žele da se bave zdravljem i prevencijom, bilo opštih ili specifičnih grupa, i ponudimo im mesto gde će na efikasan i vidljiv način moći da podrže zajednicu i učestvuju u unapređivanju našeg zajedničkog sistema i kvaliteta života’’, kratko otkriva Tamara.

Objašnjava da imaju u planu saradnju sa drugim inovativnim startapima iz ove oblasti, kao što je BabyFm koji je nedavno plasirao proizvod i aplikaciju za olakšano merenje i praćenje temperature kod dece.

Nastojaće, kaže, i da kroz nove biznis modele ovo rešenje prošire i u regionu i time pojačaju primenu telemedicine na tržištu.

Budućnost telemedicine

Budućnost telemedicine grana se u nekoliko pravaca, ali mimo razvoja samih rešenja koja već uveliko koriste AI, Big Data i vrlo naprednu robotiku, važno je sagledati i šta ova budućnost donosi društvu.

Tamarino viđenje je da su to, pre svega, decentralizacija zdravstvene zaštite i globalizacija zdravstvenih usluga jer će biti sve više pružane tamo gde se pacijent nalazi, bilo da je to kod kuće, na poslu ili na putu, uz mogućnost izbora stručnjaka iz bilo kog dela sveta.

Takođe, na polju prevencije ima puno prostora i potencijala za napredak.

„Sa boljom tehnologijom praćenja i AI analizama, fokus će biti na prevenciji bolesti, umesto na tretiranju simptoma nakon što se bolest razvije, odnosno kurativi“, smatra naša sagovornica.

„DokTok će nastojati da u budućnosti ponudi sve ono što je potrebno za brigu o zdravlju – ne samo konsultacije i zakazivanje pregleda, već mnogo širi dijapazon usluga poput čuvanja zdravstvenih dokumenata, povezivanja sa različitim uređajima za praćenje zdravstvenog stanja i navika, ali i edukaciju kroz kvalitetan sadržaj i formate. Kako bismo ovu viziju dostigli, neophodno je da iskoristimo mogućnosti koje danas pruža tehnologija“, zaključuje sagovornica Forbes Srbija.

Poslovni model

Na platformi trenutno postoji segment besplatnih konsultacija koje su dostupne u okviru tematskih CSR kampanja ili volonterskog rada stručnjaka u odabranim terminima.

Međutim, kako je za redovno funkcionisanje, odnosno potrebe korisnika neophodna veća dostupnost termina, ali i veći broj stručnjaka, na DokToku je tako moguće zakazati i konsultaciju ili pregled u željenom terminu kod stručnjaka ili u ordinaciji u okviru segmenta naplativih konsultacija.

„U cilju potpune transparentnosti i demokratizacije tržišta, na DokTok platformi stručnjaci sami određuju cenu svojih usluga. Tako će korisnici imati mogućnost da potpuno transparentno vide ne samo cene usluga, već i detaljne profile stručnjaka među kojima će odabrati onog sa kim žele da zakažu svoju konsultaciju. Ideja i jeste da i lekarima pružimo mogućnost dodatnog prihoda na jednostavan način, a korisnicima lako dostupnu i kvalitetnu uslugu, te da na taj način budemo čvorište u zdravstvenom ekosistemu“, kaže Tamara.

Objašnjava da model koji stoji iza Dok Toka podrazumeva monetizaciju kroz mesečne pretplate ordinacija i lekara kroz nekoliko vrsta paketa prilagođenih tržišnim potrebama, koji im obezbeđuju ne samo prisustvo na platformi, već i celu virtualnu ordinaciju u pozadini koja im omogućava pružanje ovakve vrste usluge mnogo široj grupi potencijalnih korisnika od njihove baze pacijenata.

„Tu su uvek neki sporedni modeli monetizacija kroz reklamiranje, tailor made saradnje sa velikim partnerima ili kompanijama kojima je potreban alat za plasman CSR aktivnosti, kao što je na primer bila kampanja Roditelji, slušamo vas, realizovana u saradnji sa A1 Srbija ili kampanja Razgovor koji leči u saradnji sa Psihološkim društvom Srbije“

Budući da su deo sredstava za finansiranje obezbedili kroz grantove i investicije kako bi ideju realizovali i posao pokrenuli, u narednom periodu, cilj im je da kroz postavljeni biznis model poslovanje razviju tako da bude samoodrživo i sa potencijalom za lako skaliranje u budućnosti.

Izvor: forbes.n1info.rs