Sombor.info

Sa prvim minusom, u oko 200 domaćinstava u Apatinu, koja se greju na gas, ostali su hladni radijatori. Problem je u tome što je u poslednje vreme na gas priključeno više domaćinstava, u odnosu na kapacitet postojeće podstanice.

-Za ovu veličinu mreže su predviđene dve podstanice – jedna na ulazu u Apatin iz Sombora, a druga na livadi u „Maloj Bosni“. Međutim, iako je, još pre tri godine, ukazano na to da je jedna podstanica nedovoljna za ovaj broj priključaka, do sada se ništa nije uradilo. Kako bi se pritisak održao, neophodno je što pre izgraditi drugu podstanicu, navodi naš izvor iz Srbijagasa.

Druga podstanica, saznajemo nezvanično, biće izgrađena na proleće. Pošto drugog rešenja nema, građanima je savetovano da se strpe i nadaju da do kraja zime neće biti – prave zime.

Izvor: apatinskenovine.rs

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) raspisao je danas oglas za upućivanje korisnika penzija na rehabilitaciju za 2024. godinu, a pravo da konkurišu za desetodnevnu besplatnu rehabilitaciju u banjama i lečilištima Srbije imaju korisnici čija penzija iznosi do 39.850 dinara i imaju prebivalište u Srbiji.

U saopštenju Fonda PIO navodi se da pravo na rehabilitaciju u banjama imaju osobe koje nemaju druga lična primanja osim penzije i koje nisu koristili rehabilitaciju počev od 2020 godine.

Beneficiju mogu da ostvare i penzioneri koji su penziju ostvarili po domaćim propisima, a primaju je i iz inostranstva, pod uslovom da zbir tih penzija, preračunato po srednjem kursu NBS na dan 31. decembra 2023. godine, iznosi do 39.850 dinara.

Uz prijavu je potrebno podneti penzijski ček, dokaz o visini penzije iz inostranstva, izvod iz banke, potvrdu inostranog nosioca socijalnog osiguranja i popunjenu prijavu sa izjavom na propisanom obrascu, gde prijavljeni želi da koristi rehabilitaciju.

Prijave se podnose udruženjima, odnosno odborima korisnika penzija sa područja filijale Fonda PIO, na kojoj korisnik ima prebivalište, a mogu se podneti i u najbližoj organizacionoj jedinici Fonda, ukoliko penzioner u vreme podnošenja prijave boravi van svog mesta stanovanja.

Korisnici sa teritorije Kosova sa prebivalištem, odnosno boravištem van teritorije Kosova, prijave podnose najbližoj filijali Fonda prema mestu prebivališta, odnosno boravišta, dodaje se u saopštenju.

Članstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za korišćenje ovog prava.

Prijava za korišćenje prava na banjsku rehabilitaciju moguća je zaključno sa 25. januarom 2024. godine.

Rang lista se objavljuje se 24. radnog dana od dana isteka oglasa, a na tu listu se može podneti prigovor nadležnoj komisiji u roku od pet radnih dana od dana njenog objavljivanja na oglasnoj tabli.

Komisija je dužna da u roku od pet dana razmotri podnete prigovore, obavesti podnosioce prigovora i utvrdi konačnu rang listu korisnika penzija koji su ostvarili pravo na rehabilitaciju.

Izvor: danas.rs

Roditeljstvo je izazov kao malo koji drugi i zato je dobro čuti korisne savete iskusnih vaspitačica.

Dragana Janković iz Niša je među onima koje su dobile nagradu Najbolja medicinska sestra predškolskih ustanova Srbije u 2022. godini, koju dodeljuje Savez udruženja medicinskih sestara predškolskih ustanova Srbije.

Osim što je medicinska sestra vaspitač, Dragana je i aktivna u radu na prevenciji vršnjačkog nasilja, učestvuje u akcijama NURDOR-a i drugim humanitarnim akcijama. Sada za Zadovoljnu deli svoje dragocene savete o vaspitavanju dece.

Šta ako dete ujede ili udari vršnjaka

Među izazovima koje roditeljstvo nosi jesu i sukobi koji se neretko dešavaju među decom. Otuda i pitanje šta da uradi roditelj ako neko dete udari, gurne, ujede njegovo dete ili ako njegovo dete to radi drugoj deci.

„Deca su jako otvorena, reaguju osetljivošću, opraštanjem, poštovanjem i zahvalnošću da prihvate i upute izvinjenje ukoliko iz bilo kog razloga povrede svog vršnjaka ili su povređeni. Bar po statistici i istraživanjima, predškolsko i doba vrtića nije rizično za teže oblike nepoželjnog ponašanja, nasilne komunikacije ili neprimerene ispade, ali se ne može ni reći da sa prevencijom takvog i sličnog ponašanja nije potrebno započeti upravo u najranijem uzrastu. Najbolja metoda koju svaki roditelj može primeniti je bila i biće razgovor ili ‘stavi sebe u cipele drugog’, pokušaj da zamisliš kako i koliko si svojim delom i postupkom povredio svoje vršnjake, kako si se osećao ti, kako deca, kako vaspitač.“

Mnogo je situacija u svakodnevnom životu koje nude priliku da roditelji sebe osnaže, a deci na adekvatan način pokažu veštine osećaja empatije, kaže naša sagovornica.

„To mogu da budu svakodnevne rutine i rituali u porodici, briga o mlađim članovima porodice, briga o kućnom ljubimcu, pomoć starijim članovima porodice. Zapravo, možemo da uradimo mnogo dobrih dela sa našom decom samo ukoliko smo dovoljno motivisani i imamo želje da činimo dobra dela.“

Šta kad roditelj odgovornost prebacuje na drugog

Iz ugla roditeljstva, ali u praksi, zapravo i nije baš tako, napominje.

„Roditeljima je teško da prihvate da imaju evidentan propust u vaspitanju, da svaku kritiku prihvate razumno i ponude svoju maksimalnu saradnju. Vrlo često svoje dete postave kao žrtvu, svoj propust prebace na drugu decu i roditelje, neretko i na vaspitača i vrtić kao celinu. Tu počinje krug međusobnih osuda odraslih gde su upravo i jedino na gubitku deca.“

Naime, prezauzetost roditelja, brz i buran tempo života, mnogo stresa i nervoze, ličnih nezadovoljstava u nekim sferama, hteli mi to da priznamo ili ne, reflektuju se kroz ponašanje dece.

„Dobar vaspitač, potkovan znanjem i iskustvom, poznavanjem psihologije dece mora da primeti da dete ima potrebu i želju da tešku emociju podeli i da reaguje. U praksi je nekada vrlo teško dopreti do roditelja, teško je objasniti da mora krenuti od sebe i promenama na sebi da bi rezultat bio pozitivan po dete. Neprihvatanje odgovornosti za ponašanje deteta, osuđujući stav ka drugima, kritika ka vaspitnom osoblju, opravdavanje postupaka iako nisu dobri, komunikacija koja je poprilično neugodna, zaštita svog deteta kroz minimiziranje osećanja ugroženog deteta, beg od odgovornosti i prezaštitnički stav, jeste sve ono sa čime se zaista sve češće susrećemo u vrtiću. Zaista poštujemo i negujemo stav svakog roditelja, ali problem mora biti rešen na obostrano zadovoljstvo jer u vrtićkom uzrastu još uvek nema i nadam se neće biti toliki pad tolerancije na nasilje da ćemo imati žrtve i nasilnike. To su prejake reči za tako malo godina.“

Vaspitačica Dragana zato ističe da je saradnja roditelja sa vaspitnim osobljem neizmerno važna.

„Ključ je komunikacija koja je pozitivna i konstruktivna, poverenje u ustanovu koja brine o detetu, individualizacija kroz svakodnevne posete u vrtiću, saradnja sa roditeljima grupe. Ono što u praksi često primenjujemo u našoj ustanovi je da roditelj za neprimereno i neadekvatno ponašanje čime je njihovo dete ugrozilo zdravlje, osećanja i bezbednost drugog deteta uputi poziv i izvinjenje roditeljima, a da vaspitač tokom određenog perioda sa decom radi na prevenciji ponašanja kroz aktivnosti kojima se jačaju zajedništvo, drugarstvo i poštovanje i negovanje pozitivne klime u grupi.“

Šta je zapravo srećno dete

Tako onda rastu samostalna i srećna deca.

„Savremeno i moderno roditeljstvo donosi nam nove izazove jer roditelji apsolutno sa pravom mogu, smeju i čine ono što misle da je najbolje za njihovu decu. Samostalno dete je dete koje se ne sputava u aktivnostima, dete nad kojim ne bdi svakodnevno čitava armija počevši od roditelja, baka i deka, bebisiterki, skačući pri svakoj realnoj i nerealnoj opasnosti. Srećno dete je dete koje sme bez kritika da zamaže svoju odeću od hrane, obriše ruke tako što ih protrese, ne gleda u tablet i telefon, koje se uči da savlada stepenice, popne na drvo, koje se pokvasi na kiši, koje kašikom nahrani pre obraz i odeću, dete koje padne, pa otrese pantalone bez panike ukućana, dete koje sedi na noši jer pelene su izum novog doba, dete koje se umije, a ne briše maramicama, dete koje se ne prevozi izumima novih generacija, već korača držeći roditelja za ruku. Dete koje gledajući vršnjake uči, ponavlja i biva ohrabrivano kod kuće da usavrši i ponovi – to je srećno dete.“

Ali u svemu se postavlja pitanje koliko klinci zaista imaju slobodu da razviju samopouzdanje.

„Samopouzdanje se stiče pohvalom, a kako je moguće da dete poseduje samopouzdanje kada sve više roditelja ne dozvoljava detetu da pokaže ono što može i zna. Svidelo se to nekom ili ne, sve češće čujemo – neka, ja ću, ti samo budi dobar.“

Dragana Janković priča i šta je najgore, a šta najpametnije uraditi kad dete dobije izliv besa ili jednostavno na sve što roditelj kaže/uradi odgovor bude – ne.

„Nemoguće je razmaziti decu pokazivanjem ljubavi. Razmažena postaju tek kada im se ne postave granice, kad izostane disciplina i doslednost roditelja. U praksi autoritet vaspitača može zaista da pokaže pozitivne efekte uticaja na dete, a to je da dete u vrtić tranzicijom iz porodice može da dođe razmaženo, ali živeći u vrtićkoj porodici ono vrlo brzo nauči da granica ipak postoji. Slikoviti prikaz situacija iz života u vrtiću je da dete pri odvajanju od roditelja plače, a potom se za kratko vreme smiri ili dete izlazi iz vrtića i roditelj u pomoć poziva vaspitača da bi dete sarađivalo pri pripremi za izlazak van. Najbolji opis upravo dolazi iz pitanja roditelja – kako je moguće da je u vrtiću dete dobro, poslušno, saradljivo, a nama pravi probleme na ulici i supermarketu tako što negoduje i baca se na pod… Čitava problematika nije u detetu, već granici i doslednosti.“

Devojčice su mnogo snalažljivije

Na kraju, tu je i pitanje međusobnog uvažavanja i poštovanja među mališanima, a koje se stiče vremenom.

„Gledano s načela vaspitanja koje nosimo iz kuće, nežniji pol uvek treba i mora da ima zaštitu i poštovanje i to je jasno. Postavlja se pitanje – a zašto i dečaci ne treba da imaju isto tako zaštitu i poštovanje devojčica? Zašto i zbog čega moramo da vršimo podelu? Na umu treba da imamo da su sada devojčice mnogo borbenije i snalažljivije, da dečaci gube u borbi za dominacijom. Devojčice su zaista u današnje vreme čak ozbiljnije za svoj uzrast, znaju šta žele i to ostvare. Zato bih se pre pozvala na zajedničko poštovanje, razumevanje i saradnju bez podele jer ipak su sve to zajedno deca.“

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Troje poginulih u samo nekoliko sati, veliki broj saobraćajnih nezgoda sa pričinjenom materijalnom štetom i čini se bezbroj sletanja sa kolovoza usled snežnih nanosa - tako bi se u najkraćem moglo opisati jutro nakon prvog snega koji je pao ove godine. Zbog novih uslova na putu nije zgoreg podsetiti se šta se nikako ne sme raditi prilikom vožnje zimi.

Pod uslovom da ste pripremili automobil za vožnju u zimskim uslovima, da ste napunili rezervoar, proverili stanje na putevima, napunili bateriju na telefonu, „opremili se“ hranom, vodom i ćebetom za svaki slučaj, spremni ste za vožnju u zimskim uslovima. Kako je reč o sasvim novim okolnostima na putu na koje nismo navikli tokom godine, neophodno je naoružati se i strpljenjem i koncentracijom.

Nagli pokreti

Vožnja po snegu može biti posebno zamarajuća. Čak i kada bi službe koje se bave čišćenjem snega zaista očistile puteve, loša vidljivost, hladnoća, poledica koja se može stvoriti u međuvremenu i sneg koji može napadati, mogu predstavljati velike probleme, posebno ako ste vozač u Srbiji.

Zlatno pravilo koje će svaki iskusniji vozač rado podeliti jeste da se nikako ne smeju praviti nagli pokreti tokom vožnje. S obzirom na to da se kontakt automobila sa kolovozom ostvaruje preko pneumatika, trenje između guma i asfalta je ključni faktor u procesu vožnje. Zato treba uzeti u obzir da će nam za zaustavljanje trebati više vremena nego obično i da bi naglo kočenje moglo da prouzrokuje proklizavanje.

Kako do toga ne bi došlo, odnosno kako bi vozač uspostavio što bolju kontrolu nad vozilom, neophodno je da volan okreće i papučice za gas i kočenje pritiska blago i sa posebnom pažnjom. Proces kočenja treba započeti dosta ranije nego obično, a najbolje bi bilo primeniti sistem motornog kočenja, kada smanjenjem prenosa brzine usporavate vozilo.

Odstojanje

Ukoliko i dođe do proklizavanja, „glavu“ na ramenima može sačuvati bezbedno odstojanje u odnosu na vozilo ispred, sa nadom da će se istog saveta pridržavati i vozač iza.

Upravo zbog ovoga se savetuje i da naglo ne menjate brzinu kretanja tokom vožnje.

Takođe, odstojanje je od posebne važnosti kada je vidljivost loša, kada se spusti magla ili sneg veje.

Zaglavljivanje u snegu

Ukoliko se dogodi da se vozilo zaglavi u snegu, da ne možete da ga pomerite iz mesta, najvažnije je da u ovoj situaciji ostanete smireni jer rešenje svakako postoji. Ono što nikako ne bi trebalo da uradite jeste da naglo pritiskate papučicu gasa i okrećete točkove u mestu jer će se time sneg zagrejati, a ulegnuće u kom ste se našli, postati dublje.

Kako bi oslobodili vozilo, potrebno je utabati što više snega kako biste sebi napravili putanju za izlazak, a kako bi u tome uspeli, potrebno je kretati se napred-nazad nekoliko puta.

Ukoliko i ovo ne pomogne, iskusni vozači savetuju da u pomoć „pozovete“ patosnice koje će biti postavljene tako da točkom na njih nagazite i napravite sebi izlaz iz ulegnuća.

Troje poginulo u samo nekoliko sati

Uprkos tome što je reč o pravilima koja se ponavljaju iz godine u godinu, čin se da vremenske nepogde ne prestaju da zadaju muke vozačima. Tako je u ponedeljak ujutru, kada je osvanulo prvo jutro sa snežnim pokrivačem, zabeležen veliki broj saobraćajnih nezgode, od kojih su njih tri imale tragičan ishod.

Tako je najpre jedan muškarac na Novom Beogradu, oko 7.00 časova, udario u stub mosta, a lekari Hitne pomoći su samo mogli da konstatuju smrt. Treba napomenuti da još nije jasno da li je smrt vozača nastupila usled posledice povrede zadobijenih u sudaru ili zdravstvenog stanja.

Ubrzo nakon toga jedna žena poginula je u nesreći kod Novog Sada, kada je iz neutvrđenih razloga izletela sa puta, prevrnula se i završila u obližnjoj njivi. Potom je još jedna osoba nastradala u saobraćajnoj nezgodi kod Zaječara.

Uz to, zabeležen je i veći broj saobraćajnih nezgoda u kojima nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta, kao i veći broj iskliznuća sa kolovoza.

Izvor: nova.rs

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, 12. januara, u petak, biće premijerno izvedena predstava "Ljudi od voska", po tekstu Matea Matišića, a u režiji Ivana Vanje Alača.

U predstavi igraju Saša Torlaković, Marija Medenica, Nenad Pećinar, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Nemanja Bakić, Ana Rudakijević, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Bogomir Đorđević, Danica Grubački, Dragana Šuša, Aleksandar Ristoski, Olgica Nestorović.

Scenografi predstave su Ivan Vanja Alač i Isidora Ilić, kostimograf Biljana Grgur, kompozitor Ana Krstajić, koreograf Andreja Kulešević, scenski govor Dejan Sredojević.

Izvor: n1info.rs

Gradsko veće Sombora odobrilo sredstva za sufinansiranje projekta „Svi u vrtić“, koji realizuje Predškolska ustanova „Vera Gucunja“ Sombor, u iznosu od 570.000 dinara za potrebe isplate zarade i putnog troška angažovanog vaspitača u objektu vrtića u Bačkom Monoštoru.

Projekat „Svi u vrtić“ je sastavni deo projekta „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ koga sprovodi Ministarstvo prosvete, a realizuje se od 2020. godine.

Cilj projekta je unapređenje koordinacije i saradnje učesnika u pružanju holističkih i kvalitetnih predškolskih usluga deci i roditeljima iz najosetljivijih društvenih grupa.

Izvor: novosti.rs

Zavičajno udruženje Srba “Korijeni” iz Sombora po četrnaesti put organizuje doček Pravoslavne nove godine uz muziku, vatromet i tople napitke. Program će biti održan na Trgu Svetog Georgija u Somboru, a početak je zakazan za 20 čaasova kada će lokalni muzičari izvoditi najveće hitove narodne muzike.

Somborce i njihove goste u Novu godinu po Julijanskom kalendaru će uvesti krajiška grupa “Sinovi Manjače”, koji će na binu izaći u 22 sata.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 11. januara, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji kako bi se stabilizovale rezerve krvi.

Koliko često vodimo ljubav ima veze i s tim kakvi smo ljudi, a jedno istraživanje otkrilo je da ljudi koji imaju dve određene karakterne crte, imaju i najbogatiji seksualni život.

U istraživanju objavljenom u časopisu “The British Journal of Psychology” učestvovali su ispitanici bez ljubavnih partnera, 192 slobodne žene i 105 slobodnih muškaraca.

Učesnici su morali da odgovore na niz testova kako bi se ustanovila povezanost između altruizma, odnosno ponašanja kojem je cilj pomaganje drugome u kojem se ne očekuje neka vrsta nagrade od drugih, s time koliko neko ima uspeha u ljubavi, odnosno s vezama i seksualnom životu.

U istraživanju je zaključeno da dobri i nesebični ljudi imaju najbogatiji seksualni život, odnosno vode ljubav češće od drugih ljudi i da su najviše zadovoljni svojim seksualnim životom. Kod muških ispitanika, to uključuje i veći broj partnerki za neobavezni seks.

Studija nije dala odgovor na to šta ispitanike motiviše na to da pomažu drugima, ali bez obzira na to, dobijeni rezultati još su jedan dokaz da se dobrota i nesebičnost uvek isplate.

Da su dobrota i nesebičnost privlačne osobine i u seksualnom smislu, vidljivo je i u istoriji, preciznije iz vremena lovačko-sakupljačkog društva kada su muškarci koji su svoj plen velikodušno delili s celim plemenom kod žena bili najpoželjniji životni partneri.

Margita Stefanović Magi bila je jedna od najznačajnijih žena na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije, a najveću popularnost stekla je kao članica benda EKV.

Mnogi su je zvali crna princeza, a ona je bila umetnička duša, školovana pijanistkinja i kompozitorka.

Ipak, magija, koju je nosila sa sobom, je ugašena njenom smrću u avgustu 2002. godine.

Kako je naveo njen prijatelj Svetozar Cvetković jednom prilikom na K1, od najblistavije pojave, talenta i inteligencije, Margita, je zbog heroina, dospela do jedne garaže u Borči, a onda i Doma za starija lica, gde je i umrla.

Glumac je tada otkrio mučne detalje o prijateljici, u cilju da podigne svest o pošasti koja se zove droga i uz koju nema budućnosti.

- Margita i ja smo bili jako bliski. Upoznao sam je kada sam ja imao 18, a ona 17 godina. Ona je svojom pojavom nosila nešto što niko nije nosio sa sobom. Nosila je jednu superiornu inteligenciju i praktično je od tada, do kraja njenog života bila deo mog života i deo saznanja o tome kako jedan veliki talenat, jedan veliki um, može potpuno da se uruši pod dejstvom sredine i jake hemije. Neverovatno je kako droga može da sruši upravo tu inteligenciju, taj majndset i njenu spoljašnost koja je izgledala fascinantno svakome sa kim je ona došla u dodir. Ona je bila jedan od najboljih učenika muzičke škole zajedno sa Ivom Pogoralićem, dobila je poziv da nastavi svoje školovanje u Moskvi, ali njena majka to nije dozvolila. Njen otac je bio čuveni reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi, ne da optužujem njenu majku, ali ona je bila baš ono što se zove stroga majka. Sve ono čega bi se Margita dohvatila to je imalo poseban pečat i to se videlo na tim njihovim pločama EKV-a. Ona je završila i arhitekturu i bila jedan od najboljih studenata, opet je usledio jedan od poziva da ode u Japan, ona nije otišla u Japan, dobila je jednu od najboljih nagrada u Japanu, ali je ostala tu gde je, napravila sa svojim drugarima to što je napravila, ostavila najbolje moguće tragove muzike 80-ih godina, koja postoji i danas, ali je ta tragična sudbina gotovo svih članova iz različitih razloga, nju dočekala kada ih je skoro sve iz te prve postave ispratila. Njen tragičan kraj je zaista nešto što bi moglo samo na filmu da se opiše, a da ne bude previše neprijatno ukoliko to čovek ovako radi. Ja sam u svemu što sam radio pokušao da saznam nešto što se zove istina, što jesam saznao, što je bilo jako teško i bolno, sa jedne strane, sa druge strane sam pokušavao da taj njen život ne ode totalno strmoglavo dole, ali u tome nisam uspevao - rekao je Svetozar Cvetković, pa otkrio kako je saznao da je Margita bila robinja heroina:

Kako je saznao da je na heroinu

- Saznao sam za heroin tako što je ona to meni rekla. To se ne govori, ali to je neprijatan trenutak, ako pogledate snimke njene na Jutjubu, videćete kako ona svira, da su joj rukavi uvek gotovo preko prstiju. Ona je meni u jednom trenutku pokazala šake i pokazala mi tri bukvalno štepa kao sa mašine za šivenje. To mi je i sada neprijatno da govorim, ali to je upozoravajuća činjenica, jer nešto što sam najlepše u životu doživeo, što se tiče bilo koje osobe sa kojom sam bio blizak, se potpuno urušilo sa tim štepovima, koji nisu postojali samo na šakama, nego su postojali i na njenim stopalima i tome se nije video kraj zapravo. Znam da će mnogi njeni vršnjaci, koji su danas živi, biti jako ljuti zbog toga što sam ovo ispričao, ali mislim da je to upozoravajuće i da mora da bude otrežnjujuće i da je to nešto što i danas najviše preti svim tim generacijama, koje iz adolescencije prelaze u period svojih stvarnih života i svoje stvarene budućnosti. Mislim da budućnost sa drogom ne postoji.

Cvetković je onda otkrio kako je saznao za smrt svoje prijateljice.

- Igrao sam predstavi "Tajna crne ruke" i došao sam posle predstave u garderobu, kolega mi je rekao "Cvele, bila je jedna devojka i ostavila je ovu cedulju za tebe", ja sam otvorio tu cedulju, na njoj je pisalo, "Magi je umrla" i to je bio moj susret sa tim, ali moram da kažem najtragičnije osećanje koje sam imao u tome je to da je meni u tom trenutku laknulo, jer sam sve vreme saosećao i osećao težinu tog života i načina života kako se odvijao. Ona je bila iz jedne umetničke porodice, jedne slobodarske porodice, kreativne porodice iz jednog stana koji je bio 50 kvadrata u kojem je više od trećine tog stana zahvatao koncertni klavir. Znači iz svega toga je ona završila u jednoj garaži u Borči i odatle na Infektivnoj klinici u Beogradu i u Domu za stare, gde je prosto nestala, to je najtragičnija sudbina sa kojom sam se ja susreo i sa kojom sam bio jako blizak sve te godine - rekao je glumac u emisiji "Šta sam tebi i ko sam sebi".

Izvor: blic.rs