Sombor.info

Nemački istraživački institut Innofakt želeo je da zna da li postoji veza između marke automobila i stila vožnje.

Zbog toga su zajedno sa auto portalom Leasingmarkt ispitali više od 1.000 vozača da li postoji veza između marke automobila i stila vožnje.

Skoro 90 odsto ispitanih složilo se da postoji. Tokom istraživanja, učesnici su morali da naznače koji su vozači bili najagresivniji u odnosu na marku automobila, odnosno ubacivali se u traku, vozili slalom ili blicali. Očekivano, jedan brend je zauzeo prvo mesto u anketi.

Vozače BMV-a je 62 odsto ispitanika opisalo kao najagresivnije vozače. To znači da popularni brend automobila osvaja ovu rang listu.

Slede Mercedes sa 44 odsto i Porše sa 37 odsto. Ono što je zapanjujuće je da su među prvih deset posebno nemačke marke automobila.

Samo Teslu sa osam odsto na šestom mestu i Ford sa dva odsto na osmom mestu ne proizvode nemačke kompanije. Ipak, treba napomenuti da je istraživanje sprovedeno u Nemačkoj i zbog toga bi nemački brendovi mogli biti prisutniji.

1. BMV (62 odsto)

2. Mercedes (44 odsto)

3. Porše (37 odsto)

4. Audi (35 odsto)

5. Folksvagen (11 odsto)

6. Tesla (osam odsto)

7. Opel (četiri odsto)

8. Ford (dva odsto)

9. Volvo (dva odsto)

10. Seat (dva odsto)

Mladi vozači vide više veze između marke automobila i vozača

Istraživanje je takođe pokazalo da su posebno mladi vozači uvereni da postoji korelacija između marke automobila i stila vožnje. U ovo veruje ukupno 94 odsto ljudi mlađih od 30 godina. Među starijima od 50 godina ovo mišljenje je „samo“ 83 odsto.

Izvor: n1info.rs

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2024. godini, kojom se raspoređuje deo budžetskih sredstava u ukupnom iznosu od 77.534.504.683 dinara.

Ovom uredbom propisuje se obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2024. godinu u cilju podrške nedovoljno razvijenih oblasti poljoprivredne proizvodnje i unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.

Na inicijativu Ministarstva za brigu o selu, Vlada Srbije usvojila je uredbe o utvrđivanju tri programa dodele bespovratnih sredstava: za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva i organizovanje manifestacije „Miholjski susreti sela“ na teritoriji Republike Srbije za 2024. godinu.

Cilj ovih programa je unapređenje uslova života i rada u seoskim sredinama. Kroz program kupovine seoskih kuća sa okućnicom, za koji je opredeljeno 500 miliona dinara, podstiče se ostanak i povratak mladih u sela, dok je za kupovinu minibuseva i rešavanje pitanje mobilnosti seoskog stanovništva, Vlada, u ovoj godini, opredelila 120 miliona dinara. U cilju negovanja tradicionalnog način života i kulturno-istorijskog nasleđa, podržana je i manifestacija „Miholjski susreti sela“ sa ukupno 50 miliona dinara.

Izvor: blic.rs

Đaci na teritoriji Vojvodine sitno broje do povratka u školske klupe 15. januara, dok njihove vršnjake u ostatku Srbije povratak čeka nedelju kasnije, 22. januara. Ili možda ne? Među roditeljima đaka uveliko se spekuliše da li je zbog sve većeg broja obolelih od gripa, korone, RSV-a, i velikog kašlja moguće da zimski raspust bude produžen..

Produžetak raspusta se i ranije dešavao. Tako su đaci 2019. godine zbog epidemije gripa imali nedelju dana duži raspust, a slična situacija ponovila se 2020, kada je raspust produžen za četiri radna dana.

Srbijom haraju grip, korona, RSV i veliki kašalj

Epidemiolozi uveliko upozoravaju da nas najveći udar gripa očekuje upravo u januaru i februaru. Institutu za javno zdravlje Srbije prijavljeno je 9.143 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše kod dece vrtićkog i osnovnoškolskog uzrasta.

Kako je za "Blic" nedavno objasnio dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotice, vrh talasa gripa u Srbiji nam tek predstoji.

Dr Bohucki je još u oktobru najavio dolazak pojave tridemije, odnosno sudaru gripa, korone i respiratornog sincicijalnog virusa (RSV). A tu je sada i veliki kašalj.

Produženje raspusta medicinski neopravdano, ali postoji začkoljica

Ipak, dr Bohucki smatra da odluka o produžetku raspusta medicinski ne bi bila opravdana. Ali postoji jedna začkoljica.

- Sa aspekta medicine raspust nikada nije imao efekta. Deca na raspustu ne ostaju u svojim kućama, već se kreću napolju i šire viruse - navodi naš sagovornik.

Ipak, dr Bohucki napominje da je problem i kod nastavnika, koji kad se razbole odu na bolovanje, a još ako veliki broj đaka takođe ne pohađa nastavu zbog virusa, iz tog aspekta lakše je da se raspust produži kako nastava ne bi trpela.

Dr Dejan Jonev, pedijatar, smatra da bi odlaganje povratka dece u kolektiv zaista moglo doprineti da se virusi i bakterije manje šire.

- Produžetak raspusta ima smisla. Tu su trenutno aktuelna tri virusa: grip, korona i RSV, a ne treba zaboraviti ni veliki kašalj koji je bakterijska infekcija - kaže dr Jonev.

Školama veći problem oboleli kadar

Darko Eger, direktor OŠ "Kneginja Milica" i predsednik aktiva direktora škola Novog Beograda, kaže za "Blic" da je iz ugla prosvetara produžetak školskog raspusta poslednja opcija.

- Časovi se moraju nadoknaditi, a već smo imali dojave o bombama koje su proizvele nadoknade. Svakako je "Batutova" reč poslednja. Najsvrsishodnije je da zaražena deca ne dolaze u školu, odnosno da odu lekarima i leče se kod kuće - kaže Eger.

Eger potvrđuje da je mnogo veći problem oboleli nastavni kadar.

- Kada smo imali obolele u redovima zaposlenih bilo je teško organizovati nastavu, jer nismo mogli da obezbedimo zamene. Važan faktor je koliko radnih dana bi bilo izgubljeno, jer se sve mora nadoknaditi. Sa zdravstvenog aspekta svako produženje ispod nedelju dana nema svrhe, a sa prosvetnog je to mnogo - kaže Eger.

Ministarstvo prosvete: Čekamo preporuku

U Ministarstvu prosvete za "Blic" kažu da će, ukoliko dobiju preporuku Ministarstva zdravlja za produženje raspusta postupiti u skladu sa tom preporukom.

Ako bi se razmatrao produžetak zimskog raspusta, on bi minimalno morao da traje nedelju dana, što znači da bi učionice ponovo bile pune od 29. januara. Pitanje je kako bi ova promena uticala na decu iz Vojvodine koja su se raspustila nedelju dana pre svojih vršnjaka u ostatku Srbije i da li bi to značilo da bi njihov raspust trajao čak dve nedelje duže.

Mini raspust u februaru?

Pošto je ranijih godina zimski raspust trajao do polovine februara, kada vrhunac talasa gripa još traje, ne treba zaboraviti mogućnost da ove godine umesto produžetka zimskog raspusta imamo još jedan mini raspust u februaru.

To bi nam omogućili neradni dani u tom mesecu, četvrtak i petak, 15 i 16. februar, kada se obeležava Dan državnosti. Za njima sledi vikend, pa bi sa tri radna dana đaci mogli da spoje vikende i u februaru odmaraju čak devet dana.

Odluka će svakako morati da bude doneta brzo, jer se kraj zimskog raspusta primakao.

Izvor: blic.rs

Nakon svih krimi serija, jasno vam je da ste skoro rame uz rame sa agentima FBI. E pa da vidimo da li biste prošli testiranje, jer FBI ima rigorozan proces testiranja, a prolaznost je veoma niska, samo 30% kandidata položi test.

Njihov prvi test ima pet glavnih sekcija. Jedan je vezan za logiku, jedan za rasuđivanje, treći za situaciono rasuđivanje, četvrti za procenu karaktera, a peti analizira preferencije i interesovanja.

Mi danas testiramo samo logiku, dakle, rešavamo prvi test.

Ova zagonetka otkriva kakvo je vaše logičko zaključivanja, koje uključuje pažnju i smisao za detalje.

Uključite vaše logičko rezonovanje i kreativno razmišljanje. Odvojite nekoliko trenutaka i dobro pogledajte ovu fotografiju. Dve žene sede jedna naspram druge dok se dete igra na podu između njih. Šta mislite ko je prava majka i zašto?

Odgovor: Prava majka sedi sa leve strane.

Postoje dva traga koji nagoveštavaju da je ona majka.

Jedno je njeno držanje. Blago je nagnuta napred u zaštitnom stavu i telom je okrenuta ka detetu.

Drugo, dete je okrenuto prema njoj. Deca se intuitivno tokom igre okreću ka roditeljima jer prirodno traže njihovu pažnju.

U Amazoniji je pronađen ogroman drevni grad koji je hiljadama godina bio skriven bujnom vegetacijom.

Ovo otkriće promeniće znanja o istoriji ljudi koji žive u Amazoniji, piše BBC.

Kuće i trgovi u oblasti Upano na istoku Ekvadora bili su povezani velikom mrežom puteva i kanala.

Područje se nalazi u senci vulkana zbog kog je okolno tle vrlo plodno, ali je možda i doveo do nestanka naroda koji je u otkrivenom gradu živeo.

Sa dosadašnjim saznanjima verovalo se da su ljudi u Amazoniji živeli samo nomadski ili u malim naseljima.

„Ovo je starije od bilo kog drugog arheološkog nalazišta koje znamo u Amazoniji. Imamo evropocentričan pogled na civilizaciju, ali ovo pokazuje da moramo da promenimo našu ideju o tome šta je kultura i civilizacija“, izjavio je profesor Stefan Rostin iz Centra za naučna istraživanja u Francuskoj, koji je vodio istraživanje.

Antoan Dorison koji je takođe radio na otkrivanju grada rekao je da se sada menja i način na koji se posmatraju amazonske kulture.

„Većina ljudi zamišlja male grupe, verovatno gole ljude koji žive u kolibama i obrađuju zemlju, ali ovo pokazuje da su drevni ljudi živeli u komplikovanim urbanim društvima“, rekao je Dorison.

Grad je izgrađen pre oko 2.500 godina, a prema arheolozima ljudi su u njemu živeli i do 1.000 godina.

Teško je tačno proceniti koliko je ljudi tamo živelo u bilo kom trenutku, ali naučnici procenjuju da se radi sigurno o 10.000, ako ne i 100.000.

Arheolozi su kombinovali iskopavanja na terenu i laserske senzore iz aviona kako bi detektovali grad zarastao u biljke i šumu.

Izvor: danas.rs

NA 190. sednici, članovi Gradskog veća Sombora su utvrdili Predlog odluke o slavi grada Sombora na osnovu inicijative koju je uputila Srpska čitaonica „Laza Kostić“. Predlog Srpske čitaonice je da slava grada Sombora bude Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan, koja se slavi 6. maja.

Nacrtom odluke predviđeno je da domaćin slave bude gradonačelnik, a slava se praznuje radno, uz crkvene obrede: arhijerejsku liturgiju, rezanje slavskog kolača i litiju.

U okviru obeležavanja slave Grada Sombora organizovaće se naučne, sportske i kulturno – umetničke manifestacije.

Izvor: novosti.rs

P. P. (38) iz Sombora uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju.

On se sumnjiči da je 8. januara u Somboru, nakon kraće rasprave, muškarca (39) iz ovog grada više puta ubo nožem, nanevši mu teške telesne povrede.

P. P. je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Izvor: kurir.rs

Njegov život nije bio nimalo lak. Ništa nije znao o svojim roditeljima, nikada ih nije video, sve do skoro kada je upoznao majku. Međutim, i ona je ubrzo nakon toga preminula. Odrastao je u hraniteljskoj porodici koju je napustio, a sada živi i bori se potpuno sam. Danijel Hatnađ je mladić iz Sombora, nedavno je napunio 23 godine, a nakon svega ima samo jednu želju za koju se bori, a to je da kupi kuću na selu i započne novi život.

- Nikada nisam upoznao roditelje. Majke se sećam kroz maglu, a oca nikako. Čovek s kojim sam živeo od rođenja mi je bio prvi hranitelj, ali ja to nisam saznao sve do 18. godine. U drugu hraniteljsku porodicu sam prešao sa osam godina. Tu sam ostao do 21. godine - počinje Danijel ispovest.

O svojim biološkim roditeljima nije znao mnogo. Kako kaže, pretpostavlja da su oboje umrli, iako je o ocu oduvek želeo da sazna barem nešto, o majci baš i nije. Međutim, nedavno je majka stupila u kontakt sa njim preko tetke sa kojom je imao kontakt od ranije.

- Za sve ovo vreme biološka majka mi se nije javljala, kao ni otac. Tek pre otprilike tri meseca mi se javila, i kao da je predosetila da će umreti, što se i obistinilo, tražila mi je oprost za sve godine što nije bila tu, a ko mi je otac, nikada nisam saznao. Zanima me ko mi je otac i šta se sa njim desilo. Pre nego što je preminula, majka mi je rekla da ni ona nije sigurna ko je moj otac, ali mi je rekla na koga sumnja. Taj čovek, koliko sam ja čuo, nažalost više nije živ.

Kada je imao osam godina, život je počeo ispočetka došavši u porodicu koja je imala troje dece, vremenom ih je sve zavoleo i navikao se na novi život. Međutim, kada je napunio 18. sazao je bolnu istinu.

- Sa 18 godina sam saznao da čovek sa kojim sam živeo do osme godine nije moj biološki otac. Nisam se preterano iznenadio jer sam navikao na novu porodicu i okruženje. U jednu ruku mnogo me toga iznenadilo u životu, tako da ovo nije bio "nizak udarac", ali s druge strane nisam ni bio preterano zainteresovan. Dok sam bio kod tog čoveka bio sam nedisciplinovan, i u tim godinama sam ostajao do kasno uveče napolju. S druge strane, živeo sam kod njega dokle god je on to mogao finansijski da podnese, tako da je u jednu ruku i brinuo - priča Danijel.

Danas je zahvalan drugoj porodici u kojoj je bio, jer donosi zrele odluke o svojoj budućnosti.

- U toj porodici sam se školovao, učio i formirao u ličnost kakva jesam. Trenutno sam treća godina Pedagoškog fakulteta, ali sam je zamrznuo godinu. Moram da skupim novca da platim ponovni upis i da završim još te dve godine kako bih ostvario svoj cilj. Biće malo teže da to sve uskladim s poslom, ali verujem u sebe i u svoju moć učenja - kaže on.

Želja za novim životom na selu

On ne odustaje od svojih ciljeva, a u želji da pobegne od svakodnevne turbulencije koju ima i brzog života u gradu, javila mu se želja za novim načinom života, a budući da se na razne uslove prilagođavao toliko puta u životu, smatra da mu ovo ne bi teško palo.

- Želja za životom na selu mi se javila jer smatram da je život na selu mirniji, i voleo bih malo da se izdvojim od svakodnevne gradske buke. Uvek imam visoko postavljene ciljeve koji mi daju motivaciju kao i zadovoljstvo koje osećam kada ih ostvarim.

- Meni se otvorila prilika, pogotovo jer će konkursi za kuće na selu biti u toku, pa ću doplatiti određenu svotu novca da se skućim, jer trenutno iznajmljujem stan. Vidim i priliku da probam nešto novo i da promenim sredinu, kao i da naučim da radim nešto novo i da se usavršavam na tome - priča on.

Trenutno živi sa devojkom koja mu je velika podrška i spremna je da se u budućnosti preseli sa njim na selo.

- Ona ima svoju porodicu i gde da bude, međutim, iznajmljuje stan sa mnom i deli sve troškove. U vezi sa idejom za život na selu se složila sa mnom, jer nam je lakše da otplatimo eventualni kredit, nego da iznajmljujemo stan za isti novac. Sagledali smo sve iz svakog aspekta, kako iz finansijskog tako i iz duhovnog, kako bismo prošli što bolje i našli svoj mir.

Da je da dobrom putu da ostvari svoje snove govori i činjenica da je zaposlen i da se bori da sakupi novac kako za školovanje, tako i za ispunjenje svog cilja.

- Zaposlen sam, ali volim da unapređujem svoje veštine koje su u skladu sa mojim potrebama. Unapređujem kompjuterske veštine, a imam i Instagram stranicu @personalhelper.ph na kojoj planiram u skorije vreme da pružam svoje usluge onlajn i zaradim dodatan novac - objašnjava on.

Iako veoma mlad, njegova želja se prilično razlikuje od želja njegovih vršnjaka, kao i životni put koji je bio trnovit. Rođen je prvog januara, prvog dana nove godine koji predstavlja novi početak, novu nadau, a kako ih je Danijel imao već nekoliko, veruje da će i ovaj novi početak za njega biti "mačji kašalj".

Izvor: kurir.rs

Kao što smo objavili pre dve nedelje, zimski fudbalski prelazni rok startuje krajem sledeće nedelje. Ekipa čonopljanske Sloge u želji da što pre obezbedi prolaz u viši rang takmičenja (Srpsku ligu Vojvodine) prvo je tokom zimske pauze zamenio stratega. Umesto Gorana Vidakovića u prolećnom delu Slogu će sa klupe predvoditi Igor Radusinović. Kako saznajemo agilna uprava čonopljanskog kluba na čelu sa predsednikom Milovanom Dizdarom već na startu prelaznog roka sprema „bombu“. Dres ekipe iz Čonoplje nosiće brzonogi krilni napadač Igor Antunić (1998).

Dvadesetpetogošnji Antunić započeo je karijeru u Radničkom davne 2009. godine. Sa 15. godina odlazi u subotički Spartak u kojem se zadržao punih pet godina. U avgustu 2018. godine obukao je dres Radničkog 1912 sa kojim je vrlo brzo izborio prolaz u srpskoligaško društvo. U dresu ekipe sa Gradskog stadiona odigrao je 86 zvaničnih prvenstvenih i kup utakmica i postigao 29 golova. Poslednjih godinu dana proveo u Grčkoj. Pored Antunića, pristupnicu za Slogu potpisaće i mladi štoper Milan Radosavljević (2005).

Mladi Somborac započeo je karijeru u Spektru sa devet godina. Potom prelazi u apatinski Olimpik u kojem je proveo punih pet godina, da bi potom sa samo 14 godina potpisao profesionalni ugovor sa subotičkim Spartakom.

Da li će biti još pojačanja u vodećem timu Vojvođanskog Severa znaće se tokom ovog meseca. Tokom zimskih priprema ekipa će odigrati pet prijateljskih mečeva, a za rivale će imati ekipe Radničkog 1905 iz Bajmoka, subotičkog Spartaka ŽK, Ravangrada 2018, Kikinde i Rumenke.

Izvor: somborsport.org

Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC) odobrila je prve Bitcoin ETF (Exchange Trade Fund) rekao je u saopštenju ove agencije njen predsednik Geri Gensler. Ovaj dugo očekivano zeleno svetlo od američke državne agencije obeležava još jednu od prekretnica u razvoju kripto-industrije i korak dalje u širokom prihvatanju kriptovaluta, konkretno Bitcoina.

SEC je odobrila izdavanja ove vrste fondova između ostalih i kompanijama Blackrock, Ark Investments, 21Shares, Fidelity, VanEck, piše u saopštenju na stranici komisije.

Očekuje se da će trgovina ovim instrumentima početi već u četvrtak.

Godinama unazad se priča kako bi ova vrsta finansijskog proizvoda bila veliki korak za bitkoin, nudeći na taj način institucionalnim i drugim investitorima veću izloženost i mogućnost ulaganja u najveću svetsku kriptovalutu, bez direktnog posedovanja.

Odgovarajući koja je najveća prednost, tj. zašto se ulaže u ove finansijske instrumente, stručnjak za kriptovalute i menadžer u ECD Igor Mirković ističe najpre zbog regulative.

- Nekim institucionalnim investitorima nije dozvoljeno da investiraju u Bitcoin, ali im jeste dozvoljeno da investiraju u fondove. Takođe, mnogi se ne osećaju komforno da sami čuvaju Bitcoin, naročito na kripto berzama nakon nemilih događaja iz prošle godine. S druge strane, oni koji su navikli na tradicionalne berze bi verovatno mirno spavali znajući da im Blackrock čuva Bitcoin. Upravo zato se očekuje da bi Bitcoin ETF-ovi mogli da donesu pravu eksploziju kad je u pitanju institucionalno prihvatanje Bitcoina kao investicije, kaže za "Blic Biznis" Igor Mirković, stručnjak i menadžer u ECD.

Godišnji priliv ovih fondova i do 50 milijardi dolara

Analitičari Standard Chartered-a ove nedelje su rekli da bi ETF-ovi mogli da privuku 50 do 100 milijardi dolara samo ove godine, što bi dovelo do povećanja cene bitkoina do 100.000 dolara. Drugi analitičari kažu da će priliv biti bliži 55 milijardi dolara tokom pet godina.

Što se tiče cene, u poslednjih nekoliko meseci, najviše zbog iščekivanja emitovanja Bitcoin ETF cena ove kriptovalute je skočila oko 70 odsto, i velika većina analitičara ističe da će se ovaj trend samo nastaviti.

(Izvor: Reuters, Blic Biznis)