Njegov život nije bio nimalo lak. Ništa nije znao o svojim roditeljima, nikada ih nije video, sve do skoro kada je upoznao majku. Međutim, i ona je ubrzo nakon toga preminula. Odrastao je u hraniteljskoj porodici koju je napustio, a sada živi i bori se potpuno sam. Danijel Hatnađ je mladić iz Sombora, nedavno je napunio 23 godine, a nakon svega ima samo jednu želju za koju se bori, a to je da kupi kuću na selu i započne novi život.
- Nikada nisam upoznao roditelje. Majke se sećam kroz maglu, a oca nikako. Čovek s kojim sam živeo od rođenja mi je bio prvi hranitelj, ali ja to nisam saznao sve do 18. godine. U drugu hraniteljsku porodicu sam prešao sa osam godina. Tu sam ostao do 21. godine - počinje Danijel ispovest.
O svojim biološkim roditeljima nije znao mnogo. Kako kaže, pretpostavlja da su oboje umrli, iako je o ocu oduvek želeo da sazna barem nešto, o majci baš i nije. Međutim, nedavno je majka stupila u kontakt sa njim preko tetke sa kojom je imao kontakt od ranije.
- Za sve ovo vreme biološka majka mi se nije javljala, kao ni otac. Tek pre otprilike tri meseca mi se javila, i kao da je predosetila da će umreti, što se i obistinilo, tražila mi je oprost za sve godine što nije bila tu, a ko mi je otac, nikada nisam saznao. Zanima me ko mi je otac i šta se sa njim desilo. Pre nego što je preminula, majka mi je rekla da ni ona nije sigurna ko je moj otac, ali mi je rekla na koga sumnja. Taj čovek, koliko sam ja čuo, nažalost više nije živ.
Kada je imao osam godina, život je počeo ispočetka došavši u porodicu koja je imala troje dece, vremenom ih je sve zavoleo i navikao se na novi život. Međutim, kada je napunio 18. sazao je bolnu istinu.
- Sa 18 godina sam saznao da čovek sa kojim sam živeo do osme godine nije moj biološki otac. Nisam se preterano iznenadio jer sam navikao na novu porodicu i okruženje. U jednu ruku mnogo me toga iznenadilo u životu, tako da ovo nije bio "nizak udarac", ali s druge strane nisam ni bio preterano zainteresovan. Dok sam bio kod tog čoveka bio sam nedisciplinovan, i u tim godinama sam ostajao do kasno uveče napolju. S druge strane, živeo sam kod njega dokle god je on to mogao finansijski da podnese, tako da je u jednu ruku i brinuo - priča Danijel.
Danas je zahvalan drugoj porodici u kojoj je bio, jer donosi zrele odluke o svojoj budućnosti.
- U toj porodici sam se školovao, učio i formirao u ličnost kakva jesam. Trenutno sam treća godina Pedagoškog fakulteta, ali sam je zamrznuo godinu. Moram da skupim novca da platim ponovni upis i da završim još te dve godine kako bih ostvario svoj cilj. Biće malo teže da to sve uskladim s poslom, ali verujem u sebe i u svoju moć učenja - kaže on.
Želja za novim životom na selu
On ne odustaje od svojih ciljeva, a u želji da pobegne od svakodnevne turbulencije koju ima i brzog života u gradu, javila mu se želja za novim načinom života, a budući da se na razne uslove prilagođavao toliko puta u životu, smatra da mu ovo ne bi teško palo.
- Želja za životom na selu mi se javila jer smatram da je život na selu mirniji, i voleo bih malo da se izdvojim od svakodnevne gradske buke. Uvek imam visoko postavljene ciljeve koji mi daju motivaciju kao i zadovoljstvo koje osećam kada ih ostvarim.
- Meni se otvorila prilika, pogotovo jer će konkursi za kuće na selu biti u toku, pa ću doplatiti određenu svotu novca da se skućim, jer trenutno iznajmljujem stan. Vidim i priliku da probam nešto novo i da promenim sredinu, kao i da naučim da radim nešto novo i da se usavršavam na tome - priča on.
Trenutno živi sa devojkom koja mu je velika podrška i spremna je da se u budućnosti preseli sa njim na selo.
- Ona ima svoju porodicu i gde da bude, međutim, iznajmljuje stan sa mnom i deli sve troškove. U vezi sa idejom za život na selu se složila sa mnom, jer nam je lakše da otplatimo eventualni kredit, nego da iznajmljujemo stan za isti novac. Sagledali smo sve iz svakog aspekta, kako iz finansijskog tako i iz duhovnog, kako bismo prošli što bolje i našli svoj mir.
Da je da dobrom putu da ostvari svoje snove govori i činjenica da je zaposlen i da se bori da sakupi novac kako za školovanje, tako i za ispunjenje svog cilja.
- Zaposlen sam, ali volim da unapređujem svoje veštine koje su u skladu sa mojim potrebama. Unapređujem kompjuterske veštine, a imam i Instagram stranicu @personalhelper.ph na kojoj planiram u skorije vreme da pružam svoje usluge onlajn i zaradim dodatan novac - objašnjava on.
Iako veoma mlad, njegova želja se prilično razlikuje od želja njegovih vršnjaka, kao i životni put koji je bio trnovit. Rođen je prvog januara, prvog dana nove godine koji predstavlja novi početak, novu nadau, a kako ih je Danijel imao već nekoliko, veruje da će i ovaj novi početak za njega biti "mačji kašalj".
Izvor: kurir.rs