Pandemija kovida-19 unela je velike promene u gotovo svim aspektima života, a posebno je stavila u fokus korišćenje digitalnih tehnologija u mnogim sektorima, pa i u zdravstvenom.
Tako se i u Srbiji počelo više govoriti o telemedicini koja se svuda u svetu i pre pandemije razvijala paralelno sa razvojem tehnologije.
Tamara Didić, sa dotadašnjim iskustvom u oblasti strateškog razvoja projekata i marketinga tokom rada u domaćim i stranim kompanijama, a pre toga i studijama na jednom od vodećih francuskih univerziteta – Sophia Antipolis u Nici – pre nekoliko godina sa svojim timom pokrenula je platformu DokTok.
DokTok pruža mogućnost pacijentima da besplatno, bilo putem aplikacije ili sajta, razgovaraju sa stručnjacima iz različitih oblasti i dobiju savete ukoliko imaju neka zdravstvena pitanja i nedoumice.
“Naše tržište je dugo bilo ’zeleno’ i ne sasvim spremno za telemedicinu, međutim pandemija je promenila mnoge navike potrošača, u ovom slučaju korisnika, i na neki način trajno normalizovala onlajn servise“, počinje priču za Forbes Srbija Tamara Didić.
Onlajn razgovor 1-na-1
DokTok je praktično platforma za onlajn zdravstvene i psihološke konsultacije sa stručnjacima svih specijalnosti putem videa, četa ili audio razgovora i to iz svog doma ili bilo kog mesta gde se onaj kome treba pomoć i savet oseća komforno.
Sve što je potrebno su računar, tablet ili mobilni telefon sa internet konekcijom. Deo platforme su lekari privatnih zdravstvenih ustanova, samostalni lekari, kao i aktivni i penzionisani zdravstveni radnici i psihoterapeuti, a aplikacija se može preuzeti sa Epl stora i Gugl pleja.
Aplikaciju razvijale i sugestije lekara i pacijenata
Tim koji je razvio ovo rešenje čini, pre svega, grupa entuzijasta i zaljubljenika u inovacije koji su ovu ideju pretočili u realnost, odnosno proizvod.
„Iza ove ideje stoji tim programera i dizajnera sa jedne strane, a sa druge iskusna ’biznis’ ekipa koja broji nekoliko članova koji brinu da sve što se razvije dobije i pravo mesto na tržištu, da korisnicima i klijentima pruži upotrebnu vrednost“, navodi naša sagovornica.
Ipak, u kreiranju i oblikovanju DokToka učestvovali su i sami korisnici i lekari sa platforme, koji su davali predloge za unapređenje.
„Rešavanjem svake pojedinačne situacije i problema korisnika, razvili smo otvoren odnos i dvosmernu komunikaciju“, kaže Didić.
Kako funkcioniše DokTok platforma
Da bi neko na ovaj način dobio pomoć lekara potrebno je da se registruje putem aplikacije ili veb stranice, nakon čega može pristupiti listi lekara i psihoterapeuta i pregledati njihove profile, specijalnosti, iskustva, pre nego što odluči da zakaže konsultaciju.
Nakon što zakažu konsultaciju, korisnici dobijaju obaveštenja i podsetnike koji im pomažu da se na vreme pripreme za razgovor sa lekarom, a u svakom trenutku imaju pregled svih aktivnosti na svom profilu.
Sa stručnjacima koji su trenutno onlajn može se odmah pokrenuti video poziv.
Uobičajeno trajanje konsultacije je 15 do 20 minuta tokom kojih stručnjaci pružaju osnovne informacije, a ako je potrebno daju i preporuke za dalje korake i dijagnostiku.
Oko 80 odsto korisnika su žene
Na DokTok portalu se mogu naći i informacije o zdravlju, roditeljstvu, zdravom životu i navikama. Didić kaže da je portal postao vrlo posećen izvor informisanja i da danas okuplja više od 160 autora.
Korisnici mogu da se konsultuju i sa autorom članka putem video poziva.
Oko 80 odsto korisnika ove platforme su žene što pokazuje da one najviše vode računa o svom zdravlju, ali i zdravlju cele porodice.
„U skladu sa tim, trudimo se da ponudimo što više tema iz sfere njihovog interesovanja – od savetovanja na temu dečijeg zdravlja i razvoja, ginekologije, nutricionizma, dermatologije, ali i psihološke podrške i roditeljstva“, priča Tamara.
Mentalno zdravlje najtraženija oblast
Tokom ove godine uočili su i da veliko interesovanje korisnika vlada za oblast mentalnog zdravlja.
Uprkos očekivanjima da će interesovanje za lekarima opšte medicine i pedijatrima biti vodeće, psihološka podrška čini više od 75% realizovanih konsultacija.
„Mentalno zdravlje je tema o kojoj se sve više govori u poslednje vreme i koja definitivno dobija pravo mesto imajući u vidu njenu važnost, ali i savremeni životni stil koji često nosi puno stresa i pritisaka, a malo vremena da se posvetimo sebi na pravi način. Zato smo se u protekloj godini i mi potrudili da to ’ispratimo’ i ovu kategoriju na našoj platformi dodatno pojačamo“, priča Tamara.
Danas je na Dok Tok platformi prisutno 70 psihologa i terapeuta.
Takođe, na DokToku se kroz tematski usmerene kampanje obraćaju različitim ciljnim grupama, pa su tu bile i kampanje ‘’Razgovor koji leči’’ i ‘’Roditelji, slušamo vas’’, a tokom novembra su pokrenuli i temu mentalnog zdravlja muškaraca o kojoj se slabo govori, a kojom će se, kako kaže, detaljnije baviti u narednom periodu.
Trenutno je na DokToku aktuelna kampanja „Prvi korak ka zdravijoj ishrani“ koja za cilj ima da istakne važnost pravilne ishrane i njen uticaj na razne sfere života, a ne samo fizički izgled.
Kroz ovu kampanju DokTok nutricionistkinja na osnovu inicijalnog razgovora i kratkog upitnika kreira program balansirane ishrane za svakog korisnika, prilagođen njegovim potrebama i ciljevima.
Telemedicina ne može sasvim da zameni lekara
Ipak, treba imati u vidu da primena modernih komunikacionih tehnologija u zdravstvu može da pomogne u oblastima koje ne zahtevaju fizikalni pregled kao što je mentalno zdravlje ili kod jednostavnih zdravstvenih problema, ali ne može u potpunosti da zameni klasičan lekarski, odnosno klinički pregled.
Telemedicina je važna kao prvi kontakt, rutinska kontrola, savetovanje, praćenje hroničnih bolesti, psihološka podrška i slične situacije gde direktan pregled lekara nije neophodan.
Korisnik platforme ima slobodu da pita lekara sve što ga zanima, ali u situaciji kada stručnjak proceni da je potreban pregled u ordinaciji ili dodatne analize, uputiće ga na dalju dijagnostiku.
Neadekvatan regulatorni okvir
Glavni izazov u razvoju ovog rešenja bio je regulatorni okvir koji je, kako kaže naša sagovornica, vrlo rigidan i neosetljiv na benefite i primenu telemedicine u praksi.
„Zakon ne prepoznaje onlajn komunikaciju kao validan alat u lečenju, te samim tim i onlajn konsultacija kao takva nije prepoznata kao format putem kog se može uzeti anamneza, dati ili korigovati terapija, savet ili napisati izveštaj lekara. To ne ostavlja puno prostora za lečenje ovim putem, te samim tim i dosta sužava potencijal ovakvih rešenja za telemedicinu“, navodi.
I pored najava i planova za unapređenje u ovoj oblasti, ipak su promene veoma spore za ovako dinamičnu granu.
Drugi veliki izazov je bilo tržište.
„U trenutku kada smo se pojavili, tržište nije ni postojalo. Pioniri uvek imaju najteži zadatak i izazov, a to je edukacija tržišta – kako ubediti korisnike da ste im potrebni i da im rešavate neki važan problem, a onda i kako primeniti to rešenje, čemu je ono namenjeno, a čemu ne. I ovaj zadatak se nikada ne završava“, ističe Didić.
Podrška za ideju
Ona kaže da u Srbiji postoji značajan broj programa koji podržavaju razvoj inovativnih startapa, ali ono što se iz njihovog iskustva pokazalo kao važnije su strateška partnerstva.
„Pronaći partnera koji će biti ’perfect match’ je ključno za razvoj i uspeh startapa kakav smo mi“, navodi.
Podrška kompanije A1 omogućila im je, kako kaže, pristup širokoj bazi znanja, partnera i klijenata.
“Do sada smo bili i deo mnogih domaćih i regionalnih akceleratorskih programa koji su nam pored finansijske, doneli i mentorsku podršku i vidljivost. Tu je Boost Innovation program u okviru regionalnog UNDP akceleratora čiji smo bili pobednik, sjajan domaći program StarTech u organizaciji NALED-a, ali i neizostavni Fond za inovacionu delatnost koji uvek prepozna kvalitet i dobru inovaciju“, ističe Tamara Didić.
Gotovo 8.000 registrovanih korisnika
DokTok je do sada zabeležio više od milion poseta, odnosno u proseku više od 50.000 na mesečnom nivou. Uz to, beleže i stalni trend rasta broja lekara, kojih je trenutno oko 200, kao i registrovanih korisnika kojih je sada skoro 8.000.
Kada je reč o planovima za naredni period, tokom naredne godine nastojaće da, nakon što su ‘’zaokružili’’ razvoj proizvoda, ovo rešenje validiraju na domaćem tržištu, kako iz ugla korisnika, tako i iz ugla lekara, ordinacija, ali i B2B partnera.
‘’Želimo da se otvorimo, ne samo ka zainteresovanim stranama u zdravstvenom ekosistemu, već i ka svim društveno odgovornim kompanijama koje se bave ili žele da se bave zdravljem i prevencijom, bilo opštih ili specifičnih grupa, i ponudimo im mesto gde će na efikasan i vidljiv način moći da podrže zajednicu i učestvuju u unapređivanju našeg zajedničkog sistema i kvaliteta života’’, kratko otkriva Tamara.
Objašnjava da imaju u planu saradnju sa drugim inovativnim startapima iz ove oblasti, kao što je BabyFm koji je nedavno plasirao proizvod i aplikaciju za olakšano merenje i praćenje temperature kod dece.
Nastojaće, kaže, i da kroz nove biznis modele ovo rešenje prošire i u regionu i time pojačaju primenu telemedicine na tržištu.
Budućnost telemedicine
Budućnost telemedicine grana se u nekoliko pravaca, ali mimo razvoja samih rešenja koja već uveliko koriste AI, Big Data i vrlo naprednu robotiku, važno je sagledati i šta ova budućnost donosi društvu.
Tamarino viđenje je da su to, pre svega, decentralizacija zdravstvene zaštite i globalizacija zdravstvenih usluga jer će biti sve više pružane tamo gde se pacijent nalazi, bilo da je to kod kuće, na poslu ili na putu, uz mogućnost izbora stručnjaka iz bilo kog dela sveta.
Takođe, na polju prevencije ima puno prostora i potencijala za napredak.
„Sa boljom tehnologijom praćenja i AI analizama, fokus će biti na prevenciji bolesti, umesto na tretiranju simptoma nakon što se bolest razvije, odnosno kurativi“, smatra naša sagovornica.
„DokTok će nastojati da u budućnosti ponudi sve ono što je potrebno za brigu o zdravlju – ne samo konsultacije i zakazivanje pregleda, već mnogo širi dijapazon usluga poput čuvanja zdravstvenih dokumenata, povezivanja sa različitim uređajima za praćenje zdravstvenog stanja i navika, ali i edukaciju kroz kvalitetan sadržaj i formate. Kako bismo ovu viziju dostigli, neophodno je da iskoristimo mogućnosti koje danas pruža tehnologija“, zaključuje sagovornica Forbes Srbija.
Poslovni model
Na platformi trenutno postoji segment besplatnih konsultacija koje su dostupne u okviru tematskih CSR kampanja ili volonterskog rada stručnjaka u odabranim terminima.
Međutim, kako je za redovno funkcionisanje, odnosno potrebe korisnika neophodna veća dostupnost termina, ali i veći broj stručnjaka, na DokToku je tako moguće zakazati i konsultaciju ili pregled u željenom terminu kod stručnjaka ili u ordinaciji u okviru segmenta naplativih konsultacija.
„U cilju potpune transparentnosti i demokratizacije tržišta, na DokTok platformi stručnjaci sami određuju cenu svojih usluga. Tako će korisnici imati mogućnost da potpuno transparentno vide ne samo cene usluga, već i detaljne profile stručnjaka među kojima će odabrati onog sa kim žele da zakažu svoju konsultaciju. Ideja i jeste da i lekarima pružimo mogućnost dodatnog prihoda na jednostavan način, a korisnicima lako dostupnu i kvalitetnu uslugu, te da na taj način budemo čvorište u zdravstvenom ekosistemu“, kaže Tamara.
Objašnjava da model koji stoji iza Dok Toka podrazumeva monetizaciju kroz mesečne pretplate ordinacija i lekara kroz nekoliko vrsta paketa prilagođenih tržišnim potrebama, koji im obezbeđuju ne samo prisustvo na platformi, već i celu virtualnu ordinaciju u pozadini koja im omogućava pružanje ovakve vrste usluge mnogo široj grupi potencijalnih korisnika od njihove baze pacijenata.
„Tu su uvek neki sporedni modeli monetizacija kroz reklamiranje, tailor made saradnje sa velikim partnerima ili kompanijama kojima je potreban alat za plasman CSR aktivnosti, kao što je na primer bila kampanja Roditelji, slušamo vas, realizovana u saradnji sa A1 Srbija ili kampanja Razgovor koji leči u saradnji sa Psihološkim društvom Srbije“
Budući da su deo sredstava za finansiranje obezbedili kroz grantove i investicije kako bi ideju realizovali i posao pokrenuli, u narednom periodu, cilj im je da kroz postavljeni biznis model poslovanje razviju tako da bude samoodrživo i sa potencijalom za lako skaliranje u budućnosti.
Izvor: forbes.n1info.rs
