Zbog sve nepredvidljivijih klimatskih promena ispaštaju mnoge životinje, a sada je otkriveno i na koje sve načine utiču na medvede.
Naime, umesto da su u hladnijim predelima već u zimskom snu, medvedi su polubudni, a neretko i prave haos u naseljima.
Medvedi u Sibiru lutaju u „polu snu“ posle nenormalno visokih temperatura ove jeseni, saopštilo je Odeljenje za zaštitu divljeg sveta Amurske oblasti.
Medvedi su spremni za hibernaciju, akumulirajući rezerve masti potrebne za spavanje tokom zime, ali tople temperature u novembru su ih održale na nogama i posle vremena za spavanje, saopštilo je to odeljenje.
- U nekim oblastima poluuspavani medvedi i dalje šetaju po jazbinama - napisali su predstavnici u objavi na Telegramu.
Medvedi su primećeni kako kao omamljeni tumaraju mesec dana posle vremena kada obično ulaze u hibernaciju - krajem oktobra, navodi se u postu.
Neispavani medvedi su uglavnom bili mužjaci, dok su ženke sa mladuncima odlazile u svoje jazbine "strogo po rasporedu", navodi se u objavi.
Medvedi obično provode zimu spavajući u jazbinama, a izlaze na proleće kada hrana ponovo postane dostupna. Za razliku od drugih životinja koje hiberniraju, medvedi sami odlučuju kada će započeti svoj dugi sezonski san na osnovu brojnih znakova, uključujući snabdevanje hranom i temperaturu. Istraživanja su povezala toplije vreme i kraće zime sa smanjenjem vremena koje medvedi provode u hibernaciji, pri čemu medvedi napuštaju svoje jazbine 3,5 dana ranije sa svakim porastom temperature od oko 1 stepena Celzijusa.
Ove jeseni, oblast Amur, koja deli granicu sa Kinom na ruskom Dalekom istoku, doživela je nenormalno visoke i rekordne temperature u oktobru i novembru, objavio je "Moskov tajms". A to bi moglo da odloži hibernaciju medveda.
Vlažne jazbine takođe mogu da bude krive za to, rekao je Oivind Tojen, zoofiziolog i istraživač docent na Institutu za arktičku biologiju na Univerzitetu Aljaske Ferbanks, u mejlu za "Lajv sajens".
- Temperature iznad nule u vlažnim snežnim uslovima mogle bi da dovedu do ulaska otopljene vode u jazbine zbog čega bi medvedima bilo neprijatno da ostanu u njima - rekao je on.
Čini se da problemi sa hibernacijom više utiču na mužjake nego na ženke i mladunce.
Neispavani medvedi su posebno česti u urbanim sredinama, gde kante za smeće nude obilje i hrane dostupne tokom zime, rekao je Tojen. Za razliku od medveda u regionu Amur, oni koji obično sakupljaju ljudske ostatke uglavnom ne gomilaju rezerve masti u pripremi za hibernaciju, dodao je on.
Problem s medvedima i u Japanu
Medvedi zbog klimatskih promena prave i probleme širom Japana.
Seiši Sato je imao loš predosećaj kada je čuo da nešto šušti u žbunju tokom nedavne šetnje šumom na severu Japana.
Pre nego što je to shvatio, dva azijska medveda su iskočila iz žbunja, od kojih je jedan jurnuo na njega dok je mahnito pokušavao da se odbrani, plašeći se za svoj život.
- Kada sam ih video, bio sam tako blizu i mislio sam da sam u velikoj nevolji - rekao je 57-godišnjak iz prefekture Ivate, na severoistoku Japana, za CNN.
Preživeo je napad - ali ne bez mnogo ogrebotina i uboda na ruci i butini.
Sato je među najmanje 212 ljudi koji su preživeli godinu koja je bila rekordna po napadima medveda u Japanu, prema Ministarstvu životne sredine. Šest ljudi je umrlo.
Ovogodišnji ukupan broj napada medveda je već daleko premašio 158 koliko je bilo tokom cele 2020. (prethodne rekordne godine). A broj napada medveda nikada nije premašio 200 godišnje od početka evidencije 2006.
Viđanja „kuma“, ili medveda, nisu neuobičajena u Japanu, ali su uglavnom koncentrisana u severnom delu zemlje, gde planinski lanci, bujni grmovi i kristalno čiste reke pružaju idealno stanište i obilne izvore žirova, koštunjavog voća i insekata koji čine njihovu ishranu.
Ali stručnjaci kažu da japanski medvedi sve više izlaze iz svojih tradicionalnih staništa u urbana područja u potrazi za hranom. Neki sugerišu da je to zato što klimatske promene ometaju cvetanje i oprašivanje nekih od tradicionalnih izvora hrane za životinje.
- Medvedi ove godine proširuju svoj dom i spuštaju se u područja u blizini ljudskih naselja u potrazi za hranom - rekla je vanredna profesorka Maki Jamamoto, koja proučava medvede na Tehnološkom univerzitetu Nagaoka u Nigati.
Sa porastom broja susreta, mnogi stručnjaci veruju da klimatske promene mogu biti faktor u kretanju medveda dalje od njihovih tradicionalnih staništa.
- Stvar je u tome što možete imati godine sa više i manje roda plodova. A kada je rod žirova odnosno bukvice loš, medvedi ne mogu da sačuvaju dovoljno energije pre hibernacije jedući samo njih, pa se približavaju ljudskim naseljima tražeći voće, kestene, orahe i poljoprivredne proizvode uopšte. Ove godine se medvedi sve više pojavljuju u selima upravo zbog veoma lošeg roda bukvice odnosno plodova sa bukve, omiljenog drveta medveda - rekla je ona.
Cutomu Mano, viši naučni saradnik u Istraživačkoj organizaciji Hokaido, rekao je da će klimatske promene „verovatno imati značajan uticaj na vreme cvetanja biljaka i aktivnost insekata odgovornih za oprašivanje, što je neophodno za plodove“.
Izvor: blic.rs
