Sombor.info

Potrebno vam je svega par minuta, a znatno će pomoći kod uštede goriva.

Ian Vilson, generalni direktor osiguravajućeg društva, objasnio je kako jednostavno održavanje automobila dovodi do značajne uštede goriva. On smatra da nakupljanje prljavštine na karoseriji vozila može uticati na aerodinamiku.

Čistiji automobil će lakše ‘kliziti kroz vazduh’, što znači da automobili ne moraju da rade toliko na snazi i zbog toga će trošiti manje goriva.

Drugi saveti kao što su hipermiling, ekonomična vožnja, zatvaranje prozora i isključivanje klima uređaja verovatno će dovesti do dodatnih ušteda.

Međutim, ovaj savet za čistoću, kada se koristi u kombinaciji sa drugim savetima za uštedu, može značajno uticati na budžet.

„To je zato što čistoća automobila utiče na njegovu aerodinamiku. Malo ili nimalo prljavštine na vašem automobilu znači da će to biti mnogo efikasnija vožnja“, rekao je Vilson, a piše „Express.co.uk“.

Prljavština može da uđe u motor

Tommy’s Express autopraonica takođe upozorava da se prljavština može nakupiti i dramatično uticati na aerodinamiku automobila.

„Kako se prljavština akumulira na automobilu tokom vremena, grube površine dovode do toga da vozilo postaje manje aerodinamično, čime se smanjuje brzina. Čišćenje vozila olakšava strujanje vazduha preko površina, što omogućava bolju vožnju i manju potrošnju goriva“, kažu iz ove perionice.

Međutim, otpor vazduha nije jedini razlog zašto bi vozači trebalo da razmisle o češćem pranju svojih vozila. Delovi vazdušnog filtera mogu se vremenom začepiti što može imati veliki uticaj na performanse automobila, prenosi Net.hr.

Začepljen protok vazduha može uticati na performanse motora, što će onda uticati na efikasnost goriva.

Stručnjaci su objasnili da prljavi filter za vazduh obično izgleda siv, prašnjav ili tamniji nego inače. Vremenom će više zagađivača ući u motor, a to može povećati habanje cilindara, klipova i ležajeva. Vozači će tada najverovatnije primetiti da motor ima manju snagu.

Izvor: n1info.rs

Istraživanja pokazuju da je potrebno manje od jedne sekunde nakon upoznavanja osobe da bismo odlučili koliko nam se ta osoba sviđa i da li nas privlači ili ne.

Za neke se privlačnost javlja nakon godina prijateljstva. Odjednom vam vaš kolega ili bliski prijatelj može izgledati neverovatno privlačno, kaže seksualni terapeut Li Noren.

„U drugim slučajevima može da ide u suprotnom smeru, a privlačnost prema vašem partneru, na primer, nestane da bi se, isto tako neočekivano, ponovo pojavila nekoliko meseci kasnije“, dodaje on.

Kada je reč o toj instant privlačnosti sa kojom mnogi od nas mogu da se identifikuju, obično je pripisujemo stvarima kojih smo svesni, kao što je način na koji osoba izgleda.

„Nije neuobičajeno da imamo ‘tip osobe’ i to je ono što određuje ‘prvi klik’ kada je u pitanju privlačnosti. Međutim, istovremeno su uključeni i mnogi drugi faktori, koji zapravo više utiču na atraktivnost nego samo izgled“, objašnjava Noren.

On kaže da se istraživač Justin Lehmiler pozabavio ovom temom u svojoj knjizi ‘Psihologija ljudske seksualnosti’, a ovo su drugi faktori koji utiču na trenutnu privlačnost:

Bliskost

Veća je verovatnoća da će nas privući neko ko nam je geografski bliži, na primer neko ko živi u našem kraju ili kolega na poslu.

Sličnost

Veća je verovatnoća da će nas privući neko ko je sličniji nama. Međutim, sličnost ne garantuje dugovečnost veze ili koliko smo srećni zajedno.

Fizičko uzbuđenje

Kada sretnemo nekoga koga ne poznajemo i kada smo fizički uzbuđeni (na primer, otkucaji srca nam se povećavaju kao rezultat naleta adrenalina), to povećava šanse da osetimo trenutnu privlačnost.

Raspoloženje

Volimo ljude zbog kojih se osećamo dobro. Takođe, volimo druge više kada se i sami osećamo dobro, čak i ako oni nisu pojedinci zbog kojih se za početak osećamo dobro.

Manji izbor

Kada je sužen izbor potencijalnih partnera, na one koji su prisutni gledamo kao na privlačnije osobe. Isto tako kada se čini da je ove partnere teže ‘uhvatiti’, oni nam postaju privlačniji, kaže Noren.

Izgled

Ljude svih rodnih identiteta više privlače ljudi za koje misle da dobro izgledaju.

Ali, privlačnost koju osećamo može zavisiti od toga da li tu osobu drugi doživljavaju kao privlačnu i konteksta u kome se nalazimo (odnosno da li u istoj prostoriji ima drugih privlačnih/manje privlačnih ljudi), objašnjava terapeut.

„Izgled osobe je obično važniji na početku veze nego kasnije u romantičnoj vezi“, dodaje on.

Hormoni i neurotransmiteri

Privlačnost koju osećamo delimično je određena i našim čulom mirisa i onim što se zove – feromoni. Pored toga, viši nivoi oksitocina i dopamina mogu povećati nivo privlačnosti.

„Dakle, kao što vidite, postoji mnogo faktora koji utiču na to da li ćemo nekome biti privlačni ili ne“ – zaključio je terapeut, piše „Your Tango“, prenosi 24 sata.hr.

Da li ste nekada pomislile da biste volele da jedete picu sedam dana bez prestanka? Sigurno ste bar jednom pomislile kako bi bilo lepo živeti na testu i siru. Ali evo kako to zapravo izgleda.

Kristine Gasbare Kaderi je novinrka koja duže od 20 godina piše o zdravlju i sveobuhvatnim stavkama koje utiču na bolji i smisleniji život. Ovog puta je isprobala eksperiment tokom kojeg je sedam dana jela picu. Svoje iskustvo je podelila u magazinu Health.

„Kada sam prihvatila izazov da jedem picu svaki dan tokom sedam dana, činilo mi se da je to san svakog ljubitelja hrane. Ko ne voli toplu, hrskavu koricu, mnogo sira i sočan preliv? Mislila sam da će to biti lako i zabavno, ali kako su dani prolazili, shvatila sam da preterivanje u picama ima svoje posledice. Evo šta se desilo mom telu, koži i raspoloženju.

U početku je bilo zabavno…

Prvi dan izazova počeo je bezbrižno. S prijateljicom sam uživala u margarita pici u jednom restoranu, uz dodatak pečenog povrća i osvežavajuće limunade. Bila je to mala pica s tankim testom, nešto što me podsetilo na Italiju, gde sam nekada živela. Pomislila sam kako bi ovo mogla biti prava poslastica za mene – pica svaki dan!

Međutim, ubrzo nakon što sam pojela prvu picu, iako sam se osećala sito i zadovoljno, primetila sam osećaj težine u stomaku. Nisam tome pridavala previše pažnje jer je to bio tek početak. Te noći, dok sam se vraćala u hotel, ponovo sam ogladnela, pa sam naručila još jednu picu – ovog puta – peperoni. Bila je to klasična njujorška pica, velika i masna. Pojela sam dva parčeta pre nego što sam odlučila da sačuvam ostatak za sledeći dan.

Problemi sa probavom

Već sledećeg jutra, moje telo je počelo da pokazuje prve znakove otpora. Probava mi je bila usporena, osećala sam se naduto i nelagodno. Moja prijateljica, koja je nutricionistkinja, objasnila mi je da kombinacija glutena i mlečnih proizvoda, pogotovo u velikim količinama, može izazvati probleme sa varenjem, posebno ako jedete kasno uveče. Takođe, pica je bogata zasićenim mastima i natrijumom, što može dodatno opteretiti varenje.

Pored toga, kasni obroci, kao što je bila moja pica u hotelu u 11 uveče, nisu najbolji izbor za probavni sistem.

„Kad jedemo kasno noću, to može poremetiti proces varenja, jer telo nije u optimalnom stanju da pravilno prerađuje hranu,“ rekla je moja prijateljica. Dodala je da je važno praviti pauze između obroka i dati organizmu dovoljno vremena za regeneraciju, što ja očigledno nisam činila.

Koža se puni aknama

Ako ste skloni aknama, kao što sam ja, znate koliko i mala promena u ishrani može izazvati haos na vašoj koži. Nakon trećeg dana izazova, počela sam da primećujem promene. Na bradi su mi se pojavile dve velike, bolne akne. Bile su to one cistične, uporne akne koje ne možete ignorisati. Bila sam svesna da preterivanje s mlečnim proizvodima može biti uzrok, jer je poznato da sir i mlečni proizvodi kod mnogih ljudi izazivaju pojavu akni.

Dermatolog mi je pre nekoliko godina objasnio da mleko i sir mogu povećati nivo insulina i hormona koji stimulišu lojne žlezde, što vodi do začepljenja pora i nastanka upala. Uz dodatni stres od putovanja i neredovne ishrane, moje lice je bilo u potpunom haosu. Osećala sam se kao da moje telo vapi za balansiranom ishranom, bogatom voćem, povrćem i vlaknima – što pica definitivno nije pružala.

Gubitak energije i neuravnotežena ishrana

Kako su dani odmicali, primećivala sam da mi nedostaje energije. Iako je pica kalorična i zasitna, ona ne pruža dugotrajan osećaj sitosti i energiju koja je potrebna za naporan dan. Počela sam osećati umor i letargiju, što je bilo posebno izraženo tokom mojih svakodnevnih šetnji po gradu.

Pored toga, moja ishrana postala je potpuno neuravnotežena. Iako sam pokušavala da obrok od pice kombinujem s povrćem i salatama, pica je uvek dominirala. Bila sam svesna da unosim previše zasićenih masti i soli, a premalo vlakana i vitamina. „Previše natrijuma može izazvati zadržavanje tečnosti i osećaj nadutosti,“ objasnila mi je nutricionistkinja.

Emotivni uticaj – zadovoljstvo ili kazna

Još jedan zanimljiv aspekt ovog izazova bio je emotivni uticaj. U početku, svaki obrok s picom bio je zadovoljstvo, uživanje u ukusu i teksturi. Ali, kako su dani prolazili, počela sam da se pitam da li zaista uživam u pici ili je jedem samo da ispunim zadatak. Počela sam da osećam krivicu nakon svakog obroka i pitala se da li šetam toliko samo da „izgubim“ kalorije koje sam unela.

Jedna psihoterapeutkinja iz Njujorka mi je objasnila da mnogi ljudi imaju takav odnos prema hrani – da uživanje u obroku može postati kazna ako osećamo grižu savesti zbog prejedanja. Iako sam šetnje koristila kao priliku za opuštanje, ponekad sam se pitala da li preterujem u pokušaju da „ispravim“ ono što sam pojela.

Balans je ključ

Na kraju mog sedmodnevnog eksperimenta, bilo je jasno da preterivanje u bilo kojoj hrani, pa i u pici, nije najbolja ideja. Iako je pica divna poslastica i uživala sam u svakom parčetu, moje telo mi je slalo jasne signale da mu je potrebna raznovrsnija i balansiranija ishrana.

Nakon završetka izazova, trebalo mi je skoro dve nedelje da ponovo poželim picu. Kada sam se konačno odlučila za nju, uživala sam u svakom zalogaju – ali ovog puta s merom. Picu sada posmatram kao poseban obrok, a ne kao svakodnevnu hranu. Iz ovog iskustva sam naučila važnu lekciju: balans u ishrani je ključ za dugoročno zdravlje i dobrobit.

Izvor: nova.rs

Povodom 80. godišnjice od kada je Sombor oslobođen u Drugom svetskom ratu, u Velikoj sali zgrade Županije, danas je održana tradicionalna svečana akademija. Tom prilikom, gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, čestitao je sugrađanima praznik i tokom svog obraćanja poručio da Srbija ostaje posvećena idealima antifašizma, slobodarstva, nepokora i saradnje na kojima su zasnovana savremena Evropa i svet.

„Osamdeset godina proteklo je od 21. oktobarskog dana 1944. godine, kada su, posle tri i po godine okupacije, u Sombor ušli prvi vojnici prethodnice trupa sovjetske Crvene armije i borci Somborskog partizanskog odreda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, te su brojnim okupljenim građanima oglasili dolazak slobode. Time je završen dug period obespravljenosti, nesigurnosti i straha za život i imovinu većine naših građana, ali i stradanja svakog ko nije želeo da se povinuje okupatorskom režimu i idejama fašizma. Dan oslobođenja Sombora u Drugom svetskom ratu nije i jedini datum u kome naš grad slavi slobodu. Sa pravom smo ponosni na sve koji nam iz dubine prošlosti šalju poruku slobode, bez obzira da li je reč o 1687, 1749, 1849, 1918. ili 1944. godini. Koliko god vremena prošlo, a 80 godina dugo je razdoblje, moramo da razumemo stvarnu veličinu zla fašizma, kako bismo mogli da cenimo veličinu dela onih koji su, žrtvujući živote, pobedili to zlo. Srbija i danas ostaje posvećena idealima antifašizma, slobodarstva, nepokora i saradnje na kojima su zasnovani savremena Evropa i svet. Zato, poštovani prijatelji, sećanjima smo okrenuti ka prošlosti koju ne zaboravljamo i koju sa dužnim pijetetom obeležavamo, a mislima i licem ka budućnosti koju oblikujemo kako bismo svom potomstvu stvorili i ostavili okruženje dostojno opšteg civilizacijskog napretka i čoveka kao jedinstvenog društvenog, duhovnog i prirodnog bića, kao meru svega pobrojanog. Grade naš, čestitam ti Dan oslobođenja“, rekao je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

U prisustvu brojnih gostiju na svečanoj akademiji, uručena je Oktobarska nagrada grada Sombora, kao najviše gradsko priznanje za trajno životno delo. Odlukom Gradskog veća, na predlog Komisije, Oktobarska nagrada za 2024. godinu, pripala je Irmi Lang, za višedecenijski posvećeni rad na području istraživanja, analize i prezentacije života i dela našeg velikog slikara, maestra Milana Konjovića i uspešno vođenje Galerije „Milan Konjović“, čime je dala nemerljiv doprinos afirmaciji Sombora kao nezaobilaznoj tački na mapi ne samo srpske, već i evropske i svetske kulture na čemu joj je Grad Sombor izuzetno zahvalan. Irma Lang je rođena u Apatinu 1943. godine, a Gimnaziju je završila u Somboru. Diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1967. godine, a kao kustos – direktor, radila je pune 42 godine u Galeriji „Milan Konjović“. Kao izuzetan organizator i veliki poznavalac likovne umetnosti i kulture sa zavidnim znanjem nekoliko stranih jezika, uspešno je sarađivala sa mnogim evropskim i svetski priznatim kritičarima, slikarima, književnicima, publicistima, novinarima. Rezultat i uspeh takve saradnje su mnogobrojne autorske izložbe koje je gospođa Lang realizovala u evropskim i svetskim muzejima i galerijama u Rimu, Modeni, Parizu, San Francisku, Budimpešti, Solunu, Pragu i antologijskoj izložbi u Moskvi 1987. godine. Dugogodišnji veoma plodan i uspešan rad kao direktor i kustos Galerije, krunisala je izdavanjem svoje monografije pod nazivom „Konjović izbliza“ i „Katalog radova“ 2010. godine. Ovim kapitalnim monografskim izdanjem Irma Lang je dala značajan doprinos razvoju Muzejske delatnosti i kulture u Srbiji.

Tokom svečanosti, dodeljene su i zahvalnice organizacijama i pojedincima za aktivan doprinos očuvanju uspomene na žrtve Drugog svetskog rata i oslobođenje Sombora 21. oktobra 1944. godine. Zahvalnice su dodeljene Ambasadi Ruske Federacije, SUBNOR-u Sombor, kao i Branku Mutiću, Branku Vukobratoviću i Čedomiru Karasu, članovima mesnih odbora SUBNOR-a u Kljajićevu, Rastini i Staparu.

Proslavu Dana oslobođenja Sombora svojim nastupom uveličao je nastup učenika Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor, a po završetku svečane akademije, sugrađani su mogli da uživaju i u koncertu ansambla „Kozačka kuća“ iz Volgograda, u Narodnom pozorištu, koju je povodom Dana oslobođenja Sombora poklonila Ambasada Ruske Federacije.

Planirana isključenja struje u Somboru za utorak, 21. oktobar.

SOMBOR

09:00 - 09:50
ULICE: DEO CENTRALE I DEO APATINSKOG PUTA

10:00 - 10:50
ULICE: VENAC PATROVE GORE

11:00 - 11:50
ULICE: A.ŠENOE, R.SIMONOVIĆA, LIPOV LAD, S.MOKRANjCA, Ž.J.ŠPANCA I I.ANDRIĆA

12:00 - 12:50
ULICE: DEO S.MOKRANjCA, NEZNANOG JUNAKA, DEO V.PELAGIĆA, BRAĆE KUNIĆ, R.LUKSEMBURG, DEO BRAĆE RIBNIKAR

13:00 - 13:50
 ULICE: V.MITROVIĆ, HEROJA KARPOŠA, DEO DALMATINSKE

14:00 - 14:50
ULICE: DEO J.POPOVIĆA, DEO BRAĆE RIBNIKAR, DEO Đ.DANIČIĆA

15:00 - 15:50
ULICE: DEO DALMATINSKE, DEO A.CESARCA

KLjAJIĆEVO

09:00 - 14:00
ULICE: MORAVIČKI PUT, LASTINA, MAJORA TEPIĆA, RADE KONČARA 15-81 i 20-80, PROLETERSKA, M.JUGOVIĆA, DUNAVSKA, I.L.RIBARA 37-67 i 10-72, BRANKA RADIČEVIĆA, VLADE ĆETKOVIĆA, LENjINOVA 3-11 i 2-20, VOJVOĐANSKA, MILISAVA DAKIĆA, MARKA KRALjEVIĆA, KARAĐORĐEVA, PRVOMAJSKA, ZELENI VENAC, BAŠTOVANSKA, RADNIČKA.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. oktobar

Tomislav K. (48) i njegov sin David (20), kojem je u petak u selu Bezdan kako se sumnja presudio hicima iz pištolja, sahranjeni su juče na različitim grobljima u Somboru, a kako saznajemo, ocu niko nije hteo da dođe na poslednji ispraćaj.

O motivu svirepog zločina samo se nagađa, a prema našim informacijama, kobnog dana navodno ubistvo i samoubistvo otkrila je Tomislavljeva majka.

- Najstrašnije je što je baka mladića prisustvovala tome. Bila je sa njima u kući, ali u drugoj prostoriji. Ona je posle pucnjave došla u tu sobu i ugledala mrtvog unuka i sina, a onda pozvala policiju. Od tada ne može da dođe sebi, a čula sam da ima i rupe u sećanju od kada se to desilo. Na lekovima je - priča za Alo! komšinica porodice.

Prema prvim informacijama, Tomislav je kako se sumnja najverovatnije nakon verbalnog sukoba prvo u sina ispalio pet metaka iz pištolja, a onda je istim oružjem usmrtio i sebe.

Nesrećni David živeo je sa roditeljima u austrijskom gradu Lincu, pa su se nedavno vratili u Srbiju.

- To je fina porodica. Od kada se ovo desilo, meštani svašta pričaju. Čula sam da je Davidov otac dobio otkaz i da je nakon toga došao sa porodicom kući, kao i da ga je to mučilo. On je dugi niz godina živeo u Austriji. Kako je došlo do tragedije, niko ne zna, ali moguće je da se desio neki sukob i da je sve kulminiralo - rekla je za Alo! komšinica i dodala:

- Tomislav će danas u 15 sati biti sahranjen na lokalnom groblju u Bezdanu, a njegov sin David u 16 sati na pravoslavnom groblju u Subotici. Izgleda da svi idemo na dečakov ispraćaj. Svi u selu su mi rekli da ne žele da se opraštaju od tog zlikovca koji je ubio svog sina, i da će tamo biti samo njegovi roditelji - ističe naša sagovornica.

Komšinica porodice kroz suze je ispričala da je mladić nastradao u bakinoj kući u kojoj je proveo najlepše godine detinjstva.

- To jadno dete ubijeno je u istoj kući u kojoj se odmalena igralo - rekla je komšinica drhtavim glasom, ne mogavši da veruje da je David skončao na tako strašan način, i to od ruke svog roditelja.

Sumnja se da je oružje kojim je Tomislav navodno presudio sinu, a potom i sebi, bilo u nelegalnom posedu.

Prema nezvaničnim informacijama, priča se da je Davidova majka i Tomina supruga T. K. imala neki predosećaj da će doći do tragedije, verovatno jer je primetila promene u muževljevom ponašanju.

Više javno tužilaštvo u Somboru radi na rasvetljavanju ove velike porodične tragedije, a tela oca i sina poslata su na obdukciju nakon čega će se znati više informacija o tragediji, ali u toku je i istraga kako bi se rasvetlio pravi razlog koji se krije iza porodične nesreće.

Izvor: alo.rs

U organizaciji Konjičkog kluba „Vojvođanin“, danas je na Gradskom hipodromu u Somboru, u okvioru 6. trkačkog dana, održano sedam kasačkih trka, u kojima je učešće uzelo 73 grla iz 11 konjičkih klubova.

Trka dana bila je „Hollo Cup“ sa deset učesnika, a pobednik je grlo „Igor de Vrie“ i Branko Skenderović. Među učesnicima trke bilo je i grlo „Amy del Duomo“ koje se ovom trkom oprašta od daljih takmičenja.

Miljenica štale „Dream Catcher“ iz Sombora, koja je stigla iz Italije 2020. godine, tokom pet sezona takmičenja ostvarila je čak 27 pobeda i 36 plasmana.

Klimatske promene ubrzavaju zagrevanje okeana, što tera ajkule da napuštaju koralne grebene

Ajkule su ključne za održavanje ravnoteže ekosistema koralnih grebena

Ajkule napuštaju svoje domove na koralnim grebenima, otkrili su naučnici, a iza svega se krije opasna pojava. Naime, klimatske promene više nego ikada ranije dovode do ubrzanog zagrevanja okeana. Voda tako postaje nepodnošljiva za opstanak ajkula, zbog čega naučnici upozoravaju da se približava poslednji trenutak za reakciju i promene.

Ajkule su već ugrožene, a njihovo odsustvo može imati ozbiljne posledice po grebene. Grebenske ajkule su ključni deo veoma raznolikog i delikatnog ekosistema, koji bi bez njih mogao postati opasno neuravnotežen.

Istraživači su označili i pratili više od 120 sivih grebenskih ajkula koje žive na udaljenim koralnim grebenima arhipelaga Čagos u centralnom Indijskom okeanu od 2013. do 2020. Kako su grebeni postali deo velikih promena, posebno tokom perioda El Ninja koji je zagrevao okean 2015. i 2016. godine, ajkule su tamo provodile znatno manje vremena. Životinje nisu uspele da se vrate i normalno borave u ovom području ni 16 meseci nakon ovih promena.

Ajkule ugrožene zbog zagrevanja okeana

Međutim, ajkule su zapravo provodile više vremena na malom delu koralnih grebena. Ovi grebeni su bili zdraviji i otporniji, zbog faktora kao što su mali broj invazivnih pacova i veća populacije ptica, koje pomažu u đubrenju grebena. Istraživači su rekli da je ovo pokazalo da povećanje zaštite koralnih grebena od oštećenja uzrokovanih ljudskim faktorom može pomoći ajkulama da ostanu na svojim matičnim grebenima.

Ajkule su hladnokrvne i njihova telesna temperatura je povezana sa temperaturom vode.

-Ako postane prevruće, moraće da se pomere. Mislimo da mnoge odlučuju da se presele u priobalne, dublje i hladnije vode, što je zabrinjavajuće. Neke od ajkula su u potpunosti nestajale sa grebena tokom dužeg vremenskog perioda. Ajkule grebena već su odsutne sa skoro 20 odsto koralnih grebena širom sveta, delimično zbog prekomernog ribolova, a ovo novo otkriće ima potencijal da pogorša ove opasne pojave - rekao je dr Dejvid Džejkobi, predavač zoologije na Univerzitetu Lankaster i vođa istraživačkog projekta.

Tropski koralni grebeni su spektakularni i neverovatno biološki raznovrsni ekosistemi, u kojima se nalazi četvrtina svih morskih riba, a teško su oštećeni zagrevanjem okeanskih voda, prekomernim ribolovom i zagađenjem. Ogromna većina bi mogla biti izgubljena ako globalno zagrevanje dostigne 2 stepena, a predviđa se da će većina pretrpeti promene, čak i da se ispune obećanja iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Najmanje 500 miliona ljudi se oslanja na koralne grebene za svoju hranu i egzistenciju.

Opstanak ajkula i grebena upitan zbog klimatskih promena

Sive ajkule koje su proučavane u ovom istraživanju provode većinu dana na svojim grebenima, družeći se, skrivajući se od većih ajkula na otvorenim vodama. One se uglavnom hrane noću i van grebena. Kada se vrate, njihov izmet obezbeđuje hranljive materije za druge stanovnike grebena.

Istraživanje, objavljeno u časopisu "Communications Biology", koristilo je oznake za praćenje 120 ajkula, što je dovelo do prikupljanja više od 700.000 podataka. Oni su kombinovani sa satelitskim snimcima koji su zabeležili devet različitih merenja uticaja životne sredine na grebene, od kojih su najvažniji temperatura površine mora i obrasci vetra i struje.

Dr Majkl Vilijamsom, naučni saradnik na Institutu za zoologiju u Londonu i vodeći autor studije, rekao je da je verovatno da su visoke temperature odmah oterale ajkule, ali da ih uticaj toplote na grebene i dalje drži podalje, iako su potrebna dalja istraživanja da bi se ovo potvrdilo.

Dr Ana Sturok, viši predavač na Univerzitetu u Eseksu, koja nije bila deo istraživačkog tima, rekla je da je primećen veoma zabrinjavajući trend.

-Ajkule igraju tako važnu ulogu u održavanju ravnoteže sistema grebena, jer jedu i biljojede i manje predatorske ribe koje pomažu u održavanju korala. Tako da je veoma zabrinjavajuće da ajkule imaju tendenciju da napuste grebene tokom najranjivijeg perioda - istakla je ona.

Izvor: Blic

Članovi atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ iz Sombora trkački vikend su započeli na Fruškoj Gori gde je održan jubilarni deseti planininski maraton. Veoma zahtevnu trasu od 25 kilometara uspešno su savladali Monika Bognar i Damir Ivković.

Dan kasnije u nedelju održana je još jedna planinska trka. U pitanju je bilo poslednje ovogodišnje izdanje trka u organizaciji ‘’West Serbia Trail’’-sa. Trčalo se na planini Povlen gde je najzahtevniju deonicu u dužini od 12 kilometara sa 600 metara uspona savladao Miroslav Liščević dok su deonicu od 7 kilometara sa 300 metara uspona savladali Aleksandar Martinović, Daniel Šokac kao i Damjan Šokac kojem je ovo bila prva planinska trka. Avantura stazu u dužini od 9 kilometara istrčali su Ivana i Vojin Šokac. Tokom cele sezone na planinskim trkama sa ‘’Somaratoncima’’ je trčao i Nino Eror iz Planinskog društva ‘’Radivoj Simonović’’ Sombor.

Takođe u nedelju 20.10.2024. godine održano je 28. izdanje Dunavskog polumaratona koji je okupio 700 finišera iz 12 zemalja. ‘’Somaratonci’’ su i ove godine bili najbrojini klub na trci te je više od 30 trkača istrčalo jednu od deonica na ovom takmičenju. Polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometra istrčali su Predrag Gagić, Đuka Čeljuska, Nedeljko Katić, Branislav Katić, Mario Kundit, Zoran Nikolić, Ilija Zvekanov, Arpad Šarkezi i Boško Jerković drugi u svojim starosnim kategorijama, Vesna Bjelan prva u starosnoj kategoriji, Maja Bodrožić i Biljana Vezmar kao druga u svojoj starosnoj kategoriji. Na trci na 10 kilometara najuspešnija je bila Damjana Perenečević koja istrčala četvrto mesto u generalnom plasmanu i drugo mesto u svojoj starosnoj kategoriji.

Trku na 10 kilometara istrčali su i Radmila Milašinović treća u kategoriji, Danica Grujić Firanj prva u kategoriji, Tijana Odobašić, Mina Bošnjak, Dejan Nikolić prvi u svojoj starosnoj kategoriji, te Boško Elek i Branko Nenadić. Deset kilometara, ali u štafetama 2 x 5 kilometara istrčali su Robert Lalić Ark ‘’Somaraton’’ i Jelena Čortan iz ARSU ‘’Sledi me’’ koji su zauzeli sjajno treće mesto. Štafetno su u Apatinu trčali i Dragana Bogojević, Isidora Bulajić i Tamara Berleković. U disciplini nordijsko hodanje na 10 kilometara još jednom šampionskom titulom i pobedom okitio se Bogdan Nikolić dok je Đorđe Rackov uspešno završio deonicu.