U svakodnevnom životu često se susrećemo sa raznim vrstama povreda i nesreća. Takve situacije često rezultiraju zahtevima za nadoknadu štete zbog fizičkih povreda, emocionalnih posledica, pa čak i gubitka prihoda, što neretko vodi ka pravnim sporovima.
Pravo na naknadu štete pripada svakome ko pretrpi materijalnu ili nematerijalnu štetu, bilo da se radi o saobraćajnoj nezgodi ili nekom drugom nepredviđenom događaju.
U ovom tekstu detaljno ćemo objasniti šta podrazumeva naknada štete, kada je moguće ostvariti ovo pravo i ko ima pravo da je zahteva.
Ko ima pravo na naknadu štete?
Pravo na nadoknadu štete, bilo da je u pitanju materijalna šteta, povreda na javnoj površini, povreda na radu, ili naknada za duševnu bol ili čak ujed psa, uređeno je Zakonom o obligacionim odnosima.
Da bismo razumeli šta ona podrazumeva, potrebno je najpre objasniti pojam štete prema zakonskoj definiciji, a ona se deli na:
- Stvarnu štetu, koja predstavlja smanjenje imovine oštećene osobe.
- Nematerijalnu štetu, koja obuhvata fizički i psihički bol ili osećaj straha.
Osnove za odgovornost za štetu uključuju:
- Krivicu, odnosno odgovornost za sopstvene postupke.
- Odgovornost za druge, poput odgovornosti roditelja za postupke dece.
- Objektivnu odgovornost, koja se odnosi na štetu nastalu upotrebom opasne stvari ili tokom obavljanja rizične aktivnosti.
Zakon propisuje da osoba koja prouzrokuje štetu mora da je nadoknadi, pri čemu je cilj povratak u stanje pre njenog nastanka. Proces naplate štete uključuje pokretanje tužbe za nadoknadu štete.
Koje vrste naknade štete postoje u našoj zemlji?
Naknada štete predstavlja pravni mehanizam koji omogućava oštećenim osobama da ostvare finansijsku kompenzaciju u slučajevima kada pretrpe gubitak ili štetu pod određenim okolnostima.
Evo pregleda različitih vrsta nadoknada štete koje se u našoj zemlji primenjuju:
- Naknada štete zbog povrede na radu: Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavci su dužni da osiguraju zaposlene od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Naknada uključuje pokriće medicinskih troškova, izgubljene zarade i kompenzaciju za trajne posledice povrede.
- Naknada štete u saobraćaju: Ova naknada se odnosi na štetu pretrpljenu u saobraćaju, bilo da je u pitanju vozač, suvozač, putnik ili pešak. Pravo na naknadu nastaje usled nezgoda na javnim površinama, okupljanjima ili na radnim mestima.
- Naknada štete od ujeda psa: Pravila za naknadu štete zavise od toga da li je pas lutalica ili ima vlasnika. U slučaju ujeda psa lutalice, odgovornost za naknadu preuzima lokalna samouprava, dok je kod vlasničkih pasa odgovoran vlasnik. Naknada može uključivati medicinske troškove, bol, patnju i izgubljenu zaradu zbog oporavka.
- Naknada štete za padove i povrede na javnim mestima: Povrede izazvane padovima na neočišćenim trotoarima, u neobezbeđenim šahtovima ili u javnim prostorima mogu omogućiti pravo na naknadu štete. Oštećeni mogu tražiti nadoknadu za fizičke povrede, medicinske troškove, emotivni stres i izgubljenu zaradu.
- Naknada štete za fizički i duševni bol: Ova naknada obuhvata kompenzaciju za fizički bol zbog povrede, kao i za duševnu patnju nastalu trajnim promenama ili naruženostima.
- Naknada izgubljene zarade: Za osobe koje su zbog povrede ili bolesti bile sprečene da rade, predviđeno je pravo na naknadu izgubljene zarade za period oporavka, kako bi se olakšao njihov povratak u normalan život.
Koliki je rok za podnošenje tužbe za naknadu štete?
Rokovi za tužbu za naknadu štete uređeni su Zakonom o obligacionim odnosima. Oštećena strana ima pravo da podnese tužbu u roku od tri godine od trenutka kada je saznala za štetu i njenog počinioca. Bez obzira na saznanje, postoji apsolutni rok od pet godina od nastanka štete, nakon čega pravo na naknadu zastareva.
Posebno je važno napomenuti da u slučajevima štete nastale na ulici ili javnim mestima, rok za tužbu počinje teći od trenutka kada je šteta nastala, jer se smatra da oštećeni tada postaje svestan gubitka.
Da bi se sprečilo zastarevanje, neophodno je podneti tužbu u navedenom trogodišnjem roku. Podnošenjem tužbe, rok zastarevanja se prekida.
Ako tuženi ne isplati dosuđeni iznos dobrovoljno nakon pravosnažnosti presude, oštećeni može pokrenuti prinudno izvršenje. Vredi napomenuti da pravosnažna presuda zastareva nakon deset godina od njenog donošenja.
Zaključak
Pravo na naknadu štete predstavlja važan pravni mehanizam koji osigurava zaštitu građana u slučajevima povreda, gubitaka i drugih nepredviđenih okolnosti. Bilo da se radi o povredi na radu, saobraćajnoj nesreći ili šteti uzrokovanoj nemarom, ovaj institut omogućava oštećenima da ostvare finansijsku kompenzaciju i vrate se u stanje pre nastanka štete.
Važno je pridržavati se zakonskih rokova za podnošenje tužbe i pažljivo dokumentovati štetu i uzroke. Priprema i pravna podrška neophodni su za uspešno ostvarivanje prava na naknadu.
Na kraju, cilj naknade štete nije samo finansijska kompenzacija, već i obezbeđenje pravde i podsticanje odgovornosti u društvu. Razumevanje pravnih osnova i pravilno vođenje postupka značajno povećavaju šanse za uspešan ishod.
