Sombor.info

Izložbu koja prikazuje samo mali deo bogatog legata Somborca Bate Žugića zvanično otvorio, u prisustvu legatora, Branimir Mašulović, bivši dugogodišnji direktor Gradskog muzeja Sombor.

U susret Danu Gradskog muzeja Sombor otvorena je izložba Kraljevska umetnost u legatu Velimira Bate Žugića, čiji je autor Milka Ljuboja, muzejska savetnica istoričarka. Izložbu je zvanično otvorio Branimir Mašulović, bivši dugogodišnji direktor našeg muzeja.

Gradski muzej Sombor je jedini muzej u našoj zemlji koji raspolaže ovom vrstom istorijske građe koja rasvetljava lično angažovanje gospodina Žugića u Regularnoj velikoj loži Srbije i njegovim međunarodnim aktivnostima u svetskom Slobodnom zidarstvu. Raznovrsnost i objedinjenost ustupljene građe je iskazana već i u imenu legata, koji se po legatorovoj želji zove Moj život u Kraljevskoj umetnosti.

Izložba će biti otvorena do 1. decembra i tokom njenog trajanja biće organizovana autorska vođenja kroz izložbu o čemu ćemo vas obavestiti u predstojećem periodu.

Opština Apatin je i ove godine konkurisala kod Ministarstva za zaštitu životne sredine na javnom pozivu za sufinansiranje mera smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora. Ministarstvo je odobrilo 7 miliona dinara, dok je učešće naše opštine bilo 1,75 miliona dinara, čime je subvencionisana nabavka novih kotlova za domaćinstva u iznosu od 80% predračuna.

„Ideja je prvenstveno da se smanji zagađenje vazduha iz kuća i stanova koji se greju na ugalj, drva ili mazut, te da se nabavkom novih kotlova na gas ili pelet pređe na ekološki prihvatljiviji način grejanja, a što je ovim konkursom omogućeno za 76 domaćinstava naše opštine. U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, isti konkurs je sproveden i prethodne dve godine, čime je subvenciju ukupno dobilo 226 domaćinstava, koja su svoje kotlove na čvrsta goriva zamenila novim, ekološki prihvatljivijim“, rekao je pomoćnik predsednice opštine Apatin za komunalnu oblast i ruralni razvoj Tomislav Silađi.

Pored pomenutih 226 korisnika Konkursa za sufinansiranje mera smanjenja zagađenja vazduha, trenutno se sprovodi i konkurs sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, a u toku je realizacija velikog projekta na teritoriji opštine Apatin, gde 11 javnih ustanova prelazi na grejanje na gas.

U organizaciji Istorijskog arhiva Sombor i Istorijskog arhiva „Vatroslava Veljašević“ Smederevska Palanka, danas je u prostorijama somborskog arhiva otvorena izložba „Topoti sa Smajca“ autora dr Bogdana Beljanskog i Snežane Savić.
Izložbu čini deo fonda Konjičkog kluba „Selevac“ i prikazuje kako istoriju ovog kluba, tako i ljude i konje koji su ga gradili. Materijal od ukupno 4,6 metara arhivske građe prikupljen je i sačuvan zahvaljujući dr Beljanskom, koji je istu predao palanačkom arhivu.
Na otvaranju izložbe prisutne su pozdravili direktorica Istorijskog arhiva Sombor Nataša Stojanović, direktorica Istorijskog arhiva „Vatroslava Veljašević“ Smederevska Palanka Snežana Savić, dr Bogdan Beljanski, a izložbu je zvanično otvorio predsednik Srpskog kasačkog saveza Branislav Jokić.
Ispred Grada Sombora otvaranju su prisustvovali članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić i pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić.
Postavka „Topoti sa Smajca“ u zgradi Istorijskog arhiva Sombor trajaće do 25. novemba, a zainteresovani mogu da je pogledaju svakog radnog dana od 8 do 15 časova. Ulaz je besplatan.

Sumnja se da je ukradeno najmanje 300 miliona evra, a ovo im je bila šema

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je u zajedničkoj akciji Višeg javnog tužilaštva, Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku, sa istražnim organima Savezne Republike Nemačke i Kipra, juče, 23. oktobra, razbijen međunarodni lanac Internet prevara putem, tzv. kol centara, koji pozivaju na investiranje u kripto valute.

"U zajedničkoj akciji Višeg javnog tužilaštva, Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Službe za borbu visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku sa istražnim organima SR Nemačke i Kipra, 23.10.2024. godine, razbijen je međunarodni lanac Internet prevara putem takozvanih kol centara koji pozivaju na investiranje u kripto valute. Tom prilikom je u Beogradu pronađen nelegalni kol centar u kome je zatečeno više desetina zaposlenih, za koje su u toku provere da li su učestvovali u prevarnim radnjama", naveo je Dačić.

Prema navodima u zvaničnom saopštenju Evropola, za sada je identifikovano oko 120 žrtava koje su izgubile oko 12 miliona evra. Međutim, dalje procene nemačkih istražitelja pokazuju da je mnogo više žrtava širom sveta, a da je prevara iznosila najmanje 300 miliona evra. Kao rezultat ove istrage, identifikovan je veći broj osumnjičenih, uključujući i glavnog počinioca sa Kipra, koji je sada uhapšen, piše Kurir.

"Savezno tužilaštvo i policija Nemačke su, nakon akcije, izrazili zahvalnost Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i područnim policijskim upravama Direkcije policije, kao i Posebnom odeljenju tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, na učešću u navedenoj akciji jer su prilikom pretresanja pronađeni materijalni dokazi za vođenje krivičnog postupka i dalje procesuiranje osumnjičenih lica od strane nemačkih istražnih organa", izjavio je ministar Dačić.

Izvor: b92.net

Sirće je staro koliko i sama civilizacija, ako ne i starije. Jedan od najvažnijih sastojaka koji bi mogao da objasni njegove zdravstvene prednosti je acetatna, ili običnim rečnikom, sirćetna kiselina. Kada je progutamo, sirćetna se pretvara u masnu kiselinu koja je dobra za varenje, metabolizam i podizanje energije.

Otkako su Vavilonci prvi put napravili sirće pre oko 7.000 godina, kulture širom sveta su ga koristile u medicinske svrhe. Hipokrat je mešao jabukovo sirće sa medom da bi lečio respiratorne probleme starih Grka. Evropljani su u srednjem veku verovali da štiti od kuge, dok su Kinezi koristili pirinčano sirće za lečenje bolova, piše RTS.

Svaka vrsta sirćeta počinje kao neki oblik šećera, zvanog ugljeni hidrat – poput jabuka, koje se koriste za pravljenje jabukovog sirćeta, ili grožđa, od kojih se proizvodi crveno vinsko sirće. Ugljeni hidrati se cede i fermentišu kvascem u alkohol, koji se zatim fermentiše u sirćetnu kiselinu. Ovaj proces daje sirćetu znatno više sirćetne kiseline nego bilo koja druga hrana.

Propisi u većini zemalja zahtevaju da sirće koje se koristi u ishrani sadrži najmanje 4% sirćetne kiseline, iako ima i onih sa više procenata. Pojedine vrste sirćeta, posebno balzamiko, takođe imaju visok sadržaj polifenola: jedinjenja iz biljaka koja nas štite od oštećenja ćelija, upale i infekcije.

Jabukovo sirće ima status lekovitog napitka

Najistraženija vrsta u nauci je jabukovo sirće. Istraživanja pokazuju da malo jabukovog sirćeta pre ili tokom obroka može smanjiti šećer u krvi ili glukozu, mereno odmah nakon jela i, uz doslednu upotrebu, može doprineti poboljšanju kontrole šećera u krvi tokom nekoliko meseci. Ovi efekti su izraženi kod hrane sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, koja bi inače mogla da poveća šećer u krvi. „Jasno je da će ispijanje sirćeta sa skrobnim obrokom smanjiti količinu glukoze u krvotoku“, navodi profesorka Kerol Džonston sa Univerziteta u Arizoni.

U istraživanjima je otkriveno da sirćetna kiselina u jabukovom sirćetu utiče na određene hormone koji usporavaju brzinu kojom želudac šalje hranu u creva. Pošto glukoza postepeno ulazi u krvotok, redovno uzimanje jabukovog sirćeta može vremenom da smanji rizik od razvoja dijabetesa tipa dva.

Neka istraživanja manjeg obima takođe ukazuju na dejstvo jabukovog sirćeta na održavanje telesne težine. Nedavno istraživanje je pokazalo niži nivo masnoće u krvi kod odraslih gojaznih ljudi koji su konzumirali jabukovo sirće, što ukazuje na bolje zdravlje srca, pored uticaja na nivo glukoze u krvi.

Većina ovih prednosti je istraživana na dve do četiri supene kašike dnevno. Ali potrebne su mnogo obimnije studije, kaže dr Safa Šibib, profesor na Univerzitetu RMIT u Australiji koji je objavio pregled istraživanja o jabukovom sirćetu. „Postoji efekat, ali moramo biti oprezni kada procenjujemo kakav i koliki.“

Nefiltrirano jabukovo sirće

Neki proizvode nefiltrirano i nepasterizovano jabukovo sirće, sa jasno vidljivim rezultatom: mutni talog koji pluta u tečnosti. Ovaj talog sadrži delove proteina i zdravih enzima i bakterija iz fermentacije. Neki naučnici smatraju da ovako napravljeno sirće daje najviše prednosti.

U svojoj laboratoriji, dr Darša Jagnik, imunolog sa Univerziteta Midlsek, otkrila je da je ovakvo sirće izrazitno moćno sredstvo koje pomaže imunim ćelijama da ubiju patogene mikrobe u laboratoriji. „Kada sam pogledala druga sirćeta, nisu bila tako efikasna“, navodi profesorka, kao ni mnogo jače kiseline koje ne bismo jeli, poput sumporne. „Ono sadrži bakterije pogodne za mikrobiome koje podržavaju probavni imunitet i apsorpciju hranljivih materija“, dodaje prof. Jagnik.

Na osnovu ovog istraživanja, misli da jabukovo sirće, pored uticaja na nivo šećera u krvi, može pomoći u sprečavanju bolesti – baš kao što su drevni lekari verovali. Jagnikova uvek pakuje male bočice jabukovog sirćeta razblaženog vodom kada putuje londonskim metroom. „Ako je neko u blizini prehlađen, ja ću malo da popijem. Mislim da apsolutno pomaže.“

„Pošto ovako neproceđeno sirće sadrži bakterije, to bi moglo biti korisno kao deo zdravog mikrobioma u crevima“, dodaje prof. Šibib.

Međutim, prof. Robert Hatkins, mikrobiolog sa Univerziteta u Nebraski, kaže da, iako mikrobi iz nefiltriranog jabukovog sirćeta prave čuda u laboratorijskim uslovima, ne mogu da se takmiče ili napreduju u našim mikrobiomima jer im je potreban vazduh da bi preživeli.

Profesorka Džonston kaže da u ovom talogu ima zdravih supstanci „samo u tragovima“ i da ne daju ništa veće prednosti od obične sirćetne kiseline. zdravih supstanci, ne donoseći ništa osim prednosti sirćetne kiseline.

„Trenutno, nauka je potvrdila samo prednosti sirćetne kiseline“, koja se nalazi u svim vrstama sirćeta, u pogledu smanjenja šećera u krvi.

Prednosti fermentacije sirćeta

Proces fermentacije sirćeta se razlikuje od fermentisanog povrća kao što su krastavci i kupus, što se može prevesti u neke jedinstvene prednosti.

Povrće fermentira pomoću zdravih mikroba. Kada se pojedu, mikrobi prolaze kroz mikrobiom creva, gde polako proizvode nekoliko masnih kiselina koje se bore protiv infekcija i upala.

Jedna od ovih masnih kiselina je acetat. Ali kada se pravi sirće, fermentacija voća može delovati direktnije. Fermentacija voća daje sirćetnu kiselinu, koja se pretvara u acetat mnogo pre nego što stigne do naših creva – tako da se brže apsorbuje, što je potencijalno čini vrednim izvorom energije za ćelije. „U suštini, ono što radite je zaobilaženje potrebe da mikrobiom obavlja posao“, kaže Džonston.

Fermentisana hrana kao što je povrće sa živim mikrobima pruža podjednako važne – ili možda veće – koristi. „Ja sam veliki zagovornik uključivanja ove fermentisane hrane u nečiju ishranu“, kaže Hatkins. Ciljajte na mešavinu, uključujući različite vrste sirćeta. „Jabukovo sirće nije superhrana jer ne postoji takva stvar. Svaka od ovih namirnica je samo deo opšte zdrave ishrane.”

Crveno vino i balzamiko sirće

Prednosti jabukovog sirćeta verovatno se odnose i na neke druge vrste sirćeta. „To je marketing“, smatra Džonstonova. „Na Mediteranu imaju mnogo grožđa, tako da imaju više balzamiko sirćeta i crvenog vinskog sirćeta.“

Profesorka Džonston je otkrila da nekoliko kašika crvenog vinskog sirćeta, konzumiranih dnevno, poboljšava kontrolu glukoze i, za samo četiri nedelje, ublažava depresiju. Takođe, sirćetna kiselina može da igra ulogu u poboljšanju upale mozga, plastičnosti i opštih kognitivnih sposobnosti.

Polifenoli takođe mogu doprineti. Crveno vinsko sirće ima više polifenola od drugih voćnih sirćeta, sa antioksidativnim efektima koji mogu da pomognu kod depresije, napisali su autori studije.

Još jedno sirće sa visokim sadržajem polifenola je balzamiko, posebno verzije napravljene u delovima Italije. „Polifenoli su koncentrisani“, kaže Džonstonova, što daje gušće, tamnije sirće. Balzamiko sirće, u kombinaciji sa hranom, može usporiti enzime želuca radi boljeg varenja.

Koje vrste sirćeta dolaze u obzir

Neki nalazi ukazuju da pirinčano sirće nudi slične prednosti. Manje studija se bavilo drugim vrstama sirćeta, kao što je kokosovo, od šipka ili šećerne trske. Ograničena istraživanja ukazuju da sirće od šećerne trske, na primer, snižava masnoće u krvi.

 Ova manje proučena sirćeta imaju manje sirćetne kiseline i polifenola od jabukovog, vinskog i balzamika. Ali oni i dalje nude više sirćetne kiseline od hrane bez sirćeta. Takođe, sadrže bar neke od hranljivih materija iz svojih originalnih izvora, u poređenju sa standardnim belim alkoholnim sirćetom, koje se proizvodi jednostavnijim procesom fermentacije koji uklanja većinu potencijalno korisnih jedinjenja, dodaje Hatkins.

Prošle godine, Hatkins i njegove kolege sa Medicinskog centra Univerziteta Džordžtaun otkrili su da konzumacija čaja kombuče – koja sadrži sirće, žive mikrobe i druge korisne sastojke poput đumbira – pozitivno utiče na glukozu u krvi.

Kako konzumirati sirće

Iako je sirće dobro za nas, „to nije lek“, naglašava prof. Kerol Džonston. Kao deo opšte zdrave ishrane, „to će imati postepeniji efekat na, na primer, smanjenje nivoa šećera u krvi“ nego farmaceutski proizvodi.

Mere predostrožnosti treba preduzeti sa sirćetom zbog sirćetne kiseline, jer u koncentrisanim oblicima, može oštetiti zube, usta i grlo. Izbegavajte da pijete čisto sirće. Pomešajte ga sa vodom, sokom ili hranom. „Nemojmo preterivati“, savetuje Džonstonova. „Imate posla sa kiselinom.“

Ljudi koji imaju hroničnu bolest bubrega treba da budu posebno pažljivi sa konzumiranjem sirćeta, jer njihovi bubrezi teže prerađuju višak kiseline iz sirćeta.

Razblažite jednu supenu kašiku u 250 mililitara tečnosti, i najbolje je da popijete na slamku ili da posle toga isperete usta vodom, kako biste bili sigurni da je zubna gleđ zaštićena.

Izbegavajte više od četiri supene kašike dnevno. „Najviše što bi trebalo da se konzumira su dve supene kašike uz jedan obrok i dve kašike uz drugi obrok tog dana“, kaže prof. Džonston. Ako ste tek počeli da koristite sirće, počnite polako sa jednom kašikom dnevno.

Da biste poboljšali nivo šećera u krvi, popijte sirće pre najobilnijeg obroka, preporučuje dr Šibib. Jagnikova ga uzima 5-10 minuta nakon jela u nadi da će pomoći njenom imunitetu.

Ako kuvate sirće da biste napravili sos, verovatno gubite deo sirćetne kiseline, zajedno sa nekim prednostima.

U očekivanju daljih istraživanja, još uvek ne znamo dugoročne prednosti redovnog unosa sirćeta, niti njegove nuspojave. Studije koje traju i do 12 nedelja barem ne otkrivaju nikakve značajne nedostatke. Na osnovu onoga što danas znamo, eksperimentisanje sa sirćetom u ishrani je odlična opcija za većinu sa malim rizikom.

Izvor: danas.rs

U Narodnom pozorištu u Somboru, sinoć je obeleženo 139 godina od osnivanja Predškolske ustanove „Vera Gucunja“. Tim povodom, prisutne roditelje, vaspitače i predstavnike lokalne samouprave, pozdravila je direktorica ove ustanove Snežana Gazetić Pavošev, koja je istakla da proslava 139. rođendana predstavlja priliku da se osvrnu na sve što su uradili u prethodnoj godini i da veliki broj dece koja koriste uslugu predškolske ustanove, govori o poverenju i dobrom modelu rada sa našim najmlađima.

„Poštovani, našu ustanovu pre svega čine naši verni vaspitači, i svi zaposleni koji u njoj provode svoj radni vek, a zatim deca koja svoj najlepši deo detinjstva, odrastanja i učenja, nose sa sobom dalje. Kroz decenije, naša ustanova bila je mesto gde su se formirala prijateljstva i negovala mašta. Svaki osmeh, svaka nova reč naših mališana, podseća nas na važnost ovog mesta. Zahvaljujući našem osnivaču, Gradu Somboru, zajednička briga o našoj deci, ulaganju u obrazovanje i vaspitanje, omogućili su nam da stvorimo sigurno i inspirativno okruženje za učenje i odrastanje. Hvala vam na poverenju i podršci koja traje već decenijama“, rekla je Gazetić Pavošev tokom svog obraćanja, nakon čega je zameniku gradonačelnika Grada Sombora Milanu Stakiću, uručila priznanje i zahvalnicu za kontinuiranu podršku u radu i razvoju predškolske ustanove.

Poseban deo večeri bila je predstava koju su pripremila deca vrtića „Venčić“ pod nazivom „Voda stvara muziku“. Program je počeo nastupom najmlađe grupe dece, pod vođstvom vaspitača Deve Peurače i Nikoline Stević, sa temom „Kupanje“, koji je izmamio osmehe i aplauze oduševljene publike. Zatim je pripremno predškolska grupa, vaspitača Danijele Popić i Vesne Krstić, izvela svoju tačku pod nazivom „Kiša“, nakon čega se predstavila i najstarija vaspitna grupa sa temom „More“, pod vođstvom vaspitača Nedeljke Živković i Milijane Grbić.

Na samom kraju programa, podeljene su nagrade za zaposlene u Predškolskoj ustanovi, koji su se istakli svojim radom u prethodnom periodu i doprineli boljem vaspitno – obrazovnom radu. Tom prilikom, nagradu za najbolju medicinsku sestru vaspitača u 2023. godini, dobila je Aleksandra Cimeša, a nagradu za doprinos u realizaciji stručnih radova predstavljenih na međunarodnim stručnim konferencijama vaspitača dobile su Mirjana Lončar i Nataša Abić.
Svečanosti povodom proslave 139 godina postojanja PU „Vera Gucunja“, prisustvovala je i članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. oktobar

IZLOŽBOM "Kraljevska umetnost u legatu Velimira Bate Žugića" svečano otvorenom 24. oktobra, u sali za tematske postavke, Gradski muzej u Somboru predstavlja baštinu koju je dobio od svog uglednog sugrađanina.

Naime, Istorijsko odeljenje ove kulturne institucije, obogatilo je svoje zbirke interesantnim predmetima ovog inženjera, rođenog Somborca, koji svedoče o njegovom ličnom angažovanju u Slobodnom zidarstvu, ali i saradnji sa slobodnozidarskim ložama u Srbiji i inostranstvu. Autor postavke, koja će predstaviti deo te baštine, je Milka Ljuboja, muzejska savetnica- istoričarka. Legat je preuziman od 2021. i sadrži oko 1200 predmeta, podeljenih u 17 tematskih celina.

Cilj izložbe je da široj javnosti, koju ova tema intigira i zbog nedovoljno informacija, predstavi rad i aktivnosti u Slobodnom zidarstva i Regularnoj velikoj loži Srbije, kroz muzeološki sadržaj, i na taj načina ukaže na brojne predrasude vezane za ovu temu. Legator Velimir Bata Žugić, smatra da "kraljevska umetnost" u njegovom legatu nije tipična istorijska odrednica, ali ukazuje na dokumentarno svedočanstvo i hronologiju događaja koji su obeležili jedno vreme u svetu masonerije, ali i njegovo lično vreme provedeno u Regularnoj velikoj loži Srbije. Postavka prikazuje mnobrojne artefakte i razna znamenja koja su dodeljena legatoru u Srbiji i u svetu. U nedlju 27.oktobra, ovu izložbu u Gradskom muzeju u Somboru, će posetiti grupa članova Regularne velike lože Srbije, sa velikim majstorom prof.dr Lukasom Rasulićem, koji će i govoriti o "Kraljevskoj umetnosti u legatu Velimira Bate Žugića".

Izvor: novosti.rs

Ministarstvo za brigu o selu dodelilo je Ugovore o sufinansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom za još 14 porodica sa teritorije Grada Sombora, a ispred lokalne samouprave, potpisivanju i dodeli Ugovora prisustvovala je članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Pajić.

Ugovore o sufinansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom potpisali su: Jovana i Aleksandar Svrkota iz Sombora, Jovana i Đorđe Lalić iz Rastine, Svetlana i Čaba Stenbek iz Doroslova, Dijana i Danilo Bujišić iz Sombora, Sanja Bakić i Aleksandar Gradinski iz Sombora, Zorana Vagić iz Stanišića, Ivan Novaković iz Stapara, Milan Todorović iz Stapara, Jugoslava Konstantinović iz Bezdana, Dimitrije Perišić iz Sombora, Gordana Radeka i Dušan Matijević iz Kljajićeva, Julka i Damir Subotić iz Sombora, Boris i Dajana Galić iz Bezdana, kao i Lidija i Marko Mraović iz Kljajićeva.

Javni konkurs za realizaciju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2024. godinu, otvoren je do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu.

U polufinalu kupa Područnog fudbalskog saveza Sombor, juče su na stadionu kraj somborske železničke stanice snage odmerili „ŽAK-a“ i „Hajduka“ iz Stapara. Domaći tim koji igra Područnu ligu Sombor je sa samo dva rezervna igrača uspeo da priredi iznenađenje i izbaci veoma kvalitetnu ekipu koja igra u višem rangu takmičenja od njih, odnosno u Vojvođanskoj ligi sever.

U izuzetno tvrdoj utakmici nakon devedeset minuta fudbala rezultat je bio 0:0, iako su gosti koje sa klupe vodi Apatinac Sreten Vilotić postigli pogodak koji je poništen zbog ofsjada. Pobednik je odlučen izvođenjem penala, a somborski “crno-beli” su bili koncentrisaniji sa bele tačke i rezultatom 5:3 su izborili plasman u finale. Promašaj Luke Jančića već u prvoj seriji je bio i odlučujući momenat, jer su sa druge strane svih pet izvođača bili nepogršivi.

I drugi polufinalni meč koji je odigran u Bačkom Petrovcu odlučen je u penal seriji. „Bačka“ iz Bačke Palanke koja brani trofej je eliminisala domaću „Mladost“, čime je zakazala okršaj sa “železničarima”. Finale Područnog kupa između „ŽAK-a“ i “Bačke” biće odigrano na proleće, a ko će biti domaćin te utakmice odlučiće žreb.

Izvor: Radio Dunav