Sombor.info

Sušenje veša napolju ne zavisi samo od sunca i visoke temperature. Zapravo, mnogo više odlučuje način na koji ga raspoređujete na žici. Uz par jednostavnih poteza, odeća može da bude suva za oko dva sata i tokom oblačnog vremena.

Najčešći problem kod sušenja veša nije vreme, već pogrešno kačenje veša. Kada je raspored loš, tkanina zadržava vlagu, pa stvari ostaju vlažne duže nego što bi trebalo. Dobra vest je da se to lako menja.

Prvi trik

Veš uvek kačite tako da prati prirodni oblik tkanine. To znači da se veći komadi, poput čaršava ili peškira, ne presavijaju nepotrebno, jer se u tom slučaju vlaga zadržava u slojevima. Kada tkanina visi ravno, vazduh lakše prolazi kroz nju i ubrzava isparavanje vode.

Drugi trik

Razmak između komada veša je ključan. Ako su stvari preblizu jedna drugoj, vlaga ostaje zarobljena i sušenje se usporava, a može se javiti i neprijatan miris.
Zato je važno da svaki komad ima dovoljno prostora oko sebe kako bi vazduh mogao nesmetano da cirkuliše.

Treći trik

Kod lakših komada, poput majica i donjeg veša, ostavite bar desetak centimetara razmaka. Teže stvari – farmerke, peškire i posteljinu – kačite na krajeve žice, gde je strujanje vazduha najjače. Rukave i dodatne slojeve ne prebacujte preko drugih stvari, jer tako zadržavate vlagu i produžavate sušenje.

Uz ovakvu organizaciju, veš može da se osuši i kada nema direktnog sunca, jer presudnu ulogu preuzima kretanje vazduha, a ne toplota.

Građani Srbije uskoro će imati priliku da vide novi dizajn pasoša, nakon što su izmene objavljene u "Službenom glasniku" 24. aprila i stupile na snagu osam dana kasnije.

Važno je znati da će važeći pasoši i dalje ostaju u upotrebi do isteka roka važenja, ali je mnoge zaintrigirao novi izgled pasoša i simbola koji će se naći kako na koricama tako i na unutrašnjim stranicama.

O novom izgledu srpskih pasoša govorio je Ljubodrag Grujić, heraldičar koji je pre 16 godina dizajnirao državni grb Srbije, ističući da mu je posebno drago što je njegovo rešenje i dalje deo državnih simbola, a da će biti i na novim pasošima.

Najavljene izmene pasoša: Neće više biti bordo boje

"Izuzetno sam ponosan što svuda mogu da vidim grb koji sam dizajnirao. To je neka mala cena koju čovek može da plati da bi ostao upamćen u istoriji svog naroda. Bilo je i kritika i pitanja zašto nisam naplatio svoj rad, ali ja imam ugovor sa Vladom Srbije kojim sam se odrekao prava na finansijsku naknadu za korišćenje grba i zastave. Radio sam to iz ličnog osećaja i želje da doprinesem, a ne zbog novca", rekao je Grujić - prenosi B92.

Govoreći o istoriji srpskih simbola, Grujić je podsetio da Srbija nije "izmišljala" svoje grbove, već da oni imaju duboke istorijske korene.

"Mi nismo izmislili ni dvoglavog orla ni ocilo. Ti simboli imaju dugu tradiciju i vezuju se za Vizantiju, pa i za mnogo starije civilizacije. Njihova kombinacija u srpskom grbu predstavlja spoj istorijskog nasleđa i identiteta", objasnio je.

On je naglasio da u heraldici osnovni opis grba ostaje nepromenljiv, dok umetničke interpretacije mogu da variraju.

"Grb ima jedan tačan opis, ali može postojati više crteža. Važno je da suština ostane ista. Moj zadatak je bio da taj tradicionalni izgled osvežim, ali da ga ne promenim", rekao je Grujić.

"Taj grb ne sme da se menja, Moj crtež može da ode, ali taj grb mora da ostanem jer je on starina. Dvoglavi orao, da su ispod kandži dva krina, krinove zaboravljamo. To je čak i predheraldički simbol. Jako je složeno", naveo je on.

Na kraju je istakao da mu je posebno važno što se njegov rad prihvata široko i što ga koriste različite strane.

"To je za mene najveći uspeh — kada simbol postane opšte prihvaćen. Ideja je bila da ga svi dožive kao svoj", zaključio je.

Krastavci se često smatraju jednom od najzdravijih i najbezbednijih namirnica, ali to ne znači da su idealni za sve. Iako su bogati vodom, vlaknima i antioksidansima, postoje situacije u kojima njihova konzumacija može izazvati neželjene efekte.

Lekari i nutricionisti upozoravaju da određene grupe ljudi treba da budu oprezne.

Osobe sa osetljivim digestivnim sistemom

Krastavci sadrže jedinjenje kukurbitacin, koje kod nekih ljudi može izazvati nadimanje, gasove i nelagodnost u stomaku. Takođe, zbog visokog sadržaja vlakana, kod osoba sa sindromom iritabilnog creva (IBS) mogu pogoršati simptome.

Ljudi koji uzimaju lekove za razređivanje krvi

Krastavci sadrže vitamin K, koji ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Kod osoba koje uzimaju antikoagulanse poput varfarina, nagle promene u unosu vitamina K mogu uticati na efikasnost terapije.

Osobe sklone alergijama

Iako retko, alergija na krastavac postoji i najčešće je povezana sa tzv. oralnim alergijskim sindromom. Simptomi mogu uključivati svrab u ustima, oticanje usana ili grla.

Ljudi sa problemima sa bubrezima

Krastavci su bogati kalijumom. Iako je ovaj mineral važan za zdravlje, kod osoba sa hroničnim bolestima bubrega može doći do njegovog nakupljanja u organizmu, što može biti opasno.

Osobe sklone zadržavanju tečnosti

Krastavci imaju blago diuretičko dejstvo, što može biti korisno za većinu ljudi, ali kod nekih može dovesti do neravnoteže elektrolita ako se konzumiraju u velikim količinama.

Izvor: National Library of Medicine

Do sada su Rut i Stiven Rou obišli 15 zemalja i tvrde da njihova deca napreduju jer obrazovanje ne mora da se odvija isključivo u učionici.

Prošle godine oko pola miliona ljudi napustilo je Veliku Britaniju kako bi živelo u inostranstvu, a među njima nisu samo penzioneri. Istraživanje Britanskog saveta pokazalo je da čak 72 odsto mladih uzrasta od 18 do 30 godina razmišlja o životu i radu van zemlje. Procene platforme LiveCareerUK govore da oko 165.000 britanskih digitalnih nomada trenutno živi širom sveta, privučeni boljim odnosom između posla i privatnog života, nižim troškovima i toplijom klimom - piše Nova.

Rut Rou, 35, zajedno sa suprugom Stivenom, 36, i njihovo dvoje dece, petogodišnjom Aurorom i trogodišnjim Atlasom, odlučila je da uspori tempo i putuje svetom. Veliku Britaniju napustili su krajem 2023. godine, a do sada su obišli 15 zemalja u Aziji, Evropi i Amerikama. Rut objašnjava kako organizuju obrazovanje dece i zašto ne planiraju povratak.

Njihova ljubav prema putovanjima dodatno se učvrstila tokom medenog meseca, koji je prekinut zbog pandemije dok su boravili u Hongkongu. Rut je ranije radila na kruzerima, a zatim kao dadilja punih 12 godina, pre nego što se posvetila porodici. Stiven vodi sopstveni onlajn biznis iz oblasti treninga i ishrane, sa klijentima širom sveta.

U Engleskoj su živeli u Herefordu, u kući na selu, okruženi porodicom i prijateljima. Ipak, osećali su da nisu završili sa putovanjima i da deca ne moraju biti razlog da se od njih odustane.

Prelomni trenutak desio se kada su razmišljali o vrtiću za ćerku. Iako su pronašli odgovarajući, propustili su rok za prijavu, što ih je nateralo da se zapitaju šta zapravo žele. Zaključili su da ne žele da slede uobičajen put i odlučili da prodaju sve i krenu na put.

Kako nisu imali stalne obaveze, rasprodali su gotovo sve što poseduju, nameštaj, garderobu, automobil. Ostala je samo jedna kutija uspomena kod rodbine. Sa ušteđevinom za nekoliko meseci i povraćajem depozita za stan, finansirali su put i vizu za Šri Lanku, gde su stigli u novembru 2023.

Troškove prilagođavaju budžetu koji su ranije imali za kiriju, oko 1.300 funti mesečno. U zavisnosti od zemlje, žive u različitim uslovima – od većih stanova sa dvorištem i bazenom do manjih apartmana.

Na hranu mesečno troše oko 600 funti, slično kao u Britaniji. Iako je moguće jesti jeftinije, prioritet im je kvalitetna ishrana. Često kupuju lokalne proizvode, dok su uvozni artikli znatno skuplji. Trude se da isprobavaju lokalnu kuhinju, što deci predstavlja posebno zadovoljstvo.

Novac koji su ranije trošili na račune sada preusmeravaju na putovanja, vize i letove. Obično u svakom gradu ostaju oko mesec dana. Troškovi variraju, pa su, na primer, vize za Šri Lanku bile skuplje nego što su očekivali, dok su u Indoneziji znatno povoljnije.

Uštedeli su i ukidanjem brojnih pretplata koje su imali u Engleskoj. Danas pažljivo biraju na šta troše novac, dajući prednost iskustvima umesto stvarima. Kupuju samo ono što im je neophodno, jer sve mora stati u kofere.

Život na putu dodatno je ojačao njihove porodične odnose. Deca su postala veoma bliska, a roditelji ističu da sada provode mnogo više vremena zajedno nego što bi to bio slučaj da idu u redovnu školu.

Obrazovanje dece prilagođeno je njihovom tempu i interesovanjima. Uče kroz iskustva – obilaze muzeje, istražuju prirodu i upoznaju različite kulture. Rut ih podučava osnovama poput čitanja i matematike, ali bez striktnih programa i pritiska.

Pored toga, razvijaju i praktične životne veštine – uče o novcu, učestvuju u razgovorima i upoznaju nove jezike. Tokom boravka u Južnoj Americi počeli su da uče španski i komuniciraju sa lokalnim stanovništvom.

Iako ih često pitaju da li će se vratiti i upisati decu u školu, roditelji veruju da svako dete napreduje sopstvenim tempom i da učenje ne zavisi od učionice. Za sada nemaju plan da se zaustave.

Njihova svakodnevica varira – dok Stiven radi, Rut provodi vreme sa decom, vode ih na kupanje, uče zajedno i pohađaju razne aktivnosti kada se duže zadrže na jednom mestu. Dan često završavaju jednostavno, gledajući zalazak sunca i čitajući priče pred spavanje.

Iako im treba nekoliko dana da se prilagode novom okruženju, deca se brzo snađu. Najviše ih raduju nova mesta, hrana i iskustva. Za ovu porodicu, osećaj stabilnosti ne dolazi od lokacije, već od toga što su zajedno.

Rečenica „dosadno mi je“ često zabrinjava roditelje, ali stručnjaci upozoravaju da ona ne znači nužno problem – već da dete još razvija sposobnost da samo sebi osmisli aktivnosti.

Kada razgovaram sa prijateljicama koje imaju decu različitog uzrasta, od vrtića do adolescencije, jedna rečenica se gotovo uvek ponavlja: „On ne ume da bude sam ni pet minuta bez nečega.“ To „nešto“ nekad je ekran, nekad neka aktivnost, nekad neko mora da sedi pored njega, a nekad samo kaže da mu je dosadno i očekuje da odrasli odmah smisle šta će raditi. Mnoge roditelje to danas zabrinjava, piše za Index Petra Meštrić, lekarka opšte prakse, često nazivana i „najpoznatijom doktorkom u Hrvatskoj“.

Ali ne kao kritika detetu, već više kao pitanje i osećaj da su negde pogrešili.

Kroz rad u školskoj medicini imala sam priliku da razgovaram sa velikim brojem roditelja, ali i sa učiteljima, psiholozima, edukacionim rehabilitatorima, socijalnim radnicima i dečjim psihijatrima. I jedan zaključak se sam nametnuo.

Deca danas zaista teže podnose dosadu nego ranije generacije. Ali to ne znači nužno da su razmaženija. Jednostavno odrastaju u potpuno drugačijem okruženju.

Deca danas traže stalnu zabavu

Nekada je dosada bila normalan deo detinjstva. Ne zato što se roditelji nisu trudili, već zato što nisu mogli stalno da organizuju aktivnosti. Deca su čekala autobus bez telefona, putovala bez slušalica, učila da se sama zabave jer nije uvek bilo nekoga da se igra s njima. Nisu imala stalni priliv stimulacije.

Mozak koji se razvija u takvim uslovima nauči sam da stvara sadržaj. Onaj koji stalno dobija podražaje nema potrebu da to razvije, jer mu je sve već ponuđeno.

Mozak se navikava na brze podražaje

Dečji mozak posebno je osetljiv na sistem nagrade i kazne, naročito na nagradu. Dopaminski sistem kod dece reaguje snažnije nego kod odraslih i utiče na motivaciju, interesovanje i osećaj zadovoljstva.

Kada dete često prima brze i intenzivne podražaje – poput kratkih videa, stalnih aktivnosti i neprekidne zabave – njegov mozak se navikava na visok nivo stimulacije. To potvrđuju i neurološka istraživanja razvoja pažnje i motivacije.

S druge strane, čekanje je danas jedan od većih izazova. Kada dete kaže „Dosadno mi je“, to ne znači nužno da traži zabavu, već da još nije razvilo sposobnost da samo smisli aktivnost. A to je deo kreativnosti, koja se tek razvija.

Roditelji nesvesno popunjavaju svaku prazninu

U praksi se često vidi da roditelji pokušavaju da spreče dosadu misleći da tako pomažu detetu. Organizuju aktivnosti, smišljaju ideje i trude se da mu ispune vreme. To rade iz najbolje namere, ali upravo je dosada ono što detetu ponekad najviše treba.

Mozak se razvija u pauzama između aktivnosti. Dosada je trenutak kada dete počinje da razmišlja i ima važnu ulogu u razvoju kreativnosti.

Istraživanja pokazuju da nestrukturisano vreme podstiče razvoj izvršnih funkcija mozga, poput planiranja, samokontrole i kreativnosti. Upravo u tim trenucima deca smišljaju igre, eksperimentišu i uče kroz pokušaje i greške.

Deca koja ne umeju da čekaju teže podnose frustraciju

Učitelji često prvi primete razliku između dece koja dobro podnose dosadu i one koja ne. Ona koja ne umeju da čekaju imaju poteškoće sa redom, završavanjem zadataka koji im nisu zanimljivi i podnošenjem frustracije. Njihov nervni sistem nije imao dovoljno prilika da razvije strpljenje – a strpljenje se uči.

Iako se često kaže da deca danas imaju kraći raspon pažnje, to važi uglavnom za aktivnosti koje ih ne zanimaju. Za ono što im je zanimljivo mogu da budu fokusirana dugo. Problem je pažnja kada nema trenutne nagrade. Mozak se prilagođava okruženju – ako je ono brzo, postaje brz i sam mozak.

Previše aktivnosti može biti problem

Jedna prijateljica mi je rekla da njeno dete može satima da slaže Lego kocke, ali ne može pet minuta da stoji u redu u prodavnici.

Deca danas gotovo da nemaju prazne trenutke. Ako im je dosadno, odmah postoji neka alternativa – igrica, video ili nešto treće. Mozak to pamti i počinje da očekuje stalnu stimulaciju.

Unutrašnja motivacija ne dolazi spolja

U razgovorima sa stručnjacima često se postavlja pitanje kada deca razvijaju unutrašnju motivaciju – želju da nešto rade zato što to žele. Ako stalno dobijaju spoljne podsticaje, oni postaju nagrada i mogu potisnuti unutrašnju motivaciju.

Roditelji često misle da dosada znači problem – da detetu nešto nedostaje. Zbog toga pokušavaju da mu dodaju još aktivnosti. Iako to zvuči logično, nije uvek tačno.

Deca danas gotovo nikada ne čekaju

Deca sa najpopunjenijim rasporedom često najteže podnose prazno vreme. Kada spoljašnja struktura nestane, nestaje i osećaj sigurnosti.

Sposobnosti poput koncentracije, čekanja i završavanja zadataka nisu urođene – razvijaju se kroz iskustvo. Jedno od najvažnijih iskustava je upravo čekanje.

Danas ga ima sve manje – deca retko čekaju bez sadržaja, bilo da je u pitanju lift, autobus, restoran ili svakodnevne situacije. Mozak se na to navikava i počinje to da očekuje.

Stručnjaci naglašavaju da se tolerancija na frustraciju razvija kroz odlaganje zadovoljstva, a ne kroz stalnu udobnost. Deca koja povremeno iskuse frustraciju u sigurnom okruženju razvijaju veću otpornost na stres.

Dosada nije znak lošeg roditeljstva

Važno je razlikovati dosadu od zanemarivanja. Dete koje povremeno nema organizovanu aktivnost nije u istoj situaciji kao ono koje nema podršku odraslih.

Deci nije potrebna stalna zabava, ali im je važno da znaju da je odrasla osoba dostupna.

Istraživanja pokazuju da deca sa više nestrukturiranog vremena razvijaju veću samostalnost u donošenju odluka i planiranju aktivnosti.

Dosada nije dokaz da roditelj greši – ona je prilika da dete otkrije šta ga zaista zanima.

Većina ljudi veruje da snovi počinju tek nakon što utonu u san, ali nova istraživanja pokazuju drugačije.

Naučnici su pratili moždane talase dok su ispitanici bili budni i otkrili da su neki od njih prijavljivali živopisna i neobična iskustva nalik snovima tokom mirnog odmora sa zatvorenim očima, neposredno pre nego što zaspe.

Mozak može da "sanja" i u budnom stanju

Tim iz Pariskog instituta za mozak pratio je moždanu aktivnost 92 osobe dok su tonule u san tokom dnevnih perioda odmora, a zatim ih budio i pitao šta im prolazi kroz glavu.

Analizirajući ova mentalna iskustva zajedno sa podacima o moždanim talasima, istraživači su otkrili četiri različita tipa mentalnih stanja koja su slobodno lebdela između budnosti i sna.

Najiznenađujuće je to što su se iskustva slična snovima javljala tokom perioda budnosti merenih EEG-om, pri čemu su potpisi moždanih talasa potvrđivali da osoba još nije zaspala, prenosi N1.

Objavljena u Cell Reports, studija dovodi u pitanje dugogodišnju pretpostavku da sanjanje pripada isključivo snu, a racionalno razmišljanje budnom životu. Istraživači su otkrili da ono što osoba misli u bilo kom trenutku manje zavisi od toga da li je budna ili spava, a više od suptilnih, brzih promena u moždanoj aktivnosti koje standardno detektovanje faze spavanja može da propusti, prema podacima iz Study Finds.

Edisonov trik pomaže naučnicima da u realnom vremenu uhvate misli slične snovima

Da bi proučili šta se dešava u ljudskim glavama tokom mutne zone između budnosti i sna, istraživači su koristili postavku inspirisanu Tomasom Edisonom.

Tokom prvog 20-minutnog perioda odmora, svaki učesnik se zavalio u stolicu zatvorenih očiju, držeći flašu. Kako bi im se mišići opuštali tokom sna, flaša bi skliznula i pala na pod, trgnuvši osobu. U tom tačnom trenutku, učesnici su opisali šta im je prolazilo kroz glavu u prethodnih 10 sekundi. Tokom drugog perioda odmora, zvučni alarmi su služili kao prekid.

Učesnici su takođe ocenili svako iskustvo na skali od šest poena, prema četiri dimenzije: koliko je sadržaj bio bizaran, koliko se osećao fluidno i kontinuirano, koliko je izgledalo spontano ili namerno i koliko su verovali da su budni. Umesto da istraživači odlučuju šta se računa kao „san“ ili „misao“, učesnici su sami ocenili šta su doživeli.

Tokom oba perioda odmora, tim je prikupio 420 upotrebljivih izveštaja, od kojih je 375 sadržalo stvarni mentalni sadržaj.

Četiri seta lutanja uma, nijedan nije vezan za fazu spavanja

Koristeći statističku metodu sortiranja zasnovanu isključivo na rezultatima učesnika, bez unosa podataka o moždanim talasima, pojavila su se četiri različita seta mentalnih stanja.

Istraživači su ih označili kao „prolazna“, „budna“, „bizarna“ i „dobrovoljna“: obični fragmentirani snimci, misli o svesti o okolini, planiranje usmereno ka cilju i kategorija koja se ističe: veoma čudna, fluidna iskustva tokom percipirane pospanosti koja je analiza veštačke inteligencije verbalnih opisa učesnika okarakterisala kao apstraktna i snolika.

Bizarni sadržaji činili su 14 odsto svih izveštaja. Dobrovoljno razmišljanje bilo je najčešće sa 32 odsto , a prolazni i budni sadržaj sa po 27 odsto.

Iskustva slična snovima dešavala su se tokom budnosti zabeležene EEG-om

Kada su istraživači uporedili svako mentalno iskustvo sa fazom spavanja zabeleženom EEG-om, otkrili su da su se sva četiri mentalna stanja javljala tokom budnosti, laganog sna i donekle dubljeg sna. Nijedno mentalno stanje nije bilo ograničeno na jednu fazu.

Bizarna iskustva slična snovima dešavala su se tokom budnosti merene EEG-om. Jedan učesnik je prijavio živopisne, bizarne slike, dok su podaci o moždanim talasima pokazivali istaknute alfa talase i povećanu mišićnu aktivnost, što su oba obeležja budnosti.

S druge strane, namerno, dobrovoljno razmišljanje se dešavalo tokom potvrđenog dubljeg sna, zajedno sa obrascima moždanih talasa koje stručnjaci za san koriste da potvrde tu fazu. Od 29 izveštaja o bizarnim događajima tokom budnosti, 28 je prethodilo kontinuiranom budnošću od početka perioda odmora.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. maj

Jedna od najznačajnijih i najtraženijih predstava savremenog srpskog teatra, "Semper Idem", rađena po remek-delu Đorđa Lebovića u režiji Gorčina Stojanovića, igraće se i juna na Veliku scenu Narodnog pozorišta Sombor.

Saopštenje pozorišta vam prenosimo u celosti:

Najavljujemo dva igranja predstave SEMPER IDEM po romanu Đorđa Lebovića, u dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića, koji su zakazani za 26. i 27. jun 2026, u 18.00 časova, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor - piše Kurir.

Ulaznice će biti puštene u prodaju na sledeći način:

- u četvrtak, 7. maja, od 10.00 časova, počinje prodaja ulaznica UŽIVO, na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor,

- potom u petak, 8. maja, od 10.00 časova ulaznice će biti puštene I ONLINE, na tickets.rs kao i u Laguna knjižarama širom Srbije.

Jednak broj ulaznica biće pušten u prodaju i uživo i online, kako biste na oba načina mogli da dođete do njih.

Jedna osoba može da kupi maksimalno 6 ulaznica.

Sala će biti klimatizovana.

Podsećamo vas da ulaznice nije moguće rezervisati putem društvenih mreža, kao i to da će u vreme prodaje ulaznica biletar biti onemogućen da se javlja na telefon.

"Semper Idem" (uvek isto) predstavlja istoriografiju detinjstva Đorđa Lebovića u kojem autor priča o svom odrastanju u Kraljevini Jugoslaviji, neposredno pre početka Drugog svetskog rata. Predstava je skrojena, preuzevši naslove iz romana, tako što je izdeljena u tri celine. Prva celina nosi naziv „Od raja do pakla“, druga „Sazrevanje“ i poslednja Predskazanja/Veliki sunovrat.

Počevši od "Raja" predstava, na lirski način i sa dozom humora opisuje Lebovićeve porodične prilike - majku i oca, očuha, deda Adolfa, tetku Paulinu, kao i dedinu drugu ženu, baku Lauru, teču, tetke, baba-tetke i ujake, drugare, uz koje je odrastao nakon razvoda roditelja. Đorđe, publici, kao narator, komentariše dešavanja i na taj način dodatno pojašnjava radnju i pojačava utisak priče.

I, tako od "Raja", kroz "Sazrevanje", kroz dečiju vizuru, najavljuje strašne događaje; najavljuje rat i predstojeći pogrom nad jevrejskim narodom. Detinjim pogledom na život uspostavljena je distanca u odnosu na strahotu sudbine deteta koji je, nakon rata, ostao bez cele svoje porodice.

Pokrajinska vlada će pomoći sanaciju objekata pogođenih zemljotresom kod Sombora, izjavio je potpredsednik Pokrajinske vlade Tomislav Žigmanov.

Kako je naveo, Pokrajinska vlada će biti partner Gradu Somboru i svim zemljotresom pogođenim prigradskim naseljima pri sanaciji štete, planiranju i sprovođenju građevinskih radova, ali će ujedno i biti na raspolaganju žiteljima naselja u Bačkoj koja nikada ranije nisu bila suočena sa sličnim elementarnim nepogodama - pše 021.rs.

"U situacijama prirodnih nepogoda Pokrajinska vlada uvek reaguje na jednak način – pokazujemo interes za ljude koji su pretrpeli nepogodu, stanje objekata na tim područjima i učinjenu štetu. Mora se pohvaliti brza i adekvatna reakcija administracije Grada Sombora, pošto su predstavnici gradskih vlasti i stručne službe izašli odmah na teren te počeli s utvrđivanjem oštećenja objekata", kazao je potpredsednik Žigmanov prilikom posete Bačkom Monoštoru kod Sombora.

Prema njegovim rečima, najbitnije je da se sada sprovodi detaljan popis svih oštećenih objekata u domaćinstvima u svim mestima gde se zemljotres intenzivno osetio, kao i da građani ostanu smireni, uprkos činjenici da se ništa slično nikada ranije nije desilo u ovom delu Srbije.

Podsećanja radi, danas u ranim jutarnjim časovima zemljotres jačine 4,1 stepen Rihterove skale pogodio je Bački Monoštor, ali su i građani drugih okolnih mesta u Zapadnobačkom okrugu osetili podrhtavanja tla.

Stradalih, kao ni povređenih nema, ali je zemljotres prouzrokovao materijalnu štetu na jednom broju kuća i objekata, dok su sa plafona Rimokatoličke crkve Svetog Petra i Pavla u Bačkom Monoštoru otpali delovi maltera.

Posle više od 40 godina, u Somboru je počela izgradnja potpuno novog vrtića, čime grad pravi značajan korak ka rešavanju dugogodišnjeg problema s nedostatkom mesta za najmlađe. Radovi su počeli 21. aprila, a vrtić će se nalaziti u u naselju Selenča, delu grada koji važi za jedan od najgušće naseljenih.

Novi objekat Predškolske ustanove "Vera Gucunja" u Somboru treba da bude završen do kraja 2027. godine. Vrednost projekta iznosi 389 miliona dinara, od čega 40 miliona obezbeđuje grad, dok veći deo finansira Fond za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine. Planirani vrtić prostiraće se na oko 1.700 kvadratnih metara i biće izgrađen kao objekat sa prizemljem i jednim spratom.

"Nije planirana samo izgradnja samog objekta, već i parterno uređenje sa pristupnim saobraćajnicama, parkinzima. Planirano je i veliko igralište na istočnoj strani objekta, a zamišljeno je da objekat bude sastavljen od dvanaest zasebnih jedinica, svaka grupa će imati svoju zasebnu jedinicu, garderobu, sanitarije i sve ostalo. Kapacitet je 228 mališana i time bismo verovatno uspeli u potpunosti da prevaziđemo listu čekanja. Novi vrtić imaće kuhinju, perionicu, sve je planirano projektom", rekao je Milan Stakić, zamenik gradonačelnika Sombora - piše RTV.

"Činjenica je da u ovom periodu, kada je upis u toku, na listi čekanja zna da se nađe i do 600 mališana. To je prilično velik broj. Uspevali smo da a smanjimo, pa je konstantan broj na listi čekanja oko 200 do 250 dece za koje nismo uspeli da nađemo smeštaj u toku prošle i pretprošle godine", rekla je Snežana Gazetić Pavošev, direktorka PU "Vera Gucunja".

Istovremeno, grad nastavlja da ulaže i u postojeće vrtiće, a za mnoge roditelje ovaj projekat predstavlja dugo očekivano rešenje da u budućnosti svako dete ima svoje mesto u predškolskom sistemu.