Sombor.info

U organizaciji Кonjičkog kluba „Vojvođanin“, u nedelju, 14. juna, održan treći trkački dan na Gradskom hipodromu.

Na programu je bilo osam kasačkih trka, među kojima je bila i 25. trka za Pehar grada Sombora. Nakon neizvesne borbe, Pehar grada Sombora pripao je Bojanu Marjanoviću, sa grlom Juan Les Pins.

Treći trkački dan na Gradskom hipodromu okupio je šezdeset grla iz trinaest konjičkih klubova.

U Velikoj sali Gradske kuće u Somboru obeležen je Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi (14. jun). Ova svečanost posvećena humanosti, solidarnosti i nesebičnosti okupila je dobrovoljne davaoce dragocene tečnosti, koji su tokom 2025. godine ostvarili jedno od jubilarnih davanja krvi.

Prisutnima se obratio član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike dr Radenko Stanić i čestitao Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi.

– Grad Sombor podržava sve akcije dobrovoljnog davanja krvi i ovom prilikom želim da izrazim veliku zahvalnost svim dobrovoljnim davaocima, koji svojom humanošću spašavaju živote. Davanjem samo jedne jedinice krvi, vi spašavate tri ljudska života i na taj način se vaše dobro delo utrostručuje. Neprocenjiva je vrednost krvi koja spašava život i od ključne je važnosti da krv čeka onoga kome je potrebna, a ne da povređeni čeka na krv. Upravo vi, svojom humanošću i nesebičnošću, činite da krv bude dostupna onima kojima je najpotrebnija – rekao je dr Stanić.

Okupljene davaoce pozdravili su i načelnica Službe za prikupljanje krvi Zavoda za transfuziju krvi dr Zorana Budakov Obradović, pomoćnik direktora za medicinska pitanja Opšte bolnice Dr „Radivoj Simonović“ Milisav Vujović i predsednik Crvenog krsta Sombor dr Miloš Petrović.

Priznanje za 35 puta datu krv, ove godine dobili su Danimir Banić, Goran Basta, Miljan Čeprnja, Siniša Cvetić, Oskar Feherer, Gradimir Gradinski, Bojan Grgić, Darko Кosanović, Slobodan Кragulj, Vladimir Кukulj, Ivan Nikšić, Zoran Pifar, Zorica Romčević, Radomir Romić, Dejan Šomođvarac, Aleksandar Sotin, Željko Stojković, Ilija Uzelac i Nemanja Zečev, a priznanja im je uručio dr Milisav Vujović.

Tokom svog života, pedeset davanja dragocene tečnosti ostvarili su Srđan Balaša, Boban Blagojević, Goran Gostimirović, Dalibor Špoljarić, Goran Primorac, Slobodan Volić i Miloš Vukas, a plakete im je dodelio dr Miloš Petrović.

Jubilarno, stoto davanje tečnosti koja život znači, tokom 2025. godine ostvario je Rudolf Vištica, a plaketu i prigodan poklon uručio mu je dr Radenko Stanić.

Tom prilikom, Vištica je istakao da krv daje od 1985. godine.

– Prvi put sam krv dao u vojsci i od tada sam nastavio redovno da dajem. Uvek se odazivam akcijama. Trenutno imam 64 godine i još godinu dana mogu da dajem krv, a onima koji do sada nisu davali krv, poručujem da to učine, ništa nije strašno, a ljudi koji su na akcijama davanja krvi su susretljivi i brižni i tu su za svakog dobrovoljnog davaoca krvi – poručio je Vištica.

Obeležavanje Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi svojim nastupom uveličali su članovi GКUD „Ravangrad“ i Pevačke grupe „Vreteno“, a svečanosti je prisustvovao je pomoćnik gradonačelnika za oblast socijalne zaštite i boračka pitanja Savo Iriškić.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 16. jun

U nedelju 14.62026. godine kroz kanjon reke Gradac, jednog od najlepših i najčistijih u Srbiji na stazi koja spaja vodu, stene i šumske puteve održana je Vidra Gradac Trail u organizaciji West Serbia Traila-a. Članovi atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" Sombor Tea Živković, Damjan i Daniel Šokac, Miroslav Liščević učestvovali su na trci od 10 kilometara i usponom od +450 metara nadmorske visine.

Odluka Evropske centralne banke da podigne referentnu kamatnu stopu sa 2 na 2,25 odsto odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.

Upozorava i da se evropske ekonomije već suočavaju sa stagflacijom, odnosno istovremenim rastom cena i usporavanjem privredne aktivnosti.

Evropska centralna banka podigla je svoju referentnu kamatnu stopu s dva na 2,25 odsto. Namera joj je da tako obori inflaciju, koja se u EU gotovo udvostručila od januara do aprila. Da li će porasti i rate kredita u Srbiji?

Profesor ekonomije Dragan Đuričin ocenio je da je reč o očekivanom potezu centralne banke, čiji je osnovni zadatak kontrola inflacije.

Glavni razlog inflacionog pritiska su, prema njegovim rečima, rast cena energenata, nafte, gasa i veštačkog đubriva, kao i poremećaji u snabdevanju zbog geopolitičkih kriza, poput one u Iranu.

"Ja mislim da je ovo prvi korak u daljem prilagođavanju, zbog toga što je monetarna logika da kada postoji inflacioni pritisak, a inflacija je inače monetarni fenomen, vi morate da smanjite restriktivnim merama količinu novca“, rekao je Đuričin, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Rast kamata u evrozoni uticaće i na kredite u Srbiji

Prema njegovim rečima, povećanje kamatnih stopa u evrozoni uticaće i na Euribor, koji je jedan od elemenata za obračun kamatnih stopa na kredite u Srbiji.

"Za nas je bitna ova stopa od 2,25 odsto zbog toga što ona indikativno utiče na jedan od dva dela kamate koje naše poslovne banke obračunavaju na sve vrste pozajmica, od keš kredita do stambenih kredita", naveo je Đuričin.

Do sada je, kaže, ta stopa bila 2 odsto, sada će biti 2,25 i na to banke dodaju takozvani kreditni raspon.

Koliko će rast rata kredita biti osetan zavisi od roka otplate i perioda usklađivanja kamatne stope.

"Što duži period otplate, to je veće povećanje duga. Što kraći period usklađivanja, ono tri ili šest meseci, to veće povećanje duga", objasnio je.

Ipak, smatra da trenutno povećanje nije dramatično, ali upozorava da dalji razvoj situacije zavisi od kretanja na globalnom tržištu energenata i geopolitičkih rizika.

Narodna banka ima prostor za reakciju

Govoreći o Srbiji, Đuričin je ocenio da Narodna banka Srbije ima dovoljno prostora da svojim merama podrži bankarski sektor i očuva kreditnu aktivnost.

Podsetio je da je inflacioni cilj u Srbiji tri odsto, uz odstupanje od plus ili minus 1,5 procenata, kao i da je domaća centralna banka prethodnih godina uspešno održavala monetarnu stabilnost.

"Treba imati poverenje u Narodnu banku Srbije, ne samo iz razloga što imamo još uvek investicioni kredit rejting, nego i zbog toga što je prošle godine od strane Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke naša Narodna banka ušla u tri najbolje ocenjene banke sa kredit rejtingom 3A minus", rekao je profesor.

Kaže da će NBS svojim merama olakšati mogućnost da banke nastave sa kreditiranjem, s obzirom da je prošle godine nivo depozita bio manji od nivoa kredita.

"Tako da će Narodna banka, svesna te situacije, olakšati poslovnim bankama da nastave svoju funkciju, ali će klijenti banaka plaćati nešto veće rate za svoje dugoročne kredite. Ne govorimo o keš kreditima sa fiksnom kamatom, to je u dinarima i tu nema promene. Ali, stambeni krediti sa deviznom klauzulom će biti skuplji u otplati i u dobijanju novog kredita", rekao je profesor.

Evropa već ulazi u stagflaciju

Komentarišući privredne izglede Evrope, Đuričin je ocenio da se evropske ekonomije već nalaze u stanju stagflacije.

"Stagflacija je oko nas i ona se može rešiti samo novom industrijalizacijom koja je zasnovana na tehnologijama koje su klimatski neutralne", naglasio je Đuričin.

Prema oceni profesora ekonomije, budući investicioni ciklusi u Evropi biće usmereni ka zelenim tehnologijama i energetskoj tranziciji.

Zbog toga, kaže, Srbija treba više da se osloni na sopstvene prirodne resurse, pre svega biomasu i geotermalne izvore energije.

"Bilo bi mnogo značajnije zbog balansiranja sistema da se koriste izvori koje Srbija ima, a to su zelena energija iz biomase i geotermalna zelena energija", zaključio je Đuričin.

Mnogi ljudi deo ušteđevine drže kod kuće — iz praktičnih razloga, osećaja sigurnosti ili kao rezervu za nepredviđene situacije. Ipak, prema feng šuiju, lokacija na kojoj se novac čuva povezuje se sa simbolikom protoka energije, stabilnosti i finansijskog blagostanja.

Važno je naglasiti da ne postoje naučni dokazi da raspored novca u prostoru utiče na finansijsku situaciju. Feng šui, drevna kineska veština uređenja prostora, zasniva se na simboličkom tumačenju energije doma, pa se određena mesta smatraju manje povoljnim za odlaganje novca.

Ispod dušeka

Čuvanje novca ispod dušeka jedan je od najpoznatijih "kućnih sefova", ali se u feng šuiju ne preporučuje. Veruje se da novac na tom mestu simbolično miruje, umesto da "cirkuliše" i podstiče finansijski napredak.
Takođe, prisustvo novca u zoni odmora može stvarati podsvesni osećaj brige i opterećenja, umesto opuštanja.

U posudama sa hranom

Ranije se novac često skrivao u brašnu, pirinču ili drugim namirnicama radi sigurnosti. Ipak, u feng šuiju se ova praksa smatra nepovoljnom jer se simbolika hrane i novca ne usklađuje.
Hrana se povezuje sa svakodnevnom potrošnjom, pa se veruje da novac čuvan u takvom okruženju može simbolično podsticati brže trošenje i "odliv" finansija.

U kuhinji

Kuhinja je u simbolici feng šuija povezana sa obiljem, ali i stalnim protokom i potrošnjom. Zbog toga se ne smatra idealnim mestom za odlaganje gotovine.
Novac se vezuje za stabilnost i dugoročnu sigurnost, dok kuhinja predstavlja svakodnevne potrebe i stalno kretanje resursa.

U hodniku

Hodnik je prolazni prostor kroz koji se stalno kreću ukućani i gosti, pa se u feng šuiju smatra mestom promenljive i nestabilne energije.
Zbog toga se ne preporučuje čuvanje novca u hodniku, jer se simbolički povezuje sa "odlaskom" vrednosti iz doma.

Bez obzira na to da li se feng šui posmatra kao pravilo ili kao simboličan sistem, zajednički zaključak ostaje isti: novac je najpraktičnije čuvati na sigurnom, suvom i organizovanom mestu, gde je lako pratiti ušteđevinu i njeno stanje, piše 24sedam.rs.

Jeste li ikada iz prodavnice doneli potpuno sveže voće i povrće, a nakon nekoliko dana primetili da su krastavci omekšali, salata uvenula, brokoli požuteo ili je krompir počeo da klija? Često problem nije u kvalitetu namirnica, već u načinu na koji ih čuvamo kod kuće.

Mnogi voće i povrće jednostavno stave u istu fioku frižidera ili u zajedničku činiju na kuhinjskom pultu. Iako se to čini praktičnim, takva navika može znatno skratiti svežinu pojedinih namirnica.

Tihi krivac: etilen

Voće i povrće nakon berbe nisu „mrtvi“. I dalje dišu, gube vlagu, sazrevaju i stare. Važnu ulogu u tome ima etilen – prirodni biljni hormon u obliku gasa koji podstiče sazrevanje, prenosi N1.

Neke namirnice oslobađaju velike količine etilena, dok su druge na njega veoma osetljive. Kada ih čuvamo zajedno, etilen može ubrzati procese starenja zbog kojih namirnice brže gube kvalitet.

To ne znači da će hrana postati opasna za konzumiranje, ali može brže izgubiti čvrstinu, promeniti ukus, požuteti ili se pokvariti pre nego što stignemo da je iskoristimo.

Koje namirnice proizvode najviše etilena?

Među najveće proizvođače etilena ubrajaju se:

banane
jabuke
kruške
avokado
paradajz

Upravo zbog toga često se koriste za ubrzavanje sazrevanja drugog voća. Na primer, ako imate tvrd avokado, možete ga na dan ili dva staviti pored banane. Međutim, isti efekat može predstavljati problem ako se u blizini nalaze namirnice osetljive na etilen.

Među njima su:

krastavci
šargarepa
brokoli
lisnato povrće poput zelene salate, spanaća, blitve i rukole

Kombinacije koje je bolje držati odvojeno

Paradajz i krastavci
Iako ih često koristimo zajedno u salati, nisu najbolji susedi u kuhinji. Paradajz oslobađa etilen, a krastavci su na njega veoma osetljivi. Zbog toga mogu brže omekšati, požuteti i izgubiti svežinu.

Jabuke i šargarepa
Jabuke mogu uticati na ukus šargarepe, koja vremenom može postati gorka ili dobiti neprijatan ukus. Zato je šargarepu bolje čuvati u zatvorenoj kesi ili posudi, odvojeno od voća.

Jabuke i brokoli
Brokoli je jedna od namirnica najosetljivijih na etilen. Ako se čuva pored jabuka, može brže požuteti i izgubiti karakterističnu svežinu.

Kruške i lisnato povrće
Tokom sazrevanja kruške oslobađaju mnogo etilena. Zelena salata, spanać i drugo lisnato povrće zbog toga mogu brže uvenuti, požuteti ili dobiti smeđe ivice.

Luk i krompir
U ovom slučaju problem nije etilen, već vlaga i gasovi koje ove namirnice oslobađaju tokom skladištenja. Ako ih držite zajedno, krompir će brže proklijati i ranije se pokvariti.

Kako pravilno organizovati frižider?

Dobra vest je da nije potrebno potpuno reorganizovati kuhinju. Dovoljno je pridržavati se nekoliko osnovnih pravila.

Ako frižider ima dve fioke, jednu namenite voću, a drugu povrću. Jabuke, banane, kruške, avokado i paradajz držite odvojeno od krastavaca, šargarepe, brokolija i lisnatog povrća.

Banane je najbolje čuvati na sobnoj temperaturi. Kada postanu veoma zrele, možete ih iseći i zamrznuti za smutije ili pečenje kolača.

Avokado ostavite van frižidera dok ne sazri, a zatim ga premestite u frižider. Paradajz držite odvojeno od krastavaca, a luk i krompir na tamnom, suvom i provetrenom mestu, ali nikada u istoj korpi.

Manje otpada, više svežine

Pravilno skladištenje voća i povrća ne zahteva mnogo truda, a može značajno produžiti njihov rok trajanja. Uz nekoliko jednostavnih promena smanjićete količinu bačene hrane, uštedeti novac i duže uživati u svežim namirnicama.

Ponekad problem nije u tome šta kupimo, već u tome šta nakon dolaska kući stavimo zajedno.

Gljivica iz roda candida živi u ljudskom organizmu od prvih dana života. Naseljava creva, usnu duplju, kožu i sluzokože polnih organa.

Kod većine ljudi ostaje tiha i bezopasna godinama, držana pod kontrolom zajedničkim radom imunog sistema i korisnih bakterija. Problem počinje kada se ta krhka ravnoteža pomeri u pogrešnu stranu.

Odgovor na pitanje o opasnosti nije jednoznačan. Zavisi od količine gljivice, lokacije u telu, snage imuniteta i dužine trajanja poremećaja. U malom broju, candida albicans je bezazleni stanovnik crevne flore. U prekomernom broju, postaje uzročnik infekcije sa posledicama koje prevazilaze granice probavnog sistema - piše N1.

Ravnoteža koja čuva telo

Na jednu gljivicu roda candide dolazi oko 1.000 korisnih bakterija u crevima. Ta disproporcija nije slučajna. Korisne bakterije proizvode kiseline, nadmeću se sa kandidom za hranu i prostor, a neke luče supstance koje direktno usporavaju rast gljivica. Imunitet tome dodaje sopstvenu zaštitu preko belih krvnih zrnaca, antitela i sluzokože.

Dok ovaj sistem funkcioniše, kandida nema priliku da napravi štetu. Tek kad broj korisnih bakterija opadne ili imunitet oslabi, gljivica dobija slobodan prostor. Najčešći okidači su produžena terapija antibioticima, hronični stres, ishrana bogata šećerom i belim brašnom, kortikosteroidi, hormonalna kontracepcija i neregulisani dijabetes. Svaki od ovih faktora pomera vagu u korist gljivica, a kombinacija više faktora istovremeno deluje kao pojačivač problema.

Iskusni lekari koji se bave ovom oblašću često uočavaju isto pravilo . Pacijenti vežu početak tegoba za period posle zubarske intervencije, lečenja bronhitisa ili nekog drugog akutnog problema koji je zahtevao jake antibiotike. Ponekad prođu nedelje između antibiotske terapije i prvih simptoma, što dodatno otežava povezivanje uzroka i posledice. Žene često zapažaju podudarnost pojave tegoba sa periodom posle porođaja ili tokom hormonalnih promena.

Simptomi prekomernog rasta

Prvi znaci prekomernog rasta u crevima retko deluju dramatično. Laka nadutost, gasovi, osećaj težine posle obroka, povremena gorušica. Svaki od ovih simptoma ima desetine drugih mogućih uzroka, pa se kandida previdi i godinama.

Vremenom se simptomi šire. Pojavljuju se grčevi, naizmenični zatvor i dijareja, rektalni svrab, bele naslage u ustima. Sluzokoža creva postaje iritirana, a imunitet se troši u stalnom naporu da zaustavi ekspanziju gljivice. Neki pacijenti primećuju da im se javlja intenzivna želja za slatkim ili hlebom, što neki istraživači povezuju sa metaboličkim potrebama same gljivice.

Dok god se problem zadržava u granicama creva, posledice su neprijatne ali lokalne. Čim se naruše zidovi creva, razvijaju se složeniji zdravstveni problemi.

Retka ali ozbiljna komplikacija

Sama kandida retko napušta creva i prelazi u krvotok. Kada se to dogodi, nastaje sistemska kandidijaza, ozbiljno oboljenje koje zahteva hitno lečenje. Gljivica u krvi može zahvatiti unutrašnje organe, uključujući srce, bubrege i mozak.

Sistemska kandidijaza najčešće pogađa ljude sa teško oslabljenim imunitetom. Pacijenti na hemioterapiji, osobe zaražene virusom HIV, primaoci transplantiranih organa i dijabetičari sa nekontrolisanom bolešću čine glavnu rizičnu grupu. Kod zdrave osobe sa normalnim imunitetom, verovatnoća ovakve komplikacije je mala. Bolnički uslovi i produženi boravak u intenzivnim jedinicama dodatno povećavaju rizik, posebno kod pacijenata sa centralnim venskim kateterima.

Kontekst je ovde presudan. Većina ljudi koji saznaju da imaju prekomerni rast kandide nikad neće doživeti sistemsku infekciju. Ali svaka zanemarena crevna kandidijaza stvara dodatni teret za organizam, teret koji se kumulira godinama i može doprineti razvoju drugih hroničnih tegoba.

Razlika između stvarnog rizika i panike

Razgraničenje preterivanja od stvarne opasnosti čini razliku između zdravog i iscrpljujućeg pristupa. Poslednjih godina internet je preplavljen dramatičnim opisima kandide kao uzročnika gotovo svake bolesti. Takav pristup ne pomaže nikome, posebno ne ljudima koji već imaju realne tegobe i pokušavaju da razumeju šta se dešava u njihovom telu.

U savremenoj medicini preovladava stav da popularne, ekstremne anti-kandida dijete i ideja potpunog „izgladnjivanja“ ove gljivice kroz stroge restriktivne režime nemaju čvrstu naučnu osnovu, jer takav pristup može dodatno oslabiti organizam. Stalno osećanje da se mora izbegavati gotovo sva hrana stvara dodatni stres koji sam po sebi slabi imunitet. Paradoksalno, najstroži režimi često dovode do povratka simptoma čim se dijeta prekine.

Realan pristup zahteva mirnu procenu. Kandida postaje opasna kad su ispunjena tri uslova: postoji prekomerni rast, postoje simptomi i postoji osnovni problem koji održava neravnotežu. Prisustvo gljivice u malom broju u stolici nije razlog za uzbunu.

Koraci koji vode ka odgovoru

Dijagnoza crevne kandidijaze nije jednostavna. Laboratorijski nalaz stolice na gljivice daje informaciju o količini kandide, ali ne govori automatski da li postoji infekcija. Kvalitetno postavljena dijagnoza zahteva kombinaciju laboratorijskih rezultata i detaljnog razgovora o simptomima. Preporučuje se davanje stolice tri dana zaredom, jer jedan uzorak može propustiti problem.

Normalan nalaz stolice obično pokazuje do 20 kolonija gljivica ili opisnu oznaku da kandida nije izolovana. Nalaz koji pokazuje veliku koncentraciju kandide, uz simptome tipa hroničnog umora, nadutosti ili ponavljajućih kožnih problema, daje osnovu za lečenje. Važno je znati da je kandida gljivica, a ne bakterija, pa standardni pregledi stolice na bakteriološku floru ne daju informaciju o njenoj količini. Pacijent mora izričito zatražiti pregled stolice na gljivice.

Lečenje se kreće dvojako. Smanjenje količine gljivice postiže se sintetskim antimikoticima poput flukonazola ili prirodnim sredstvima kao što su propolis, beli luk, ekstrakt origana i reishi gljiva. Jednako važna je druga dimenzija lečenja: jačanje organizma, obnavljanje sluzokože creva i popunjavanje mesta korisnim bakterijama kroz probiotike.

Čisto uništavanje kandide bez restoracije crevne flore retko daje trajne rezultate. Gljivica se vraća čim antimikotik prestane da deluje, jer osnovni uzrok neravnoteže nije rešen. Zbog toga iskusni lekari insistiraju na sveobuhvatnom pristupu koji uključuje ishranu, probiotike, kontrolu stresa i po potrebi medikamente. Program lečenja obično traje najmanje 30 do 60 dana, u zavisnosti od dužine trajanja i težine kliničke slike.

Dugoročno održavanje ravnoteže
Kandida u malom broju je deo ljudske biologije. Deo je složenog ekosistema koji čini crevnu floru. Opasnost se ne krije u samom postojanju gljivice, već u poremećaju ravnoteže koja je drži pod kontrolom.

Pažnja na signale organizma, razumna ishrana bez ekstremnih restrikcija, odgovorna upotreba antibiotika i upravljanje stresom čine najvažnije alate za održavanje te ravnoteže. Za ljude koji već imaju simptome prekomernog rasta, stručna medicinska pomoć vodi ka najboljim rezultatima bez nepotrebnog straha.

Najteže posledice kandide pogađaju osobe sa ozbiljno narušenim imunitetom. Za sve ostale, kandida može biti opasna kad se zanemari, ali rizik postaje mali čim se shvati ozbiljno i leči pametno.

Da li kolagen stvarno čini čuda za kožu ili smo naseli na skup marketinški trik?

Verovatno vam je neko preporučio ili ste videli na rafu neke drogerije popularni preparat za sjajnu kosu, kožu, nokte. Kolagen je danas potpuni hit među bjuti suplementima, a to zadovoljstvo u proseku košta od 1.000 do preko 7.000 dinara. Zato je dobro čuti reč stručnjaka - koliko kupovni kolagen zaista deluje i kakva je situacija sa znatno povoljnijom opcijom - goveđim želatinom

Šta je kolagen

„Kolagen je najzastupljeniji protein u našem telu i čini 30 odsto od ukupnih proteina. Potreban je kao gradivna materija za funkciju, snagu i podršku koži, mišićima, kostima i vezivnom tkivu. Nalazi se i u krvnim sudovima i sluzokoži creva. A da bi telo proizvodilo kolagen, potrebna mu je i određena količina C vitamina, bakra i mangana“, kazala je portal Nova.rs nutricionistkinja Branka Mirković.

A dermatološkinja dr Marie Hayag za Byrdie kaže da prirodno počinjemo da proizvodimo manje kolagena još u dvadesetim godinama, ali i dodatno ga gubimo sa godinama i pod uticajem drugih faktora, kao što su izlaganje suncu, pušenje ili unos šećera. Drugim rečima, kako starimo, gubimo više kolagena nego što ga stvaramo.

I koje je rešenje? Jedna ideja je nanošenje kolagena direktno na kožu u pokušaju da se nadoknadi, ali evo zašto, prema rečima dermatološkinje dr Jeannette Graf, to zapravo ne funkcioniše.

Ceo molekul kolagena je veoma, veoma veliki i jednostavno prevelik da bi prodro kroz epidermis. Međutim, kako objašnjava dr Graf, hidrolizovani kolagen je enzimski razložen na fragmente koji lakše prodiru u dermis, pa samim tim mogu da dospeju na mesto gde se kolagen prirodno nalazi. Ipak, dr Hayag naglašava da još uvek nema dovoljno kliničkih ispitivanja koja bi potvrdila da to zaista dovodi do stvaranja novog kolagena.

Proizvodi s kolagenom koji se mažu ili suplementi

Kolagen je dostupan i u oralnom obliku za poboljšanje kose, noktiju i kože. Uprkos tvrdnjama koje obećavaju blistavu kožu, smanjenje bora i poboljšanu elastičnost, dr Hayag kaže da su studije koje to potvrđuju ograničene. Ipak, između kolagenskih krema i suplemenata, ona smatra da oralni oblik ima veći potencijalni benefit za kožu. Međutim, prilikom izbora proizvoda treba biti oprezan.

Važno je konsultovati se sa lekarom pre bilo kakvih promena u rutini. Dr Hayag savetuje da se obrati pažnja na proizvode koji sadrže životinjske nusproizvode i da se biraju suplementi sa kolagenom tipa I i III, poreklom iz kontrolisanih, „cage-free“, slobodnih i bez antibiotika uzgajanih izvora.

Sumnjivi efekti suplemenata kolagena

Nutricionistkinja Branka Mirković kaže da nedostaju naučna istraživanja za suplemente kolagena, ali se zna da dobro izbalansirana ishrana pomaže telu da proizvede prirodni kolagen.

„Recimo, Američka agencija za hranu i lekove ne reguliše dodatke kolagena. Zatim, proizvođači suplemenata ne moraju da dokazuju da su njihovi proizvodi efikasni i bezbedni pre nego što ih stave u prodaju. Pritom, kod većine studija o efikasnosti suplemenata autori su finansijski vezani sa industrijom suplemenata. I konačno, nije poznato, nije istraženo i dokazano da suplementi kolagena mogu da proizvedu efekte koji su naznačeni na etiketama i u reklamama.“

I onda se čini da je na mestu pitanje koliko nas zapravo zavaravaju skupim preparatima s kolagenom kad reklamiraju taj proizvod za negu kose, kože, za osteoporozu.

Supa od junećih kostiju najbolji izvor kolagena

I ako već nije sasvim sigurno šta zapravo unosimo u sebe kroz suplemente kolagena, šta onda? Čini se da je rešenje u određenim namirnicama.

„Preporučuje se mediteranski način ishrane, dobro izbalansiran, pravi odnos količine mesa i ribe, dosta povrća i voća, mahunarke, orašasti plodovi. A kuvanjem supe od bataka i karabataka bez kožice, junećih rebara i kostiju stvara se želatin, u narodu poznat kao pihtije. Povoljan je i želatin u kesicama, goveđi ili prečišćen, koji se koristi za kolače i želee“, kaže Branka Mirković.

Dakle, kroz pravu ishranu, ali i onaj želatin u kesicama koji naše mame i bake koriste za kolače, vrlo je moguće na pravi način uneti neophodan kolagen.

„Na tržištu se mogu naći tablete, prahovi, tečnost, sa različitim dodacima – suplementima vitamina i minerala, međutim, nije naučno dokazana realna efikasnost i apsorbovanje kolagena. Danas se propagira dugotrajna – produžena mladost, ali očigledno je da se rešenje za dobro psihofizičko zdravstveno stanje ne kupuje u apoteci ili prodavnicama i ne prodaje na policama u tebletama, prahovima, tečnostima… Zdravlje i dobar izgled zavise od genetike, uslova života, ishrane i načina i stila života.“

Nutricionistkinja Branka Mirković kaže i da je vrlo važno znati koji simptomi ukazuju na smanjen nivo kolagena u organizmu.

To su naborana i opuštena koža, bore oko očiju i na licu, bolovi u mišićima, slabljenje mišićnog tonusa, manje elastični mišići i ligamenti, bol u zglobovima, istrošene hrskavice, smanjena pokretljivost, ukočenost, gastroenterološki problemi zbog stanjivanja sluzokože želuca i creva, celog digestivnog trakta.

Faktori rizika i navike koje oštećuju kolagen i smanjuju njegov nivo u telu su pušenje, šećer, preveliko izlaganju suncu.

Zato je vrlo bitno da osim balansirane ishrane, poput goveđe supe, za optimalan nivo kolagena u telu pazimo i na zaštitu od sunca.

Pod sloganom "Bolji život" od 10. do 13. juna održan je 34. Pozorišni maraton u Somboru. Narodno pozorište Sombor organizovalo je za publiku 17 programa, od kojih 10 večernjih predstava, tri predstave za decu, kao i izložbe, predavanja, radionice i koncert Dude Buržujke. Festival je otvorio jedan od najdarovitijih mladih reditelja, Ivan Vanja Alač.

- Odmah da kažem - imam tremu. Kad me je upravnica Bojana Kovačević pozvala da pokušam da se setim dve reči, pale su mi na pamet praznik i san. Praznik. To je za nas koji smo studirali na Akademiji umetnosti u Novom Sadu bilo svako gostovanje Narodnog pozorišta Sombor kojem smo imali prilike da prisustvujemo. Umorni, ne baš čisti i prilično znojavi od celodnevnih predavanja i probanja, trčali bismo da stignemo na predstave - rekao je Alač i nastavio:

- Praznik je za mene bio i kad sam nekoliko godina kasnije, ovaj put uredno istuširan i doteran, prvi put iz lože šest gledao predstavu "Semper idem", koja je praznik za sebe, i kada sam već na pauzi izgovorio da mi je san da radim u ovom pozorištu. Taj san se nakon nekoliko godina i ostvario. A i sama ova prilika da svečano najavim 34. Pozorišni maraton, koji će zapravo otvoriti predstava "Moje pozorište" profesora Borisa Liješevića, koji me je kao asistent primio na akademiju. Sve to i dalje deluje kao san. Dakle, da ne dužim mnogo: sve u vezi sa ovim pozorištem je praznik, jer je samo Narodno pozorište Sombor jedan veliki kontinuirani pozorišni praznik, a pozorišni maraton dokaz da i praznici mogu imati svoje praznike. Tokom cele sezone, a naročito za vreme maratona, ovo mesto je svetionik, oaza, utočište, bastion i san koji se pred nama obistinjuje - piše Kurir.

Ekipa Kurira prvi put je boravila u Somboru i uverila se baš u sve što kaže Alač. Pune sale i publika koja bukvalno sedi na stepeništu najbolji su dokaz da Sombor živi za pozorište i za festival.

- To je nešto na šta smo mi već navikli, jer nam je pozorište uvek puno, ali Pozorišni maraton je zaista poseban praznik u čitavom gradu. Moram da kažem ono što je moj utisak kad smo mi sklopili ovaj program - mi zaista ovde imamo jako puno prijatelja, u smislu prijateljskih pozorišta, koje mi ne bismo mogli da dovedemo po komercijalnim uslovima. Zato kada prosto stvarate takav krug ljudi gde razna pozorišta iz čitavog regiona dođu samo da prenoće kod nas i da mi oko toga nemamo nikakvih drugih troškova - to je jedan socijalni kapital, bukvalno, koji ovo pozorište stvara decenijama. To je ono najvrednije - kaže za Kurir upravnica Bojana Kovačević.

Sombor se ove godine vratio sa Sterijinog pozorišta sa četiri nagrade za autorski projekat "Zašto se smeje?", a imali su pre nekoliko nedelja i premijeru predstave "Moji tužni monstrumi".

- Zadovoljna sam. Posle Pozorišnog maratona znaćemo da li možemo iz sopstvenih sredstava da pripremamo nove projekcije - rekla je Kovačevićeva.