Novembar je i mesec borbe protiv bolesti zavisnosti, a bolesti zavisnosti kod adolescenata bile su tema nedavnog DokTok Live događaja - odgovore na poslata pitanja dala je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije dr Tijana Antin Pavlović.
Kako navodi dr Tijana Antin Pavlović, mentalno zdravlje mladih je izuzetno osetljivo u periodu adolescencije i kontinuirana konzumacija psihoaktivnih supstanci u tom periodu mogu imati posledice na celokupno zdravlje mladih, kako fizičko, tako i psihičko.
Kada govorimo o problemima zavisnostima kod mladih, govorimo o:
- alkoholizmu,
- konzumaciji droga,
- zloupotrebi lekova – sedativa,
- nikotinu,
- zavisnosti od interneta i video igrica i
- problemi sa kockanjem.
Prema procenama SUP-a, 70 – 80% mladih uzrasta do 20 godina,je bilo u kontaktu sa psihoaktivnim supstancama, dok prema istraživanju Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti – “Vita” , 90% mladih u Srbiji pre 18-te godine proba alkohol, a 69% je pilo ili ima iskustvo pijanstva.
Svaki šesti srednjoškolac je probao neku od droga, a u 80% slučajeva se radi o marihuani, ekstaziju ili amfetaminu ( u najvećem procentu je to marihuana) .
Svaka četvrta osoba u uzrastu od 18 do 26 godina ima problem sa kockanjem, a rezultati istraživanja pokazuju da je kod učenika prvog razreda srednje škole, 34% imalo bar jedno iskustvo sa kockom, kao i da se mladići više kockaju od devojaka.
Bolesti zavisnosti se mogu razviti u periodu adolescencije i bitno je da se ovoj temi prida značajna pažnja kako od strane roditelja, tako i od strane društva.
PITANJA & ODGOVORI
1.Kako da prepoznam da mi dete koristi supstance?
Kada govorimo o fazi “eksperimentisanja”, nekada ponašanje ne mora biti izmenjeno. Tu fazu neretko ne možemo odmah ni prepoznati, ali ona može biti opasna. Recimo, kada se dete vrati kući nakon izlaska i sutradan spava duže nego što je uobičajeno ili ne može da spava, ukoliko je uznemireno, uplašeno, anksiozno, da je naprosto dete drugačije nego uobičajeno, može da pobudi sumnju da je probalo neku od supstanci.
Znaci neke zloupotrebe supstanci su ipak upadljiviji – pojava uznemirenosti, jakog straha uz promene raspoloženja (najčešče sniženog raspoloženja), umora, letargije, osećaja praznine, izmenjenog bioritma, nesanice ili previše spavanja, ali mogu da se primete i promene u ponašanju. Recimo, da traže više novca nego inače, da izmišljaju druge razloge da bi dobili novac, da napuštaju ranija interesovanja, da počinju da se druže sa nekim novim društvom, da ostaju duže posle škole ili izostaju, da ne izvršavaju svoje obaveze, da reaguju burno.
Alkohol je ipak lakše primetiti, sa marihuanom je teže, ali ako dođemo do saznanja da su deca probala nešto od toga (marihuanu ili alkohol) često kao roditelji burno reagujemo iz straha. Ipak, često pored burne reakcije bude neprijatna verbalna komunikacija, a zapravo je neophodno sesti i porazgovarati sa detetom – “Razumem sve, ali molim te da to ne bude obrazac, ne želim da dolaziš pijan posle svakog izlaska.”
Zašto? Mladima je važno da se i mi stavimo u njihove cipele i da se setimo kakvi smo bili kada smo bili u njihovim godinama, da ih ne osuđujemo.
2. Da li postoji zavisnost od video igrica i telefona?
Internet i digitalni mediji su zaposeli naše svakodnevno funkcionisanje. Mi jako kritikujemo decu, ali zapitajmo se koliko mi vremena provodimo na internetu i društvenim mrežama? Ovo je slučaj i kod odraslih i kod dece i nekada je teško razgraničiti da li se radi o zavisnosti ili se radi o drugom vidu komunikacije, koji je drugačiji od našeg vida komunikacije kada smo bili u njihovim godinama. Po klasifikacijama psihijatrijskih bolesti odnedavno je uvedena i zavisnost od interneta i zavisnost od video igrica. Kako možemo da procenimo? I kod zavisnosti od video igrica i interneta i kockanja i to često bude beg – od stvarnosti koja nam nije prijatna, od obaveza, od toga što imamo socijalnu anksioznost, pa nam je lakše da pričamo putem chat-a.
Treba tražiti uzrok tome, a ne samo osuđivati. Kada postoji preokupacija ili opsesija internetom ili video igricama (da su teme razgovora vezane samo za ovo, možemo početi da sumnjamo da se već razvila zavisnost. Takođe, ako postoji prekomerna upotreba interneta odnosno mnogo sati provođenja online. Zatim, izražena anksioznost ili depresivno raspoloženje kada im se oduzme pristup internetu ili pametnom telefonu, promena normalnog ponašanja, izolacija od grupe vršnjaka, na posletku zanemarivanje lične higijene.
3. Kako prepoznati i sprečiti kockanje kod adolescenata? Da li povremeni odlasci u kladionicu mogu da prerastu u problem?
Internet, igrice, klađenje i kockanje u stvari pobuđuju iste centre u mozgu kao i supstance. To su centri koji su odgovorni za osećaj zadovoljstva i osećaj nagrade i motivacije. Ono što je problem kod kockanja i odlaska u kladionicu jeste da se to sve predstavlja kao nešto što je vrlo društveno prihvatljivo.
Zavisnost je proces – prvo probam, pa uđem u zloupotrebu, pa postanem zavisnik. Stoga, povremeni odlasci u kladionicu mogu da postanu ozbiljan problem.
4. Da li zabranom druženja sa lošim društvom možemo da sprečimo nešto?
Treba da imamo poverenja u svoju decu, ali potrebno je da budemo oprezni. Važno je da razgovaramo sa našom decom, da budemo upoznati sa kim se druže, da napravimo odnos međusobnog poverenja. Kada vidimo da se pojavljuje neko nov ili da se društvo menja, to bi mogao da bude alarm. Odnos sa detetom se gradi od najranijeg detinjstva. Ukoliko imamo dobru komunikaciju sa detetom lakše postavljamo granice koje moraju da postoje kod adolescenata. Sačekajte dete posle provoda, vidite kako se ponaša i kako reaguje.
Izvor: nova.rs
