Sombor.info

Turisti su upozoreni da se spreme na duža čekanja prilikom putovanja u Francusku, nakon što je ta zemlja postala poslednja u nizu članica EU koja je donela odluku da ponovo uspostavi kontrolu na svojim šengenskim granicama, u cilju suzbijanja migracije.

Povećana kontrola na granicama stupa na snagu od 1. novembra.

U saopštenju francuske vlade se navodi da će provere biti uvedene zbog "ozbiljnih pretnji javnoj politici, javnom redu i unutrašnjoj bezbednosti koje predstavljaju terorističke aktivnosti na visokom nivou".

Francuska je krenula stopama šest drugih članica EU, među kojima je i Nemačka, koje su uvele slične kontrole, navodeći kao razlog zabrinutost zbog neograničenih migracija.

Nova uredba neće uticati na sve putnike, već će se kontrole na licu mesta vršiti na granici, ali su stručnjaci za putovanja upozorili su da bi oko 100 miliona turista koji posećuju Francusku svake godine, uključujući Britance, mogli da se suoče sa haosom i potencijalnim kašnjenjima na granici.

Nove granične kontrole uticaće na kopnene, pomorske i vazdušne puteve Francuske sa šest njenih susednih članica Šengena: Belgijom, Nemačkom, Italijom, Luksemburgom, Španijom i Švajcarskom.

Povećana ograničenja, odnosno strože kontrole, trebalo bi da traju do 1. aprila 2025. godine, uz napomenu vlasti da bi mogle biti produžene.

To je prvi put da je Francuska uvela strože kontrole od pandemije kovida-19.

U okviru Šengenskog sporazuma, 29 evropskih zemalja pristalo je da ukine kontrolu unutrašnjih granica sa ciljem postizanja slobode kretanja širom kontinenta.

Međutim, Šengenski zakonik o granicama dozvoljava državama članicama da uvedu privremene granične provere, ako vlasti veruju da postoji ozbiljna pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti.

Nemačka isto zatvorila granice

U Nemačkoj je vlada Olafa Šolca, nakon napada nožem sirijskog azilanta na festivalu u Zolingenu i uspeha krajnje desnog AfD-a na izborima u Tiringiji i Saksoniji, odlučila na šest meseci da vrati kontrole na granice. Odluka je stupila na snagu 16. septembra.

I dosad je nemačka policija kontrolisala granice prema Poljskoj, Češkoj, Austriji i Švajcarskoj, a sada se kontrole šire na još pet država, na granicama prema Francuskoj, Luksemburgu, Holandiji, Belgiji i Danskoj. Prema Šengenskom sporazumu, država članica može uvesti kontrolu samo privremeno i u slučaju "izuzetnih okolnosti".

Kao rezultat kontrola iz oktobra 2023, više od 30.000 ljudi vraćeno je sa granica Nemačke, izjavila je ministarka policije Nensi Fezer. To je doprinelo padu broja onih koji traže azil za više od petine u odnosu na prošlu godinu, tvrdi ona.

Nova pravila EU

Nemačka svoje mere predstavlja kao privremene i nužne dok se čeka stupanje na snagu novog evropskog sistema azila. Spoljne granice EU konačno bi trebalo da budu sveobuhvatno zaštićene, a odgovornost za izbeglice u Evropi pravednije raspodeljena.

Iako Nemci od oktobra sprovode kontrole na granicama sa Poljskom, "usko koordinisane" sa Poljacima, Varšava je protestovala, tvrdeći da nisu bili unapred obavešteni o planovima Nemačke.

Opasnost za Šengen

Širom Evrope granične kontrole učvršćuju desne vlade ili vlade centra u strahu od jačanja krajnje desnice.

Nakon terorističkih napada 2015. godine, Francuska je ponovno uvela granične kontrole - i od tada ih uglavnom održava, ali je sad odlučila da pojača kontrolu. I Danska od 2015. ponovo kontroliše granice. Francuska to pravda povećanom pretnjom od terorizma i pretnjom unutrašnjoj bezbednosti. Ali, kontrole su problem za prevoznike - samo između Nemačke i Holandije svaki dan putuje oko 100.000 kamiona. Svaki sat čekanja na granici košta 100 evra po kamionu, upozorila je ranije logistička zadruga TLN.

Izvor: kurir.rs

SERIJA koja je ušla u istoriju jugoslovenske kinematografije "Vruć vetar" kao i svako ostvarenje ima neke svoje tajne.

Iako je snimljena davne 1979, neke manje poznate detalje javnost je saznala tek skoro.

Uloga koja je proslavila LJubišu Samardžića u startu uopšte nije bila namenjena njemu. Ipak, sudbina se i ovaj put poigrala, te je poznatog glumca vinula u zvezde.

Autor serije, Siniša Pavić, otkrio je da ni Smokijev ni Čkaljin lik nisu bili osmišljeni za njih.

- Malo je poznato da je Šurdu trebalo da igra Lane Gutović, da je Firgu trebalo da igra Bata Stojković, ali je izabran Čkalja, što je sasvim dovoljno za esejističke rasprave o trci za glavne role u 'Vrućem vetru'. Samo je Bora Todorović bio siguran, stvarajući jednu od najboljih epizodnih uloga ikada odigranih - istakao je jednom prilikom Pavić za Kurir.

Kakva god da je namera bila, istorija je ipak ispisala drugačije i donela Samardžiću jednu od najupečatljivijih uloga u životu - pišu Novosti.

Domaćinstva koja imaju solarne panele i prave struju za sopstvene potrebe su prozjumeri ili kupci-proizvođači struje, objašnjava Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine. Kaže da prozjumeri viškove deponuju na čuvanje, a kada im nedostaje električne energije – povlače zalihe. Viškovi i povlačenje donose neke troškove i cilj je da se troši što više energije dok se ona proizvodi, zato što tada nema obračuna, sumira Šćekić.

Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić objasnio je gostujući u Jutarnjem programu na RTS da su prozjumeri, zapravo, kupci-proizvođači struje.

"Kada su u pitanju domaćinstva, to su ona koja su na sopstveni krov postavila solarnu elektranu (panel) i proizvedenu električnu energiju koriste za sopstvene potrebe. Kada im je proizvodnja veća od potrošnje, viškove privremeno odlažu u elektrodistributivni sistem, odnosno, svojevrsnu virtuelnu bateriju. Kada je potrošnja veća, viškovi se povlače, a ako ni to ne zadovoljava potrebe potrošnje, struja se dalje povlači iz postojeće mreže, kao i kod drugih građana", navodi Šćekić.

Ističe da prozjumer može da bude svako kome je krov objekta na koji želi da postavi solarne panele ispravan, a njegov pravac odgovarajući, uz ispravne kućne instalacije.

"Posle se određuje veličina solarne elektrane, na osnovu predviđene potrebne potrošnje domaćinstva na godišnjem nivou. Zatim se angažuju izvođači radova na solarnoj elektrani i prolazi se kroz proces prilagođenja, priključenja i puštanja u rad", ukazuje sagovornik.

Vlasnici porodičnih kuća i svi koji su zainteresovani za izgradnju solarne elektrane, 30. oktobra će moći da saznaju detalje na besplatnoj info sesiji "Kako domaćinstva postaju prozjumeri".

"Najvažnije je što ćemo predstaviti kako najbolje iskoristiti solarnu elektranu, odnosno, kako sprovesti što veću direktnu potrošnju – da trošimo što više energije dok se proizvodi, jer tada ne košta ništa i nije predmet obračuna. Slanje viškova i povlačenje regularne struje donose neke troškove", kaže Šćekić.

Naglašava da državne subvencije mogu da smanje troškove instalacija solarnih elektrana.

"Sama izgradnja je sve jeftinija. Trenutno može da se dobije do 50 odsto iznosa instalacije solarne elektrane. Oko 420.000 dinara, jer je procenjeno da solarna elektrana od šest kilovata zadovoljava potrebe domaćinstva, što znači da se od države dobija oko tri kilovata. Domaćinstva mogu da grade solarne elektrane do 10,8 kilovata. Sa efikasnom upotrebom, investicija može da se isplati za pet do osam godina", sumira Šćekić.

Zaključuje da se predviđene izmene zakonodavstva odnose na način obručana.

"To će na neki način biti manje povoljno za prozujmere. Oni su do sada bili na takozvanom neto merenju, svojevrsnoj subvenciji. Ubuduće se se obračunski periodi rasporediti na mesec dana. Na dugoročnom nivou solarne elektrane će se isplatiti", ističe programski direktor Centra za unapređenje životne sredine.

Poljoprivrednici iz Stanišića, Aleksa Šantića, Svetozar Miletića i Riđice dobili su rotaciona svetla kako bi se dodatno osigurala njihova bezbednost u saobraćaju i izbegle saobraćajne nezgode.

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora održao je i predavanje namenjeno poljoprivrednicima sa ciljem jačanja svesti o povećanju bezbednosti vozača traktora i drugih poljoprivrednih mašina u saobraćaju.

Događaj je realizovan u okviru kampanje za unapređenje znanja, stavova i ponašanja vozača traktora, a predavači su bili predstavnici Saobraćajne policije PU Sombor.

Provokativnim naslovom i stihovima koji su otvoreno napadali vladajuću klasu Velike Britanije, pesma "God Save The Queen" izazvala je zgražavanje u trenutku objavljivanja.

Muzika koja je iz toga proizašla razračunavala se s licemerjem, koje su oni videli i u britanskom establišmentu i kulturi glavnog toka Velike Britanije.

Bez potrebe da se izvinjavaju, nemirni i skloni sukobu, Seks pistols su bili oličenje pank etike.

Šest meseci pre objavljivanja singla u novembru 1976, jedna takva etablirana institucija, javni servis Velike Britanije - BBC pozvao je bend radi intervjua u emisiji koja se bavila dešavanjima u politici i društvu, Nejšnvajd (Nationwide).

Uredništvo BBC-ja je želelo da sazna više o kulturnom pokretu koji je odražavao bes, frustraciju i razočarenje koje je bilo dominantno među mladima širom zemlje i očigledno je zabrinjavalo starije gledaoce televizije.

U tom trenutku, bend su činili Džoni Roten (to jest Džon Lajdon), gitarista Stiv Džouns, bubnjar Pol Kuk i basista Glen Metlok, koji će napustiti sastav sledeće godine i zameniće ga Sid Višis.

Najavljeni su prilogom, čiji je cilj bio da upozna publiku sa nečim što je opisano kao "kult panka".

"Možda to nije najbolji rokenrol na svetu, ali je zasigurno najkontroverzniji," čulo se u očigledno neodobravajućem tonu voditelja Lajonela Mortona, upozorivši gledaoce da je jedan londonski dnevni list nazvao Seks pistols "najagresivnijim i najneprijatnijim bendom svih vremena".

Delovalo je i da se njegova koleginica Megi Norden, koja je bila mlađa od menadžera benda Malkoma Meklarena, mučila da razume šta privlači toliko mladih ljudi ovom nihilističkom garažnom roku, poteklom iz utrobe i preziru, koji ovaj bend gaji ka autoritetu.

U razgovoru s Meklarenom rekla je da su oni "više skloni haosu nego bilo čemu drugom".

"E pa tako ih optužuju ljudi koji zapravo ne razumeju šta mladi žele", rekao je Meklaren.

"Klinci hoće uzbuđenje, žele stvari koje će izmeniti ono što oni sada kapiraju kao dosadan život i muzika, muzika mladih bendova je jedina stvar koju imaju, jedina stvari koju su mislili da kontrolišu.

"Ali ako pogledate top liste, to nema nikakve veze s njima."

'Bezvredno, odvratno'

Norden je kritično pristupila bendu, rekavši da "oni pokušavaju da šokiraju sve", a njihov stil oblačenja opisala je kao "bizaran" i upitala Džonija Rotena da li je srećan s nazivom "pank", jer on znači "bezvredno, odvratno".

"Novinari su nam dali taj naziv. To je njihov problem, ne naš. Nikada sebe nismo nazivali pankerima," odgovorio je on enigmatično.

Nastavila je da im postavlja pitanja, a između ostalog zanimalo ju je šta fali bendovima iz 1960-ih i dalje aktivnim, poput Rolingstonsa ili grupe Hu (The Who), a koji su njoj više prijali kao zvuk tinejdžerske pobune.

Džoni Roten ih je jednostavno sve otpisao kao deo establišmenta, rekavši: "Oni više nikome ništa ne znače".

U programu je učestvovao i muzički novinar Đovani Dadomo, koji je u tom trenutku pisao za muzičke časopise Saundz (Sounds) i ZigZeg (ZigZag), i njegov zadatak je bio da postavlja izazovna pitanja bendu.

Optužio ih je da prave muziku "koja liči na onu koja već postoji", a njihov stav je opisao kao "dosadan".

"Uništenje radi uništenja

"Ne nudite nikakvu nadu, zapravo ne želite promenu. Samo govorite 'mi nismo takvi, mi smo drugačiji, obratite pažnju na nas'", rekao je Dadomo.

"Morate da uništavate stvari da biste nešto stvorili, to znate. Morate da ga rasturite i sastavite u novom obliku", odgovorio je na to Meklaren.

Nije baš jasno koliko je Dadomo bio iskren u svemu ovome, jer je naredne godine osnovao sopstvenu pank rok grupu Sniveling šits (The Snivelling Shits).

Meklaren je tvrdoglavo verovao da će bend prevazići združeni otpor muzičkog biznisa, medija i političkog establišmenta, ubeđen da mladi ljudi imaju moć da promene mišljenje javnosti.

"O tome neće odlučivati novinari, ni muzička industrija, već klinac sa ulice, jer on će kupiti ploču," kaže on.

"Da li će to imati smisla, ako se ploča ne bude prodavala?", upitala je Norden.

"Ne dolazi u obzir da se neće prodavati", odgovorio je Meklaren.

Govorio je o debi singlu Seks pistolsa Anarchy in the UK, koji je stigao do 38. mesta na listi singlova u Velikoj Britaniji.

Ploča će biti zabranjena na radio talasima BBC radija posle kontroverzne pojave, prepune psovki, u televizijskoj emisiji Danas, koja se pretvorila u haos.

Ovog puta, međutim, pokušaji da se potisne God Save the Queen samo su poslužili da uveća popularnost ove pesme.

Ploča je nestala sa polica radnji koje su je imale u ponudi, popevši se na drugo mesto top liste.

Mesto na vrhu joj je uskratio, pomalo ironično zbog statusa zabranjene pesme, singl I Don't Want to Talk About It Roda Stjuarta.

To je dovelo do govorkanja da je došlo do manipulacije listom singlova da bi Pistolsi bili sprečeni da stignu do vrha, što su pankeri videli kao još jedan dokaz tvrdnje da establišment na svaki način pokušava da uguši neslaganje.

I pored svih pitanja u BBC emisiji Nejšnvajd o opasnom ponašanju na koncertima Seks pistolsa, na kraju su članovi benda ili ljudi koji su bili povezani sa njima bili podvrgnuti nasilju.

Posle pomame koju je izazvala ploča 19. juna 1977. Džoni Roten i producenti pesme Kris Tomas i Bil Prajs, napadnuti su žiletima ispred paba u kvartu Hajberi u Londonu.

Bubnjara Pola Kuka su dan kasnije napala šestorica muškaraca noževima ispred metro stanice Šepards Buš.

Dve nedelje posle objavljivanja singla God Save the Queen 7. juna, bend je iznajmio brod koji je plovio niz reku Temzu i prkosno izveo ovu pesmu prolazeći pored Parlamenta.

Grupa je pozvala muzičkog novinara Alana Džonsa da piše o tom događaju.

"Naravno da brod samo što nije potonuo, kada su izveli God Save the Queen.

"Bilo je sjajno," rekao je on za BBC 2012. godine.

Ali zabava nije dugo trajala.

Policija je naredila brodu da pristane, što je dovelo do tuče i 11 ljudi, između ostalog i Meklaren, bili su uhapšeni.

Kontroverza i zabrane ovog benda nisu stale sa pesmom God Save the Queen.

Njihov debi album Never Mind the Bollocks objavljen nekoliko meseci kasnije te godine su takođe vrlo brzo zabranili maloprodajni lanci Vulvorts, Buts i Vi Ejč Es Smit.

To je pokrenulo suđenje za opscenost, jer je menadžer radnje Virdžin rekords u Notingemu bio uhapšen pošto je izložio "nepristojni štampani materijal" u formi omota albuma, delo dizajnera Džejmija Rida.

Tri meseca posle objavljivanja albuma, Seks pistols su se raspali posle propasti haotične američke turneje.

Ali uticaj benda potrajao je mnogo duže od njihove kratke karijere i grubi zvuk pesme God Save the Queen nije izgubio ništa od snage, ostavši otelotvorenje antiestablišment duha panka.

"Emocije koje nose pesmu, osećaj prkosa, buntovništva su i dalje važni i zvuči još uzbudljivije od onoga što je danas na listama", rekao je Džons za BBC 2012. godine.

Izvor: BBC News na srpskom

Možda mislite na svoju jetru kao na centar za detoksikaciju vašeg tela, i to je tačno… ali da li ste znali da vaša jetra obavlja više od 500 vitalnih funkcija?

Jetra ima veoma važne uloge u radu organizma, uključujući uklanjanje otpadnih proizvoda, kontrolu imunoloških odgovora i upravljanje nivoom šećera u krvi, navodi Univerzitet Džons Hopkins. Dakle, ono što jedemo svakodnevno može pomoći ili otežati ovu izuzetno važnu organu,, piše Healthy.

Istraživanja u poslednjim godinama pokazala su da ishrana igra veliku ulogu u zdravlju vaše jetre (ima čak i nekoliko najboljih napitaka za vašu jetru). Neke od najboljih praksi za podršku vašoj jetri uključuju održavanje odgovarajuće telesne težine, praćenje holesterola i šećera unutar normalnih granica, ograničavanje unosa alkohola i pridržavanje zdrave, uravnotežene ishrane.
Melisa Prest, portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku, kaže da je, zbog mnogih važnih funkcija koje jetra obavlja, „podrška funkciji jetre kroz dobru ishranu vitalna i neophodna.“

Koja je, dakle, najbolja hrana koja može održati vašu jetru u odličnoj formi? Ispostavlja se da hrana koje već volite može da bude korisna za vašu jetru.

Hrana koja podržava jetru

Mediteranska ishrana je već godinama jedna od najpopularnijih i od strane lekara preporučenih dijeta, uglavnom zbog svog uticaja na kardiovaskularno zdravlje.
Stručnjaci kažu da je mediteranska ishrana takođe odličan plan za podršku zdravlju jetre.
„Dijete bogate hranom koja je bogata antioksidansima, poput mediteranske dijete, pomažu u smanjenju upale koja može nastati kod bolesti jetre,“ kaže Prest.

Voće je puno antioksidanasa, koji pomažu u smanjenju upale. Prema Prest, neki od najboljih izbora za zaštitu vaše jetre uključuju bobičasto voće, grožđe i brusnice.

Takođe, trebalo bi da uključite tamnozeleno povrće u svoju ishranu kako biste podržali zdravlje jetre.
„Zeleno povrće je bogato vitaminom K, koji je jetri potreban za formiranje krvnih ugrušaka,“ objašnjava Prest. „Zeleno povrće (poput spanaća, kelja, kupusa i raštike) sadrži antioksidanse koji štite jetru i smanjuju upalu.“

12 namirnica bogatih vitaminom K za zdravo starenje, prema nutricionističkom biokemičaru
Prest preporučuje maslinovo ulje (u umerenim količinama!) kao način da pomognete u prevenciji masne jetre jer može povećati HDL holesterol („dobar“ holesterol), a bogato je vitaminom E i antioksidansima.

Unos dovoljno vlakana je takođe ključan za zdravlje jetre. „Namirnice bogate vlaknima, poput ovsenih pahuljica, pomažu vašem telu da ima redovne stolice i poboljšavaju zdravlje creva. To je važno jer opstipacija sprečava telo da se oslobodi toksina, što može dovesti do nakupljanja, a može biti problem za osobe sa hroničnom bolešću jetre.“ Ciljajte da uključite vlakna u svaki obrok i užinu.

Nensi Reu, pomoćnica direktora za transplantaciju organa i šef odseka za hepatologiju na Univerzitetu Raš, dodaje: „Jetra je najsrećnija uz zdravu ishranu—sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i višim sadržajem proteina. Najbolji način da pomognete svojoj jetri da se oporavi je da je ne opterećujete više nego što bi trebala i da obogatite svoju ishranu hranom bogatom antiinflamatornim i antioksidativnim svojstvima.“

Koje meso je dobro za vašu jetru?

Unos dovoljno proteina je takođe bitan za jetru. Prest preporučuje nemasne proteine, poput peradi i ribe, kao i proteine biljnog porekla poput sočiva, graška, oraha i tofua.

„Naša tela su složena, i nikada ne želite da pokušate da izaberete zdravu opciju za jedan organ, a da pritom povećate rizik od drugog problema, poput kardiovaskularnih bolesti,“ upozorava dr. Reu.
„Nemasna mesa kao što su piletina i ćuretina su zdrava za jetru, kao i riba. Iako je dijeta sa višim sadržajem proteina poželjna, izbegavanje zasićenih masti je uvek dobra ideja kako bi se smanjio rizik od raka i kardiovaskularnih bolesti.“

Hrana koja opterećuje jetru

Da bi naša jetra radila optimalno, nije dovoljno samo jesti zdravo—takođe postoje određene namirnice koje treba izbegavati. Fondacija za jetru savetuje ljude da ne konzumiraju hranu bogatu mastima, šećerom i soli, kao i da izbegavaju prženu hranu, uključujući brzu hranu.

Mišel Lai, autorka dijete za isceljenje jetre, preporučuje izbegavanje alkohola, prekomernog šećera i viška kalorija.
„Kada jedete više nego što vaše telo sagoreva, vaša jetra mora obraditi i skladištiti višak energije. Kada unosite previše, to opterećuje jetru. Dakle, smanjenje unosa ili sagorevanje više energije pomoći će održavanju ravnoteže i sprečavanju stresa na jetru,“ kaže dr. Lai.

Dr Reu dodatno objašnjava: „Prerađena hrana i jednostavni ugljeni hidrati su pro-inflamatorni i doprinose skladištenju masti i šećera u jetri. Ako imate uznapredovalu bolest jetre, takođe pokušavamo da izbegnemo sirove školjke i možda čak i da izbegnemo izvore proteina koji doprinose proizvodnji amonijaka.“ Prerađena hrana često sadrži velike količine šećera, natrijuma i trans masti.

Prest takođe preporučuje izbegavanje duvana.

„Pušenje oštećuje vaše ćelije jetre—i nemojte mešati alkohol sa drogama, jer ova kombinacija može oštetiti jetru.“
Da biste sprečili nealkoholnu masnu jetru, Prest preporučuje održavanje zdrave težine „kretanjem tela barem 30 minuta dnevno i izborom ishrane bogate hranljivim materijama sa vlaknima, voćem i povrćem, i nemasnim proteinima.“

Izvor: danas.rs

Ejmi Landino u kolumni za "CNBS" opisala je svoj profesionalni razvojni put i kako je uspela da sa 39 godina zarađuje mesečno oko 17.000 evra mesečno, a da radi samo četiri sata dnevno, bez završenog fakulteta.

Još 2007. godine napustila sam fakultet, uprkos tome što sam dugovala oko 50.000 dolara studenstkog kredita. Verovali ili ne, to je bila najpametnija odluka koju sam donela.

Niko od mojih prijatelja koji su diplomirali nije uspeo da se zaposli. Znala sam da moram da uđem u još veći dug kako bih stigla do diplomiranja, a već sam imala odličnu poziciju kao asistent.

Nije mi bilo prijatno što sam napustila fakultet, pa sam znala da moram da „zagrizem“ na poslu. Onda sam pronašla interesovanje i strast van posla: stvaranje video zapisa, koje je uključivalo zabeležavanje trenutaka i pričanje priča. Bio sam oduševljena kada sam otkrila sajt pod nazivom YouTube na kojem sam besplatno mogla da objavljujem video snimke i delim ih sa prijateljima.

U isto vreme, društvene mreže kao što su Facebook, a zatim i Tvitter su postajale popularne – i shvatio sam da sam jako dobra u smišljanju sadržaja za njih.

Tada nisam imala pojma koliko će ova otkrića promeniti poslovnu igru. Petnaest godina kasnije, moj zabavni hobi je postao moja karijera: omogućava mi da zarađujem oko 18.000 dolara mesečno pasivnog prihoda, prema mojim proračunima na osnovu depozita u poslednjem mesecu, i da radim samo četiri sata dnevno.

Nekoliko godina nakon što sam napustila fakultet, prijatelj mi je rekao da imam sposobnost da razumem video sadržaj i društvene mreže. Predložio mi je da uplovim u profesionalne vode na tom planu.

Bio je to aha trenutak koji je sve promenio. Moji sporedni projekti nisu bili samo zabavni. Učili su me vrednim veštinama koje su bile sve traženije.

To me je navelo da preuzmem strategije koje sam učila o sadržaju i društvenim mrežama i da započnem nekoliko poslova sa strane. U sutšini bila sam „žena za sve“ koja je objavljivala na Fejsbuku i Tviteru za mala preduzeća i pomagala im kako da podignu svest o brendu.

Radila sam uveče i vikendom više od godinu dana pre nego što sam 2010. napustila posao sa punim radnim vremenom da bih sve uložila u svoju agenciju.

Da bih pogurala svoj novi posao, iskoristila sam svoje veštine uređivanja video zapisa kako bih podelila savete i trikove o marketingu na društvenim medijima, uključujući tutorijale, preporuke resursa i strategije sadržaja.

Tokom posebno teškog meseca bez gotovo ikakvih prihoda za agenciju, oldučila sam da isprobam nešto novo: prodam kurs koji podučava preduzeća kako da kreiraju sopstvene video snimke. Postavila sam kurs na svoju skromnu listu e-pošte od nekoliko stotina ljudi, nudeći posebnu cenu pre pokretanja za rane prijave.

To je bio moj prvi susret sa pasivnim prihodom — koliko se sećam, zaradila sam oko 1.000 dolara u jednom danu od jedne e-pošte.

Rana validacija i porast na mom bankovnom računu bio je sav zamah koji mi je bio potreban da napravim sadržaj, koji sam isporučivala putem jednosatnih vebinara uživo jednom nedeljno tokom šest nedelja.

Trebalo mi je oko 30 sati ukupno da napravim i predam kurs. Ali kada je kurs napravljen, postao je lak izvor pasivnog prihoda jer sam počela da ga prodajem na svojoj veb stranici i kanalima društvenih mreža.

Više od decenije kasnije, moj portfolio pasivnog prihoda je značajno evoluirao.

Napravila sam više od 1000 video snimaka o produktivnosti i izgradnji brenda za svoj YouTube kanal. Za svaki od njih mi treba oko sat vremena da se pripremim i još jedan sat da snimim, i mogu da nastavim da zarađujem na neodređeno vreme kroz prihod od reklama.

Na primer, video koji sam postavila u decembru 2020. pod nazivom „Planirajte svoju najbolju godinu ikada! Moj proces postavljanja ciljeva u 7 koraka“ svakog meseca ima sve veći broj pregleda i usmerava ljude da kupe moj planer.

Moja zajednica je počela stalno da traži još sadržaja. Shvatila sam da mi publika govori da želi da kupi knjige sa savetima, pa sam počela da ih pišem.

Počela sam sa, „Vlog kao šef“, zatim „Dobro jutro, dobar život: 5 jednostavnih navika da savladate svoja jutra i nadogradite svoj život.” Nedavno sam objavila „365 dana dobrog jutra, dobrog života: svakodnevna razmišljanja koja će vam pomoći da krenete za životom koji želite“.

Sama sam ih objavila preko Amazonovih platformi za štampanje na zahtev i audio knjiga. Za pisanje svake knjige je trebalo u proseku tri nedelje, nakon čega je usledilo nekoliko meseci dizajna da bi se pripremila za štampanje i formate e-knjiga. Od 2017. godine, ove tri knjige su prodate u oko 40.000 primeraka.

„Dobro jutro, dobar život“ inspirisao je moj prvi neknjiževini proizvod: papirni planer koji pomaže ljudima da pojednostave svoje jutarnje rutine i budu produktivniji. Ovo je donelo prodaju od preko 140.000 dolara.

U proseku, moj lični brend donosi oko 18.000 dolara mesečno pasivnog prihoda između YouTube oglasa, prihoda od partnera, ponuda brendova i knjiga i drugih prodatih proizvoda.

Naučila sam da kada se pojavite u službi drugih, mogu se desiti neverovatne stvari — uključujući zaradu više novca za bolji život.

Izvor: nova.rs

Ako je vaša mačka agresivna, verovatno se pitate zašto i kako da je smirite. Postoji nekoliko uzroka agresivnog ponašanja, od kojih neki zahtevaju posetu veterinaru.

Mačke su poznate po svojoj nezavisnosti i sofisticiranosti. Ipak, može se desiti da ta „elegancija“ nekada preraste u agresiju.

Agresija kod mačaka se smatra jednim od najvećih problema i manifestuje se u više oblika. Važno je da vlasnici znaju kojoj vrsti agresije njihova mačka najčešće podleže i da se prema tome ponašaju prema agresivnom ponašanju, piše portal Krstarica.

Ima više vrsta agresije mačaka.

Agresija kao posledica zdravstvenih problema

Mačke mogu postati agresivne ako imaju zdravstvenih problema i stalne ili česte bolove. U takvim slučajevima dobro je konsultovati veterinara, koji će odrediti odgovarajuću terapiju.

Agresija na dodir

Svaki ljubitelj mačaka sigurno je sreo mačku koja ne podnosi maženje. Reakcije na dodir mogu varirati od blagih do veoma dramatičnih. Tačan uzrok agresivnog ponašanja mačke kada se dodirne nije poznat, ali se najverovatnije javlja zbog mačjeg nepoverenja ili nelagodnosti.

Ne suzbijajte ovu vrstu agresije fizičkim kažnjavanjem ili vikanjem na mačku, jer je možete samo još više uznemiriti. Najefikasniji način da uspostavite kontakt je da nežno priđete mački i uspostavite kontakt polako. Ovo će zahtevati vreme i strpljenje. Kada mačka prihvati dodir, nagradite je poslasticom, ali postepeno povećavajte trajanje dodira.

Saznajte koliko dugo mačka može da toleriše dodir pre nego što postane agresivna.

Agresija usled straha

Ako se mačka nađe u okruženju u kojem joj je neprijatno, to može biti uzrok njene agresije. Nelagodnost se može javiti sa bilo kojom promenom okoline, novim zvukovima, kontaktom sa novim ljudima ili životinjama. U ovom slučaju, ona će obratiti posebnu pažnju na svoju okolinu i moći će da napadne sve što smatra opasnim.

U ovom slučaju, dajte mački slobodu i pokažite joj da nije u opasnosti. Upoznajte je sa novim okruženjem i pustite je da ga slobodno istražuje. Ne pravite nagle pokrete koji bi je mogli uplašiti.

Agresija radi igre

Ponekad mačke postaju agresivne zbog igre, grebanja i ujedanja osobe sa kojom se igraju. Ovo se dešava kada se pokret tokom igre pogrešno protumači kao pretnja.

Čak ni u tom slučaju ne treba fizički kažnjavati mačku, jer ćete je samo uveriti da se sa njom „tučete“, a ne igrate. To će je podstaći da se u budućnosti ponaša još agresivnije.

Saznajte šta izaziva agresiju kod vaše mačke i izbegavajte takvu igru.

Preusmerena agresija

Preusmerena agresija je veoma česta kod mačaka. To je agresija koja se javlja kada se mačka suoči sa nedostižnim izazovom: na primer, vidi pticu na drugoj strani prozora do koje ne može da dopre.

U ovom slučaju, mačka će preusmeriti svoju agresiju na prvu stvar u blizini, bilo da je to osoba, kauč ili druga životinja.

Izvor: n1info.rs

Proteklog vikenda u Inđiji, u organizaciji Karate saveza Vojvodine, održan je Kup Vojvodine za poletarce, pionire i nade. Nadmetanja su se odvijala u svim disciplinama sportskog karatea po pravilima Karate Federacije Srbije.

Za karate klub ’’Somborac’’ je nastupilo 8 takmičara, a osvojeno je 8 medalja: 4 zlatne, 1 srebrne i 3 bronzane.

U pojedinačnoj konkurenciji izvođenja kata zlatne medalje osvojili su Filip Krizmanić i Pavle Đenadija u kategoriji muških nada, Filip Živanović u kategoriji pionira i Lola Vulinović u kategoriji pionirki.

Srebrnu medalju osvojio je Vedran Jurić u kategoriji muških nada, a bronzane pionir Ilija Hristov i Teodor Terzić u kategoriji muških nada, kao i kata tim muških nada u sastavu Vedran Jurić, Teodor Terzić i Pavle Đenadija.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 30. oktobra, po prvi put organizuje celodnevnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova i od 15.00 do 18.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.
Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.