Sombor.info

Izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom koje predviđaju veći iznos roditeljskog dodatka za decu rođenu od 1. januara 2024 sutra stupaju na snagu, a i mladi parovi moći će od sutra da konkurišu za subvencije za kupovinu prve nekretnine.

Prema novom Zakonu o povećanju roditeljskog dodatka, roditeljski dodatak za prvo dete je 500.000 dinara, za drugo dete 600.000 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate po 25.000 dinara plus 135.000 dinara jednokratno.

Za treće dete roditeljski dodatak je 2.280.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 19.000 dinara plus 135.000 dinara jednokratno, a za četvrto dete je 3.180.000 dinara sa isplatom u 120 jednakih mesečnih rata po 26.500 dinara - piše Blic.

Povećan je i iznos paušala za nabavku opreme za decu i on od 1. novembra iznosi 7.500 dinara i isplaćuje se zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete.

Ko ostvaruje pravo na veći roditeljski dodatak?

Pravo na povećani iznos roditeljskog dodatka ostvaruju sve majke čija su deca rođena od 1. januara 2024. godine. One majke koje su već primile taj dodatak ili im je počela isplata mesečnih rata dobiće iznivelisanu razliku.

Do sada su se roditeljski dodatak i paušal za nabavku opreme za dete usklađivali dva puta godišnje - 1. januara i 1. jula, na osnovu kretanja indeksa potrošačkih cena u Srbiji u prethodnih šest meseci.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi se odmah nakon rođenja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je dete rođeno ili direktno nadležnom organu, najkasnije do navršenih godinu dana života deteta.

Taj zahtev onda ovlašćeni radnik zdravstvene ustanove šalje nadležnom organu elektronskim putem.

Od 1. novembra počinje sa radom i Komisija za subvencionisanje prve nekretnine za bračne parove i ona će biti u sastavu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Za ove subvencije mogu da konkurišu svi bračni parovi čija deca nisu starija od godinu dana.

Protekle nedelje, u Somboru je održan prvi radni sastanak u okviru projekta „Hydro Heritage Cities”, koji je deo evropskog URBACT programa otvorenog za Srbiju od 2023. godine. Sombor će kao prvi grad u AP Vojvodini, a uz Kragujevac i prvi u Srbiji, u naredne dve i po godine raditi na izradi Strategije, sa ciljem obnove i korišćenja vodene kulturne baštine u funkciji nove gradske infrastrukture. Ova strategija podrazumeva izgradnju biciklističkih staza, drvoreda i drugih sadržaja duž Velikog bačkog kanala od prevodnice na Dunavu do Sombora, a projekat vodi Dragana Siljanović Kozoderović, dipl. inž. arh. – urbanista planer u JKP „Prostor“ Sombor. Glavni partner projekta je opština Halandri iz predgrađa Atine, koja je uspešno realizovala sličan projekat koji se ticao obnove rimskog akvadukta.

Tim povodom, vodeći URBACT ekspert Sandra Rainero posetila je Sombor i okolinu, te prisustvovala radnim sastancima sa lokalnim institucijama i udruženjima. Na ovom prvom sastanku je formirana inicijalna grupa koja će, zajedno sa Gradom i njegovim partnerima, raditi na planiranju i realizaciji Strategije za uređenje kanala. Poseta je obuhvatala i susret sa predstavnicima Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i JVP „Vode Vojvodine“, kao upravljačima Velikim bačkim kanalom, kako bi se osigurala stručna i tehnička podrška.

Projekat „Hydro Heritage Cities” je značajan za Sombor, jer ima za cilj da kroz obnovu vodene baštine doprinese održivoj urbanoj regeneraciji, očuvanju vode i odgovoru na klimatske izazove, uz približavanje kulturnih i prirodnih resursa građanima.
Program URBACT ima dugu tradiciju i već dvadeset godina podržava razvoj gradova u Evropi, a sada je prvi put dostupan i zemljama Zapadnog Balkana.
Sastanku su ispred lokalne samouprave prisustvovali i načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković i saradnica u odeljenju za LER Kristina Harjung.

Košarkaši Džokera pregrmeli su gostovanje u Bitolju. Somborski tim zabeležio je i treću uzastopnu pobedu u prvenstvu NLB ABA 2 lige pošto su sinoć pobedili ekipu Pelistera sa 77:81 (20:17, 18:18, 16:25, 23:21). Domaćini su bolje otvorili meč, imali su tokom prve četvrtine prednost od osam poena. U završnici uvodnih deset minuta Džoker bolji tim na parketu, pravi seriju 8:3 i uspeva da se približi na jedan posed. Sredinom druge četvrtine domaćin prvi put dolazi do dvocefrene prednosti (32:21). Izabranici trenera Lučića se ne predaje, poradio je Veljko Brkić (sedam poena), te je ubrzo na semaforu bilo 34:34.

Nakon odmora usledila je odlična treća deonica u kojoj su gosti prešli u vođstvo, te su u poslednji period igre ušli sa prednošću 54:60. Poslednjih deset minuta gosti su uspešno odolevali naletima domaćih igrača, te su uspešno meč priveli kraju. U dresu Džokera dominirao je Veljko Brkić sa 24 poena (devet skokova i jedna asistencija).

Pored njega istakli su se Ivošev sa 17 poena (po šest skokova/asistencija), te Roberts sa 14 poena (dva skoka i pet asistencija). U strelce su se upisivali i Kljajević 9, Henson 6, Šljivančanin 6, Jurček 3, Simić 2. Nakon tri kola Džoker se nalazi na čelu tabele sa maksimalnim učinkom.

U narednom kolu koje je na programu za desetak dana u Somboru će gostovati ekipa Pelistera.

Izvor: somborsport.org

Koristeći Facebook, dajete ovom sajtu, aplikaciji i kompaniji Meta značajnu kontrolu nad svojim sadržajem i podacima.

Redovno pregledanje Facebook uslova i podešavanja privatnosti može pomoći u upravljanju onim što delite, kao i načinom na kji se to koristi.

Vredi ipak napomenuti da, iako su ove prakse uobičajene na mnogim platformama društvenih mreža, Facebook ima posebno veliki uticaj što čini ove uslove još važnijim.

Ovo je pet stvari za koje možda ne znate da se dešavaju kad pristanete na uslove korišćenja:

1. Praćenje lokacije i kad je GPS isključen

Na osnovu izveštaja lista "The Hill", poznato je da Facebook prati lokacije korisnika, čak i ako je vaš GPS isključen. Ovo može zvučati iznenađujuće, ali Facebook koristi alternativne metode da vas prati, uključujući IP adrese, Wi-Fi i Bluetooth signale za prikupljanje podataka o lokaciji.

Dakle, čak i ako isključite praćenje lokacije na svom telefonu, Facebook može i dalje znati gde ste i kuda idete. Ako ste prijavljeni u aplikaciju, ovo praćenje lokacije se nastavlja kao deo Facebook strategije oglašavanja.

2. Facebook može da koristi vaš sadržaj kako god želi

Facebook vam dozvoljava da "posedujete" svoj sadržaj, ali sebi daje široka prava nad njim. Prema uslovima sajta, kompanija ima neekskluzivnu, besplatnu, globalnu licencu za korišćenje sadržaja koji objavljujete, uključujući fotografije, video zapise i ažuriranja. Ova licenca omogućava Facebooku da modifikuje ili čak prenese ova prava na treća lica po potrebi.

Čini se da su vaša podešavanja privatnosti jedina stvar koja može sprečiti Facebook da koristi vaše objave na javnoj platformi.

3. Korišćenje vaših podataka za obuku AI

Većina korisnika ne shvata da su registracijom dozvolili Facebooku da koristi javne objave za obuku svojih modela veštačke inteligencije. To znači da se vaše interakcije, preferencije i javno objavljen sadržaj mogu analizirati kako bi se poboljšale Facebook AI mogućnosti, kao što su prepoznavanje lica i sistemi za preporuku sadržaja.

Ova upotreba podataka je standardni deo Facebook uslova, i omogućava platformi da iskoristi korisničke podatke kako za interni razvoj veštačke inteligencije, tako i za spoljna partnerstva.

Podrazumevano dajete dozvolu kompaniji Meta da koristi vaše podatke i za obuku njihove generativne veštačke inteligencije. U nekim regionima korisnici ovo mogu da isključe, a tamo gde je nemoguće, uverite se da ste promenili podešavanja vidljivosti objava na "Just Friends" da biste sprečili njihovo korišćenje za obuku AI.

4. Izbrisani sadržaj nije stvarno nestao

Brisanje objave, fotografije ili videa na Facebooku ne znači da su u potpunosti izbrisani. Na osnovu uslova korišćenja, kada izbrišete postove, fotografije ili video zapise, oni mogu ostati u "backup" sistemima do 90 dana, tokom kojih nisu dostupni drugim korisnicima, ali i dalje postoje na Facebook serverima.

Neke keširane verzije fotografija ili postova mogu takođe postojati kratko vreme a Facebook može i da zadrži podatke iz određenih pravnih ili bezbednosnih razloga i za oglašavanje i analitiku.

5. Vaši podaci se koriste i van sajta

Facebook koristi korisničke podatke za ciljane oglase na svojoj platformi i van nje. Platforma prikuplja uvide iz vaših lajkova, deljenja i opštih aktivnosti, koje zatim koristi za prikazivanje oglasa prilagođenih vašim interesovanjima.

Ovi oglasi se pojavljuju na Facebooku i partnerskim sajtovima širom interneta. Vaši podaci pomažu reklamnim partnerima kompanije Facebook da dođu do vas na različitim platformama, bilo da se radi o sajtu za e-trgovinu ili za vesti.

Izvor: B92

Za vikend nas očekuje promena, podaci su Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Kako oni prognoziraju, do subote (02.11.2024.) biće suvo i stabilno vreme, u noćnim i jutarnjim satima magla i niska oblačnost.

„Tokom dana delimično kratkotrajno razvedravanje uz sunčane intervale i najvišu temperaturu u većini metsa od 15 do 21 stepen Celzijusa“, kažu u RHMZ.

U subotu, dodaju, posle podne na severu, a uveče i u ostalim krajevima naoblačenje, ponegde sa slabom kišom.

„U nedelju (03.11.2024.) hladnije, na severu pretežno sunčano, u ostalom delu umereno do potpuno oblačno, ponegde s kišom. U toku dana postepeno razvedravanje u zaapdnim i centralnim krajevima, dok će se na istoku i jugoistoku zadržati oblačno tokom celog dana. Od ponedeljka (04.11.2024.) suvo i hladnije, naročito u jutarnjim satima kada se očekuje slab do umeren jutarnji prizemni mraz, a ponegde i slab mraz na dva metra visine. Tokom dana duži sunčani itervali“, stoji u najavi RHMZ.

Većina građana Srbije odlazi u banku samo kada im “gori pod nogama” i to nevoljno jer banke su na lošem glasu zbog niza predrasuda. Nasuprot ustaljenom mišljenju, banka nije “nužno zlo”. Naprotiv.

Jaz između bankarskih klijenata produbljuju predrasude o načinu na koji banke posluju, manjak transparentnosti i bezbednosti, čuvena sitna slova u kojima se krije “neka prevara”… Taj jaz banke neretko pokušavaju da smanje agresivnim kampanjama i reklamama koje “iskaču iz frižidera”, a na kraju, korisnik ostaje zbunjen i nesiguran šta da radi i kome da veruje.

Hajde da raskrinkamo najveće prerasude o bankama i otkrijemo šta je zapravo istina.

Predrasuda broj 1: Banka samo želi da uzme Vaš novac

Ovu frazu se sigurno čuli mnogo puta. Do takvih razmera se ustalila u našem svakodnevnom govoru da se tretira kao nepobitna istina. Ali da li je tako?

Istina: Banka ne želi da Vas “opljačka”

Odgovor je ne. Banka, kao i svaka firma, želi da ostvari profit, ali nema interes da Vas “opljačka”. Dugoročno, ova strategija bila bi loš izbor za banku jer bi dovela do gubitka klijenata.

Naprotiv, banke se trude da se prilagođavaju potrebama klijenata i usluge osmišljavaju tako da korisnici na raspolaganju imaju različite tipove računa, kredita i usluga različitog cenovnog ranga, u skladu sa svojim potrebama.

Na primer, ProCredit banka omogućila je svojim klijentima nekoliko tipova besplatnih računa za čije otvaranje i održavanje nije potrebno izdvojiti novac. Pored besplatnog računa, za odrasle ova banka nudi besplatne tekuće račune i kartice za decu od 11 do 26 godina.

Savet je da pažljivo razmotrite da li je neko zaduživanje dugoročno opravdano jer ukoliko jeste banka je idealan partner. Banka vam može pomoći da podignete nivo životnog standarda i ostvarite svoje planove za koje je neophodna finansijska podrška bilo da je reče o kupovini stana, renoviranju kuće ili kupovini automobila…

Predrasuda broj 2: Najvažnije stvari pišu sitnim slovima

I ovu frazu ste mnogo puta čuli. Slično kao i prva, gotovo da se ne dovodi u pitanje da li je tačna.

Istina: Sitna slova ne postoje

Zapravo, obaveza banke je da svaku stavku u ugovoru jasno napiše i ne sme da dovodi klijente u zabludu. Svakako, obaveza klijenata je da uvek pročitaju ugovor od početka do kraja i traže pojašnjenje ukoliko im nešto nije jasno, dok banke treba klijentima da daju dovoljno vremena da prouče predlog ugovora.

Čak i zakon vrlo striktno propisuje šta sve od informacija banka mora da prikaže korisnicima, a propisana je i veličina fonta tako da sitna slova definitivno ne postoje.

Predrasuda broj 3: Banke namerno koriste ”nerazumljiv jezik”

Ova predrasuda je varijacija na prethodnu. Uglavnom se veruje da je korišćenje stručnih bankarskih termina strategija koju banke koriste da zbune klijente kako bi pristali na nešto što im možda ne odgovara. Šta uopšte znači “bonitet” ili “efektivna kamatna stopa” i zašto se “dan dospeća” ne kaže “dan kada treba platiti”?!

Istina: Banka ne sme da vas dovodi u zabludu

Banke imaju svoj jezik, ali to ne znači da pokušavaju da vas prevare. Od svog kreditnog savetnika ili službenika sa kojim razgovarate treba da zatražite objašnjenje svakog termina koji vam nije jasan. U banci rade obični ljudi koje srećete svaki dan i koji govore istim jezikom kao i Vi.

Takođe, možete se informisati i na blogu banke. Na primer, ukoliko imate bilo kakvu dilemu od čega zavisi da li možete dobiti pozajmicu od banke ili kako se računa oročena štednja, odgovore možete potražiti na blogu ProCredit banke.

Predrasuda broj 4: Banke nisu bezbedne, kartice izbegavati

Skepticizam prema plaćanju platnim karticama, posebno kada je u pitanju kupovina preko interneta, toliko je rasprostranjen da se može nazvati evergrinom među bankarskim predrasudama. Mnogi i dalje veruju da plaćanje karticom sa sobom nosi rizik da vam sav novac nestane sa kartice ili da neko ukrade vaše lične podatke.

Istina: Plaćanje karticom nikada nije bilo bezbednije

Banke danas uložu mnogo truda i sredstava u sisteme bezbednosti koji čuvaju vaše podatke i novac. Primenjuju se najsavremeniji standardi i procedure bezbednosti

transakcija, ali i Vi morate znati kako da se bezbedno ponašate na internetu.

Istina o bankama koju treba da znate

Istina koju treba da znate je da saradnja sa bankom ima smisla – pod uslovom da izaberete pravu banku koja najbolje odgovara Vašim potrebama.

Izbor banke je ključan u definisanju vašeg iskustva sa bankarskim uslugama i benefita koje možete ostvariti za sebe.

Ako izaberete banku koja nudi mogućnost personalizovanog pristupa klijentima i brzo reaguje na vaše nove potrebe, u dogovoru sa bankom možete da osmislite kako da novac koji vam je potreban dobijete pod najpovoljnijim uslovima – bilo da renovirate kupatilo ili kupujete nov nameštaj.

Bitan kriterijum prilikom izbora banke trebalo bi da bude i transparentnost u komunikaciji i otvoren odnos sa savetnikom, koji ljubazno odgovara na sva pitanja i želi da vam stručno pomogne u odabiru najbolje opcije za Vas.

Na kraju, cilj je da odaberete banku kojom ćete biti zadovoljni i sa kojom ćete želeti da imate dugororočnu saradnju i stalnu podršku za svoje planove pretvorite u stvarnost.

Izvor: nova.rs

Država bi mogla da izračuna prosek profitnih stopa velikih lanaca u proteklih 10 godina i tako lako da utvrdi gde se stvara ekstra profit, navodi za N1 finansijski konsultant Vladimir Vasić.

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević je maloprodajne cene u apotekama opisao kao „skidanje kože s leđa“ građana, ali da država nije kriva i u tom slučaju, ako i slučaju velikih trgovinskih lanaca.

„Smanjite malo apetite. Ne možete sami da jedete tortu“, poručio je Vučević, najavio kontrolu, ali nije najavio oštriju borbu države, odnosno uređivanje tržišta kako ne bi dolazilo do „skidanja kože s leđa“.

Prema podacima Ministarstva trgovine iz jula 2024. godine, prosečna potrošačka korpa iznosila je 103.722 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa koštala 53.655 dinara. Prosečna plata je tog meseca iznosila 97.835, a medijalna zarada 76.000 dinara.

Da li je država koja, primera radi, već godinama iz nedelje u nedelju određuje cenu goriva, zaista više-manje nemoćna pred velikim trgovinskim lancima koji po pravilu imaju ujednačene cene.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za N1 da je čudno što veliki lanci imaju iste cene.

„Kada se tržište poremeti kao što se dogodilo zbog inflacije, dolazi do raznih stvari. Inflacija je lov u mutnom. Neki zaista imaju troškovni pritisak, a neki gledaju da dodatno zarade. Slično je i u drugim zemljama na Balkanu. Koliko puta su u Hrvatskoj trgovinski lanci pozivani kod ministra iz sličnog razloga, a to su marže odnosno cene koje plaćamo“, navodi sagovornik portala N1.

„Ako bi se poštovao zakon o roku plaćanja…“

Vasić kaže da država ima mehanizme, a jedan je da se primenjuje Zakon o roku plaćanja.

„Država može da uvede red u brzinu plaćanja obaveza. Trenutno veliki lanci plaćaju robu sa odlaganjem od 60-120-150 dana zbog čega dobvljači, koji su mala i srednja preduzeća, trpe ogroman finansijski pritisak. Čekaju isplatu po 150-160 dana, a dali su robu, uložili u nju, možda pozajmili novac od banke ili investitora. Tu ja vidim problem. Ako bi se poštovao zakon, ne bi morali da da povećavaju cene ili traže neke druge načine da unovče svoju fakturu. To diže cenu“, dodaje Vasić.

U članu 4 Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, navedeno je „rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana, u slučaju kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt“.

Vasić kaže da je druga dimenzija, ona gde veliki lanci previše povećavaju cene. Navodi primer da lično zna čoveka koji robu prodaje po ceni od 800-900 dinara, a da je na rafu u prodavnci ta cena dostizala 3.200 dinara.

„Razumem sa 900 na 1200, 1300 pa i 1.500, ali kako odjednom na 3.200“, pita.

Prekontrolisati prosek profitnih stopa

Vasić kaže da bi država mogla i da izračuna prosek profitnih stopa velikih lanaca u proteklih 10 godina i tako utvrdi gde se stvara ekstra profit.

„Da kažu npr. tolerišemo 10 odsto odstupanja, a sve ostalo smatramo da je ekstra profit. Mogli bi da uđu u suštinu i vide gde su odstupanja i zašto. To treba da analizira neko ko se bavi kontrolingom, analitikom. Da se tačno vide izvori i traže objašnjenja. Ne moraju za sve proizvodi, ali makar za one koju su najveći generatori. S druge strane, tu je i druga dimenzija – slobodog tržišta, a ne dogovorne ekonomije. Ponekad je bolje da imate proizvod po bilo kojoj ceni, nego da ga nemate“, smatra Vasić.

Tuna u Italiji tri puta jeftinija

On podseća da nisu svi proizvodi isti. Da se bez nekih ne može poput sredstava za ličnu higijenu, a bez nekih se može.

„Bez tunjenvine mogu da preživim. Kod nas je pakovanje od tri, četiri konzerve 15 evra, a u Italiji je ista ta 4,95 evra. Ali kapitalizam je čudo. On uvek traži maksimizaciju profitne stope“, dodaje naš sagovornik.

Ministar trgovine Tomislav Miomirović najavio je čak i mogućnost zatvaranja velikih lanaca.

Vasić kaže da je pristalica da se kazna dobije u okviru zakona.

„Treba gledati da li su platili porez, PDV, da li su prekršili neki od delova monopolskog zakona. Bolje je da plaćaju penale, zatvaranje je krajnja mera i nisam siguran da može uvek tako. Pre sam za to da dobiju kaznu. Onda će svaki menadžer da razmisli kako će poslovati. To radi i Narodna banka Srbije (NBS). Možda se to ne vidi u javnosti, ali radio sam tamo 20 godina i znam da kažnjava. Kada dobiju predsednik i članovi upravnog odbora kazne – nije im svejedno“, dodaje.

Da li je važan samo BDP ili i kupovna moć

Vasić kaže da je naše tržište malo, a da ovakvim ponašnjem veliki trgovinski lanci koče rast kupovne moći. Govoreći o sličnostima sa slučajem mobilnih operatera, kada je konstantovana slična situacija, ali se ništa nije promenilo, Vasić kaže da je ono što bi moglo da nas spasi – ulazak u Evropsku uniju, a do tada „ko živ, ko ….“

„Sindrom malih ekonomija je da do izražaja dolaze mogućnost postojanja oligopola, duopola, monopola koji su faktički na našu štetu – štetu građana. Posledica je da imamo rast bruto društvenog proizvoda (BDP) ali da nema efekata, odnosno prelivanja na rast kupovne moći. To je disproprocija koja se dešava u bankarstvu, telekomunikacijama, velikim trgovinskim lancima. Ali neka pravila igre moraju da postoje, jer je država je iznad njih. Ako imate veću cenu, veći je i PDV, što je u redu. Međutim, šta je bolje, da se budžet puni većim prinosima ili da imate zadovoljnije građane odnosno da im raste kupovna moć barem koliko i BDP“, zaključuje Vasić.

Izvor. n1info.rs

Poveglia, malo ostrvo koje se nalazi između Venecije i Lida u severnoj Italiji, krije mračnu prošlost i mnogi ga smatraju jednim od najukletijih mesta na svetu. Ostrvo je vekovima služilo kao utočište, karantin za obolele od kuge, psihijatrijska bolnica... Poveglia je veoma privlačna ljubiteljima paranormalnog, iako su posete zabranjene.

Polovinu tla ostrva čine ljudski ostaci

Nekada je na ovom ostrvu živelo 160.000 ljudi, a svi su imali nešto zajedničko – bili su teško bolesni i prognani na ostrvo da ne bi zarazili druge. Tamo nisu imali šta da rade osim da čekaju smrt. Pre nekoliko godina dokazano je da više od polovine ostrvskog tla čine ljudski ostaci, što najbolje govori koliko je dugo trajala praksa dovođenja bolesnih ljudi.

Arheolozi su pronašli masovne grobnice na obližnjim ostrvcima Lazzaretto Vecchio i Lazzaretto Nuovo, u kojima su pronađeni ostaci ljudi pogođenih kugom.

Karantin na ostrvu

Poveglia se prvi put pominje 421. godine, kada su Padovani i Este našli zaštitu od varvara na tom ostrvu. U devetom veku stanovništvo ostrva je poraslo, ali je nakon napada đenoveške flote na Veneciju stanovništvo preseljeno u Đudeku. Godine 1776. ostrvo je potpalo pod nadležnost Kancelarije za javno zdravlje i postalo je kontrolni punkt za robu i putnike koji su putovali brodom do i iz Venecije.

Nakon nekoliko slučajeva kuge na brodovima 1793. godine, ostrvo je pretvoreno u mesto karantina. Napoleon Bonaparta je ovu ulogu ostrva proglasio trajnom 1805. godine, a devet godina kasnije bolnica je zatvorena.

Ostrvo je ponovo postalo mesto karantina 1922. godine, kada su postojeće zgrade pretvorene u azil za mentalno obolele, a šuška se da su tamo podvrgnuti lobotomiji. Bolnica je zatvorena 1968. godine, a ostrvo je napušteno. Lekar koji je „lečio” pacijente izvršio je samoubistvo skokom sa bolničkog tornja.

Radnja poljskog romana Jesi živ odvija se na ovom ostrvu, a glavni junaci, dečak i devojčica oboleli od kuge, pokušavaju da pobegnu sa njega. Danas je ostrvo skoro potpuno nenaseljeno i zatvoreno za turiste - piše Index.hr.

Svaki drugi građanin Srbije je ili predgojazan ili gojazan, dok teži oblik gojaznosti ima preko 21 odsto, odnosno svaki peti građanin, upozorila je dr Snežana Polovina, endokrinolog.

Ona je navela da gojaznost danas poprima oblik pandemije, imajući u vidu da je zahvatila više kontinenata, te da, nažalost, ni Srbija ne zaostaje za tim podacima.

Deca sve gojaznija

"Gojaznost je ozbiljna bolest koja je uzročnik mnogih drugih bolesti koje skraćuju životni vek, smanjuju kvalitet života i dovode do visokog stepena invalidnosti. Svaki peti građanin je u tom smislu ugrožen, jer je gojazan", upozorila je ona.

Dr Polovina ističe da ih posebno zabrinjava značajan porast broja dece koja imaju problem sa gojaznošću.

"Više je taj problem zastupljen kod dečaka, nego kod devojčica. Poznato je da je gojaznost u drugoj godini života predznak da će ta osoba biti gojazna i posle 35. godine života. To su sve osobe koje su u riziku od svih drugih bolesti do kojih gojaznost dovodi", navela je ona.

Uzroci

Uzrok za porast gojaznosti, dr Polovina vidi u raznim faktorima, između ostalog savremenog načina života, manjka fizičke aktivnosti i nezdrave ishrane.

"Najmanje je zastupljena genetika kao razlog gojaznosti. Ima tu mnogo materija koje mi unosimo u organizam, svesno ili nesvesno, a koje utiču na naš endokrini sistem, a unosimo ih kroz hranu, vodu i različite kozmetičke preparate. Ali, prevashodno, unos kalorične hrane i nedovoljno kretanja", rekla je ona.

Kaže da je problem sa gojaznošću najzastupljeniji od perioda adolescencije pa do rane starosti.

"To je radno sposobno stanovništvo koje zbog predgojaznosti izostaje sa posla i produktivnost je manja. Često se javlja depresija, jer ako su skinuli težinu, pa vratili misle da su neuspešni i onda ta depresija vodi ka gubitku volje za kretanje, za zdravim načinom ishrane", rekla je ona.

Gojaznost put ka dijabetesu

Endokrinolog dr Mirjana Šumarac Dumanović rekla je da će na simpozijumu "Gojaznost, metabolički sindrom i predijabetes", koji se održava u petak u Beogradu, učestvovati predavači različitih specijalnosti.

Dijabetes kao posledica gojaznosti

"Gojaznost je kapija za brojne druge komorbiditete kao što su dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, šlog, sterilitet, masna jetra... tako da biće govora o svim tim temama. Strani gost koji nam dolazi iz Brazila će biti prisutan sa jednom modernom temom, primeni veštačke inteligencije u borbi sa gojaznošću", istakla je ona.

Dodaje da simpozijum organizuje Udruženje za prevenciju i lečenje gojaznosti i metaboličkih poremećaja i Srpska akademija nauka.

"Mi se ovoga puta nećemo baviti prevencijom, mi ćemo više govoriti o tim različitim smernicama koje treba da koristimo u lečenju gojaznosti, da bismo mogli da je tretiramo suštinski kao i druge hronične bolesti", poručila je ona.

Lečenje

Naglašava da je kod lečenja gojaznosti veliki problem i efikasnost terapije, te da zbog toga terapijske opcije treba da se menjaju, i da se lekar ponaša kao i prilikom lečenja drugih hroničnih bolesti, poput hipertenzije.

"Gojaznost je jako odgovorna za pojavu dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, jer preko dve trećine osoba koje umiru od kardiovaskularnih bolesti su gojazni, a preko 80 odsto onih koji imaju bilo koje kardiovaskularno oboljenje imaju isto problem sa gojaznošću", navela je dr Šumarac Dumanović.

Ona je ukazala na to da je istovremeno potrebna edukacija, kako građana, tako i medicinskih radnika i lekara, jer je, prema njenim rečima, za lečenje gojaznosti potreban multidisciplinarni pristup.

"Naravno da sve kreće od lekara opšte prakse, a za neke teže slučajeve to su pacijenti koje treba poslati u naš multidisciplinarni Centar za lečenje gojaznosti koji je prepoznat i od strane Evropske asocijacije za gojaznost kao centar koji je sposoban da se bavi tom delatnošću", rekla je ona.

Izvor: B92

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje obavestio je korisnike penzija da su aktuelni novi pokušaji prevare penzionera, od osoba koje se lažno predstavljaju.

“Korisnici iz Beograda, u najvećem broju sa opštine Čukarica, prijavili su lica koja im dolaze na vrata i pokazuju falsifikovanu identifikaciju Fonda PIO i predstavljaju se kao zaposleni u Fondu, nudeći penzionerima da potpišu ugovor o kupovini specijalnog kreveta i drugih pomagala za bolesne, po visokim cenama i uz mogućnost otplate preko administrativne zabrane”, navode iz PIO fonda.

Dodaju da i korisnici sa područja Vojvodine prijavljuju da ih nepoznate osobe pozivaju putem fiksnog telefona, nude im vaučere za odmor koje navodno država poklanja penzionerima preko Fonda PIO.

Uz vaučer se nudi i kovid paket koji je, kako navode, takođe besplatan, ali je potrebno da im se od penzije odbija po 900 dinara na ime carine koja bi trebalo da se plati zbog uvoza navedenih paketa iz inostranstva.

Fond PIO naglašava da ne učestvuje niti posreduje ni u kakvoj prodaji niti obezbeđivanju vaučera za odmor, kovid paketa, pomagala, kreveta i sl. i apeluje na korisnike penzija da budu obazrivi i da ne potpisuju ugovore i administrativne zabrane.

“Republički fond PIO u kontinuitetu radi na poboljšanju položaja penzionera, u saradnji sa nadležnim organima Republike Srbije i udruženjima penzionera, što će nastaviti i ubuduće, a o svim aktivnostima u vezi sa unapređenjem društvenog standarda penzionera, korisnici će biti obavešteni preko zvaničnih kanala komunikacije Republičkog fonda PIO”, naglašavaju u Fondu.

Izvor: Danas